Permanentna kriza domaće ekonomije

[Prospero]

Gledam juče jednu reportažu o Institutu za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo,

 

http://imgge.bg.ac.rs/index.php/yu/

 

koliko tu potencijala ima za razvoj startupova, ništa ne zaostaju za IT-jem. Rade u relativno skromnim uslovima, zgradi sagrađenoj 1986. godine, taj institut je osnovao profesor Vladimir Glišin...ova šugava država da ima pameti dala bi im neku veću zgradu, moderne laboratorije, kupila novu opremu, sagradila novi data centar i uvezala ih sa farmaceutskom i medicinskom industrijom... to bi se višestruko vratilo u vrlo kratkom roku. Genetika obrće stotine milijardi dolara, da zahvate hiljaditi deo tog kolača bilo bi dosta.

Polako, tu je privatni vlasnik™ pa neka on ulaže....

 

Biznismen zaposeo Institut za molekularnu genetiku, ugrožene desetine hiljada mikroorganizama!

B. Radivojević - I. Mićević | 27. januar 2015. 18:38 > 21:48 |

Veselin Sjekloća sa šest osoba u utorak ujutru ušao u Institut za molekularnu genetiku u Beogradu. Predstavio se kao novi vlasnik i direktor

 

 

 

Institut za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo u Beogradu

 

U INSTITUT za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo Univerziteta u Beograduu utorak je ušao biznismen Veselin Sjekloća i predstavio se kao novi vlasnik zgrade i direktor. Raspustio je zaposlene i ostao sa šest nepoznatih osoba u zgradi punoj osetljivog genetskog materijala - desetina hiljada bakterijskih sojeva, drugih mikroorganizama i svih vrsta biološkog materijala.

 

Direktorka Instituta dr Jelena Begović zabrinuta je za sudbinu ovih materijala, jer nestručno rukovanje i upad neovlašćenih osoba mogu da budu veoma opasni.

- Sjekloća je, sa još šest muškaraca, na Institut ušao oko devet sati ujutru, tako što su podmetnuli navodnu pacijentkinju koja je došla po rezultate. Kada smo joj otvorili vrata, i oni su ušli za njom - priča za "Novosti" dr Begović. - U trenutku upada ovde su bili zaposleni, među kojima većinu čine žene, studenti, pacijenti koji su došli po rezultate...

 

Sjekloća se predstavio kao novi direktor, mahao je nekakvim rešenjem Privrednog suda, zaposlene je poslao kući i rekao im da u sredu dođu uobičajeno na posao.

 

Direktorka objašnjava da je Sjekloća vlasnik nekada državnog preduzeća "Termovent", koje je pre 30 godina bilo jedan od suosnivača ovog instituta. Ali, osim toga što su suosnivači, u rad, opremu, plate, objekat niti bilo šta drugo u institutu nisu, kaže naša sagovornica, uložili ni dinar. Sve je finansirano iz budžeta i vlasništvo je Univerziteta u Beogradu. Zato Sjekloća, kaže ona, nema nikakva prava.

 

- Ne postoji nikakva pravosnažna presuda, tako da ni ovakav upad ne može da bude zakonit - smatra dr Begović. - Odlučićemo da li uopšte da zaposleni dolaze na posao, jer je reč uglavnom o ženama, koje su preplašene. Ovaj incident ugrozio je ne samo rad instituta, nego i ugled nauke. Naš rad prepoznat je u svetu i treba da postanemo referentni centar za retke bolesti.

 

U Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja kažu da je upad građanina Veselina Sjekloće u državnu imovinu Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo nedopustiv. Najavljuju da će učiniti sve da zaštite istraživače i imovinu, u saradnji sa Republičkim javnim pravobranilaštvom.

 

- Niko u Republici Srbiji ne može na silu da uzurpira objekte i naučnoistraživačku opremu, čija je izgradnja i nabavka finansirana iz budžeta Republike Srbije - saopštavaju iz Ministarstva prosvete. - Vlada je nedavno imenovala Upravni odbor Instituta, koji će u okviru svoje nadležnosti preuzeti sve neophodne mere u cilju nesmetanog obezbeđivanja naučnoistraživačke delatnosti Instituta, koji je ne samo od značaja za Republiku Srbiju, već i za evropski istraživački prostor, imajući u vidu da je institut uključen u realizaciju značajnih međunarodnih projekata.

 

O eventualnim imovinskim problemima instituta ne zna ništa ni bivši predsednik UO prof. dr Miodrag Stojković.

- Letos sam dao ostavku na mesto predsednika UO, ali dok sam obavljao tu funkciju, nije bilo nikakvih problema. Prvi put čujem da je bilo šta sporno oko prostora i imovine, niti znam ko je gospodin Sjekloća - kaže za "Novosti" prof. Stojković.

