Pontijak Posted November 15, 2018 Posted November 15, 2018 On 11.11.2018. at 18:52, namenski said: Раденко Мандић Okolina Cacka, seljacko dete, metalostrugar, partizan, narodni heroj, ali onaj pravi, od neke 1951, oficir JNA, UDBAш... Covek koji je djeneralu licno, svojim rukama, stavio lisice, jednom recju u'apsio ga... Partizan koji je, posle odlaska glavnine u Bosnu u zimu 1941. ostao u Srbiji, koji se jurio i koga su jurili cetnici i ostali pravi rodoljubi i koje je радио к'о куче машину, toliko dobro da je u ondasnjoj slobodnoj stampi bio ucenjen na 50,000 dinara. Kome su, posle zverskog mucenja, neki tamo cetnici, ubili oca i ujaka, sa sve jos nesto clanova porodice, u znak odmazde, naravno. Broj 2. u grupi koja je obavila 'vatanje 'djenerala, covek koji ga skoleteo i oborio na zemlju. Sta mu se tada motalo po glavi, ne zna se, verovatno nesto kao 'e sada cu ti jebati ...' ili vec neka slicna, uobicajena srpska posla. Zapamcen i od strane Britanaca, savetnika grckih monarhisickih i ostalih demokratskih snaga, a koji su pomagali pravoj strani u Grckoj. Kasnije obelezavan uobicajeno kao 'drustveno politicki radnik, prek covek. I - zapamcen kada je, kao narodni poslanik, prilikom glasanja za usvajanje ustava iz 1974. godine, jedini glasao - protiv. I koji je, na konstataciju predsedavajuceg da je protiv glasao jedan poslanik, ustao i rekao: nije protiv glasao jedan poslanik, nego je protiv glasao Radenko Mandić! Umro je krajem 80-ih, ne docekavsi da dozivi kako mu se pravi Srbi, oni nacionalno svesni i naprasno nacionalno osvesceni useravaju u drzavu.
Kampokei Posted November 15, 2018 Posted November 15, 2018 On 9.10.2018. at 17:45, namenski said: Ili, lekcija #1: ako ti ikada zafale argumenti za postojanje Zapadnobalkanije, dovoljno je samo da pogledas ko joj je sve i kako radio o glavi... Upravo nekako ovako sam nedavno kolegi Fincu objasnio zasto ja mislim da je Jugoslavija imala smisla. Ako je neka drzava manje vise istog dana napadnuta od 4 fasisticke drzave, onda ta drzava jednostavno treba da postoji.
namenski Posted November 19, 2018 Author Posted November 19, 2018 Pade mi pogled na policu sa knjigama (jednu od, sto bi rek'o Jeremija ), i onako, uz popodnevnu kahvu: 60 godina izmedju i moguci elementi za izracunavanje dal' koeficijenta propadanja, dal' komunjarske kulturne politike, dal' neceg drugog, dal' svega toga i jos po neceg pride... Dakle, godina 1957, jedan burzoaski, kapitalisticki i imperijalisticko-imperijalni pisac, publika koja je pre samo 10 godina preturila preko glave 1 veoma, veoma zajeban rat, zemlja koja je iz tog rata izasla sa dobrano dvocifrenim procentom nepismenih i u kojoj bukti komunisticki teror i jednoumlje: Pa dalje: godina 2005, izdavacki poduhvat vredan svake paznje, jedan od verovatno najjacih putopisaca 20. veka i takozvanog engleskog govornog podrucja: I:
Њујоркер Posted December 2, 2018 Posted December 2, 2018 U jbt, ja tek sad otkrio bul(j)ajicevo remek delo. Licno se ne secam da je ikad bilo prikazivano na tvbu (mars na drinu i svejk mi padaju na pamet kao jedini iz ww1, ali ovo ne) I da, srecan nam Dan Kraljevine;) Jedna drzava, jedan narod, jedan kralj.
