Permanentna kriza domaće ekonomije

[Budja]

Po ovome, klasicna greska hubrisa. 
Zaduzili se preko gubera kad su mislili da ce vecno cvetati cvece, i cao.

[hazard]

Evo nesto za Tribuna i drugare:

 

 

Founder and Chief Executive Hamdi Ulukaya announced that he would be giving all of his 2,000 full-time workers awards that could be worth up to 10% of the privately held company's future value if it goes public or is sold.

 

The New York Times, which first reported the news, said that if Chobani was valued at $3 billion, the average employee payout could be $150,000, and some long-tenured employees could see windfalls possibly worth more than $1 million.

[Lord Protector]

 

 

Politika: Hestil već dobio kredit za Železaru

 

Beograd -- Kineska banka odobrila je kompaniji Hestil kredit od 600 miliona dolara, koji je namenjen za investicije i obrtna sredstva za Železaru Smederevo, piše Politika.

 

IZVOR: BETA, POLITIKA  ČETVRTAK, 5.05.2016. | 09:41

 

Kako navodi taj list, Hestil je na svom internet sajtu objavio da planira da čeličana u Smederevu postane najkonkurentniji proizvođač gvožđa i čelika u Evropi.

Planirana su i značajna ulaganja u opremu, a radiće se i na unapređenju kvaliteta proizvoda, kao i zaštite životne sredine. 

 

List podseća da je prvobitno bilo najavljeno da će Kinezi u Železaru uložiti 130 miliona evra. Kasnije je taj iznos povećan na 300 miliona evra, a u jednom trenutku, pre potpisivanja ugovora, spominjao se i iznos od 900 miliona evra. 

 

Na dan potpisivanja ugovora, 18. aprila, premijer Aleksandar Vučić najavio je da će Hestil uložiti 300 miliona evra, a kako navodi Politika, u ugovoru o preuzimanju 98 imovinskih celina iznos investicija uopšte se ne spominje. 

 

Vlada Srbije je 18. aprila potpisala ugovor sa Hestilom o prodaji imovine Železare Smederevo po ceni od 46 miliona evra. 

 

Kako je ranije najavljeno, kineska kompanija će okončati preuzimanje Železare u junu.

Edited May 5, 2016 by slow

[Lord Protector]

 

 

"Najbolji smo, Tenis hoće samo nas"

Beograd -- Vlasnik Industrije mesa "Matijević" Petar Matijević potvrdio je za B92 da ozbiljno pregovara s nemačkim Tenisom o prodaji dela kompanije.Matijević za B92 kaže da s Tenisom pregovara o prodaji polovine biznisa i da bi mu odgovarao i odnos u kojem bi njemu ostalo 51, ali i 49 odsto kompanije.

Tenis bi kupovinom Matijevića dobio savremenu klanicu i moderan način proizvodnje odgovarajućeg kapaciteta, dok bi Matijević u nemačkom klaničaru dobio kapital koji bi mu omogućio izlazak na evropsko tržište i otvaranje farmi, što je, kako kaže Matijević, veoma zahtevan posao. 

 

“Pregovori su dugi i teški. Klemens Tenis je bio ovde, obišao je klanicu i nije mogao da veruje da tako nešto postoji u Srbiji. Detaljno smo razgovarali I početkom juna ja ću ići kod njega da nastavimo pregovore. Eventualan dogovor bi se mogao očekivati za dva meseca”, kaže Matijević. 

 

Na pitanje kako je došlo do toga da se povedu pregovori o prodaji "Matijevića" Tenisu, vlasnik industrije Matijević kaže da je sve počelo kada je Klemens Tenis poslao svog direktora da obiđe četiri industrijske klanice u Srbiji – Neoplantu, Karneks, Juhor i Matijević i vidi da li bi mu odgovaralo da neku od njih kupi. 

 

“Nakon što ga je direktor izvestio o poseti i rekao da smo mi najbolji, Tenis je lično došao, samo kod mene”, kaže Matijević. 

 

Na pitanje da li se u pregovorima došlo do finansijskih elemenata, Matijević kaže da nije, ali napominje da se zna koliko njegova industrija mesa vredi. To je, kako navodi, 10 puta EBITDA, odnosno desetostruka vrednost godišnjeg profita pre plaćanja obaveza, što je između 200 i 250 miliona evra. 

