Permanentna kriza domaće ekonomije

[Tribun_Populi]

^^ Marže u industriji i trgovini su veće od bankarskih marži od kad je sveta i veka, jer je veći i rizik poslovanja, to nije ništa novo.

 

Ono što je mene interesovalo je šta koči ekspanzivniju kreditnu politiku poslovnih banaka, u smislu pojeftinjenja kredita. Nelikvidnost klijenata, rizik?

 

Eskontna stopa NBS je, koliko vidim, nikad niža u poslednjih 15ak godina, dakle u njoj nije problem. Problem je u visini marže, pa me interesuje šta je to što određuje da marža za nekog bude 2-3% a za nekog 7-8%?

[čekmeže]

Ovo što bracika kaže. I kamatne stope su nikad niže, kao i eskontna. Sad postoje gotovinski krediti sa skoro jednocifrenim kamatnim stopama.

 

Inače nije mi jasno ovo oko većeg rizika, pogotovu u trgovini. Stranac-uvoznik-trgovina-kupac, cena ode 100 posto??? 

[Sestre Bronte]

 Stranac-uvoznik-trgovina-kupac, cena ode 100 posto??? 

 

različito je od slučaja do slučaja i zavisi od koga uvoznik uvozi, što reče drugar, stigla mi mašina iz Kine, ali kako da od nje napravim onu koju sam poručio i platio, ne znam

 

uvoznik uveze 20 tona nečega, recimo da ima plaćanje 30 dana, pri uvozu uradi npr sanitarni pregled ili nešto slično, izdistribuira distributerima koji snabdevaju prodavnice, trošak magacina, trošak prevoza od magacina do magacina distributera, trošak finalne distribucije, trošak izrade prateće dokumentacije, troškovi prijavljivanja otpada, poneka taksa za ponešto uz put, a poseti te neka inspekcija uzgred i kaže moramo da ti nađemo bar za kaznu od 100 iljada

 

u međuvremenu ti je dospelo na plaćanje, a distributer se žali da mu svi kasne, pa će i on tebi da zakasni, a da ne izgubiš distribuciju uzimaš kredit da te ne sjebe cash flow, koji te je uzimanjem kredita baš sjebao

 

u međuvremenu je nepažljivi radnik zgnječio šaku tokom utovara, pa te guzi 8 inspekcija i ne stižeš da radiš

 

dolaziš kući i planiraš sledeći doo, iz postojećeg čupaš preko agencija koliko stigneš

 

život ide dalje

 

 

[Tribun_Populi]

Exactly.

[Tribun_Populi]

Ovo što bracika kaže. I kamatne stope su nikad niže, kao i eskontna. Sad postoje gotovinski krediti sa skoro jednocifrenim kamatnim stopama.

 

I dalje nije jasno zašto je za nekoga kamata jednocifrena a za drugog dvocifrena, to pitam?

Edited June 4, 2016 by Tribun_Populi

[Prospero]

piše ti na prethodnoj strani:

 

 

Dragoljub Vukadinović, “Metalac”: Mi imamo dobre uslove

Mi dobijamo kredite po kamati od tri do četiri odsto, što je povoljno, ali znam privrednike koji zajmove plaćaju i po 11 odsto godišnje. Banke spuštaju kamatu firmama koje nisu prezadužene i koje dobro rade, a danas je takvih vrlo malo.

[Tribun_Populi]

OK, veoma racionalno s njihove strane, i za očekivati. Štite svoj interes i sigurnost plasmana, ovi što dobro posluju dobiju jeftin kredit, ovi što im treba da se vade ne dobiju jeftin kredit, ne mogu da se zaduže ili im se ne isplati, pa ili otpuštaju ili propadaju.

 

Tržišno rešenje

[čekmeže]

Ako misliš da je dužnost banaka da nekom pomogne da ne propadne, grešiš.

[Tribun_Populi]

Daleko od toga, to su korporacije koje rade za profit.

 

Mene je samo, ali najozbiljnije i to kao u to neupućenog, interesovalo šta određuje visinu bankarske marže u smislu (drastično) različite njene visine u odnosu na različite klijente, to pitam. Kapiram, rizik plasmana kao faktor no.1.

 

Ovo sve u sklopu priče o neopravdanosti postojanja nekog državnog programa kreditiranja, ili državne razvojne banke. Prosto me razum navodi na pomisao da je čak i manja šteta da se, u najgorem slučaju, taj kredit ne vrati, nego da recimo 1.000 teško zapošljivih radnika padnu na državni teret, što se neminovno desi.

[čekmeže]

Ako se kredit ne vrati i banka propadne imaš 1.000,00 teško zapošljivih radnika bankarskih službenika. Kada je Dinkara zatvorio 4 državne banke ljudi su se smejali ženama u bundama koje su protestovale zato što su ostale bez posla. 

Što se tiče državne razvojne banke, ovo je lopovska država i takve stvari jednostavno ne mogu da funkcionišu na ovom nivou korupcije, Imam par kolega iz rahmetli Razvojne banke Vojvodine i ono malo što sam čuo mi govori da je u pitanju bio čist organizovan kriminal, sprega političara i biznismena.

[hazard]

Daleko od toga, to su korporacije koje rade za profit.

 

Mene je samo, ali najozbiljnije i to kao u to neupućenog, interesovalo šta određuje visinu bankarske marže u smislu (drastično) različite njene visine u odnosu na različite klijente, to pitam. Kapiram, rizik plasmana kao faktor no.1.

