Jump to content
IGNORED

Permanentna kriza domaće ekonomije


Lord Protector

Recommended Posts

to je po meni primer uzaludnosti rada ovde, na bilo čemu ozbilljnom, od vidasila pa na dalje

 

A, pa ne znam za vidasil itd, više mi je ostao kao ime na Hemijskom, sa jakom grupom. Makar iz moje generacije jedan baš pametan momak je ostao u njegovoj grupi i kasnije imao publikacije nivo bolji lab na zapadu.

A šta je on pokušavao?

Link to comment

ISTORIJSKI: Prva privatna železnica u Srbiji

 

Autor: MONDO/Agencije

 

Srbija je dobila privatnu železnicu. Firma Kombinovani prevoz, iz Beograda, prva je u Srbiji zakupila trasu i platila naknadu za pristup pruzi i infrastrukturi, kako bi njen voz saobraćao državnim prugama.

 

 

 

Kako su saopštile danas Železnice Srbije, železnička kompozicija Kombinovanog prevoza sastavljena od dve dizel lokomotive serije 647, u nedelju 12. juna prešla je tridesetak kilometara železničkom trasom od Kragujevca do Lapova, dodaje se u saopštenju.

 

Ta firma je iskoristila zakonske mogućnosti i zakupila trasu od Infrastrukture železnica Srbije, tako da u Srbiji više ne postoji monopol na organizovanje železničkog saobraćaja.

 

Do sada su organizaciju železničkog saobraćaja u Srbiji obavljala državna kompanija Železnice Srbije, odnosno nakon reforme novoformirane železničke kompanije za putnički i teretni saobraćaj Srbija Voz i Srbija Kargo.

 

U saopštenju je ukazano i da je uvođenjem privatne firme uspešno nastavljena reforma železničkog sektora "što je bio i jedan od zahteva Međunarodnog monetarnog fonda, ali i pretpostavka otvaranja novih poglavlja u pregovorima za pristupanje EU".

 

Generalni direktor firme "Kombinovani prevoz" Branko Petković kaže da je prva vožnja protekla bez problema.

 

"To je za nas izuzetno značajno, jer planiramo da u saobraćaj uvodimo teretne vozove na komercijalnoj osnovi i naše transportne usluge ponudimo na domaćem tržištu", rekao je Petković.

 

Kombinovani prevoz vlasnik je 13 dizel i električnih lokomotiva, a 2007. postao je prvo preduzeće u Srbiji koje je dobilo licencu za prevoz robe u železničkom saobraćaju i sertifikat o bezbednosti u železničkom saobraćaju.

 

 

 

by Tapatalk

Link to comment

A baš sam danas o tome razmišljao. :) ŽS je inače najveći raspad među svim državnim firmama, i prosto mi je bila neverica da još pre 10 godina nisu odvojili infrastrukturu od transporta i pustili konkurenciju, već uradili upravo suprotno - sve ugurali u jednu firmu (čega nije bilo ni kod bobana/JŽ i ŽTP).

 

Msm fala Petru Dobrnjcu.

Link to comment

Pa zašto drugo mu je dao sem da programira? Jel taj čovek zna nešto sem programiranja - to ti znaš pošto ga poznaješ? Jel on bioinformatičar koji je imao neku ideju kakav produkt bi mogao da pravi? Ili mu je neko došao sa jasnom idejom i pitao ga jel bi umeo nešto da isprogramira? Dakle ako pričamo o inovativnim tehnologijama, čija je ideja, a ne ko je uzeo ašov i lopatu*.

Što se tiče nezamenljivosti CTOa - u mojoj firmi su izbacili i prvog CEOa pre neku godinu, Vice Presidenta pre par meseci oni znaju zašto, uglavnom postoji samo jedan čovek koji je nezamenljiv, ostale je menjao. Mislim mogao je i da ne menja, nije u tome poenta, samo napominjem da ako je negde zamenjiv CEO što ti misliš da CTO recimo nije.

*Da se razumemo, vrlo rado bih bila u ulozi da uzimam ašov i lopatu u startapu koji je porastao u nešto, samo ovde pričam o ideji kao jednom, i izvođačima po datom receptu kao drugoj dimenziji.

 

Izvini, ali ti u ovom postu i onom prethodnom (dosao neko da im nacrta sta da isprogramiraju) nastupas rekao bih sa 1) vrlo malo znanja o doticnom slucaju 2) jako mnogo predrasuda prema ljudima koji su van tvoje struke, a narocito izgleda softverasima i kompjuterasima. I to radis na vrlo nepristojan nacin.