 

Reč je o modernoj klanici čiji je kapacitet 5.000 svinja dnevno, od čega se danas koristi petina, savremenim farmama od 150.000 svinja, kao i mreža od 135 prodajnih objekata. 

 

Uz to, Matijević kaže da je u njegovim rukama 20 odsto srpskog tržišta. 

 

Sve to bi dobio Tenis, a Matijević kaže da bi nemački klaničar njemu, ali i Srbiji doneo nova tržišta, jer bi našli način da otvori tržište Evropske unije. 

 

“Ja sad imam slanine, butkice, kolenice koje ne mogu da izvezem jer i dalje cepimo svinje protiv kuge, a Tenis bi našao način. Takođe, nama mnogo nedostaje znanja. Meni je jedan stručnjak rekao ‘teže je napraviti svinju nego mercedes’. Nije svinja sve što je belo i ima četiri noge”, kaže Matijević. 

 

“Meni nije potrebno da prodam, ali Tenis bi napravio savremene farme, nama treba prava sirovina, kvalitetna i jeftina a to ne možemo bez njih. Treba nam tehnologija i 30 godina kapitalizma”, objašnjava Matijević. 

 

Nemačka industrija Tenis objavila je ranije da planira da u narednih pet godina uloži oko 300 miliona evra i podigne više desetina farmi.

IZVOR: B92

Edited May 5, 2016 by slow

[akibono]

Neka reke teku crvene...

[Lord Protector]

Neko od ekonomista bi mogao da nam objasni o čemu se radi, zvuči kao navlakuša banaka koje trguju srpskim obveznicama:

 

 

 

 

Jedina zemlja koja PROFITIRA od Bregzita je - SRBIJA!

M.B./M.P./bloomberg.com | 05. 05. 2016 - 19:33h

Srbija najzaštićenija

 

Postoji samo jedna zemlja u kojoj investitori mogu pronaći utočište ukoliko Velika Britanija napusti Evropsku uniju - Srbija. Prema analizama “Commerzbank AG” i “Raiffeisen Bank International AG”, Srbija je mnogo zaštićenija od svojih komšijskih zemalja budući da se već sedam godina nalazi u takozvanom limbu, odnosno “ni tamo ni vamo” stanju kada je u pitanju saradnja sa Evropskom unijom, piše ugledni ekonomski časopis “Blumberg”.

Ostale zemlje poput Poljske, Mađarske, Hrvatske i Rumunije mogle bi da izgube milijarde evra u evropskim fonodvima budući da evro obveznice poslednjih meseci nadmašuju nacionalne iz straha da bi Britanci u junu mogli da napuste Uniju.

 

Obe banke stoga savetuju klijente da kupuju srpske obveznice koje su beneficirane vladinim planom da reformiše ekonomiju i stvori uslove za povećanje kreditnog rejtinga.

Čak iako Britanci 28. juna izglasaju ostanak u EU, srpski dug (obveznice) nastaviće da bude primamljiv investitorima budući da se ponovno izabrana vlada obavezala da pogura priključenje EU do 2020.

- Imaju manje da izgube - rekao je Sajmon Kijano Evans iz londonskog sedišta “Commerzbank” koji preporučuje kupovinu srpskih obveznica do 2021. umesto prodavanja sličnih poljskih.

Srbija trguje na većoj širini od većine centralnih i istočnoevropskih zemalja i omogućava investitorima veću zaštitu kredita na koji će manje uticati odlazak britanskih obveznika iz EU - dodaje.

Nije imuna

"Raiffeisen Bank International AG" ipak navodi da Srbija nije potpuno imuna na izlazak Britanije iz EU. 

 

Njihova preporuka da se kupuju srpske obveznice na tri meseca vezana je više za ishod izbora nego relativno malu izloženost od posledica Bregzita, smatra Gintarasu Šlizhius, strateg u bečkoj banci.