Dimitrije Posted December 3, 2018 Posted December 3, 2018 https://www.in4s.net/wp-content/uploads/2016/07/sokolska-pesma-640x928.jpg
namenski Posted December 18, 2018 Author Posted December 18, 2018 On 15.11.2018. at 19:02, Pontijak said: @namenski ako si raspolozen napisi biografiju tog feldmarsala borojevica… Prisetih se, nego se moderacija nasla uvredjenomtm, pa nikako da stignem: jebes Borojevica, ono jeste da je dogurao do feldmarsala, ali imali su Zapadnobalkanci i jacih likova, i to onoliko: Михајло Латас, Ömer Lütfi Paşa, Omer Paša Latas... Otomanski Müşîr sto bi priblizno i formalno bio takodje feldmarsal ili barem najjaci generalski cin: oficirsko dete, ali ono krajisnicko, dakle namenjeno ratovanju i krvavljenju гаћа za ћесара, a ne za plavodunavisanje sa beckim frajlama, KuK kadet pa oficir kome je dopizdilo pa oterao sve u pizdu materinu, pokupio se i zbrisao preko puta. Seoski ucitelj u Srbiji u pokusaju, proteran dalje voljom nekih ambasadatm, skrasio se u Turskoj. Karijera kakva se retko srece, holivudskim rimejkovanjima se ni broja ne bi znalo samo da nije rodjen u nekoj Јањој Гори, nego u nekoj nista manjoj vukojebini po imenu Kulmbach, Great Chatwell... S kraja na kraj Carstva, sve od Mesopotamije i Kavkaza, gasio pozare pobuna, ucestvovao i to poprilicno u Krimskom ratu, dopao i nesrecne Bosne begovatu skrati rogove, usput i da raju umiri, a Crnogorce pokusa da svede na meru.... Uspesan, toliko da Turska, od polovine 18. veka pa do WW1 tesko da ima uspesnijeg vojskovodju. Sumoran, skeptican, umoran, mudar, carski oficir jednog umiruceg carstva, penzioner po svojoj volji, pod stare dane turista po Evropi: sta je mogao da joj misli i kako, kojim ocima da je posmatra iz neposredne blizine u njenim vec umivenim ulicama, ne znamo niti cemo ikada znati, ali tesko da mu sve nije bilo jasno da jasnije ne moze biti... Danasnji историчари i историчарчићи uglavnom сикћу za njim 'poturica', a nije ni cudo sto je jedino 1 Andric imao smelosti da ga se dohvati i pokusa da objasni. Komplikovan, slozen k'o Zapadni Balkan, a ne tamo kao neki Боројевићи, pravolinijski i reglementirani ћесарски oficiri od karijere cijih je 5 minuta doslo kada su motku zasrale najraznoraznije nadvojvode i plavokrvni feldmarsali...
Pontijak Posted December 18, 2018 Posted December 18, 2018 @namenski hvala volim da citam tvoje tekstove o istorijskim licnostima
namenski Posted December 22, 2018 Author Posted December 22, 2018 Момчило Нинчић. Ministar. Profesor Univerziteta u Beogradu. Akademik. Radikal. Jedan od jugoslovenskih oceva osnivaca, od samog pocetka. Poslovicni srpski sorbonski student, samo sto je ovaj tamo uspeo i da diplomira i da doktorira. Izmedju ostalog, i ministar u jugoslovenskoj kraljevskoj vladi, onoj izbeglickoj, kairsko-londonskoj. Sudjen i osudjen, u odsustvu doduse, od strane jugoslovenskih vlasti na 8 godina robije. Umro u izgnanstvu, u Švajcarskoj. Ćerka, Olga, udata Humo. Na radnom mestu... … i sa drugaricama, ostalim ankama partizankama, druga s leva... Vis, 1944. Prevodilac, prisustvovala sluzbeno, izmedju ostalog, i prvom susretu marsala Tita i Vinstona Cercila, na veliko zadovoljstvo prvog i jos vece ovog drugog... Komunistkinja, ubedjena, hapsena i pre rata kao ministarska cerka, istini za volju po tom osnovu i ne bas (pre)jako tretirana. Udata jos pre rata za jakog komunistu, rodila u okupiranom Mostaru, skrivana, hapsena, bezala iz zatvora, sve to do neke 1942. Posle partizani, komplet aranzman, sa sve Neretvom, Sutjeskom hladnom vodom, Drvarom... Posle rata Beograd, Filozofski fakultet, Katedra za engleski jezik, redovni profesorka. Valja je pomenuti i kao vrsnog prevodioca, ali i jednog od probijaca bratske istocne socrealisticke