Permanentna kriza domaće ekonomije

[hazard]

Clanak je pisao neko ekonomski nepismen, kao i obicno.

 

Logicno bi bilo - ukoliko je Fed najavio da ce podici kamate, onda se banke vracaju dolarskim obveznicama i beze iz rizicnijih valuta cije obveznice su kupovale jer su imale visoke kamate, dok je Fedova kamata bila niska.

[Korki]

Двери предлажу, предато Вучићу

 

 

Edited June 7, 2016 by Korki

[Prospero]

sad malo dobrih vesti, nemojte samo da cmizdrite
 
 
 

 
Beograd -- Srbija je prvi put prešla nivo prosečne plate od 400 evra, koja je u aprilu iznosila 401 evro, rekao je premijer Aleksandar Vučić.
Izvor: B92, Tanjug

sreda, 8.06.2016. | 14:45


Kako je rekao premijer, to je veoma značajno, jer se dogodilo da je privatni sektor pojačao svoja primanja.
“Očekujemo da će krajem ove ili početkom sledeće godine primanja i u javnom sektoru biti veća”, dodao je on.

Vučić je rekao da je defiticit iznosio 11,3 milijarde u prvih pet meseci, a plan sa MMF-om je bio 75,4 milijarde.

Premijer je dodao i da rastu svi poreski oblici. Akciza je porasla za 25,3 odsto u odnosu na prošlu godinu, PDV od 10,3 odsto, što je najvažniji podatak, koji govori o značajnom rastu srpske ekonomije.

Carina je beležila rast od 8,8 odsto, a porez na dohodak 5,6 odsto, a ostali poreski prihodi rast od 8,5 odsto, naveo je on.

On je, govoreći o makroekonomskim kretanjima, rekao da je u prvom kvartalu ostvaren realni rast od 3,5 odsto.

Pozitivna kretanja, kako je dodao, nastavljaju se i u aprilu, te je u realnom sektoru međugodišnji rast iznosio 3,6 odsto, a mesečni 0,4 odsto.

Premijer je istakao i da je privredna aktivnost od oktobra 2015. godine na putanji kontinuiranog rasta. Industrijska proizvodnja ostvarila je rast od 8,4 odsto, a rast je ostvaren i u rudarstvu i prerađivačkoj industriji.

Vučić je rekao da želi da se pohvali zbog priznanja koje je Srbija dobila od revizorsko-konsultantske kompanije Ernest i Jang da je jedna od pet najatraktivnijih država za strane direktne investicije u evropskoj industriji.

On je dodao i da je Srbija druga po stopi rasta broja novih radnih mesta iz stranih direktnih investicija, ističući da je ispred Srbije, koja je imala rast od 108 odsto, samo Mađarska.

 

[Lord Protector]

preslikana situacija, kao u Srbiji:

 

Kod stranca: Fizički izdržavam, psihički popuštam

 

Makedonija – zemlja jeftinih radnika. Vlast u Skoplju se ne libi da time privuče strane investitore i još ih nagradi bogatim subvencijama.

 

IZVOR: DEUTSCHE WELLE  ČETVRTAK, 9.06.2016. | 18:13  

 

Plate ostaju mizerne. Makedonija je na evropskom vrhu jedne neslavne liste, piše Dojče vele.

Skromno, ali dobro odeven, nasmejan, ali vidno premoren. Izgleda kao da gazi petu deceniju života, a u stvari ima tek 35 godina. Goran mora da porani kako bi uhvatio fabrički autobus koji ga svakog jutra vozi do radnog mesta. Živi u Velesu, ali radi u blizini Kavadaraca, u pogonu nemačkog Drekslmajera, velikog proizvođača delova za automobile. Goran radne dane provodi na nogama – čekajući autobus, stojeći u njemu jer su sedišta zauzeta, u pogonu fabrike gde može da predahne samo tokom dvadesetominutne pauze. Vešte ruke se staraju da elektronika koja će biti isporučena Mercedesu bude besprekorna i na kraju ugrađena u automobile koje će voziti neki srećniji ljudi. Goran o Mercedesovom modelu može samo da sanja. 

