USA Izbori

[namenski]

Oces reci da svako ko je izabran na demokratskim izborima je ok?

Upravo to i upravo kada je u pitanju americka demokratija ili ono sto je od nje ostalo, svejedno.

Ili ces ti prvi da priznas da sa sistemom^tm uopste nesto nije u redu i da mora da se menja i to iz osnova.

Ovako, kako da ti kazem, malo je licemerno: sedis - koliko sam razumeo - u najdemokratskijoj zemlji sveta, 1 etalonu, uzoru za ceo svet i - kukas.

Em je sama cinjenica da kukas, a da te niko zbog toga ne dira, dovoljna, em brate nije u redu: ako ti se ne svidja, pali ili pusku u ruke, pa u sumu...

[Lord Protector]

Слика краља карневала

Борис Петровић, филолог

 

Трампова кампања би требало да буде анализирана као ремек-дело политичког маркетинга

 

Да бисмо разумели Трампов изборни успех, треба да контекстуализујемо дискурс политичке коректности. У самој својој сржи политичка коректност нема везе са заштитом нечијих права. У питању је елитистички концепт, сводив на следеће – ако не владаш правилима, одузима ти се право говора. У питању је баријера класне природе. Ко има новца да упише бољи универзитет (академске институције су расадници такозваних SWJ – social justice warriors, „ратника друштвене правде”, заступника оваквог говора), имаће прилике да њиме и овлада, те ће тако стећи право на медијско присуство. Као последицу добијамо ситуацију где се из медијске слике избацују људи који немају приступ потребном образовању – медијска слика, као и целокупан културолошки контекст се елитизују и знатно сужавају групу становника који могу да комуницирају.

У питању није статични дискурс којим се може једном за свагда овладати, као што је нпр. граматика, него стално еволуирајући концепт, који укључује све веће финесе, те изазива расправе које свакоме ко живи ван Америке могу изгледати нејасно. Али им се тамо приступа са смртном озбиљношћу – на који начин се треба обраћати трансродној особи, или оној која није сигурна у свој родни идентитет, успостављање треће врсте тоалета за родно несигурне итд. То је својеврсна џентрификација или естетизација дискурса, где се свака могућа непријатност, као и онај ко је износи, избацују из употребе. У питању је такође игра моралне супериорности, где богатији појединци који познају дискурс и њиме владају себе намећу као морално супериорне, но то је посебна тема.

У културолошкој клими таквог дискурса појављује се опортуни бизнисмен Трамп, који, иако нема претерано развијен политички програм, поседује један други, важнији квалитет – разумевање медија. Трампова кампања би требало да буде анализирана као ремек-дело политичког маркетинга. Играјући на самопоуздање, харизму и одлучност, Доналд Трамп се појављује као дионизијска, карневалска фигура. Узима улогу рушиоца репресивних правила, детета које се усуђује да викне „Цар је го!” По узусима карневала, Трамп обрће систем наопачке. Смеје се ауторитетима, руши табуе, напада „светиње” политичке коректности без оклевања или извињења. Када му се то замери, одговара даљом спрдњом. У питању је ризична, али исплатива игра.

Посебно је занимљива чињеница да је у изборе уложио најмање новца од свих кандидата у протеклих неколико деценија, а ипак их је добио. Уместо да плаћа милијарде за рекламни простор, он је својим изјавама правио скандале који су привлачили медије ка њему. Тако је уштедео више од две милијарде долара. Док су политички коректни кандидати, попут поражене противнице, улагали милијарде у рекламе, он је медије вазда жељне скандала дозвао себи.

Битан део победе јесте и слика краља карневала. У рушењу узуса политички коректног дискурса, сиромашни и ућуткани грађани су видели провалу слободе, раскидање ланаца, побуну против оних који су им посао пребацили у далеку страну земљу, а потом их убедили да су због тога они сами криви, зарад своје глупости, необразованости и сиромаштва; те да због истих особина не заслужују ни да им се чује глас, јер ће тиме повредити нечија осећања.