blokade, pa je tako, na primer, njen prevod na srpski Voukove The Caine Mutiny, americkog bestselera iz 1951. bio prvi evropski prevod... Usput budi receno odlican primerno strucan, buduci da joj, kao prevodilici, em nije bilo ispod casti, em je nije mrzelo, em joj se - kao visoko pozicioniranoj u ondasnjoj vlasti - moglo da pita koga treba i ko zna oko takozvanih strucnih izraza. Ali, kod Zapadnobalkanaca uvek ima jos: Velizar Ninčić. Brat onog gore ministra, diplomata od karijere, prava u Lajpcigu, filozofiju u Minhenu, diplomirao dabome, jedan od najvidjenijih boksera u posle WW1 osnovanoj Dunavskoj komisiji, ali kome nije bilo ispod casti da za komunjarsku Zapadnobalkaniju uspesno zalegne i posle WW2 i ne da na sebe nas kada je na nas nasrtalo i kuso i repato, od zla oca i jos gore majke... Mason. Ali i poprilicno uspesan pisac na istorijsko politicke teme, dovoljno uspesan da ga izdaju jedan Geca Kon pre i jedan Nolit posle WW2. A ima i jos: Đuro Ninčić. Drugo dete, sin onog gore ministra, brat Olgin. Ratno dete, rodjeno 1915. godine u Nisu, ovo tek da se zna da elite - barem one elitne - nisu bezale kada je bilo stići i uteći i na strašnom mestu postojati... Pravnik, diplomirao 1938. u Beogradu, i ovo tek da se pomene, elita radi, narocito onih koje preferiraju studiranja i ostala skolovanja malo dalje, komunjarsko levicarenje i - mesto u onom avionu kojim je kraljevska vlada zbisala. Vratio se u Jugoslaviju 1944, odmah se aktivirao, diplomatija, profesionalno i superprofesinalno, da profesionalnije ne moze biti, savetnik Stalne misije FNRJ pri OUN, pomoćnik glavnog pravnog savetnika Državnog sekretarijata za inostrane poslove, pomoćnik načelnika i načelnik odeljenja DSIP, zamenik stalnog delegata SFRJ pri OUN i konacno ambasador Jugoslavije u Holandiji. Takav ti je Zapadni Balkan. Bio.
Pontijak Posted December 24, 2018 Posted December 24, 2018 @namenski nego, kako ono bese sto se tice sadasnjih revizionista™ i gradjanista™? sve go gejak i nepismen stvor u revoluciji i soc obnovi i izgradnji?
namenski Posted December 24, 2018 Author Posted December 24, 2018 (edited) Светополк Пивко Inzenjer. Profesor Mašinskog fakulteta u Beogradu. Profesor Prirodno-matematičkog fakulteta u Beogradu Pukovnik Jugoslovenskog Ratnog vazduhoplovstva. Pomoćnik komandanta JRV. Direktor Vazduhoplovnotehničkog instituta u Žarkovu. Dopisnog član SANU. Redovni clan SANU. Masinac, studije zapoceo u Pragu, a zavrsio u Parizu. Francuski specijalizant. Sorbonski doktorand, 1938. Zaposlenik fabrike aviona Zmaj, Zemun, aktivan ucesnik u radnjama u ono vreme poprilicno razmahanoj jugoslovenskoj vazduhoplovnoj industriji. Isteran s posla kao komunjara i smucan po logorima i vojnim vezbama sve do rata. Partizan od 1941, Crna Gora, Bosna... Incijator osnivanja i prvi direktor Vazduhoplovnotehnickog instituta, Zarkovo. Objavljenim radovima i udzbenicima broja se ne zna, sa sve takozvanim Pivko effect phenomenon, patentirano i zasticeno 1937... I tako, od Maribora do Beograda, zapadnobalkanski... Edited December 24, 2018 by namenski
namenski Posted January 5, 2019 Author Posted January 5, 2019 (edited) Филип Кљајић, poznat i kao Фића. Ђирђелина Динић, poznaija kao Ђука Динић. Vencani 1938. godine. Izginuli 1943. On kao predratni komunista, ucesnik u borbama protiv Nemaca i domacih izdajnika od samog pocetka, tesko ranjavan, politicki komesar 1. proleterske brigade, one elitetm kojom je komandovao Koča Popović, covek koga nije bilo lako impresionirati. Фића ga jeste impresionirao, i vise od toga i ne samo njega. Poginuo u borbama za i oko Zvornika, leta 1943, kada su proleteri, orni i opaki posle Sutjeske, napali ustasku posadu u Zvorniku. Napali i rasturili k'o mače muškatlu, pobili