Permanentna kriza domaće ekonomije

[Lord Protector]

 

Privredni sud u Subotici ponudio kupcima imovinu nekadašnjeg giganta "Fidelinke" u stečaju za svega 200 miliona dinara

 

IMOVINA "Fidelinke" iz Subotice, nekadašnjeg giganta u žitomlinskoj industriji, u Bajmoku i Čantaviru biće ponuđena kupcima 17. i 27. maja u Privrednom sudu u Subotici, po ukupnoj ceni od 200 miliona dinara.

 

Otkako je pre šest godina "Fidelinka" otišla u stečaj, stečajni upravnici muku muče sa izdavanjem i prodajom imovine. Deo imovine je u zakupu kompanije "Agrohub", u vlasništvu Čedomira Jovanovića, a ostali, mnogo veći deo nekretnina, godinama je čekao kupca ili zakupca. U Čantaviru prvi put na prodaji su silos, magacin, zgrade i infrastruktura po početnoj ceni od 97 miliona dinara.

U Bajmoku se, pak, četvrti put oglašava prodaja stambene i pomoćne zgrade, dva silosa, magacina, sušare, trafostanice, čija je ukupna početna vrednost procenjena na 145 miliona dinara.

Uz to, pojedinačno se prodaje i nekoliko nekretnina vrednih više od 11 miliona dinara.

Kako saznajemo, ukoliko se proda imovina u Čantaviru ceo prihod odlazi kompaniji "Heta ril estejt", kao poveriocu u čiju korist je upisana hipoteka.

MOGUĆA I PRODAJA NA PARČE

Najveća prodaja "Fidelinke" tek predstoji, jer je u toku procenjivanje vrednosti imovine centralnog objekta u naselju Aleksandrovo.

- Prodaja će najverovatnije biti na jesen, a videćemo da li će ona biti u kompletu, odnosno objedinjena, ili će biti ponuđeni pojedinačni delovi - kaže jedan od stečajnih upravnika.

Edited May 11, 2016 by slow

[Lord Protector]

 

 

Ко зарађује на извозу чарапа из Србије

Политика

 

Иако статистика показује да смо трећи произвођач чарапа у свету са 200 милиона долара извоза годишње, стране компаније профитирају

 

Женске хулахоп чарапе и даље су један од извозних адута Србије, показује званична статистика. Последњи подаци Министарства трговине кажу да, и поред пада укупног извоза према Русији за око 10 одсто (у прва два месеца ове године), постоје и производи код којих је забележен раст. Осим свежих јабука, које се стандардно добро продају, на овој листи су и хулахоп чарапе, гуме за путничке аутомобиле, млади сир и урда, кукуруз... Уједно, чарапе и теписи су једини производи из текстилне индустрије који бележе константан раст у извозу ка Русији.

– Србија је трећи произвођач чарапа у свету, доминирају италијанске и немачке фирме са својим погонима у нашој држави – каже за „Политику” Милорад Васиљевић, секретар Удружења за индустрију текстила, одеће, коже и обуће Привредне коморе Србије. Вредност укупног извоза чарапа из Србије ка Русији, и другим тржиштима, износио је 200 милиона долара у прошлој години, а очекује се да ће ове године бити још већи јер су поједини произвођачи проширили погоне.

– Највећи извозник у прошлој години био је „Вали”, произвођач чарапа из Ваљева, са око сто милиона долара извоза, каже Васиљевић и објашњава да су носиoци српског извоза чарапа углавном стране компаније, које су отвориле фабрике у Србији и искористиле могућност да из наше земље без царине извозе на тржиште Русије, Белорусије, Казахстана.., на тржишта која покривају око 250 милиона становника.

Производњом чарапа у Србији данас се бави двадесетак предузећа међу којима су познате италијанске и немачке фирме. Најпознатији су „Вали“ из Ваљева, зрењанински „Модитал“, „Фалке“ Лесковац, суботичка фабрика „8. март“ Београд...

На жалост, међу домаћим фирмама, које се баве овим послом, мало је оних које су успеле да покрену озбиљан извоз на захтевно руско тржиште. Послове је додатно отежао и пад рубље због чега су многи одустали од послова са Русијом.

Петар Гербислав, власник једне од највећих домаћих фабрика „Герби“, каже да је разлог што не извозе у Руску Федерацију недовољан капацитет њихове производње, али да зато покривају тржишта бивших СФРЈ република, осим Хрватске.