 

Prvo, posto sama kazes da ti ne znas coveka i uopste te ljude, otkud zakljucak da oni samo znaju da programiraju i nista drugo, da nisu imali nikakav uticaj na ideju, da im je samo neko dosao sa gotovom idejom i rekao isprogramiraj to i to? Kao sto rece PDj, covek je za pocetak co-founder firme sto znaci da je bio u prici od pocetka - ne mora da znaci od samog pocetka ali tu negde. Dakle nije mu neko dosao samo da mu ispostavi tacnu specifikaciju programa da isprogramira, jer se za tako nesto generalno ne postaje co-founder tj. suosnivac firme.

 

Drugo, na osnovu cega dolazis do zakljucka da neko ko je ,,samo" programer nije mogao da ima ideju u oblasti biotecha? Da li ljudi mogu i smeju samo da imaju ideje u oblastima za koje su formalno obrazovani? Sta ako se doticni uvek interesovao za biotech, citao o njemu, ocigledno bio u kontaktima sa ljudima iz te branse...? Zapravo, cesto se desi da neku bas dobru ideju za nesto imaju ljudi koji bas nisu skolovani u toj oblasti (ajmo Capt. Obvious recimo, Bil Gejts nije studirao informatiku a fakultet nikada nije ni zavrsio, a Ilon Mask nije studirao niti informatiku - PayPal - niti aeronautiku - SpaceX - niti masinstvo ni elektrotehniku - Tesla), pa onda oni nadju bas specijaliste iz te oblasti da tu ideju razrade tj. da budu bas taj ,,asov i lopata" (opet vidi pod Elon Musk, SpaceX). Dakle, zasto se oduzima mogucnost da je ,,programer" imao zapravo neku ideju iz oblasti biotecha, ali posto nije detaljnije skolovan i specijalizovan u toj oblasti, nije mogao sam da je razradi pa se obratio nekome ko jeste? Ne kazem da tako jeste bilo - pojma nemam u konkretnom slucaju - ali mislim da to ne bi bilo neobicno.

 

Trece, iz nekog razloga zaboravljas na to da se ideje mogu radjati u medjusobnom razgovoru, te da mogu biti plod vise ljudi istovremeno. Mozda su drugar programer i drugar geneticar nesto caskali, pa razmisljali, pa na kraju zajednicki osmislili nesto, gde je svako doprineo u skladu sa svojim znanjem? Ili npr., mozda je geneticar rekao ,,znas, bilo bi bas lepo kada bi neki softver mogao da radi X" ali bez ikakve ideje kako bi to uopste moglo da se sprovede, a onda je programer koji je to cuo dobio ideju kako to zapravo uraditi? I cija je onda ,,ideja" bitnija za uspeh cele price? Je li onda programer samo ,,asov i lopata"? Mislim, tako moze direktor aviokompanije da kaze ,,bilo bi super da imamo avion koji leti 500 km/h!" ali bez inzenjera koji to moze da napravi, ta ideja je beskorisna.

 

Cetvrto, cak i da je tacna tvoja pretpostavka, da je neko dosao u Beograd tacno sa idejom sta neki softver treba da radi, provlaci se to da je onda kao ostatak posla trivijalan. Pa nije trivijalan! Masa ljudi sa tehnickim i naucnim obrazovanjem ima taj podcenjivacki pristup prema softverasima, kao, eto i ja za potrebe svog posla napisem skriptu u Matlabu ili Pitonu, nije to tako tesko - i uvek se provlaci taj stav da je kao ,,pravi tezak posao" negde drugde, van informatickog/softverskog domena. To veze s mozgom nema, jer pisati skriptu za licnu upotrebu (ili za internu upotrebu malog broja visokoobrazovanih visokospecijalizovanih ljudi) i pisati komercijalni softver koji treba da koristi na stotine (hiljada, miliona) ljudi je nebo i zemlja. Svet je pun zaboravljenog softvera koji je bio osmisljen da radi nesto korisno i interesantno (koji je u nekim slucajevima cak i konceptualno dobro zamisljen) ali odbacenog zbog lose implementacije. Ako se vec koristimo gradjevinskim metaforama, ljudi koji rade implementaciju kompleksnog softvera nisu radnici sa ,,asovom i lopatama" vec gradjevinski inzenjeri a pomalo i arhitekte.

 

Ja nemam pojma kako je nastala doticna firma - a ocigledno ne znas ni ti - sto ne iskljucuje mogucnost da si ti u pravu, ali meni je zasmetao tvoj nipodostavacki i ruzan start djonom na celu jednu profesiju, i to potpuno bez osnova.