 

Ovo sve u sklopu priče o neopravdanosti postojanja nekog državnog programa kreditiranja, ili državne razvojne banke. Prosto me razum navodi na pomisao da je čak i manja šteta da se, u najgorem slučaju, taj kredit ne vrati, nego da recimo 1.000 teško zapošljivih radnika padnu na državni teret, što se neminovno desi.

Naravno da je veća šteta nevraćanje kredita od opstajanja kompanije koja loše posluje, ali ne zbog kredita kao takvog nego zbog principa. Ti bi da onemogućiš ključni mehanizam tržišne privrede, tzv. ,,kreativnu destrukciju". Loše firme moraju propasti. Još kukaš o ,,padanju na teret države", a postoji jasan razlog zbog kog su i uspešnim državama i privredama socijalne funkcije odvojene od tržišnih. Mislim ne verujem da postavljaš ovo pitanje, kao da to nije pretreseno milion puta u proteklih 100 godina u ekonomskoj teoriji i praksi.

[Tribun_Populi]

Poenta je da ja ne verujem da je to nužno loš kreditni plasman, jer se jeftinim kreditom firma može povaditi da preživi. Ovde se veoma lako upada u dužničku spiralu, evo ti gore primer za to.

 

Hoću reći, kad dođe ovakva kriza imanje MMFa za domaće privredne subjekte, sa jeftinim kreditima za likvidnost gde ti banka ne pojede svu maržu, uopšte nije loše rešenje.

 

Edit: ovo sa državom je cost-benefit, koliko državu košta nevraćeni ili delimično vraćeni kredit, a koliko koštaju socijalna davanja za 1.000 radnika. Mislim da ovo drugo preteže.

Edited June 4, 2016 by Tribun_Populi

[hazard]

Cost-benefit mozda preteze u jednom slucaju...ali koliki moralni hazard time generises?

 

Mislim, Srbija je zato tu gde jeste, jer je tona preduzeca u nekom trenutku bila u fazonu ,,ali dajte nam novi kredit, otpisite stari dug, sacuvacemo radna mesta..." Bas je to rak-rana srpske privrede

[Tribun_Populi]

Pa nije poenta u tome da svaki kredit tako završi, baš naprotiv, poenta je da opravda svoju svrhu i bude vraćen.

 

To sam samo podcrtao kao krajnji ishod, šta više košta državu, da li da joj kredit ne bude vraćen (što bi, da se to radi kako valja, bilo nemoguće jer bi bio kvalitetno obezbeđen pa se naplatio makar i delimično iz kolaterala), ili da sve pukne pa da na nejaka pleća mora da primi još tisuću teško zapošljivih tranzicionih luzera, kojima mora da plaća naknadu iz osiguranja za slučaj nezaposlenosti, socijalnu pomoć i kurseve za prekvalifikaciju. Tačno da se time šalje loša poruka, niti ja to prizivam, to (daj Čedi kredit) treba iskorenjivati. Kredit mora da se vrati i tačka.

 

Ali opet neki mehanizam za ovakve situacije mora da postoji, po mogućstvu sa što manje upliva političara. Ne znam, možda je rešenje da to administriraju poslovne banke za proviziju, rekoh, šta god - ali svakako je i isplativije i efektivnije od propasti, jer propast ovde često preti na dnevnoj bazi, dovoljno je da zglajzne jedan u lancu i povuče ostale.

[zgembo]

http://novaekonomija.rs/vesti-iz-zemlje/na-trenutni-pad-dinara-uti%C4%8De-povla%C4%8Denje-stranih-banaka-iz-srpskih-hartija 

 

 

Na aktuelni pad dinara najviše utiče povlačenje stranih banaka iz srpskih hartija, kaže diler u jednoj od najvećih banaka u Srbiji.

Dinar je dostigao najnižu vrednost u poslednja dva meseca. Jedan evro vredi 123,2 dinara, a stručnjaci otkrivaju da na sunovrat utiču isključivo međunarodni faktori.

"Svetske finansijske organizacije, prvenstveno banke, poslednjih dana učestalo se povlače iz srpskih državnih hartija koje su kupovale u prethodnom periodu. Prodajom trezorskih zapisa dolaze do velikih količina dinara koje potom pretvaraju u evro i tako dovode do slabljenja domaće valute", kaže svedok ovakvih transakcija. 

Kako objašnjava, strane banke počele su da prodaju srpske hartije zbog odluke američke centralne banke (FED) da zadrži isti nivo kamatnih stopa.

Najviša vrednost dinara prema evru u ovoj godini bila je 4. januara 121,5 dinara, a najniža 25. februara 123,5 dinara

Na taj način finansijskim igračima širom sveta FED je poručio da će dolar jačati i biti isplativiji od egzotičnih valuta, poput dinara, kune, zlota...

"FED im je praktično rekao vratite se na tržišta gde su kamate povoljnije", kaže izvor "Blica".

Centralna banka je od početka godine prodala 780 miliona evra i kupila 20 miliona evra. Guvernerka Jorgovanka Tabaković ponavlja da se da se kurs dinara prema evru formira na osnovu ponude i tražnje, pri čemu centralna banka interveniše kako bi se ublažile prekomerne oscilacije deviznog kursa.

 

Kakve veze ima prodaja srpskih HoV sa FED-ovim zadržavanjem kamatnih stopa? I kad je uopšte FED saopštio da zadržava kamatne stope, zar se ne najavljuje upravo suprotno?