Према нашем истраживању ниједна потпуно домаћа фирма у Србији не извози чарапе у Русију. До пре неколико година и било је посла и то тако што су за велике произвођаче производили робну марку. Међутим због пада рубље то је, кажу произвођачи, постало потпуно неисплативо. Главни посао раде странци пре свега због тога што су им доступни јефтини енергенти (струја), јефтина радна снага и ослобођени су 12 одсто царине колико, на пример, Италијани плаћају када извозе из своје земље у Русију. Осим тога, на располагању су им и јефтине сировине. Страни произвођачи су у старту имали боље услове, најпре због субвенција од државе за запошљавање, што је било довољно да преселе производњу рецимо из Пољске и Румуније у Србију.

Неки од произвођача, који нису желели да јавно говоре на ову тему, кажу да поменутих 200 милиона долара колико вреди извоз чарапа из Србије и није податак који ће донети економску корист Србији, јер најмањи део профита остаје нама.

– Странци зарађују на извозу чарапа из Србије. Ми, мали произвођачи, нисмо добили ни динар за улагања, а чекамо рецимо по 45 дана за повраћај ПДВ-а, каже један од наших саговорника. Према његовим речима домаћи произвођачи чарапа могу да рачунају на регион, где нема озбиљније конкуренције и на домаће тржиште. Иначе, све више имају проблем и са вишковима који су били намењени тржишту Русије и који завршавају у овдашњим трговинама.

Edited May 11, 2016 by slow

[Muwan]

Mislim da to banka ne sme tako... Zašto bi banke osnivale ćerke-firme koje baš to rade, a ne bi radila sama banka?

  

 

Ne znam da li po zakonu ne smeju ali iz čisto praktičnog ugla 90% gubitka manje boli od 100% gubitka. Osim ako ne gaje neke zaludne nade da će im druge solucije nešto bolje doneti (ulazak u vlasništvo nad dužnicima sa kojim posle ne znaju šta će ili preuzimanje njihove imovine koju posle niko neće da kupi).

 

Pa kako očekujete da banka opravda da je dala nenaplativ i neobezbeđen kredit?

 

A i ne izgleda lepo u portfoliu...

Nisam baš uveren da će prodaja potraživanja za 5% vrednosti opravdati davanje takvog kredita niti izgledati išta bolje u portfoliju.

[Tribun_Populi]

http://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2016&mm=05&dd=31&nav_id=1138029

 

SSP :)

[MancMellow]

Kad smo se mi za ovo prijavili?

[Tribun_Populi]

Ne bih znao, i meni bilo čudno. Ovo je u suštini ekstenzija tri bilateralna sporazuma na još Jermeniju i Kirgistan, možda je na rusku inicijativu? Da ojačaju EAU ili sl.

Edited May 31, 2016 by Tribun_Populi

[MancMellow]

Ne, cekaj, ne može niko da "počne pregovore" sa tobom ako se ti nisi izjasnio :D Doduše, od Putina me ne bi čudilo. Mislim ovo je samoubistvo ako neko odavde da pregovara

Edited May 31, 2016 by MancMellow

[Tribun_Populi]

Ništa me ne bi čudilo. ^_^

 

Putin ima misiju s tim njegovim projektom, mi smo zagovnili s Rusima prilično, dugovi mora da se vraćaju.

[MancMellow]

Sačekaću da vidim "reakciju" Beograda

[Dagmar]

Možda nas Aleksandar prijavio sad ovo kad je bio.

[MancMellow]

Ne znamo, nisam video vestt  nigde drugde, posebno ne sa "srpske strane". Ne bih isključio i da je neki vid pritiska na Vučića

[radisa]

Jebali smo ježa, štogo da je... Pritisak, stvarno, jebanje preko naših leđa... Svejedno, mi smo opet razvaljena strana...

[Prospero]

Ukrajinski scenario 2.0

 

Neka se spreme Preševska ili Severnobačka Narodna Republika

 

by Tapatalk

[MancMellow]

Pa, ono, ako je vid pritiska bez Vucicevog "go-ahead"-a, to je ozbiljno zajebavanje. 

[Tribun_Populi]

Ne preterujte. :) Ovo je ugovor o bescarinskoj robnoj razmeni kakav već imamo sa 3 od 5 članica EAU. Ne harmonizacija pravnog sistema s njima.