Link to comment

sad malo dobrih vesti, nemojte samo da cmizdrite :fantom:

 

 

 

 

 

Podseticu da je Vucic na konferenciju bio u fazonu ,,i ovo je aprilska zarada, a ne decembarska kada se isplacuju bonusi i 13. plate pa da to dize prosek". Pa, ovaj, izgleda da je aprilska zarada opet jedna od tih koja tradicionalno dize prosek:

 

http://dostajebilo.rs/kvaka-401/

 

 

 

Пре само неколико дана премијер се похвалио како је просечна зарада у Србији премашила 400 евра, што је јединствен догађај још од 2008. године. Прецизније износила је 49.249 динара или 401 евро.
 
Раст зарада био би свакако одличан резултат да не постоји једна „квака“.
Динамика зарада у Републици Србији, сваке године испољава одређена сезонска колебања на начин да су зараде које се исплаћују у децембру за 15% веће од општег годишњег просека, док су зараде у априлу веће за 3%.

 

Наиме, у децембру се због новогодишњих и божићних празника традиционално исплаћује део зараде који би иначе био исплаћен у јануару, као и годишњи бонуси. Слично, због ускршњих и првомајских празника послодавци у априлу исплаћују део зараде који би иначе био исплаћен у мају.
 
Због тога је, посматрано пет година уназад, просечна зарада у априлу у поређењу са мартом исте године номинално бележила раст од 7% у просеку, да би потом мајске зараде пале за 6% у просеку у односу на априлске.
 
Свакако је тачна тврдња премијера да је раст зарада условљен приватним сектором који је појачао своја примања, али оно што није истакнуто јесте чињеница да тај раст није последица раста производње, односно промета приватног сектора, већ преливања дела мајске зараде у април, те да представља статистичку варку за широке народне масе.
 
И док се ми радујемо плати која је достигла износ од 400 евра, наше комшије у Црној Гори већ увелико зарађују близу 500 евра у просеку, у Босни и Херцеговини просечна зарада је на нивоу од 422 евра, а у Хрватској близу 770 ЕУР. Све то говори у прилог чињеници да је Србија каскајући у сусрет Европи, ипак далеко заостала за водећима, уз реалну бојазан да поптуно изгуби прикључак.
 
Јелена Јанковић, дипл. Економиста
Чланица покрета Доста је било – Лазаревац

 

 

 

dakle znao sam da je opet bilo neko igranje sa statistikom, kao onomad sa deficitom

Link to comment

Izvini, ali ti u ovom postu i onom prethodnom (dosao neko da im nacrta sta da isprogramiraju) nastupas rekao bih sa 1) vrlo malo znanja o doticnom slucaju 2) jako mnogo predrasuda prema ljudima koji su van tvoje struke, a narocito izgleda softverasima i kompjuterasima. I to radis na vrlo nepristojan nacin.

 

Prvo, posto sama kazes da ti ne znas coveka i uopste te ljude, otkud zakljucak da oni samo znaju da programiraju i nista drugo, da nisu imali nikakav uticaj na ideju, da im je samo neko dosao sa gotovom idejom i rekao isprogramiraj to i to? Kao sto rece PDj, covek je za pocetak co-founder firme sto znaci da je bio u prici od pocetka - ne mora da znaci od samog pocetka ali tu negde. Dakle nije mu neko dosao samo da mu ispostavi tacnu specifikaciju programa da isprogramira, jer se za tako nesto generalno ne postaje co-founder tj. suosnivac firme.

 

Drugo, na osnovu cega dolazis do zakljucka da neko ko je ,,samo" programer nije mogao da ima ideju u oblasti biotecha? Da li ljudi mogu i smeju samo da imaju ideje u oblastima za koje su formalno obrazovani? Sta ako se doticni uvek interesovao za biotech, citao o njemu, ocigledno bio u kontaktima sa ljudima iz te branse...? Zapravo, cesto se desi da neku bas dobru ideju za nesto imaju ljudi koji bas nisu skolovani u toj oblasti (ajmo Capt. Obvious recimo, Bil Gejts nije studirao informatiku a fakultet nikada nije ni zavrsio, a Ilon Mask nije studirao niti informatiku - PayPal - niti aeronautiku - SpaceX - niti masinstvo ni elektrotehniku - Tesla), pa onda oni nadju bas specijaliste iz te oblasti da tu ideju razrade tj. da budu bas taj ,,asov i lopata" (opet vidi pod Elon Musk, SpaceX). Dakle, zasto se oduzima mogucnost da je ,,programer" imao zapravo neku ideju iz oblasti biotecha, ali posto nije detaljnije skolovan i specijalizovan u toj oblasti, nije mogao sam da je razradi pa se obratio nekome ko jeste? Ne kazem da tako jeste bilo - pojma nemam u konkretnom slucaju - ali mislim da to ne bi bilo neobicno.