 

"Naporno je, ali mora da se gura. Nemam izbora. Ceo dan sam na nogama za 180 evra mesečno. Za rad vikendom ili praznicima se dobije nešto sitno preko toga. Fizički izdržavam, ali, da Vam kažem, psihički već popuštam. Ubija me što sam pod stalnim pritiskom da ispunim zadatu normu. Radi se u jakom tempu, ne mogu da shvatim čemu to forsiranje. Kažu, nemačka firma, a Nemac hoće kvalitet – ali pod kakvim uslovima!?“,čudi se Goran. 

 

Ovaj čovek je jedan od retkih koji su spremni da progovore o izrabljivanju u fabrikama koje strani investitori vode u Makedoniji. Zato ćemo ga i dalje zvati Goran i nećemo otkriti njegov pravi identitet. Uveren je da bi bilo korisno javno, imenom i prezimenom, progovoriti o neljudskim uslovima rada – ali strah od gubitka posla je jači. 

 

"Mani Nemačku, ali da su uslovi makar približni kao tamo! Evo, ide još jedno leto, a mi u pogonu nemamo rashladni sistem. Klima uređaji se isključuju u 14 sati svakog dana. Ne daj Bože da bude vrućina kao prošle godine kada su ljudi kolabirali. Da toliko štede struju, pa to je stvarno katastrofa.“

Umetnost preživljavanja  

 

Sličnu sudbinu dele hiljade radnika u stranim i domaćim firmama u Makedoniji. 

 

"Bukvalno radimo kao na traci. Da je lako, ne bi u ove dve, tri godine otišlo oko 4.000 ljudi. Stalno jedni odlaze, drugi dolaze, retko ko izdrži. Ja sam samohrana majka i moram da budem ovde, nema mi druge, ali psihički već popuštam“, kaže jedna radnica iz Štipa, grada u kojem je smešten još jedan nemački proizvođač automobilskih delova Džonson Kontrols, kao i desetak domaćih i stranih fabrika konfekcije. 

 

Drugi radnik kaže: "Stalno mi nad glavom stoji kontrolor i pritiska me. Kaže, smanjiće mi takozvani bonus za kvalitet na platu ako ne ispunim normu. A verujte, retko ko može da je ispuni.“ 

 

Nezaposlenost u Makedoniji prema zvaničnim podacima blago pada, ali i dalje iznosi ogromnih 25 odsto. Polovinu nezaposlenih čine mlađi od 30 godina. Plate se smanjuju i graniče s mizerijom – oko 70 odsto zaposlenih ima prosečnu platu od 355 evra ili manje. Kubure jednako i radnici zaposleni kod velikih stranih investitora koje je vladajuća klika predstavljala kao spas za makedonsku privredu. Iako su firme poput Džonson kontrolsa, Tehnohozea, Van Hula, ODV Elektrika uzele masne subvencije za stvaranja radnih mesta, tamo radnici ne zarađuju ništa više nego drugde. 

 

Kako prosečni Makedonci krpe kraj s krajem s mesečnom platom koja nije veća od dnevnice nemačkog radnika, zaposlenog možda baš u istoj firmi? "Nema recepta“,kaže jedan sredovečni Skopljanac. "To je jednostavno samo koliko da se prehraniš i platiš komunalije. A ni za to nije dovoljno. Retko ko nije i po dve plate u minusu u banci. Ako imaš i kredit, a imaju ga skoro svi, e onda teško tebi. Radićeš samo da vratiš dugove.“

Ropski uslovi  

 

Statistika pokazuje da su, sabiranjem kredita i minusa na tekućim računima, građani dužni oko dve milijarde evra bankama – dakle oko 1.000 evra po stanovniku. Statistika i svedočanstva pokazuju i nešto još gore: prema modernom ropstvu je Makedonija tužni evropski lider. To je nedavno objavila Fondacija Walk Free, koja procenjuje da oko 13.000 ljudi u Makedoniji radi u ropskim uslovima. To je udeo od 0,64 odsto populacije čime je Makedonija i na svetskom nivou na visokom 18. mestu, negde u rangu Kolumbije, Maroka, Perua, Venecuele, Jordana, Tanzanije, Angole… 

 

Tako je raj za investitore postao noćna mora za radnike. Stručnjaci kažu da je time plaćena strašna cena demonstrativnog „uspeha“ kada se dovede neki strani investitor, pa se presecaju svečane vrpce, a blicevi sevaju da osvetle široki kez političara. „Sve dok je visoka nezaposlenost, ne možemo očekivati visoke plate. To je ključni problem makedonske ekonomije“, kaže profesor Zoran Ivanovski. On uopšte nije optimista: „Svedoci smo političke krize koja ne ohrabruje, a s druge strane vidimo kakav kadar regrutuju strani investitori i koliko ga plaćaju.“ 