ih na kamare, narocito dok su preko na Drini ćuprije bezali u Srbiju, pod zaštitu zaštitnika svekolikog srpskog naroda. I koji su uredno, a da im dlaka s glave nije falila, vraceni u lijepu njihovu. Ona, takodje predratni komunista, ilegalac u Beogradu, uhvacena i od strane Specijalne policije tretirana na nacine koji su cak i za tu renomiranu kucu bili vanserijski napor. Uzalud, nije im uspelo ni da je nateraju da im kaze svoje pravo ime pa je streljana u Jajincima pod imenom Радмила Обрадовић. Specijalna policija je, za one koji ne znaju, koji su zaboravili ili koje mrzi da se secaju, firma koja je deklarisano bila antikomunisticka, do koske posvecena istrebljivanju te pošasti uz svesrdno uzajamno potpomaganje i obostrano korisnu saradnju sa slicnim firmama poput Gestapo AG na primer. I koja je na tom planu postizala zapazene uspehe. Nedovoljne po nekima, narocito za vremena kada je trebalo spasavati srpski narod. Narodni heroji Jugoslavije. I Ona i On. Edited January 5, 2019 by namenski
namenski Posted January 6, 2019 Author Posted January 6, 2019 Mirko Pleiweiss. Skolovani KuK pomorski часник, nastavio karijeru pomorskog oficira od zanata i to uspesnu i vise nego zapazenu i u Kraljevini Jugoslaviji, april 1941 docekao u cinu kapetana bojnog broda sto mu u neka mirna vremena dodje tik do admirala. Ali nisu bila mirna vremena: za slucaj rata zaduzen za takozvani severni sektor Jadrana sa sve zaduzenjem da, ako se mora, potopi jugoslovenske, pretezno trgovacke i pomocne brodove, sakupljene na jednom mestu. Naravno one koji se nisu nalazili sirom sveta, zauzeti poslom. Zadatak uredno obavio, krenuo sa grupom vojnika ka jugu ne bi li nasao vojsku: u Crikvenici nasao - noc 9. na 10. april 1941. je, tek da se ima u vidu - na grupu civila koja je, naoruzana, tvrdila da je sa Jugoslavijom gotovo i da je doslo doba neceg sto su oni nazvali nova, nezavisna i dugo cekana hrvatska drzava. Za oficira od zanata nije bilo dvoumljenja ni u tragovima: radilo se o pobunjenicima kojima u ratna vremena, 10. april je 1941. kao sto rekosmo, sleduje sudjenje po kratkom postupku i prema ratnim propisima. Kao pobunjenika, strijeljao je, po svim propisima, nikog drugog nego vodju grupe, lika po imenu Petar Milutin Kvaternik. Takodje bivsi KuK skolovani oficir, pitomac Theresianische Militärakademie. Brat Slavka Kvaternika, prvog ministra vojnog Nezavisne drzave Hrvatske. Doduse osudjenog na komunjarskom sudskom procesu godine 1947. I uredno smaknutog. I valjda necak Eugena Kvaternika, poznatijeg kao Dido, poznatog i priznatog krvnika i 1 zver od coveka, nikada izrucenog gde treba. Kvaternici su ostali bez brata, NDH bez trgovacke i ostale mornarice, Mirko Pleiweiss je otisao u partizane, docekao kraj rata i casno i posteno docekao penziju kao oficir JRM, one komunjarske. Postavsi i sam drug clan. Ostala je samo knjiga, knjizica, nekih 150 strana: Inace, znanja i ravnanja radi, izvesna повијесничарка po imenu Mira Kolar u clanku objavljenom 2003. godine, tvrdi da je Kvaternika ubio: Quote ...jedan nadobudni jugoslavenski časnik... Dakle, za nadobudne jugoslovenske casnike, pozlatilo im se:
ajgor Posted January 6, 2019 Posted January 6, 2019 On 22.12.2018. at 20:25, namenski said: Момчило Нинчић. Ministar. Profesor Univerziteta u Beogradu. Akademik. Radikal. Jedan od jugoslovenskih oceva osnivaca, od samog pocetka. Roksanda Ninčić, sadašnja ambasadorka Srbije pri OEBS, takođe je poreklom od Ninčića i Humovih?
Recommended Posts
Create an account or sign in to comment
You need to be a member in order to leave a comment
Create an account
Sign up for a new account in our community. It's easy!
Register a new accountSign in
Already have an account? Sign in here.
Sign In Now