End of life dreams and visions

[MayDay]

Skoro sam pročitala jedan članak o tome kako se oseća proces umiranja. 

 

http://www.theatlantic.com/health/archive/2016/09/what-it-feels-like-to-die/499319/?utm_source=QuartzFB

 

U tekstu piše kako u terminalnoj fazi delovi mozga prestaju sa funkcijom, ali da se pojačava delovanje drugih delova, najpre vizuelnog sistema i da zbog toga imamo iskustvo sa halucinacijama i ono što čujemo da umirući ljudi "vide svetlo". 

 

Onda ima ova studija koja je pronašla da umirući ljudi intenzivno sanjaju i to najčešće već preminule rođake i prijatelje i da to na njih ima utešujuće dejstvo. https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/24410369

 

Znam da nije stopostotno povezano, ali meni je na istom tragu i fenomen near death experience, koji takođe podrazumeva halucinacije, to da se "vidi svetlo", zatim "out of body experience" i slično. 

 

Je l neko istraživao ovo dublje? Dosta je zanimljiva tema.

Edited October 2, 2016 by MayDay

[3opge]

mozda neki od upokojenih forumasa da napise svoja iskustva

[urkozamanje]

Postoji li Burundi?

[namenski]

mozda neki od upokojenih forumasa da napise svoja iskustva

 

Ja sam bio klinicki cao, zdravo u Karaciju, izgoreo/nagrizen nekom hemijom, nije ni vazno, tek sve sto se prica o toj vrsti iskustava je ili smuti pa prospi ili svako ima svoje s tim sto u izistinskom pa-pa nema vracanja, opisivanja i stilskih i pesnickih figura.

Secam se, na primer, a ni dan-danas nisam siguran lepeta i senke elise helikoptera koja se polako okrece i sunca koje bljesti kroz taj krug: dal' je to iz nekog filma, pa sam utripovao, ili sam to stvarno video dok su me helikopterom vozili od sidrista do bolnice, ne znam.

Tamo nema nista, definitivno, mrak, kakvi bre kucni prijatelji, kakvi dalji i blizi, kakva briga za bilo sta.

Posle je pocelo da boli i to onako bas, bas, ali kad boli onda si ziv.

I imas problem, a i nisi za ovaj topik.

A sve to pada u vodu kad te posle par meseci u kolicima izvezu napolje, po prvi put, i kad vidis, jebiga, travu, nebo, sunce i pre svega ljude, tek tada shvatis sta vredi i sta ima smisla i oko cega se vredi akati.

 

Drugi slican osecaj, ali po intenzitetu nista prema ovom gore je osecaj kada si u autu koji se besomucno okrece oko na sve strane, tumba, i tako nekoliko puta...

Opet nista, osim saznanja, u delicu sekunde, o kolikim se silama radi, kakva je to moc i koliko si lomljiv.

Sreca, nije bilo nista slomljeno, zivotinja k'o zivotinja, cim je izasla iz auta, sve zaboravila i pocela da psuje.

 

A opet, jednom negde u Afriki, neki drzavni udar, nemiri, jebemliga, tek podoficir, vodja neke patrole, njih 4, zastao, zagledao i - podigao pusku.

Okolo sranje, gore kuce i automobili, na ulicama bogami leze i mrtvi, vidis da je djavo odneo salu i da si na pogresnom mestu.

I u toj sekundi ili koliko vec, dok gledas u cev uperenu medju oci, jedino ti u glavi 'da li cu stici da vidim kako ce da pukne ili ne...'

Mrak spustio pusku, i rekao nesto kao 'hajde idi(te)...

Posle pocnes da se treses, moras da sednes i da zapalis cigaretu.

Ali da se neka poezija desava dok se sve to desava - jok.

Ta sekunda ili vec koliko dok gledas u cev

Edited October 3, 2016 by namenski

[hazard]

mozda neki od upokojenih forumasa da napise svoja iskustva

 

isuse