 

Ekonomski analitičar Branimir Jovanović akcentuje (nepostojeću) ulogu sindikata:„Ako bi radnici imali veću pregovaračku moć od poslodavaca, onda bi i plate bile visoke. Kod nas nema sindikalne organizacije i jakih prava radnika, time je njihova pregovaračka pozicija slaba što vodi tome da im i plata bude niska.“

San o standardu  

 

Sindikalci ne beže od odgovornosti, ali veći problem vide drugde. Tako Pece Ristevski iz Sindikata industrije, energetike i rudarstva podseća da makedonska vlast potpuno javno investitorima predstavlja svoju zemlju kao oazu jeftine radne snage. „To onda strani investitori i koriste, a neki plaćaju manje čak i od domaćih firmi“, kaže Ristevski. Dodaje da ljudi nemaju hrabrosti da vode bitke ili čak da se učlane u sindikat u strahu da ne izgube posao. Kaže da je takav slučaj sa stotinama radnika u Drekslmajeru. 

 

Malo onda znači makroekonomski podatak da ekonomija raste tri odsto godišnje, što je zavidan procenat na evropskom nivou. No makedonski građani su među najsiromašnijim Evropljanima sa standardom koji iznosi tek trećinu od evropskog proseka. Svetska banka kaže da bi Makedonci dostigli taj standard tek ako bi ekonomija tri decenije neprekidno rasla za 4,5 odsto godišnje, a rast u EU stagnirao – što zvuči kao naučna fantastika. Nasuprot tome, očajan položaj makedonskoj radnika je surovi realizam.

Edited June 10, 2016 by slow

[Lord Protector]

Tako se to radi, sprega univerziteta, države i privatnog biznisa. Priče o povlačenju države iz biznisa i privrede su priče za malu decu.

 

http://www.b92.net/video/vesti.php?yyyy=2016&mm=06&dd=11&nav_id=1142508

 

 

 

Zašto Izrael ima najviše startap kompanija u svetu?

 

Država Izrael ima najviše startap kompanija u svetu, odmah posle Silicijumske doline u Sjedinjenim Američkim Državama.

Televizija B92 je ove nedelje bila u Tel Avivu i Jerusalimu, prateći veliku biznis konferenciju koja je okupila kako male preduzetnike, tako i velike svetske IT kompanije.

Više od 350 svetskih multinacionalnih kompanija danas posluje u Izraelu, a skoro dve hiljade ljudi se u poslednjih godinu dana, uglavnom iz Evrope, preselilo u Izrael. 

Svi oni imaju bankovne račune sa više od miliona evra. Takođe, izraelska vlada je odlučila da uloži veliki novac u startap kompanije, i to prvenstveno kompanije koje se bave IT sektorom. U sve to su veoma uvezani izraelski univerzitet, vojska i biznis kompanije. 

Nacija imigranata je nacija preduzetnika. Izraelci veoma cene značenje reči hutspa (chutzpah), jidisku reč koja znači drskost ili samouverenost. 

Upravo je takvu vrstu samouverenosti imala vlada Izraela kada je pre nekoliko godina odlučila da u sred pustinje, u Ber Sevi, na mestu udaljenom sat i po vožnje od Tel Aviva izgradi veliki univerzitet Ben Gurion, veliki IT hab i novi centar obaveštajnih snaga te zemlje. Tu su danas i kompanije poput Pej Pala, Dojce Telekoma ili AjBiEm-a. 

“Nacionalni sajber Biro se trudi da što vise investicija pošalje ovde u Ber Sevu i time stvara veliki sajber ekosistem, dok izraelske vojne snage ovde šalju svoje najbolje tehničare koji kasnije dobijaju diplome na Ben Gurion Univerzitetu. Ovo bi mogla da bude sledeća Haj-tek revolucija iz Izraela, svi smo na internet, a velikim kompanijama treba snažna onlajn zaštita”, ističe Ehud Cion Valdoks sa Univerziteta Ben Gurion. 