Доналд Трамп није победио зато што је већина Америке расистичка, мизогена итд. – већ зато што је успео да се представи као оличење слободе говора, која је, ма како нагрижена дискурсом политичке коректности и општом елитизацијом јавног простора, у Америци још увек важна тековина. Аспект Трампове кампање који је понајвише против естаблишмента је његов дискурс. Остаје сумња (за неке нада) да ће успети да испуни и део обећања. Но он је понудио форму слободе, ону коју грађани Америке могу да разумеју. Да ли ће у будућности доћи неко ко ће моћи да им понуди и суштину, остаје да се види.

Edited January 17, 2017 by slow

[Budja]

 

In his remarks, Deaton referred to a 2015 study that he and his wife, Princeton professor Anne Case, published in 2015. In the paper, Deaton and Case analyzed health and mortality records and showed a troubling rise in the death rates of middle-aged white Americans. This rise in mortality was unique to white non-Hispanic Americans, they concluded, and was driven primarily by an epidemic of suicides and diseases related to substance abuse among poorly-educated whites, particularly heroin and prescription opioids such as oxycodone.

 

“There are around 200 thousand people who have died from the opioid epidemic, were victims of iatrogenic medicine and disease caused by the medical profession, or from drugs that should not have been prescribed for chronic pain but were pushed by pharmaceutical companies, whose owners have become enormously rich from these opioids,” said Deaton, who later advocated for a single-payer health care system in the U.S., saying: “I am a great believer in the market, but I think we need a single-payer health care system. I just don’t see any other sensible way to address it in this country.”

[porucnik vasic]

 

Слика краља карневала

Борис Петровић, филолог

 

Трампова кампања би требало да буде анализирана као ремек-дело политичког маркетинга

 

Да бисмо разумели Трампов изборни успех, треба да контекстуализујемо дискурс политичке коректности. У самој својој сржи политичка коректност нема везе са заштитом нечијих права. У питању је елитистички концепт, сводив на следеће – ако не владаш правилима, одузима ти се право говора. У питању је баријера класне природе. Ко има новца да упише бољи универзитет (академске институције су расадници такозваних SWJ – social justice warriors, „ратника друштвене правде”, заступника оваквог говора), имаће прилике да њиме и овлада, те ће тако стећи право на медијско присуство. Као последицу добијамо ситуацију где се из медијске слике избацују људи који немају приступ потребном образовању – медијска слика, као и целокупан културолошки контекст се елитизују и знатно сужавају групу становника који могу да комуницирају.

У питању није статични дискурс којим се може једном за свагда овладати, као што је нпр. граматика, него стално еволуирајући концепт, који укључује све веће финесе, те изазива расправе које свакоме ко живи ван Америке могу изгледати нејасно. Али им се тамо приступа са смртном озбиљношћу – на који начин се треба обраћати трансродној особи, или оној која није сигурна у свој родни идентитет, успостављање треће врсте тоалета за родно несигурне итд. То је својеврсна џентрификација или естетизација дискурса, где се свака могућа непријатност, као и онај ко је износи, избацују из употребе. У питању је такође игра моралне супериорности, где богатији појединци који познају дискурс и њиме владају себе намећу као морално супериорне, но то је посебна тема.

У културолошкој клими таквог дискурса појављује се опортуни бизнисмен Трамп, који, иако нема претерано развијен политички програм, поседује један други, важнији квалитет – разумевање медија. Трампова кампања би требало да буде анализирана као ремек-дело политичког маркетинга. Играјући на самопоуздање, харизму и одлучност, Доналд Трамп се појављује као дионизијска, карневалска фигура. Узима улогу рушиоца репресивних правила, детета које се усуђује да викне „Цар је го!” По узусима карневала, Трамп обрће систем наопачке. Смеје се ауторитетима, руши табуе, напада „светиње” политичке коректности без оклевања или извињења. Када му се то замери, одговара даљом спрдњом. У питању је ризична, али исплатива игра.

