Jugosloveni, odnosno zapadnobalkanci...

[namenski]

 

Toma Devald, Thomas Dewald ili, sto bi Branko Pesic i drugovi rekli Шваба.

Zemunac, Jugosloven.

 

Otac ucesnik Kongresa ujedinjenja, majka takodje clanica, sestra isto: svo troje skoncali na Banjici.

Brat Aleksandar, Шамика, nije: poginuo je kao partizan.

 

Zavidna partijska, pa gestapovska karijera, malo konclogora, malo Berlina, malo Istocnog fronta, sve uredno SS...

 

Prvi i, kazu, najuspesniji direktor Direkcije za izgradnju Novog Beograda, eno ga sa stapom...

[namenski]

 

 

[namenski]

[namenski]

 

30. avgust 1974, najveca zeleznicka nesreca od kako je Jugoslavije: vanredni brzi voz Atina - Dortmund je oko 23.00, dolazeci od Vinkovaca, brzinom od 104 km/h uleteo u zagrebacki Glavni kolodvor.

Strojovodja Ivan Knezevic i pomocnik Stjepan Varga probudili su se od trzaja kod prelaska skretnice i odmah zaveli brzo kocenje. Knezevic se osvrnuo unatrag, vidio da nema vagona i rekao: - Stef, gotovo je!

Lokomotiva se uredno zaustavila na peronu.

Knezevic i Varga su, utvrdjeno je, u trenutku nesrece brojali 48 sati neprekidnog rada.

Voz je bio sastavljen od DB vagona koje su nemacke zeleznice vec povlacile iz sluzbe, buduci da su bili zastareli i predvidjeni za brzine do 80 km/h: voz je bio pun grckih i jugoslovenskih gastarbajtera.

Upravo je prenatrpanost voza bila uzrok velikog broja neidentifikovanih putnika, buduci da su ljude koji su poispadali iz vagona, prevrnuti vagoni prakticno samleli: prvu pomoc i najveci deo posla na rasciscavanju mesta nesrece obavili su pripadnici JNA iz kasarne u Branimirovoj ulici.

Vojnici su morali da se smenjuju svakih 10 -15 minuta.

152 mrtva, konacan broj zrtava nikada nije mogao biti utvrdjen niti svi putnici identifikovani.

 

Sto se ratnih zeleznickih nesreca tice, po broju zrtava najvecom se smatra nesreca nemackog vojnog ekspresnog voza 1942. godine, do koje je doslo kao posledica partizanske diverzije na pruzi Zagreb - Beograd kod Novoseleca ciji su stanovnici bili od strane ustasa i Nemaca naterani da rade na rasciscavanju pruge u sakupljanju zrtava.

Bilans je bio 200, po nekim procenama cak i do 400 mrtvih.

 

[namenski]

[namenski]

Ubistvo turskog ambasadora u Beogradu Galipa Balkara, 9. marta 1983. godine, bio je prvi i jedini slučaj međunarodnog terorizma u našem glavnom gradu i Jugoslaviji. Dvojica jermenskih atentatora, Haručion Krikor Levonijan (23) i dve godine mlađi Rafi Aleksander el Bekijan, sačekali su tog dana, u 11 sati pre podne, kod semafora na uglu Ulice generala Ždanova i Bulevara revolucije, "mercedes" turske ambasade.

Kad se upalilo crveno svetlo na semaforu prišli su automobilu i otvorili vatru. Levonijan je ispalio tri hica u ambasadora, a El Bekijan je samo jednim zrnom pogodio šofera Nedžati Kaju. Obojica su pucala iz pištolja "duge devetke" u Balkara koji je sedeo na zadnjem sedištu. Vozač Nedžati Kaja imao je nadohvat ruke revolver "magnum", ali ga nije upotrebio jer, kako je kasnije objasnio, nije bio vičan oružju, a i plašio se da ne povredi prolaznike. Sve se desilo munjevito, dok je kolona vozila u sve tri trake stajala na crvenom svetlu.

Obojica atentatora počela da beže, a za njima su potrčali građani. Levonijana je pokušao da zadrži, hvatanjem oko pasa, penzionisani pukovnik Slobodan Brajović, a Milivoje Nikolić ga je uhvatio za ruku. Terorista se, međutim, otrgao i ispalio dva hica u Brajovića. Jedan je pogodio pukovnika, a drugi prolaznicu Zoricu Zolotić.