O pomeranju granica, Izraelci uče za vreme služenja vojnog roka, koji traje dve godine za žene, a tri godine za muškarce. Mnogi od njih su došli iz elitne obaveštajne jedinice 8200 i kasnije počinju da vode velike kompanije. 

Jedan od njih je i pilot u penziji Šeli Gotman koji je danas, posle 27 godina službe u Ratnom Vazduhoplovstvu Izraela izvršnih direktor Lokid Martina u Izraelu, kompanije sa 126 hiljada zaposlenih širom sveta. 

“Verujem da će u budućnosti sajber sektor biti deo našeg svakodnevnog života. Ljudi će sve obavljati na internetu, i za to će im biti potrebno osiguranje, kao što danas imaju osiguranje kad kupuju automobil. Štitićemo naš privatni život, posao, kao i naše finansije, i tu se Izrael sprema da igra važnu ulogu u narednoj dekadi”, objašnjava Šeli Gotman, Lokid Martin Global INC. 

Ipak, nisu svi veliki kao Lokid Martin, ali postoji put uspeha i za njih. 

Izraelska vlada godišnje daje između 400 i 500 miliona dolara za finansiranje projekata malih startap kompanija. Ideje su razne, od aplikacija za mobilne telefone, do tehnoloških inovacija koje pomažu ljudima sa invaliditetom. 

Najveci deo startap ideja dolazi od studenata, pri čemu je Izrael jedna od najmlađih nacija sa 30 odsto svojih građana koji imaju između 35 i 44 godine. 

“Mi smo smislili sistem za praćenje i usklađivanje odnošenja smeća. Stavljamo naš uređaj na kamion gradske čistoće i posle nekoliko nedelja istraživanja dobijamo informacije gde se i koliko smeće odnosi. Na taj način firmama koje se time bave, dajemo precizne informacije gde da na primer pojačaju smene, gde da smanje, kojim danima da odnose i slično. Građani na kraju dobijaju bolju uslugu”, kaže Edi Kandel iz kompanije Greenq 

Naravno, u tehnološki inovativnom Izraelu, postoje i kompanije koje su već dostigle takav nivo uspeha da mogu da ponude i svetski najskuplje uređaje. 

Jedna od njih je i firma Sirin Labs, koja nudi najskuplji mobilni telefon na svetu. Telefon Solarin košta blizu 15.000 evra, ali svojim budućim kupcima nudi potpunu bezbednost komunikacije, uz snažnu enkripciju svih podataka. 

“Namenjen je ljudima iz sveta biznisa koji imaju i salju veliki broj poverljivih podataka, ali je i telefon koji je pravljen po najboljim standardima. Najbolji je kao sredstvo komunikacije, najbolji ekran, najbolji zvuk, pravljen od najboljih materijala. Na svetu je više od 14 miliona dolarskih milionera i znamo da postoji tržište za naš telefon”, kaže Tal Koen iz Sirin Labsa. 

Prošle godine Izrael je na NASDAQ berzi imao više kompanija nego bilo koja druga zemlja na svetu, izuzev Sjedinjenih Država i Kine, uz godišnji BDP od 35 hiljada dolara po glavi stanovnika i nezaposlenost od svega 4,9 odsto.

Edited June 12, 2016 by slow

[Tribun_Populi]

To je ovde blasfemija ^_^

[Lord Protector]

Kad sam ja to predložio, da država i univerzitet trebaju da se umešaju u startup biznis ovde su me napali mnogi. Pazi, u Izraelu bivše pripadnike bezbednosnih snaga vojska i država usmeravaju da otvore privatan informatički biznis, prave kompleks u kome su izmešani vojska, univerzitet i velike kompanije, daju pola milijarde dolara subvencija godišnje, dok su kod nas bivše oficire obučavali za pekarski startup, u najboljem slučaju.

Edited June 12, 2016 by slow

[Tribun_Populi]

Ono, mi nismo u poziciji u kojoj je Izrael, mi smo poražena (samo nikako to da shvatimo) ali vojno neokupirana zemlja koja se tako i tretira, pa naša vojska i oficiri ima da peku lebac, kao nesrećni pukovnik Zoltan Dani.

 

Od toga što izraelski AMAN (u pitanju je poseban vid vojnih snaga, pored KoV, RV i RM) radi mi stoga možemo da sanjamo samo, jer niti imamo te pare, niti jevrejske veze i poziciju Izraela u globalnim okvirima, niti smo na tom nivou tehnolokog razvoja.

