Antropički princip, da li je čovek sam i poseban u svemiru?

[Bujodrag]

Da, ali onda nema svrhe razmišljati o takvim vanzemljacima. Ako ih tako odredimo, onda su oni kao neki bog, deus absconditus (Paskal ga spominje) dalek, transcendentalan i nerazumljiv. Ne možemo ništa reći o njima te  možemo komotno zatvoriti topik.

Ja mislim da razlike ne mogu biti toliko velike. Složićemo se oko matematike, složićemo se oko periodnog sistema elemenata, naćićemo zajedničke koske da glodjemo oko fizike. Razumećemo se nekako, sem ako ne odluče da nas pojedu.

[Lord Protector]

Bujodraže, ne podseća li tebe ovaj moderan antropički princip na Lajbnicov nepravedno oklevetan i ismejan  "najbolji svet od svih mogućih svetova"?

 

Možda Volter nije razumeo u potpunosti šta je veliki mag rekao i kakve su konsekvence takvog razmišljanja?

Edited December 7, 2016 by slow

[MancMellow]

Da, ali onda nema svrhe razmišljati o takvim vanzemljacima. Ako ih tako odredimo, onda su oni kao neki bog, deus absconditus (Paskal ga spominje) dalek, transcendentalan i nerazumljiv. Ne možemo ništa reći o njima te  možemo komotno zatvoriti topik.

Ja mislim da razlike ne mogu biti toliko velike. Složićemo se oko matematike, složićemo se oko periodnog sistema elemenata, naćićemo zajedničke koske da glodjemo oko fizike. Razumećemo se nekako, sem ako ne odluče da nas pojedu.

 

Razumećemo se i tada  ^_^  To je btw, takođe optimistična procena. Od nečega čemu treba da jede meso itekako postoji odbrana. 

[Bujodrag]

Bujodraže, ne podseća li tebe ovaj moderan antropički princip na Lajbnicov nepravedno oklevetan i ismejan  "najbolji svet od svih mogućih svetova"?

 

Možda Volter nije razumeo u potpunosti šta je veliki mag rekao i kakve su konsekvence takvog razmišljanja?

 

O, da. 

Samo, Lajbnicovi motivi su bili drugačiji. On je u to uneo vrednosni sud: ovo jeste najbolji mogući svet, jer bog ga je takvim stvorio. Ne zaboravi, najvažnije njegovo delo je Teodikeja, objašnjenje zla u svetu.

Antropomorfično načelo je, ili bi trebalo da bude, vrednosno neutralno. Ovaj svet favorizuje nas prosto zato što je jedini od mogućih svetova u kojem uopšte možemo da postojimo.

 

Razumećemo se i tada  ^_^  To je btw, takođe optimistična procena. Od nečega čemu treba da jede meso itekako postoji odbrana. 

 

Jašta. Pojesti nekoga je vrlo razumljiv stejtment :D

[Bujodrag]

 

Možda Volter nije razumeo u potpunosti šta je veliki mag rekao i kakve su konsekvence takvog razmišljanja?

 

I da, Volter, koliko god se nepravedno smejao Lajbnicu, nije baš mnogo pogrešio.

Njih dvojica su bila dva različita sveta, udaljeni koliko i ovi vanzemaljci o kojima ovde pričamo.

Lajbnic je bio kućevna dobričina, kažu da čak ni u velikom sukobu sa Njutnom nije bio zlopamtilo, iako je formalno izgubio. Tek posle smrti se pokazalo da je i on tvorac kalkulusa (infetizimalnog računa) podjednako kao i Njutn.

No, Lajbnic priča o supstancijama, monadama, on je u potpunosti u sholastičkim pojmovima, više čak nego Dekart. To je svet koji je pojmovno bio definisan mnogo ranije.