Za El Bekijanom su potrčala trojica prolaznika - student Željko Milivojević, Borislav Jovanović i Srećko Bugarski. Zločinac se okrenuo u jednom trenutku i sa tri hica pogodio i ubio studenta. Ambasador Balkar umro je u bolnici, dva dana posle atentata.

 

U blizini su se zatekla i dvojica milicionera. Stajali su kod poslovnice JAT. Pucali su u teroriste. Levonijan je pao teško ranjen. Brzo su ga opkolili gnevni građani. Dvojica pripadnika milicije, međutim, sprečila su linčovanje. Drugi terorista, El Bekijan trčao je Bulevarom, a u stopu ga je pratila grupa prolaznika. Posle jedinog hica ispaljenog u vozača, njemu se metak zaglavio u cevi. Uspeo je da odglavi mehanizam, u trenutku se okrenuo i ispalio hitac. Tada je pogodio Željka Milivojevića, iz Inđije, studenta Mašinskog fakulteta.

...

 

Obojica su naglašavala da im nije bio cilj da ubiju jugoslovenske građane, već samo predstavnika vlade koja neće da prizna genocid.

 

....

 

Posebno se El Bekijan gorko kajao zbog ubistva Milivojevića, ali ni jedan ni drugi nisu žalili ubijenog turskog ambasadora. Teroristi su bili članovi tajne jermenske organizacije u Libanu - "Borci za izvršenje pravde zbog genocida nad Jermenima", čiji je cilj bio, pored ostalog, kako su objasnili, da se terorističkim akcijama nad turskim diplomatama skrene pažnja svetske javnosti na jermenski problem.

 

...

 

Pored Guberine, advokati optuženih bili su i Prijezda Popović, Srđa Popović i Milan Vujin, koji su činili sve da našu i svetsku javnost upoznaju sa činjenicama da jermenski narod ima pravo da se bori protiv svog uništenja, a što je vekovni cilj turske države.

 

 

 

Edited May 3, 2017 by namenski

[namenski]

 

History, povijesni casopis, tiskano izdanje, ima i elektronsko, mota se danima po kuci, klinci ga razvlace, skockano, pismeno, bogato.

 

I, izmedju silne povijesti, clanak o hrvatskim operskim divama, obavezna Zinka Kunc - Milanov i sto jes'-jes' - svojevremeno zvezda svetskog glasa, prvakinja njujorskog Metropolitena, ubraja se u jace soprane 20. veka, biografija, kako i dolikuje povijesnom casopisu za siroku publiku, opsirna, statistike, izvedbe, nastupi, cuveni dirigenti, velike operske kuce, itd, itd...

Pa kaze:

 

Godine 1937. prvi put nastupa u Metropolitanu, gdje kao primadona radi do 1966. (uz prekid od 1947. do 1951.) U ovoj elitnoj operskoj kuci nastupila je nevjerojatna 424 puta u 14 uloga...

 

 

Ni reci o tome da se prekid, onaj u zagradi, boldovani, zvao Љубо Илић, partizanski general, Narodni heroj Jugoslavije, suprug, 1...

 

 

Splitska sirotinja, srednja skola pa odlazak na studije u Pariz, o sopstvenom ruvu i kruvu, pariska diploma, ona prava i tako omiljena u takozvanim gradjanskim krugovima istocno od Drine, pod uslovom da je diplomant podoban, ali i angazman sa komunjarama, takozvana tehnika KPJ, posao na ubacivanju organa Partije, 'Proletera', u Jugoslaviju, uglavnom preko mornara jugoslovenske trgovacke mornarice.

1936. i promptno Spanija, bataljon Dombrovski, politicki komesar, pa komandir cete.

Madrid i prvo od dva spanska ranjavanja, kazu teska.

Specijalizacija, pa rad u pozadini kaudilja, itekakav, zabelezeno je i da se lik po imenu Ernest Hemingvej lozio na njega.

Drugo ranjavanje.
Komandant takozvane Partizanske akademije.

Jedan je od glavnih, zabelezenih i istaknutih, koji u dvomesecnim neprekidnim borbama, komandujuci divizijom, omogucava da se pobegne u Francusku.