 

BIZNIS, KOMORA, MINISTARSTVO...

OSIM što je vlasnik i suvlasnik više preduzeća, Veselin Sjekloća je bio i savetnik ministra Velimira Ilića, dok je ovaj vodio resor građevine i urbanizma. Osim toga prethodnih godina bio je i predsednik UO Agencije za stanovanje, član UO RTB "Bor", ali i potpredsednik Privredne komore Srbije. Jedna od njegovih firmi "Omni stok" bila je izvođač radova na rekonstrukciji fasade Doma Narodne skupštine. Ostao je zapamćen i njegov višegodišnjei spor oko vlasništva nad zgradom u Bulevaru kralja Aleksandra 174, koji je okončan vraćanjem ovog objekta Gradu Beogradu.

 

 

 

 

 

Ministarstvo prosvete je saopštilo da će Institut za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo sutra normalno nastaviti sa radom, nakon jučerašnjeg upada u prostorije ove institucije.

Veselin Sjekloća, nekadašnji specijalni savetnik Velimira Ilića, pokušao je juče da preuzme Institut za molekularnu genetiku i genetski inženjering u Beogradu, tvrdeći da je on novi direlktor te ustanove.

Aktuelno rukovodstvo, koje podržava MInistarstvo prosvete, tvrdi da se radi o pokušaju uzurpacije državne imovine.

 

Na Institutu za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo koji je u utorak, 27. januara uzurpiran od strane Veselina Sjekloće, danas je situacija normalizovana, a sutra ujutro istraživači će se vratiti uobičajenim aktivnostima, saopštava Ministarstvo prosvete.

 

"Situacija koja se u utorak dogodila na Institutu za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo vrlo je opasna. Radi se o našoj vrhunskoj naučnoistraživačkoj ustanovi koja se bavi izuzetno osetljivom i važnom delatnošću, uključujući i molekularno genetičke analize za potrebe građana Srbije i regiona", navodi se u saopštenju.

Ukazano je da se radi između ostalog o analizama za potrebe pacijenata koji boluju od retkih bolesti. U Ministarstvu kažu da je situacija danas normalizovana, a da je zadatak ministarstva da zaštiti Institut i da ne dozvoli da se ponove slična dešavanja.

 

Biznismen tvrdi da je Institut privatno vlasništvo

 

Biznismen Veselin Sjekloća upao je u utorak oko 9h u Institut tvrdeći da je ta ustanova u privatnom vlasništvu i da je on novi direktor.

 

Prema informacijama direktoke Instituta Jelene Begović, u ponedeljak 26. januara Veselin Sjekloća deponovao je, kako se navodi, potpis u Banca Intesa kao zakonski zastupnik Instituta, na osnovu dokumenata o kojima nije obavešteno niti nadležno Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, niti drugi pravni subjekti u državi koji su odgovorni za rad Instituta.

 

U utorak 27. januara oko 9 časova, Sjekloća je sa svojim advokatom i obezbeđenjem ušao u obezbeđene prostorije Instituta. I posle višestrukih intervencija policije on je odbio da napusti zgradu Instituta.

Direktorka Instituta u izjavi za N1 ističe da je u pitanju upadanje na državni posed, jer je zgrada i oprema Instituta u vlasništvu države.

 

"Ovo je bilo upadanje na državni posed, radi se o državnoj instituciji... Zgrada je u vlasništvu države, zemljiste u vlasništvu države, kompletna jako skupocena oprema je u vlasništvu držav... Naše plate su iz budžeta, od naših građana, tako da je ovo jedostavno nedopustivo za jednu iole pravnu drzavu".

 

Direktorka je zvala i policiju, koja je dva puta dolazila, ali je reakcija izostala. Iz policije ni na ponovljen zahtev nisu odgovorili zbog čega.

Dirketorka instituta kaže da je ovo treći pokušaj Sjekloće da preuzme institut bez pravosnažne presude i da je suđenje o upravljačkim pravima u toku. Međutim, u Privrednom sudu su za N1 rekli da nema nijednog sudskog procesa u tom sudu u kome se pojavljuje Institut, ali i potvrđuju da je Sjekloća novi direktor.

 

Veselin Sjekloća je rešenjem ovog Suda od 22.01. upisan kao direktor Instituta na osnovu Odluke Upravnog odbora Instituta koja je sudu dostavljena uz prijavu za upis podnetu od strane Instituta, a sve u skladu sa Uredbom o upisu u sudski registar i Zakonom o naučnoistraživačkoj delatnosti, stoji u dopisu.

 

Nejasno je na koji odluku se poziva sud, jer direktorka kaže da je Upravni odbor Instituta pre tri meseca potvrdio njeno imenovanje za vršioca dužnosti.