Premijer Aleksandar Vučić obećao je će nastaviti da oslobađa javni bilans od tereta više od 500 gubitničkih državnih preduzeća i da će smanjiti broj zaposlenih u javnom sektoru, što su uslovi za zadržavanje 1,2 milijarde dolara kreditne linije dogovorene sa Međunarodnim monetarnim fondom koji je pomogao da se podupre tržište finansija.

- Što se tiče direktnih posledica Bregzita, Srbija će biti manje izložena. Ali, integracija u EU je od fundamentalnog značaja za sve istočne evropske zemlje, pa glas za izlazak iz Britanije ne bi bio dobar ni za Srbiju, rekao je Šlizhius.

Ocene izgleda

Izgledi za popravljanje kreditnog rejtinga skočili su nakon što je američka bonitetna agencija "Mudis" poboljšala izveštaj u martu, navodeći napredak u pristupanju EU i poboljšanje fiskalne politike.

Foto: Bloomberg / PromoSrbija najzaštićenija

 

Budžetski deficit će verovatno porasti na 3,1 odsto privredne proizvodnje u 2016. u odnosu na 6,6 odsto, koliko je bio pre dve godine, prema procenama Evropske komisije. Bruto domaći proizvod na godišnjem nivou porastao je za 3,5 odsto u tri meseca zaključno sa martom, najbrži rast u 10 kvartala, prema izvorima Zavoda za statistiku u Beogradu.

Međunarodna agencija za rejting "Fič", koja već ima pozitivan stav o Srbiji, najavila je da će ponovo da razmotri svoj B+ rejting 17. juna. "Fič" je u decembru popravio izgled za poboljšanje kreditnog rejtinga Srbije sa "stabilnog" na "pozitivan" za dugoročno zaduživanje u domaćoj i stranoj valuti i potvrdio je kreditni rejting Srbije na nivou "B+".

Za “Commerzbank”, Srbija ima manje da izgubi u slučaju Bregzita od suseda u EU, zato što njene bankarske doznake iz inostranstva češće dolaze iz zemalja kao što su Austrija i Nemačka, nego Britanija.

- Prema našem mišljenju, Srbija je na pravom putu kada su u pitanju brojna pitanja sa kojima treba da izađe na kraj i samim tim, njeno širenje u odnosu na kolege iz centralne i istočne Evrope izgleda relativno atraktivno. Mi vidimo potencijal podizanja rejtinga – rekao je Kijano Evans.

Edited May 5, 2016 by slow

[Tribun_Populi]

Evo nesto za Tribuna i drugare:

 

Tako se to radi. Spojiš lepo i korisno, boostuješ moral i radni učinak i let's rock'n'roll! ;)

[Lord Protector]

nastavak priče o Tenisu

 

 

 

Матијевић: Ако продам фирму „Тенису”, купио бих ПКБ

Власник највећег ланца месара потврдио да преговара са немачким произвођачем и да му, ако уновчи тај бизнис, неће требати Миодраг Костић са којим је раније планирао конзорцијум за приватизацију београдског комбината

 

Аутор: Ивана Албуновић четвртак, 05.05.2016. у 22:00

 

Петар Матијевић, власник Индустрије меса „Матијевић”, изјавио је јуче да је немачки „Тенис” озбиљно заинтересован да купи његову компанију.

Он је за „Политику” потврдио да се о тој трансакцији већ увелико преговара и да је он расположен за сваку врсту договора са немачким произвођачем, па чак и за продају сто одсто капитала компаније која се процењује на око 250 милиона евра. Каже да су представници „Тениса” недавно у Србији, осим „Матијевића”, обишли и „Неопланту” „Јухор” и „Карнекс”, али да је избор пао на новосадску фирму иако су и остали били у игри. 

– Разговарао сам са Клеменсом Тенисом о разним видовима сарадње – од продаје до заједничке производње. Још не знам да ли би то била већинска или мањинска продаја капитала, све ми одговара – каже Матијевић. 

Шта је разлог изненадног обрта у причи о доласку највећег немачког произвођача меса на тржиште Србије? Све до јуче најављивана је инвестиција од 300 милиона евра за подизање фарми и производњу свињског меса, закуп парцела по Војводини, обука фармера…

Сада му се отворено, на тацни, нуди потпуно разрађен посао. Ланац од 135 месара на одличним локацијама (само шест објеката није у власништву) и кланица са највећим капацитетом у Србији. 