Посебно је занимљива чињеница да је у изборе уложио најмање новца од свих кандидата у протеклих неколико деценија, а ипак их је добио. Уместо да плаћа милијарде за рекламни простор, он је својим изјавама правио скандале који су привлачили медије ка њему. Тако је уштедео више од две милијарде долара. Док су политички коректни кандидати, попут поражене противнице, улагали милијарде у рекламе, он је медије вазда жељне скандала дозвао себи.

Битан део победе јесте и слика краља карневала. У рушењу узуса политички коректног дискурса, сиромашни и ућуткани грађани су видели провалу слободе, раскидање ланаца, побуну против оних који су им посао пребацили у далеку страну земљу, а потом их убедили да су због тога они сами криви, зарад своје глупости, необразованости и сиромаштва; те да због истих особина не заслужују ни да им се чује глас, јер ће тиме повредити нечија осећања.

Доналд Трамп није победио зато што је већина Америке расистичка, мизогена итд. – већ зато што је успео да се представи као оличење слободе говора, која је, ма како нагрижена дискурсом политичке коректности и општом елитизацијом јавног простора, у Америци још увек важна тековина. Аспект Трампове кампање који је понајвише против естаблишмента је његов дискурс. Остаје сумња (за неке нада) да ће успети да испуни и део обећања. Но он је понудио форму слободе, ону коју грађани Америке могу да разумеју. Да ли ће у будућности доћи неко ко ће моћи да им понуди и суштину, остаје да се види.

 

ОДЛИЧАН!

[Lezilebovich]

 

поседује један други, важнији квалитет – разумевање медија.

 

 da li je ovo baš istina ? sad ispada da je on lupetarao da bi bio prisutan u medijima, a ne zato što je lupanju sklon.

[porucnik vasic]

 

 

In his remarks, Deaton referred to a 2015 study that he and his wife, Princeton professor Anne Case, published in 2015. In the paper, Deaton and Case analyzed health and mortality records and showed a troubling rise in the death rates of middle-aged white Americans. This rise in mortality was unique to white non-Hispanic Americans, they concluded, and was driven primarily by an epidemic of suicides and diseases related to substance abuse among poorly-educated whites, particularly heroin and prescription opioids such as oxycodone.

 

“There are around 200 thousand people who have died from the opioid epidemic, were victims of iatrogenic medicine and disease caused by the medical profession, or from drugs that should not have been prescribed for chronic pain but were pushed by pharmaceutical companies, whose owners have become enormously rich from these opioids,” said Deaton, who later advocated for a single-payer health care system in the U.S., saying: “I am a great believer in the market, but I think we need a single-payer health care system. I just don’t see any other sensible way to address it in this country.”

 

I am a great believer in the market, but I think we need a single-payer health care system. I just don’t see any other sensible way to address it in this country.

 

Ово је потпуно погрешно. Америка је превелика земља за такво нешто.  Бирократија би појела идеју. Немачки систем је нешто што треба да се гледа, проучава, модификује...

[Weenie Pooh]

Večita fantazija da je Amerika specijalan slučaj u kom, eto, prosto nije moguće ono što u ostatku sveta jeste.

 

Nemačka takođe ima državno zdravstveno osiguranje, samo nije ekskluzivno. Kako za takav sistem ne bi bila prevelika zemlja?

[bradilko]

nemacki sistem je moguce preneti u usa kao sto potonji izvoze demokratiju u irak i slicne zemlje, znaci nikad

[MNE]

amerika je vrlo vrlo specifičan sistem i to se mora uzeti u obzir

 

biće interesantno vidjeti kakav će kompromis naći kad ukinu ovaj obamacare, a nešto će morati da smisle

[bradilko]

pretpostavljam da su se u usa razmatrali razni modeli i pre pojave ppp-a..

[porucnik vasic]

Večita fantazija da je Amerika specijalan slučaj u kom, eto, prosto nije moguće ono što u ostatku sveta jeste.

 

Nemačka takođe ima državno zdravstveno osiguranje, samo nije ekskluzivno. Kako za takav sistem ne bi bila prevelika zemlja?