Sjekloća je u javnosti poznat kao nekadašnji specijalni savetnik Velimira Ilića dok je bio ministar za građevinu i urbanizam. TV N1 danas nije uspela da dođe do njega niti da pronađe preduzeće "Pablik konsalting" na adresi navedenoj u APR-u. Takođe, niko do komšija ne zna za to preduzeće.

 

[Lord Protector]

[Dagmar]

Ne treba njima ništa da se kaže, oni ove projekte već rade u institutu, nisam pričao napamet. Od personalizovane genetike i novih lekova do novih materijala i ekologije. Ne trebaju za to stotine miliona dolara. Problem je što bi mogli da rade mnogo komercijalnije i na višem nivou ali treba im više sredstava i veza sa firmama. Tu bi država mogla da im pomogne umrežavanjem i koncentracijom ljudi i kapitala. Takođe, treba uključiti što više mladih  u rad takvih firmi, kao što je npr FTN u Novom Sadu uradio... 

U suštini tu ne treba izmišljati toplu vodu, treba prepisati rešenja od onih koji to već uspešno rade.

 

Rade naučne projekte, čiji output su publikacije i to je to. to za lekove i ostalo ili si nešto pogrešno razumeo, ili su oni malo baronisali.

[Korki]

Може ли неко да ми обајсни ово

 

Немци страхују да ће им Кинези покуповати фирме

Вицеканцелар Зигмар Габријел покушава да нађе начин да најзначајнијег немачког произвођача индустријских робота не купи кинеска већ нека европска компанија

Немачки вицеканцелар и министар економије и енергетике Зигмар Габријел није околишао када је рекао да би волео да за „Куку” постоји и конкурентска понуда о преузимању и то од неке немачке компаније.

Минхенски дневни лист „Зидојче цајтунг” тврди, позивајући се на изворе у влади и у немачкој индустрији, да Габријел жели да подстакне формирање конзорцијума немачких или уопште европских фирми које би спречиле да „Кука” оде у кинеске руке. Извори тврде да је Габријел минулих дана звао неколико компанија, укључујући и немачке произвођаче аутомобила, да види да ли има заинтересованих, али да је засад остало нејасно ко би предводио такав конзорцијум.

Али, да немачку политичку елиту брине могућност да им Кинези преотму овај технолошки драгуљ њихове индустрије сведочи да се о продаји ове фирме забринуо и Меркелин демохришћанин и европски комесар за дигиталну економију и друштво Гинтер Етингер. Он је у разговору за „Франкфуртер алгемајна цајтунг” рекао да је „Кука” од стратешке важности за Немачку те „да нам мора бити дозвољено да размислимо да ли би европски приступ био боље решење за `Куку`”.

 

Је л ово истина или лаж да немци штите своје кључне привредне гране?

[Tribun_Populi]

Cela ona jebena Jura mislim da ne unosi toliko para u Srbiju koliko neki od vecih softverskih autsorsera. A od tih ljudi mozes i naplatiti ljudski porez na velike plate, porez na profit od same firme pa mozda dati socijalu ljudima tako da nisu prinudjeni da rade kao robovi.

 

http://www.politika.rs/sr/clanak/356833/Neto-izvoz-srpskog-IT-veci-od-Fijat-i-Zelezara-zajedno

 

Čisto da vidimo red veličina o kome pričamo, gde je najveća novostvorena vrednost u domaćoj privredi i gde treba i vredi ulagati.

[Lord Protector]

Rade naučne projekte, čiji output su publikacije i to je to. to za lekove i ostalo ili si nešto pogrešno razumeo, ili su oni malo baronisali.

 

Rade personalizovanu terapiju za obolele od raka na osnovu genetskih testova sa dečjom klinikom u Tiršovoj ( i to šljaka, deca primaju mnogo manje doze hemoterapije i lekova), rade biomaterijale za lekove (posebno su naveli nove materijale od kojih se proizvode kapsule za lekove), biomaterijale od kojih se prave neki delovi tela da ih organizam ne odbaci, istraživanje matičnih ćelija, genetska istraživanja bakterija u ekosistemu. Gomila stvari. 

Edited June 12, 2016 by slow

[Dagmar]

Propadne mnogi vise od 90% a ne pola. A ulaganje bi trebalo da se radi zato sto taj koji uspe, uspe bas jako i isplati ove sto su propali.