 

Volter, takodje veliki mag, pripada drugom svetu. On je svetski čovek, aktivan, revolucionar, željan promena. Nema dodirnih tačaka sa Lajbnicom, kome je bliži nežni Paskal. Volter je, verujem, namerno i tendenciozno ismevao Lajbnicov najbolji od svih mogućih svetova ali ne iz filozofskih nego iz političkih, socioloških razloga.

U uobičajenim istorijama filozofije, obojica su nepravedno potcenjena.

Edited December 7, 2016 by Bujodrag

[namenski]

Da, ali onda nema svrhe razmišljati o takvim vanzemljacima. Ako ih tako odredimo, onda su oni kao neki bog, deus absconditus (Paskal ga spominje) dalek, transcendentalan i nerazumljiv. Ne možemo ništa reći o njima te  možemo komotno zatvoriti topik.

Ja mislim da razlike ne mogu biti toliko velike. Složićemo se oko matematike, složićemo se oko periodnog sistema elemenata, naćićemo zajedničke koske da glodjemo oko fizike. Razumećemo se nekako, sem ako ne odluče da nas pojedu.

Alo bre, Bujodraze, dokle da ponavljam :D : zasto mislis da bi nekoga, sposobnog da doputuje od neznano kuda mogli da dojmimo ili se sporazumevamo, impresioniramo ga, infinitezimalnim racunom, periodnim sistemom?

Najapstraktnija™ stvar™ koju imamo da iznesemo je, za sada i jedino - muzika.

Na stranu pitanje sta bi u tim okolnostima uopste bila sama komunikacija.

[Bujodrag]

Alo bre, Bujodraze, dokle da ponavljam :D : zasto mislis da bi nekoga, sposobnog da doputuje od neznano kuda mogli da dojmimo ili se sporazumevamo, impresioniramo ga, infinitezimalnim racunom, periodnim sistemom?

Najapstraktnija™ stvar™ koju imamo da iznesemo je, za sada i jedino - muzika.

Na stranu pitanje sta bi u tim okolnostima uopste bila sama komunikacija.

 

Alo bre, a što si toliko uveren da im ne bismo bili zanimljivi?

 

No, ja ne pričam o tome, samo kažem da bi komunikacija bila moguća ako postoji volja. Možda se potpuno razlikuju od nas, ne samo intelektualno nego i fizički i psihološki. Možda su bespolni, razmnožavaju se pupljenjem pa su im koncepti majke, oca i porodice potpuno nepoznati. Možda dele zajedničku svest. Možda se svi vole i ljube a možda su strogo hijerarhizovano klasno društvo. Možda su sastavljeni od čiste energije a možda su nekakve gomile organizovanog gasa što plivaju po jupiterolikim planetama. Poenta je da, kolike god budu komunikacijske prepreke, fundamentalni elementi matematike, hemije i fizike bi mogli da pomognu oko početnog prevodjenja, kao neka Rozeta ploča. Naravno, ako uopšte bude zainteresovanih za komunikaciju.

 

Što se muzike tiče, šta ako čuju u drugom frekvenciskom opsegu nego mi pa im Betovenova Deveta bude ravna i dosadna ili skroz neslušljiva?

[namenski]

A zasto mislis da bi morali/trebali da je čuju?

 

A, sve u svemu, muzika je ipak nesto najapstraktnije^tm sto smo kao vrsta izmislili, sto imamo da iznesemo na sto, apstraktnija od svih matematika.

Ovo je, naravno, sporedan tok cele price, ali ga ipak treba uzeti u obzir i nema veze sa slušljivošću^tm.

[Bujodrag]

Da, ima smisla i tako postaviti.

 

No, da se vratimo na početak topika. Ako antropički princip ima smisla, onda se eventualni vazemljaci, ako ih ima, neće mnogo razlikovati od nas. Možda budu razvijeniji tehnološki ali slični u mnogo čemu drugom

[Lord Protector]

 

 

WHY A FINE-TUNED UNIVERSE?