 

Trece, iz nekog razloga zaboravljas na to da se ideje mogu radjati u medjusobnom razgovoru, te da mogu biti plod vise ljudi istovremeno. Mozda su drugar programer i drugar geneticar nesto caskali, pa razmisljali, pa na kraju zajednicki osmislili nesto, gde je svako doprineo u skladu sa svojim znanjem? Ili npr., mozda je geneticar rekao ,,znas, bilo bi bas lepo kada bi neki softver mogao da radi X" ali bez ikakve ideje kako bi to uopste moglo da se sprovede, a onda je programer koji je to cuo dobio ideju kako to zapravo uraditi? I cija je onda ,,ideja" bitnija za uspeh cele price? Je li onda programer samo ,,asov i lopata"? Mislim, tako moze direktor aviokompanije da kaze ,,bilo bi super da imamo avion koji leti 500 km/h!" ali bez inzenjera koji to moze da napravi, ta ideja je beskorisna.

 

 

Cetvrto, cak i da je tacna tvoja pretpostavka, da je neko dosao u Beograd tacno sa idejom sta neki softver treba da radi, provlaci se to da je onda kao ostatak posla trivijalan. Pa nije trivijalan! Masa ljudi sa tehnickim i naucnim obrazovanjem ima taj podcenjivacki pristup prema softverasima, kao, eto i ja za potrebe svog posla napisem skriptu u Matlabu ili Pitonu, nije to tako tesko - i uvek se provlaci taj stav da je kao ,,pravi tezak posao" negde drugde, van informatickog/softverskog domena. To veze s mozgom nema, jer pisati skriptu za licnu upotrebu (ili za internu upotrebu malog broja visokoobrazovanih visokospecijalizovanih ljudi) i pisati komercijalni softver koji treba da koristi na stotine (hiljada, miliona) ljudi je nebo i zemlja. Svet je pun zaboravljenog softvera koji je bio osmisljen da radi nesto korisno i interesantno (koji je u nekim slucajevima cak i konceptualno dobro zamisljen) ali odbacenog zbog lose implementacije. Ako se vec koristimo gradjevinskim metaforama, ljudi koji rade implementaciju kompleksnog softvera nisu radnici sa ,,asovom i lopatama" vec gradjevinski inzenjeri a pomalo i arhitekte.

 

Ja nemam pojma kako je nastala doticna firma - a ocigledno ne znas ni ti - sto ne iskljucuje mogucnost da si ti u pravu, ali meni je zasmetao tvoj nipodostavacki i ruzan start djonom na celu jednu profesiju, i to potpuno bez osnova.

 

 

 1/2/3 - Nemam zaključak da samo znaju da programiraju, imam zaključak da je malo verovatno da su naučili bioinformatiku, prepoznali need i dali odgovor zato što su malo čitali i interesovali se, i da je verovatnije da je taj input došao iz USA. Takođe to ne povlači za sobom da mislim da nisu imali kritičnu ulogu u tome kako će proizvod da izgleda, kao što vrlo eksplicitno kažem i kafanu može da uspešno napravi jedan od deset ljudi koji su hteli time da se bavi, a ne visokotehnološki proizvod. Ljudi su ključni. To što su ključni i dalje ne znači da znaju bioinformatiku.

4- Ne kažem da je posao trivijalan, kažem da programiranje nije isto što i bioinformatika. To što nešto nije bioinformatika, ne znači da je trivijalno. Npr brain surgery nije bioinformatika. Time ne kažem da je brain surgery trivijala. Niti to znači da prezirem hirurge.

 

Ovo za predrasude ne znam šta da ti kažem, učitao si jako puno toga u ono što sam pisala, ne da mi se da raspetljavam to.

Link to comment

http://dostajebilo.rs/hleba-i-igara/

 

Neki bas porazavajuci podaci...

 

 

Завод за статистику Републике Србије објавио је крајем марта 2016. године резултате Анкете о приходима и условима живота у Републици Србији у 2015. години. Према добијеним резултатима, 25,4% становништва, односно 1.800.000 грађана Републике Србије изложено је ризику од сиромаштва. Међутим, ако би се искључили социјални трансфери, ризику сиромаштва било би изложено 37,2% становништва или 2.700.000 грађана, што значи да 900.000 становника Републике Србије задовољава егзистенцијални минимум искључиво захваљујући социјалној помоћи.