Propast Republike.
Pa Francuska, logor, bezanje, hvatanje, logor, Peten, i tako sve do 1943.
Francuski pokret otpora, komandant takozvane Juzne zone, sto ce reci cele juzne Francuske, general, francuski, Ratni krst, Legija casti...

 

Sa jugoslovenskim Francuzima, 1945:

Dosta mu je Francuza, prvi jugoslovenski vojni atase u Francuskoj, pa Jugoslavija: prvi ambasador nove Jugoslavije u Juznoj Americi, Meksiko, Brazil, Urugvaj, Cile, Argentina, Bolivija, sa svima je trebalo uspostaviti diplomatske odnose i jos svasta nesto.

Ministar.
Ambasador, ponovo.
U Svajcarskoj, Norveskoj...
Nista narocito, sve u svemu.
 

[namenski]

 

Фабрика Александар РАНковић, Ријека, poznatiji kao ARAN Rijeka, legenda jugoslovenske masinogradnje, naprava do bola jednostavna; fabrika je kasnije promenila ime u Torpedo, Rijeka i postala jedno vreme svetski poznata, ali je ARAN ostalo do kraja svih krajeva.

Iz tehnickih razloga.

Dizel sa 1 cilindrom koji se palio na takozvanu цигару, obicno parce krpe potopljeno u naftu i zapaljeno, a zatim na posebnom nosacu brzo usrafljeno u glavu cilindra.

Potom se zamajac energicno okretao курблом, teskom bogami skoro 10-ak kilograma i tesko onom nespretnjakovicu koji ne bi, posto ARAN prihvati, spretno odvojio istu; u slucaju neuspeha, prisutni su se brzo evakuisali iz dometa i budno pratili gde ce курбла da bude zavrljacena.

Kazu da je ARAN bio kopija Klockner-Humboldt-Deutz MAH 711 motora; on to nije ni krio - sluzbena i malo kome poznata oznaka bila je ARAN 7-11.

Ali je zato bio poznat po mnogocemu drugom: brektao je karakteristicnim zvukom navodnjavajuci hektare i hektare, ali je kao najlepsa uspomena ostao kao pogon raznih plovila po nasem plavom Jadranu, rekama i jezerima od Djevdjelije do Triglava.

Ko nije cuo zvuk ARAN-a u zoru ili sumrak, taj ne zna nista o dizelima, ali ni o mnogo cemu drugom: vezivan je direktno na propeler, bez kuplunga i slicnih andrmolja koje samo smetaju, a po prirodi stvari morao je da bude ugradjivan malo nagnut ka krmi.

Neunistiv kakav je vec bio, preziveo je do danasnjih dana, takozvane mladje generacije ga pamte po stuganju drva, onom karakteristicnom jesenjem zvuku zapadnobalkansih predrgradja, palanki i ostalih чаршија.

Moze ga se sresti i danas, kako u akciji, tako i u raznoraznim malim oglasima, ali - nista cudno - ni u jednom od muzeja u kojima je itekako zasluzio svoje mesto i kao artefakat jednog doba i kao tehnicko dostignuce.

 

 

 

 

A sto se imena fabrike tice i lika po kome se ona nekada zvala, tamo negde dan-dva posle takozvanog Brionskog plenuma, u cuvenoj rubrici Vecernjih novosti koja se zvala TRN od Tako Reci Nezvanicno, koju je uredjivao 1 od velikih zapadnobalkanskih novinara Jovan Hadzi Kostic, osvanula je crtica, otprilike:

 

Na fabrici stakla u Paracinu, pokvarila se ona ogromna svetleca reklama, ugasilo se 1 slovo: Srpska fabrika stakla

[namenski]

Ђунта, deo svih delova u mladjahno doba automobilizacije bivse nam domovine  :)

 

 

Inace, na temu Fejsbuk klipa koji nisam umeo da postavim, mimo urbanih legendi, a sto se Beograda tice, pouzdano znam za jednu peglicu, Fiat 126 pa jos onaj P, u koju je lik ugradio motor od TTS, ali onog pravog^tm, NSU-ovog, koji se u pitomoj varijanti sklapao u Sarajevu pre Golfa.

 

 

 

 

Inace, NSU Prinz, onaj sarajevski, sa sve par modela NSU motocikla, proizvodio se po licenci u sarajevskoj fabrici koja se zvala PRETIS, skraceno od PREduzece TIto Sarajevo, koje je posle postalo UNIS ili tako nekako.