 

Opet, to ne znači da država ne može da spregne univerzitet i industriju, ako ni u čemu drugom a onda barem u tom IT-ju. Da linkuje ETF-ove po zemlji sa IT firmicama, eventualno SDPRom, VTIjem i šta je još već preživelo od tog vojnoindustrijskog kompleksa pokojne JeNeA, i da ih napuni parama.

 

Odatle ništa loše ne može da ispadne.

[radisa]

Ono, mi nismo u poziciji u kojoj je Izrael, mi smo poražena (samo nikako to da shvatimo) ali vojno neokupirana zemlja koja se tako i tretira, pa naša vojska i oficiri ima da peku lebac, kao nesrećni pukovnik Zoltan Dani.

 

Od toga što izraelski AMAN (u pitanju je poseban vid vojnih snaga, pored KoV, RV i RM) radi mi stoga možemo da sanjamo samo, jer niti imamo te pare, niti jevrejske veze i poziciju Izraela u globalnim okvirima, niti smo na tom nivou tehnolokog razvoja.

 

Opet, to ne znači da država ne može da spregne univerzitet i industriju, ako ni u čemu drugom a onda barem u tom IT-ju. Da linkuje ETF-ove po zemlji sa IT firmicama, eventualno SDPRom, VTIjem i šta je još već preživelo od tog vojnoindustrijskog kompleksa pokojne JeNeA, i da ih napuni parama.

 

Odatle ništa loše ne može da ispadne.

Živ ti meni i zdrav, novosadski ETF ne da je spregnut sa firmama, nego je mega feeder za par velikih software firmi... To, brat-bratu fercra bar 7-8 godina odlično...

[Tribun_Populi]

Živ ti meni i zdrav, novosadski ETF ne da je spregnut sa firmama, nego je mega feeder za par velikih software firmi... To, brat-bratu fercra bar 7-8 godina odlično...

Bombonica, samo imal' dežele na vidiku da uloži ili omogući jeftin početni kapital?

 

I zašto ne. ^_^

[Lord Protector]

Opet, to ne znači da država ne može da spregne univerzitet i industriju, ako ni u čemu drugom a onda barem u tom IT-ju. Da linkuje ETF-ove po zemlji sa IT firmicama, eventualno SDPRom, VTIjem i šta je još već preživelo od tog vojnoindustrijskog kompleksa pokojne JeNeA, i da ih napuni parama.

 

Odatle ništa loše ne može da ispadne.

 

Država ima preča posla, sipaju nemilice subvencije u perspektivnu šrafciger industriju. Što se tiče SDPR-a, VTI-ja i namenske, od toga nema ništa. Sve što valja se razbežalo odavno. Njihov maksimalni domet je ona konzerva Lazar i proizvodnja municije (dobro je da su se i toga setili). 

Edited June 12, 2016 by slow

[Lord Protector]

Živ ti meni i zdrav, novosadski ETF ne da je spregnut sa firmama, nego je mega feeder za par velikih software firmi... To, brat-bratu fercra bar 7-8 godina odlično...

 

Novosadski FTN radi odličnu stvar. Samo ne bi bilo loše da dobiju koju kintu pride i da država stane iza nekih projekata.

Edited June 12, 2016 by slow

[eumeswil]

U Politici je prošle nedelje bio članak o statististici visokog obrazovanja MP, gde je FTN prvi po prihodima u svim kategorijama.

http://www.politika.rs/sr/clanak/356519/Najbogatiji-novosadski-Fakultet-tehnickih-nauka

Edited June 12, 2016 by miki.bg

[Lord Protector]

U Politici je prošle nedelje bio članak o statististici visokog obrazovanja MP gde je FTN prvi po prihodima u svim katerogijama.

 

http://www.politika.rs/sr/clanak/356519/Najbogatiji-novosadski-Fakultet-tehnickih-nauka

 

Da, i to su neki iskoristili da ih napadnu, kao odakle njima pare, pa oni su na budžetu...

 

Mene druga stvar zanima, šta radi beogradski ETF? 

[Tribun_Populi]

Da, i to su neki iskoristili da ih napadnu, kao odakle njima pare, pa oni su na budžetu...

Koliko vidim u članku, oni su najveće pare dobili upravo iz bjudžeta?