Edited May 5, 2016 by slow

[bigvlada]

Jel' će onda on da se iznenadi kada vidi broj grla na farmi ili će da sačeka par godina pa će Nemac da se ponovo iznenadi? 

[hazard]

http://www.dusanpavlovic.in.rs/mypage/Blog/Entries/2016/4/23_Socijalni_liberalizam.html

 

 

 

Socijalni liberalizam

 

Od završetka 2. svetskog rata probali smo različite oblike državnog intervencionizma u privredi. Država je bila vlasnik, pravila petogodišnje planove, zapošljavala radnike. Nije išlo. Shvatili smo da to nema smisla, pa smo odustali od državnog vlasništva u privredi. Fabrike i preduzeća smo prodali, ali ideju intervencije zadržali. U poslednjih šesnaest godina uzdamo se u strane investitore (koji će rešiti sve naše probleme), jeftine državne kredite (koji se ne vraćaju), subvencije po radnom mestu (koje niko ne kontroliše), tajne ugovore (za koje ne znamo ko se koliko ugradio), davanje velikih državnih preduzeća stranim menadžerima na upravljanje, poklanjanje zemlje strancima, stranačko zapošljavanje u javnom sektoru, zaštitu preduzeća u društvenom vlasništvu sa nadom da će, posle još jednog kredita Fonda za razvoj, stati na noge i početi s proizvodnjom itd. Nikako da izađemo na zelenu granu. Ovakav intervencionizam je glavni izvor korupcije u poslednjih 16 godina. Decenije zabluda da neki birokrata iz kancelarije može bolje od privrednika da zna koliko i kako treba proizvoditi platili smo siromaštvom, ili u najboljem slučaju, stagnacijom.

 

Jedina stvar s kojom nismo probali u poslednjih 70 godina jeste tržišna privreda i odgovarajuća socijalna politika izvedena iz principa socijalnog liberalizma. Kako bi socijalni liberalizam mogao da izgleda kad se primeni na Srbiju?

 

Sa jedne strane treba da postoji tržište na kome vlada nemilosrdna konkurencija. Proizvodi se prodaju na osnovu ponude i tražnje. Onaj čije proizvode niko neće da kupi, ne treba da privređuje. Ili ne zna kako se to radi, ili neko to radi bolje od njega. Porezi i birokratska regulacija treba da budu razumni i prilagođeni domaćim porodičnim firmama, odn. malim i srednjim preduzećima. Ona u Srbiji danas zapošljavaju najveći broj ljudi. Svi ostali (velike strane korporacije i banke) su dobrodošli, ali sistem ne sme da, kao danas, bude prilagođen njima. 

 

Državna intervencija treba da bude minimalna, i odnosi se isključivo na proizvodnju javnih dobara, sprečavanje monopola, regulisanje eksternalija i uklanjanje asimetrije informacija. Samo takva vrsta konkurencije može da omogući privredni napredak i konkurentnost domaće privrede na međunarodnim tržištima. Kada se sistem prilagodi domaćim privrednicima, potreba za protekcionizmom nestaje.

 

Kako znamo da će takvo slobodno tržište dati rezultate? Postoje primeri slobodnog tržišta. I to ovde, u Srbiji. Proizvodi IT sektora, sale za vežbanje, radnje za hemijsko čišćenje, pekare, fabrike šibica, čaša, nameštaja… praktično sva tržišta gde se država ne meša. Nikada niste čuli da je država dala subvenciju pekari. Zašto bi? Na tržištu pekara postoji oštra konkurencija. A usluga je odlična. 

 

Šta da se radi sa onima koji ne takvom tržištu ne mogu da se snađu? Neki ljudi nemaju talente i veštine koji su potrebni za ovakvu tržišnu utakmicu. Neki imaju biološke nedostatke. Treba li ti ljudi da se oslone samo na porodicu i dobrotvore? Ti ljudi nisu odgovorni za težak položaj u kome su se našli i zbog toga država treba da im pomogne. U tu svrhu država mora da vodi odgovornu socijalnu politiku. Ovakvi ljudi moraju da dobiju socijalnu pomoć koja neutrališe nedostatke zbog kojih nisu sposobni da se snađu na tržištu. 