PRETIS je u istoriju usao pocevsi da proizvodi i jednu kulinarsku napravu koja se dugo i zvala po njemu:

 

 

Sve dok nije, uglavnom, zamenjena imenom ekspres lonac podobnijim novim vremenima brzine i svakojakog drugog hitanja da se negde stigne.

U prva vremena pojave ovog cuda tehnike, zabelezeno je, bilo je najvise problema sa otvaranjem lonca, koje iz nestrpljiosti koje iz neznanja, koje iz sirom Jugoslavije Zapadnog Balkana rasirene pojave da je citanje uputstava za koriscenje nepotrebna stvar, jer sta znaju oni, mi to bolje znamo...

Koji god razlog bio, zabelezeno je takodje da su mnogi pasulji zavrsavali na plafonu i ukucanima. 

[namenski]

Carica Milica

 

Probrod, 6,371 BRT, 1928, William Doxford & Sons Ltd, Sunderland.
Vlasnik: Jugoslavenski Lloyd Akcionarsko Drustvo, Zagreb, Jugoslavija.
Luka upisa: Split, Jugoslavija.

 

Prva jugoslovenska zrtva Drugog svetskog rata.

Brod je sa tovarom uglja, na putu iz Newcastle-a za Dubrovnik, 18.11.1939. naisao na minu koju je nekoliko sati ranije istog dana polozila nemacka podmornica U-19 pod komandom Korvettenkapitän-a po imenu Wilhelm Müller-Arnecke.

Zapovednik broda bio je kapetan duge plovidbe Milorad Miljević iz Savine kod Herceg Novog.

Kapetan Miljević je bio zapovednik i jugoslovenskog parobroda Triglav koji je 9. jula 1942, sam ploveci iz Njujorka za Britaniju, torpedovan od strane nemacke podmornice U-66...

 

Jugoslovenski Lloyd A.D, inace najvece parobrodarsko drustvo prve Jugoslavije nastalo je decembra 1928. spajanjem Atlantske plovidbe Ivo Račic, dubrovacke kompanije osnovane jos 1910. i Jugoslovensko amerikanske plovidbe, osnovane 1924. godine inicijativom Bože Banca, izmedju ostalog i cileanskog kralja salitre, coveka koji je ne trepnuvsi mogao da potpise cek na milion funti.

Britanskih.

Ondasnjih.

Inace ubedjenog zapadnobalkanca.

 

Jugoslovenski Lloyd A.D. je od osnivanja bio u ekspanziji nabavljajuci nove brodove:

Vidovdan

Nemanja

Dušan Silni

Carica Milica

Istok

Marija Petrinović
Jugoslavija

Vojvoda Putnik

Nikola Mihanović

Njegoš

Zrinski
Preradović

Gundulić

Aleksandar,
Tomislav...

Edited November 18, 2017 by namenski

[čekmeže]

https://www.wrecksite.eu/wreck.aspx?70011

 

gde je potonula?

Edited November 18, 2017 by čekmeže

[Hamlet Strašni]

Постојао је и Лојд из Трста? Мој чукундеда је био њихов капетан...

[čekmeže]

Ja ne znam ništa o mom čukundedi. Zvao se Vita.

[namenski]

Negde uz obalu Suffolk-a, skoro pa u neposrednoj blizini tadasnjeg broda svetionika Shipwash, na gled, desetak NM severno od Felixtowe...

Ima negde i tacne koordinate.

 

 

 

@ Lloyd je cesto rabljen dodatak u pomorstvu i brodarstvu, imala ga je i 2. Jugoslavija, Sisački Lloyd...

I ne samo u brodarstvu, Pester Lloyd su se, recimo, zvale i veoma ugledne i uticajne novine koje su na nemackom jeziku izlazile u Budimpesti negde od polovine 19. veka do 1945...

Spadale su u top 5 KuK sredstava informisanja.

[Hamlet Strašni]

Ово му је син https://www.portalnovosti.com/vratite-glini-doktora-albina-blasica

 

Син, албин се борио на италијанском фронту, а на првим изборима у СХС био заменик кандидата ДС за народног посланика за изборни јединицу чаковец.

 

Имао и улицу у Глини, 91 јој Срби променили име...

 

Уклапа се у топик цела прича. Двоје деце партизани, у браку са Србима којима су најближе побиле Усташе...

 

Двадести век у малом...