Ona ne zna i ne moze da zna o svojoj prisutnosti.

 

znanje je alat. znanje nije cilj po sebi. ili je bar svako od nas slobodan da izabere cilj, to bi bar morao da prihvataš :) 

 

Evo ja ću. :) Neki od najvećih umetnika su umrli u najgoroj bedi i nemaštini. Da li njima nešto znači to što im se slika danas prodaje za 10 miliona dolara i što im se portret nalazi na svakom ćošku, od umetničkih galerija do kutija sa čokoladom? Ne bi se reklo.

 

to ni ti ni ja ne možemo da znamo. trebalo bi svakog pitati (ali ne pre nego što je na samrti) da li je srećan zbog onoga što je u životu uradio ili radio. 

 

Nije to samo sećanje, to je pre svega in(forma)cija. 

 

da, može i tako. 

Manc, ti sad pises o smislu zivota i kako ga treba proziveti. To je druga tema.

 

Umesto "ne zna" trebalo je da napisem "nije svesna" svoje prisutnosti. 

Nije to samo sećanje, to je pre svega in(forma)cija. Čista informacija kojoj nije potrebno da misli jer je čista misao, ne vidi jer nema potrebe da gleda jer sve zna, ne čuje jer nema potrebe da čuje, zna sve zvukove svemira. Ne treba meriti večnost zemaljskim merilima i večni život zemaljskim.

Večnost je ukinuće vremena i prostora, singularitet.

 

Ti informaciji dodeljujes atribut svesnosti, pa cak i sveznanja. To je nesto sto ne mogu da pojmim. Pojasni malo.

Edited August 18, 20168 yr by IndridCold

Manc, ti sad pises o smislu zivota i kako ga treba proziveti. To je druga tema.

 

Umesto "ne zna" trebalo je da napisem "nije svesna" svoje prisutnosti. 

 

to je druga stvar, ali to nije isto što i "ne postoji"

Ti informaciji dodeljujes atribut svesnosti, pa cak i sveznanja. To je nesto sto ne mogu da pojmim. Pojasni malo.

 

Informacija jeste vrsta znanja (svesti) o nekom fenomenu, tačnije o meri njegove uređenosti ili haotičnosti. Ispostavilo se da je ta mera univerzalna i fundamentalna. Njom se mere mnoge stvari, pa i količina memorije (sećanja) potrebne da se opiše neki sistem ili pojava. Ona je neka vrsta metaznanja...fundamentalnog znanja

to je druga stvar, ali to nije isto što i "ne postoji"

 

Pa ne postoji. Postoji informacija o osobi, secanje na osobu, uspomena, postoji sta god hoces, samo ne ta osoba - ne postoji njeno telo, ne postoji njen unutrasnji zivot, ne postoje njena osecanja, njena svest. To je ono o cemu govorim.

 

 

Informacija jeste vrsta znanja (svesti) o nekom fenomenu, tačnije o meri njegove uređenosti ili haotičnosti. Ispostavilo se da je ta mera univerzalna i fundamentalna. Njom se mere mnoge stvari, pa i količina memorije (sećanja) potrebne da se opiše neki sistem ili pojava. Ona je neka vrsta metaznanja...fundamentalnog znanja

 

To je vec nesto sasvim drugacije od onoga sto si napisao. Informacija predstavlja metaznanje, to je jasno, ali informacija nije subjekt znanja, vec objekat.

Postoje i dalje sve osobe koje:

 

- urade nešto dovoljno veliko

 

- napišu nešto dovoljno veliko

 

- ubiju nekog dovoljno velikog 

 

- koji imaju potomke koji ih se sećaju

 

Prava smrt je - zaborav.

 

Naša shvatanja su ograničena tom jednom sekundom u kojoj postoji čovečanstvo.

 

Pre/posle je beskonačno duže.

 

Iz toga sledi da je svako sećanje, veliko dostignuće, ogromno delo - u stvari nula.

.

Edited August 18, 20168 yr by IndridCold

 

 

 

to ni ti ni ja ne možemo da znamo. trebalo bi svakog pitati (ali ne pre nego što je na samrti) da li je srećan zbog onoga što je u životu uradio ili radio.

 

To je nešto sasvim drugo. Komentar se odnosio na to da je "prava smrt zaborav", a mnogo njih je "zaboravljeno" još za života, to što ih se neko setio 200 godina kasnije oni ne mogu znati, osim ako neko ne izmisli vremeplov. :)

aj kao, nadam se da to nesto vrhovno iznad svega i posle svega postoji, cisto da sve nekako dobije na smislu, ali na osnovu iskustva, ne bih se bas kladio, stavise.

jebe mi se za propise i procedure i ustrojstva bilo koje od religija.

e vidis, ja taj stav o necem vrhovnom koje ne sedi u crkvi zovem prosvecenim pizdunstvom. ono, dovoljno si pametan da znas da pop koji ti naplacuje usluge nije u direktnoj vezi sa tim necim, ali si i dalje pizda koja drhti pred perspektivom truljenja u sanduku i generalnog nedostatka onoga sto smatras pravdom, a sto je vrlo subjektivno. u tom smislu mi je nekako drazi zatucani repetitor mantri od intelektualne kukavice.

Naša shvatanja su ograničena tom jednom sekundom u kojoj postoji čovečanstvo.

 

Pre/posle je beskonačno duže.

 

Iz toga sledi da je svako sećanje, veliko dostignuće, ogromno delo - u stvari nula.

 

to ne znamo. covecanstvo se os nije zavrsilo. A ako se ne zavrsi u narednih...lupam, ali recimo 300-500 godina, mozda se i ne zavrsi.

to ne znamo. covecanstvo se os nije zavrsilo. A ako se ne zavrsi u narednih...lupam, ali recimo 300-500 godina, mozda se i ne zavrsi.

 

Zanimljiva misao. Ruski hriscanski filozof Nikolaj Fjodorov (1892-1903) je pisao da covecanstvo treba da naseli vaseljenu i kao svoj sveti cilj postavi savladavanje smrti i fizicko vaskrsenje svih umrlih. Ko zna, mozda je i to ostvarivo. Meni je takav ideal blizak. :)

 Ruski hriscanski filozof Nikolaj Fjodorov (1892-1903) 

šta ti je rus! do jedanejste je uspeo da shvati svijet!

 

 

----

 

što se mene tiče, ništa bog, ništa više sile. trudim se biti dobar, sebe savladati, uživati sa prijateljima, porodicom i to je to.

to ne znamo. covecanstvo se os nije zavrsilo. A ako se ne zavrsi u narednih...lupam, ali recimo 300-500 godina, mozda se i ne zavrsi.

 

1965g Šklovski je napisao sledeće:

 

Profound crises lie in wait for a developing civilization and one of them may well prove fatal. We are already familiar with several such critical (situations):

(1) Self-destruction as a result of a thermonuclear catastrophe or some other discovery which may have unpredictable and uncontrollable consequences.

(2) Genetic danger.

(3) Overproduction of information.

(4) Restricted capacity of the individual's brain which can lead to excessive specialization, with consequent dangers of degeneration.

(5) A crisis precipitated by the creation of artificial intelligent beings.

 

Danas sve ovo što je pomenuo možemo mnogo bolje i crnje da sagledamo. Sve u svemu rok trajanja koji imamo je dovoljno kratak da je praktično nula. Sve što dodeljujemo sebi u pogledu veličine je u tom smislu potpuna zabluda. Konačni smo, što je suprotno sa konceptom koje nam pružaju razne religije.

 

šta ti je rus! do jedanejste je uspeo da shvati svijet!

 

Ne razumem?