 

Odakle dolazi pomoć? Od onih koji imaju veštine koje se cene na tržištu i znaju to dobro da unovče. U odgovornom društvu boljestojeći pojedinci pomažu lošijestojećima. To se postiže kroz progresivno oporezivanje: pojedinci koji zarađuju malo, plaćaju mali porez; oni koji zarađuju puno, plaćaju više. 

 

Kako ova socijalna pomoć treba da izgleda? Jedan deo je zaštita od nezaposlenosti. Kad izgubite posao, država će vam pomoći dok ne nađete novi. To može biti u vidu negativnog poreza na dohodak ili u vidu bazičnog dohotka koji bi bio garantovan svim građanima. Drugi deo su socijalne penzije. One bi takođe bile garantovane svima. Svi građani, bez obzira na to da li su u životu radili ili ne, dobijaju socijalnu penziju kada navrše 65 godina života. Čuveni PIO mora radikalno da se transformiše. Više ništa nikome ne morate da dokazujete. To zaslužujete kao građani. (Razume se, oni koji žele da pod stare dane troše više, mogu da uplaćuju više u nove penzione fondove. Penziona reforma se ne odnosi na postojeće penzije.)

 

Konačno, socijalna pomoć ne sme da bude milostinja, već pomoć od koje može da se živi dostojanstveno. Ali socijalna pomoć koja se finansira porezima zavisi od stanja u kome se nalazi privreda. Ako privreda ne bude konkurentna, nego počiva na subvencijama i državnim kreditima, socijalna pomoć će biti mizerna. Kao danas u Srbiji. Jedino jaka tržišna privreda može, sa jedne strane, da omogući da učitelji, lekari, policajaci, pekari ili mehaničari rade legalno i ponovo budu sposobni da otplate kredit za stan, kupe automobil i podignu porodicu, a sa druge strane, socijalnu pomoć koja omogućava pristojan život onih koji su na tržištu imali manje sreće.

 

(Tekst je objavljen u Danasu od 21. aprila 2016)

 

 

[Lord Protector]

Blic

 

 

Bivši šef CIA kupuje dugove srpskih tajkuna

K. Blagović , I. M. Jasnić , | 07. 05. 2016 - 20:15h

 

 

Investicioni fond KKR na čijem je čelu Dejvid Petreus, bivši šef CIA, zainteresovan je da otkupi neke od nenaplativih kredita banaka u Srbiji. To znači da bi ovaj investicioni fond otkupio neke od kredita koje banke potražuju od firmi iz privatnog ili državnog sektora, a ne mogu da ih naplate, a gde spadaju i dugovi tajkuna. Na taj način bi ušli u vlasničku strukturu firmi jer kupovinom nenaplativih kredita firmi stekli bi deo vlasništva firme koja se zadužila kod banke, a nije mogla da servisira svoje obaveze. Među najvećim dužnicima bankama su Miroslav Bogićević, vlasnik "Farmakoma MB", sa oko 400 miliona evra, Goran Perčević, vlasnik "Interkomerca", sa oko 160 miliona evra, i Željko Žunić, vlasnika "Beohemije", čija dugovanja prelaze oko 150 miliona evra.

- Fond je zainteresovan za rekstrukturiranje kompanija koje imaju problema u otplati - kaže izvor našeg lista iz Vlade. A Dejvid Petreus zajedno s ostalim predstavnicima fonda sastao se juče sa premijerom Aleksandrom Vučićem.

- Vučić je razgovarao sa predstavnicima KKR i o pronalaženju modela za rešenje nenaplativih kredita banaka u Srbiji na kojem već rade zajedničke radne grupe Ministarstva finansija, Narodne banke i KKR - navodi se u saopštenju koje je prosleđeno nakon sastanka.

U izjavi za "Blic" Vučić kaže da je zadovoljan sastankom.