Наравно да није фантазија него искуство. Број становника, величина земље и историја је чине посебним случајем. Државно осигурање је због тога неизводљиво.

 

 

Sent from my iPhone using Tapatalk

[MayDay]

Počela sam da čitam "Listen, Liberal", knjigu koja adresira to što su Demokrate zaboravile da rade za svoju bazu i koja opisuje spektar razloga zbog kojih će kasnije u toku godine njihova kandidatkinja izgubiti izbore.

 

Odlična za sada. Nisam to do sada tako konceptualizovala, ali Demokrate su se umesto narodu™ okrenule ne klasi kapitalista, već klasi elitnih profesionalaca. Sada su diplomci top škola i bankari, programeri, advokati i sl. njihov constituency, a narastajuća nekednakost u raspodeli dohotka nije na njihovoj agendi.

 

Posle je Tramp održao govor u Mičigenu pred radničkom klasom i znamo kako se to završilo.

[iDemo]

U izboru Hilari -Tramp, nekako se previđa činjenica da se Hilari i cela ekipa,

na čelu sa Obamom, mnogo potrudila da eliminiše Bernija,

i da su se, svojim insistiranjem na tome da Hilari bude kontra Trampa,

računajući na to da Tramp nema nikakve šanse, preigrali, žestoko.

 

I cenu te igrarije neće platiti oni, naravno, platiće je, prvo, građani USA, a potom i celog sveta,

ali se stiče utisak da se radi na tome da se to zaboravi.

Ponovicu jos jednom pa cu da napravim (malu) pauzu - upravo zbog toga su ovi izbori bili win-win i upravo zbog toga ce sledece 4 godine biti prava igrarija™, ne? 

[iDemo]

izbor trampare je reakcija zdravoga društva.

takođe ako neki npr šešelj voli srneća leđa to ne znači da ih ja moram zamrzeti da bi bio kao različit od njega po svaku cenu.

 

Srneca ledja su ok, dok god ih jede sa shopskom salatom, k'o Shele.

[eoten]

A to sto su crnci debelo najzastupljeniji ima veze sa time sto su skloni nasilju ili sa tim sto su u proseku najsiropmasniji deo stanovnistva koji je samim tim i izlozen kriminalu? To sto postoji tolika izlozenost crnaca nemastini pa onda i kriminalu je pokazatelj jednog dubljeg rasizma koje prozima americko drustvo i koje se ne tice toga da li ces da koristis rec "nigger" ili ne.

 

Koliko se ja secam prvi si sa etiketiranjem "liberal" poceo ti. To je ovde manir ovih alt-right (citaj: fasisoidnih) grupacija i Trumpovih internet trolova a u Srbiji se na to jedino Fajgelj primio. Ne stoji ti to.

 

Sto se "belosti" tice. Eto sad si svoj na svome konacno. Uzivaj. Inace atipicno ime za Srbiju nemas samo ti.

prvobitna teza je bila da su belci najčešći pucači što je pobijeno. ne znam šta sad uvodiš ove crnce. mada me čudi da nisi uspeo da uguraš i putina među uzroke kriminala kod crnačke populacije.

 

etiketiranje dolazi od frustracije jer strana kojoj sam mnogo bliži teži da me gura od sebe zbog relativno malih neslaganja. u svakom slučaju mnogo manjih od američke desnice čije mnoge stavove (opsednutost abortusom, religijom, darvinističko ako nemaš para crkni) uopšte ne mogu da pojmim osim što shvatam da postoje i da ih milioni zastupaju. za mene naravno nije bitno ali ima dosta onih koji smatraju da je takav manir demokratske stranke i insistiranje na demonizovanju belaca, posebno muškaraca, osnovni uzrok poraza klintonove. e pa, uživaj i ti u trampovoj americi kao posledici takve politike.

 

nemam pojma u čemu bih trebao da uživam ali veliko hvala na obaveštenju da nisam jedini što inače  nisam ni tvrdio.

Edited January 18, 2017 by eoten