Taj plan da se ulozi sve sto imas pa krene u posao podrazumeva da se 99% tih poslova nece ni pokrenuti, jer se radi o velikim rizicima i samo specijalni slucajevi bi uradili tako nesto. Steta je i to je steta za sve gradjane, jer uspesi na tako snaznom trzistu bi mogli doneti korist svima. To je stratesko pitanje, jer ako ne krenes da radis tako nesto, ostaje ti da subvencionises ove sto prave fabrike u kojima ce ljudi raditi za minimalac. Cela ona jebena Jura mislim da ne unosi toliko para u Srbiju koliko neki od vecih softverskih autsorsera. A od tih ljudi mozes i naplatiti ljudski porez na velike plate, porez na profit od same firme pa mozda dati socijalu ljudima tako da nisu prinudjeni da rade kao robovi.

Bez drzavne strategije cemo izgubiti puno, ali sto rece radisa, mozda je bolje i da ne cackaju. Nije slucajno ta oblast tako uspesna a skroz ignorisana od drzave. Nasa zemlja je obrnuti kralj Mida i sve sto pipne pretvori u govno (mislim da je tm na ovo za MPa).

 

Seven Bridges Genomics je beogradska IT firma koja se odvaljuje od para bas u toj oblasti. Ako nisam pomesao, mislim da su digli 10 miliona od investitora.

 

Seven Bridges Genomics nije beogradska IT firma. Imaju kancelariju u Beogradu, pretpostavljam običan IT outsourcing nekih recimo python programera ili šta god uostalom.

[Dagmar]

Rade peronalizovanu terapiju za obolele od raka na osnovu genetskih testova sa dečjom klinikom u Tiršovoj ( i to šljaka, deca primaju mnogo manje doze hemoterapije i lekova), rade biomaterijale za lekove (posebno su naveli nove materijale od kojih se proizvode kapsule za lekove), biomaterijale od kojih se prave neki delovi tela da ih organizam ne odbaci, istraživanje matičnih ćelija, genetska istraživanja bakterija u ekosistemu. Gomila stvari. 

 

Gospode Bože, koji put više da rade neku dijagnostiku koju je neko napolju smislio pre ko zna koliko godina. I super je to, tj više nego super, ali to nije ni njihov izum ni novi lek. To je otprilike kao kad odeš u bilo koju biohemijsku laboratoriju da ti urade šećer u krvi, dakle primena neke dijagnostike koja je razvijena i primenjuje se već godinama po zapadnim zemljama.

Istraživanja matičnih ćelija, ono zaplakaću.

[Prokleto Djubre]

Znam Igora Bogicevica vise od 6 godina, on je koosnivac i CTO. Beograd je realno centar firme, ovde se vecina softvera pravi i osmisljava i ne radi se ni o kakvom outsourcingu.

[Dagmar]

Znam Igora Bogicevica vise od 6 godina, on je koosnivac i CTO. Beograd je realno centar firme, ovde se vecina softvera pravi i osmisljava i ne radi se ni o kakvom outsourcingu.

 

Koosnivač sa kim? Ko im daje biološku osnovu? Naši ili stranci? Kad kažeš osmišljava se softver, to znači da postoji neka precizna ideja šta treba da se uradi sa bazama sekvenci, odakle to dolazi?

[Prokleto Djubre]

Ne znam nista o poslu geneticara, ali znam ono sto sam i rekao - u Beogradu nije nekakav autsorserski tim koji klepa programcice, nego se ovde desava razvoj i osmisljavanje softvera i donose se strateske odluke (barem deo njih). Poznajem CTOa, koji je i suosnivac i poseduje dobar komad firme, a pored toga mi je bas dobar prijatelj radio tamo i jedan bivsi kolega radi trenutno. CTO je ekstremno vazna pozicija u ovakvom tipu firmi, jedva da se moze reci da je druga u hijerarhiji.

[Sestre Bronte]

Jao.

[Prokleto Djubre]

?

[Sestre Bronte]

Drugo pitanje je kljucno. Pusti alate, jesu vazni, ali nisi oni kljuc.

 

Edit bem ti tablete

Edited June 12, 2016 by Braća Strugacki

[Dagmar]

Drugo pitanje je kljucno. Pusti alate, jesu vazni, ali nisi oni kljuc.

 

Edit bem ti tablete

 

 

Ma čoveku sa idejom iz belog sveta trebao je neko ko kodira, i nije hteo da plaća sto hiljada dolara po čoveku u USA da mu neko tipka kod. Znao je nekog iz Srbije pa je došao u Srbiju i rekao im šta da mu kucaju. Da je znao nekog iz Indije otišao bi u Indiju da mu tamo kucaju kod.

 

Da se razumemo, prefenomenalna stvar je što postoji programiranje kao stvar koja može da se radi sa kompom, internetom i potrebnim softverom, i što je Srbija tu našla svoje mesto. Očigledno da nije, tek ne bi imali šta da nam donese pare u zemlju. Ali ne pravimo od ovoga nešto što nije, dakle ne pravimo izvorno srpski biotech startup.