 

How can so many numbers of nature—the constants and relationships of physics—be so spot-on perfect for humans to exist? Coincidence and luck seem wildly unlikely. This question causes controversy, among scientists and among philosophers. Beware: there is more than one answer lurking here.

 

STEVEN WEINBERG

Steven Weinberg is an American theoretical physicist and Nobel laureate in Physics for his contributions to the unification of the weak force and electromagnetic interaction between elementary particles.

 

https://www.closertotruth.com/tags/anthropic

 

https://www.closertotruth.com/series/why-fine-tuned-universe

Edited December 8, 2016 by slow

[Lord Protector]

[Bujodrag]

 

 

https://www.closertotruth.com/series/why-fine-tuned-universe

 

Steven Weinberg je car. Pogledaću kasnije i ove ostale. Hvala :)

[Gospodin Slucaj]

pa i sve ostale vanzemaljske rase (čiji broj ćemo jednom moći pretpostaviti) se pitaju/će se pitati/su se pitale zašto univerzum ima svojstva koja omogućavaju njihov život

 

pogledam posle grina i vejnberga 

i da me manete sa hokingom 

[Lord Protector]

https://exoplanets.nasa.gov/

 

https://exoplanets.nasa.gov/the-search-for-life/life-signs/

 

 

"If we find lots of planets like ours…we’ll know it’s likely that we aren’t alone, and that someday we might be able to join other intelligent life in the universe.”

- William Borucki, principal investigator for NASA's Kepler mission

 

 

 

Alien skies in a beam of light

And when we find life, how will we know? The answer has a lot to do with rainbows. As Isaac Newton recognized, white light shot through a prism (or through curtains of mist seen with the sun at your back) is exposed for what it really is: a band of color spanning violet to red, characterized by “wavelength.” Chemicals and gases in the atmospheres of planets can absorb certain slices of this band, called a spectrum, and leave behind a narrow black gap.

When we analyze light shot by a star through the atmosphere of a distant planet—a technique known as spectroscopy—the effect looks like a bar code. The slices missing from the light spectrum tell us which constituents are present in the alien atmosphere.

One pattern of black gaps might indicate methane, another, oxygen. Seeing those together could be a strong argument for the presence of life. Or we might read a bar code that shows the burning of hydrocarbons; in other words, smog. Even without listening in on their conversations, the aliens’ reasonably advanced technology would be known to us by its pollution.

Sampling more exotic recipes for life

Then there’s life as we don’t know it. While it makes sense to search first for something like ourselves, we don’t know yet if that’s really what we should expect. If alien life is organized around different combinations of molecules than life on Earth, we could pick up a robust signature and never even realize it—a smorgasbord of unrecognizable alien gases almost screaming “Life!”

An MIT physics professor, Sara Seager, has decided to tackle this problem by coming up with a roster of possible chemical combinations that could signal the presence of alien life. She and her biochemistry colleagues spent a couple of years churning out computer-generated mixtures of the six main elements associated with life on Earth: carbon, nitrogen, oxygen, phosphorous, sulfur and hydrogen. But they were combinations unseen on our planet.

It’s still a problem to pin down which ones correspond to biologically useful recipes, and which do not.“The theory ended up being, we should maybe consider all potential molecules that could be in gas form,” Seager said recently. “Why not consider all of them? I just combine them in any way possible, like just taking letters in the alphabet and combining them in all ways.”

Still, it might just be a start on the trail of truly alien beings, trafficking in exotic gases and chemicals.

“We’re going to have so few planets, we have to get lucky,” Seager said. “I don’t want to miss anything. I don’t want to miss it because we weren’t smart enough to think of some molecule.”

To find out how about the advanced, space-based telescope technology being developed at NASA to search for life among the stars, read 'Inventing the Future.' 

Edited December 9, 2016 by slow

[Gospodin Slucaj]

upravo zbog otkrivanja exoplaneta i kažem da ćemo jednog dana moći upotrebiti drejkovu formulu da vidimo koliko bi nas moglo biti