davno sam citala Oca Tadeja, svi ga preporucivali kao obavezno stivo...

elem, ne secam se vise detalja ali se secam da sam se tokom tog citanja osecala kao crv, nikad gore i nebitnije i nistavnije

posle toga sam digla ruke od te vrste lektire

Procenat ljudi bez empatije (psihopata) je relativno veliki (mnooogo vise nego sto se misli).

 

 

Bas zato sto je nebitan i sto zivi samo jedanput i neizmerno kratko u odnosu na trajanje vasione zivot pojedinca i ima toliku tezinu. Ugasiti plamicak svesti koji se vise nikad i nigde nece ponoviti predstavlja ultimativni zlocin. Moze i tako da se posmatra.

 

Može, samo što je pomalo protivrečno - ako je nebitan i postoji neizmerno kratko onda ni nema nikakvu težinu ili u najboljem slučaju ima jako malu.

Može, samo što je pomalo protivrečno - ako je nebitan i postoji neizmerno kratko onda ni nema nikakvu težinu ili u najboljem slučaju ima jako malu.

 

Pa nije nebitan. A ako jeste, onda je to na isti nacin kao sto je bilo sta na ovom svetu nebitno, ukljucujuci i sam kosmos sa svim njegovim galaksijama kojima takodje preti konacna smrt. Nema nikakve sustinske razlike izmedju osamdeset godina i osamdeset milijardi godina, u poredjenju sa vecnoscu obe vrednosti teze nuli.

davno sam citala Oca Tadeja, svi ga preporucivali kao obavezno stivo...

elem, ne secam se vise detalja ali se secam da sam se tokom tog citanja osecala kao crv, nikad gore i nebitnije i nistavnije

posle toga sam digla ruke od te vrste lektire

 

Nisam citao. U cemu je fora, sta tacno pise da ucini da se tako osecas?

Pa nije nebitan. A ako jeste, onda je to na isti nacin kao sto je bilo sta na ovom svetu nebitno, ukljucujuci i sam kosmos sa svim njegovim galaksijama kojima takodje preti konacna smrt. Nema nikakve sustinske razlike izmedju osamdeset godina i osamdeset milijardi godina, u poredjenju sa vecnoscu obe vrednosti teze nuli.

 

Slažem se, ni sam kosmos u tom slučaju nije nužno bitan, budući da nema nikakvu posebnu svrhu. Zašto bi se onda bilo ko posebno brinuo oko gubitka ljudskog (ili nekog drugog) života u kosmosu kojem i samom preti konačna smrt?

Samo i jedino zbog empatije. A moja empatija se samo ustostručuje kad kontempliram o tome da ljudska bića po svoj prilici umiru - zauvek.

 

Da postavimo stvari obrnuto: zar večni život ne bi značio da je ovozemaljski zivot još utoliko manje bitan? Ja mislim da bi.

Edited August 18, 20168 yr by IndridCold

Nisam citao. U cemu je fora, sta tacno pise da ucini da se tako osecas?

meni stivo nije leglo

Postoje i dalje sve osobe koje:

 

- urade nešto dovoljno veliko

 

- napišu nešto dovoljno veliko

 

- ubiju nekog dovoljno velikog 

 

- koji imaju potomke koji ih se sećaju

 

Prava smrt je - zaborav.

Postoje i dalje sve osobe koje:

 

- urade nešto dovoljno veliko

 

- napišu nešto dovoljno veliko

 

- ubiju nekog dovoljno velikog 

 

- koji imaju potomke koji ih se sećaju

 

Prava smrt je - zaborav.

 

Ne cudi od jednog istoricara. :) Ali secanje je samo to - secanje. Secanje nije zivot, osoba vise ne postoji, ne oseca, ne misli, ne vidi, ne cuje.

Ne cudi od jednog istoricara. :) Ali secanje je samo to - secanje. Secanje nije zivot, osoba vise ne postoji, ne oseca, ne misli, ne vidi, ne cuje.

 

boldovano je tačno. ali i dalje postoji u nekom vidu. to jest postoji prisutnost, osoba je na neki način prisutna.

Edited August 18, 20168 yr by MancMellow

boldovano je tačno. ali i dalje postoji u nekom vidu. to jest postoji prisutnost, osoba je na neki način prisutna.

 

Da. Ali kao egzistencijalista moram da pitam - a kakva je njoj korist od toga? :)

 

(Da ne govorimo da cak i secanje ima rok trajanja, cak i nasa vaseljena je smrtna.)

Edited August 18, 20168 yr by IndridCold

definiši "korist"

definiši "korist"

 

Ona ne zna i ne moze da zna o svojoj prisutnosti.

definiši "korist"

 

Evo ja ću. :) Neki od najvećih umetnika su umrli u najgoroj bedi i nemaštini. Da li njima nešto znači to što im se slika danas prodaje za 10 miliona dolara i što im se portret nalazi na svakom ćošku, od umetničkih galerija do kutija sa čokoladom? Ne bi se reklo.

Ne cudi od jednog istoricara. :) Ali secanje je samo to - secanje. Secanje nije zivot, osoba vise ne postoji, ne oseca, ne misli, ne vidi, ne cuje.

 

Nije to samo sećanje, to je pre svega in(forma)cija. Čista informacija kojoj nije potrebno da misli jer je čista misao, ne vidi jer nema potrebe da gleda jer sve zna, ne čuje jer nema potrebe da čuje, zna sve zvukove svemira. Ne treba meriti večnost zemaljskim merilima i večni život zemaljskim.

Večnost je ukinuće vremena i prostora, singularitet.

Edited August 18, 20168 yr by slow