- Upravo zbog loših iskustava banaka sa našim kompanijama, od Bogićevića do mnogih drugih, ogromne svote novca, stotine miliona evra, danas su nenaplative. Kada to rešimo, imaćemo dodatni uticaj na rast naše ekonomije i banke će ponovo davati više novca u privredu, za startapove. To je jedna od važnih stvari koje pokušavamo da rešimo - rekao je Vučić.

Petreus: Ulaganje milijardi dolara u zemlje bivše Jugoslavije

Jedan od gostiju Sarajevo Biznis Foruma Dejvid Petreus, predsednik KKR Global Instituta, rekao je da je u zemlje bivše Jugoslavije taj investicioni fond uložio milijarde, jer veruje da će te investicije uspeti.

U pomenutu priču ušla bi i Vlada Srbije.

- Nenaplativi krediti banaka su oko 3,5 milijardi evra. Fond KKR želi da zajedno sa državom otkupi neke od tih kredita, oni otkupe dug, reorganizuju firmu i kasnije je prodaju. Vlada bi tu bila kao kontrolor - kaže izvor našeg lista.

Jorgovanka Tabaković u izjavi za "Blic" kaže da je NBS opredeljena za traženju tržišnih rešenja:

- Visoko kredibilni međunarodni investitori će za nas biti uvek dobrodošao sagovornik. Aktivnosti koje smo sproveli od avgusta 2015. uticale su na uklanjanje velikog broja prepreka za rešavanje problematičnih kredita i aktivnosti potencijalnih investitora.

Ovo je pozitivan signal

- Produbljivanje tržišta problematičnih kredita i potencijalni ulazak renomiranog fonda velike finansijske snage kao što je KKR, koji već ima nekoliko uspešnih investicija u Srbiji, predstavlja pozitivan signal u nastavku započetih reformi i osnaživanju domaćeg finansijskog tržišta - rekli su u Ministarstvu finansija.

Fond KKR ukratko

Na čelu Fonda je Dejvid Petreus, bivši direktor CIA. Fond je 2013. godine potpisao sporazum o preuzimanju SBB. Pomenuti fond, kako se pominje, ima udeo u nekim medijskim kućama na Balkanu.

 

 

https://en.wikipedia.org/wiki/Kohlberg_Kravis_Roberts

Edited May 8, 2016 by slow

[Lord Protector]

http://www.dusanpavlovic.in.rs/mypage/Blog/Entries/2016/4/23_Socijalni_liberalizam.html

 

Meni je smešno da se priča o pekarama i salama za vežbanje dok investicioni fondovi kupuju dobar  deo privrede. Nema naravno ništa loše što se investicioni fodovi interesuju za propale domaće firme, ali ne spomenuti ni jednom rečju monetarnu, finansijsku i razvojnu politiku je u najmanju ruku neozbiljno. Radulović&Co bi morali da shvate da postoje firme koje imaju više od 30 zaposlenih i da to nije isti nivo problema kao vođenje pekarskog biznisa ili male zanatske firme.

Edited May 8, 2016 by slow

[Frank Pembleton]

Ajde neko ko to prati, da pojasni šta je ideja (u pretpostavkama, naravno ) iza ovog "interesovanja" fondova? Šta oni rade posle sa tim?

 

 

....shit has hit the fan...

[Lord Protector]

Ajde neko ko to prati, da pojasni šta je ideja (u pretpostavkama, naravno ) iza ovog "interesovanja" fondova? Šta oni rade posle sa tim?

 

 

 

 

Kao u onim emisijama gde kupuju raspadnute polovne automobile, majstori ih srede i našminkaju i posle preprodaju po većoj ceni.

Edited May 8, 2016 by slow

[Prospero]

pimp my non-performing loan

 

 

 

Fond KKR ukratko

Na čelu Fonda je Dejvid Petreus, bivši direktor CIA. Fond je 2013. godine potpisao sporazum o preuzimanju SBB. Pomenuti fond, kako se pominje, ima udeo u nekim medijskim kućama na Balkanu.

 

petreus nije "na čelu fonda" (fond je težak desetine milijardi i naravno da on ne stoji kao neki suvlasnik) nego "kkr global institute" koji dođe kao in-house risk management think-tank i služi pre svega za procenu političkog rizika za investiranje kkr fonda.

Edited May 8, 2016 by Prospero