 
Највећи степен изложености ризику од сиромаштва имају лица старости 18-24 године, као и лица млађа од 18 година (у просеку сваки трећи). Најнижу стопу ризика од сиромаштва имају особе старије од 65 година (19,7%). У зависности од радног статуса, најизложенији ризику сиромаштва су незапослена лица (46,2%), док најнижу стопу ризика од сиромаштва бележе запослени код послодаваца (8,5%). Код самозапослених лица ова стопа износи 37,3%, а код пензионера 15,2%.
 
Само помисао да је сваки четврти човек у Републици Србији сиромашан, те да свако треће дете и свака трећа млада особа живи на ивици егзистенције изазива велику дозу немира и неспокоја. Али прави проблем настаје када сагледате критеријуме по којима се становништво сврстава испод или изнад прага сиромаштва.
 
Наиме, Републички завод за статистику сматраће вас богатим ако:
 
– живите сами и располажете са више од 14.920 динара месечно или
 
– живите у трочланом домаћинству (при чему је један члан домаћинства дете старости до 14 година) које располаже са више од 26.856 динара месечно или
 
– живите у четворочланом домаћинству (од којих су два члана деца старости до 14 година) које располаже са више од 31.332 динара месечно.
 
Имајући у виду да је просечна потрошачка корпа у Републици Србији у 2015. години износила 66.900 динара на месечном нивоу, а да су домаћинства у просеку располагала са 57.800 динара, односно да вам је за минималну потрошку корпу било потребно 34.800 динара месечно, јасно је да резултати добијени спроведеном анкетом (чак и под претпоставком да можете да прехраните четворочлану породицу са 34.800 динара месечно), иако драматични, заправо само улепшавају стварност. Наиме, ако би се праг сиромаштва повећао за само 2.000 динара у просеку, готово трећина становништва Републике Србије била би и званично сиромашна.
 
А стварно стање је, заправо, далеко лошије: чак 95% грађана Србије једва „саставља крај с крајем“, при чему трећина (33% или 2.400.000) тешко, 31% или 2.300.000 веома тешко, а готово исто толико са извесним тешкоћама. Додатно:
 
– 68,5% становништва Републике Србије у 2015. години није могло себи да приушти недељни одмор ван куће,
 
– око 25% домаћинстава није могло себи да приушти месо или рибу у оброку свакога дана,
 
– близу половине (47,3%) није могло да приушти неочекивани трошак у износу од 10.000 динара, док
 
– 15,2% домаћинстава није могло себи да приушти адекватно загревање стана.
 
Чињеница да је само током прва два месеца 2016. године број запослених у Републици Србији смањен за 7.000, односно број незапослених који активно траже запослење порастао за 2.000, док је истовремено просечна нето зарада смањена са 44.432 динара колико је износила у 2015. години на 42.439 динара колико је забележено у периоду јануар-фебруар 2016. године, упозорава да ствари не иду у добром смеру, да се тло под нама константно урушава, вукући све већи број грађана Србије у егзистенцијалну провалију.

 

 

Dakle, penzioneri najsigurniji i najimucniji u proseku, zahvaljujuci cinjenici da primaju penziju, dok su u najprekarnijoj poziciji mladi u naponu snage, koji treba da budu na pocetku svog radnog staza. Zemlja penzionera i omladine koja bi da zbrise. Tuga, cemer, i jad.

Link to comment

Šta te čudi, ja natrčah na podatak baš na sajtu RZS da je raspoloživi dohodak (disposable income) po domaćinstvu u 2015. godini bio oko 24 hiljade mesečno. Dva puta sam se vraćao da proverim. Je-bo-te.

 

Dakle u prosečnoj četvoročlanoj porodici prosečni građanin može da se bahati sa 6K dinara mesečno, pa da vidi jal da štedi jal da investira™.

Link to comment

Pa sto ne stave na YouTube kako se postaje kapitalista, hocu reci bogat, srecan i zadovoljan?

Mogu i na Twiteru da dodatno pojasne...

Link to comment

Pa ova kod mene je do skora bila najbrža deonica u zemlji, šta 'oćeš? Ovde su vozovi jurili brzinom od 70 km/h, malo li je? ^_^

 

A za ovu novu država treba da uradi isto toliko kao i za ovu prethodnu tj. ništa.

Link to comment

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now
×
×
  • Create New...