Permanentna kriza domaće ekonomije

[Tribun_Populi]

Jeste, i negativni spoljnotrgovinski (i posledično platni) bilans je dobra i ekonomski poželjna stvar.

 

A sva sranja rešiće nevidljiva ruka, tako što će pare da gomila na nevidljivom računu u nevidljivoj ofšor destinaciji.

 

TT tj. CZ M57

[hazard]

 

 

@hazard

 

Fiksiranjem kursa bi se ili potrošile sve devizne rezerve za godinu dana, ili bi opet imali dilere deviza na ulici.

 

Nije mi sad najjasnije, kažeš da dinar nije precenjen, a spominješ 'održavanje' kursa dinara od strane države. Šta misliš, koliki bi kurs bio da nema intervencija NBS-a, i besomučnog zaduživanja prodajom HoV?

A kako to da Bosna i Bugarska imaju fiksan kurs već skoro 20 godina, a nisu ostale bez deviznih rezervi niti imaju dilere deviza na ulicama?

 

Država se ne zadužuje zbog dinara, nego zato što nema para. Ako to utiče na vrednost dinara to je normalni tržišni mehanizam. Za NBS već rekoh, oni mogu samo da ublaže tempo pada ili rasta dinara, ne mogu ga večito braniti.

[Tribun_Populi]

A kako to da Bosna i Bugarska imaju fiksan kurs već skoro 20 godina, a nisu ostale bez deviznih rezervi niti imaju dilere deviza na ulicama?

 

A kako to da ti ne veruješ da je država sposobna da izvede intervenciju o kojoj gore govorimo, ali zato veruješ da će država u slučaju fiksnog kursa ispratiti fluktuacije u privredi i revnosno devalvirati/revalvirati dinar, da ne bi stopila devizne rezerve?

 

TT tj. CZ M57

[hazard]

A kako to da ti ne veruješ da je država sposobna da izvede intervenciju o kojoj gore govorimo, ali zato veruješ da će država u slučaju fiksnog kursa ispratiti fluktuacije u privredi i revnosno devalvirati/revalvirati dinar, da ne bi stopila devizne rezerve?

 

TT tj. CZ M57

 

Zasto bi se revalvirao dinar u rezimu fiksnog kursa zbog fluktuacija u privredi? Bosna i Bugarska imaju isti fiksni kurs skoro 20 godina. I kakav gubitak deviznih rezervi u rezimu fiksnog kursa, o cemu vi pricate bre? Ne govorimo o odbrani kursa na trzistu fluktuirajuceg dinara, govorimo o politici fiksnog kursa:

 

http://trzisnoresenje.blogspot.ca/2012/06/novosti-i-b92-imaju-nesto-o-fiksnom.html

 

 

Fiksni kurs i devizne rezerve

 

Novosti i B92 imaju nešto o fiksnom kursu i kao njegove nedostatke navode:

 

- NBS gubi monetarnu nezavisnost

- Ubrzano trošenje deviznih rezervi

 

Prvi nedostatak nije nedostatak nego prednost. To je sada valjda svima jasno.

 

Ali posebno iritira što se ovo drugo, trošenje deviznih rezervi u fiksnom kursu, sada tretira kao nesporna činjenica.  Javna debata o tako važnom pitanju zasniva se na običnom mitu koji šire neki ekonomisti i neki neinformisani mediji ali koji i sama NBS često potrhranjuje.

 

Koja zemlja sa fiksnim kursom je ostala bez deviznih rezervi? Ikada u istoriji? Estonija, Litvanija, Letonija? Bugarska, BiH? Nijedna. Kakav je trend sada, da li se njihove devizne rezerve polako tope? Ne, kod fiksnog kursa nema opasnosti od trošenja deviznih rezervi.

 

Naravno, ovde govorimo o pravom fiksnom kursu gde je centralna banka obavezna da poštuje jednostavno pravilo neštampanja para osim na osnovu priliva i odliva deviza. Kod svih slučajeva propasti navodnih fiksnih kurseva, od jugoistočne Azije preko Južne Amerike do par jugoslovenskih epizoda, radilo se o nepoštovanju ovog pravila. Ti kursevi zato i nisu bili stavno fiksni nego samo prividno fiksirani. Ili su počeli kao fiksni, kao kod Markovića i Avramovića, ali su pravila brzo prekršena.

 

Evo kako funkcioniše pravi fiksni kurs sa pratećim pravilima odnosno restrikcijama ponašanja centralne banke.

 

Kod fiksnog kursa vaša domaća monetarna baza je jednaka vašim deviznim rezervama. Kad devize ulaze u zemlju to automatski štampa dinare. Izvoznik proda robu i dobije za nju 10 evra iz inostranstva; preko svoje banke on proda tih 10 evra NBS i za njih dobije 1.200 dinara po fiksnom kursu. Ti dinari su sada kod našeg izvoznika, odlaze u neku upotrebu i to znači da je sa prilivom deviza od 10 evra količina dinara u ekonomiji porasla za tačno toliko.

 

Suprotno, uvoznik kupi robu, treba da je plati 10 evra strancu i zato preko svoje banke kupi od NBS 10 evra za 1.200 dinara. Tih 1.200 dinara odlaze iz džepa vlasnika ili sa računa domaće firme i ostaju u podrumu NBS. Prema pravilu fiksnog kursa NBS ne sme da ih vrati nazad u opticaj. Tako je količina dinara u ekonomiji opala za 1.200 dinara.

 

Ako razumete ovaj mehanizam onda vidite da vam u fiksnom kursu devizne rezerve nisu ni potrebne. Ako NBS sledi mehanizam fiksnog kursa, ponaša se kao najveća menjačnica u zemlji, onda joj devizne rezerve u današnjem smislu, dodatne devize ili hartije u trezoru centalne banke, uopšte nisu potrebne. Potrebno je za početak tačno onoliko da pokrije dinarsku novčanu bazu, a to je relativno malo. Pošto Srbija ima mnogo više od toga ostatak se može upotrebiti za vraćanje javnog duga ili još nacionalnih penzija.

 

Devizne rezerve mogu da opadnu -- ali opadanje deviznih rezervi kod fiksnog kursa automatski znači i opadanje domaće novčane mase. A opadanje domaće novčane mase znači deflaciju, pojeftinjenje svega. Kada Srbija pojeftini više turista će doći na Exit, malinari će izvesti nešto malina i sve u svemu priliv deviza će se na kraju povećati ili će neto odliv prestati.

 

Opadanje deviznih rezervi je tako samo ogledalo opadanja dinarske novčane mase, odnosno deflacije. To se može desiti prilikom većih kriza kada devize odlaze iz zemlje. Zato su recimo baltičke zemlje sa fiksnim kursevima bile u većim krizama, devize su otišle iz zemlje i one su automatski, sledeći pravila fiksnog kursa, imali i domaću deflaciju. Devizne rezerve, ponavljam, vam same po sebi u fiksnom kursu i ne trebaju, one su samo druga strana domaće novčane mase. Njihovo opadanje nije isto što i sadašnje njihovo trošenje na odbranu kursa. U fiksnom kursu njihovo opadanje je samo drugi izraz za domaću deflaciju.

 

Evo šta su pravi razlozi protiv, pravi nedostaci fiksnog kursa.

 

Prvo, pri fiksnom kursu NBS prestaje da se pita za bilo šta u vezi monetarne politike. Nema manipulacija kursom, nema insajderskih poslova. Nema ni ciljanja inflacije jer ni inflacija sada ne zavisi od NBS nego od strane valute za koju ste fiksirani, evra ili čega god. Nema prodaje i kupovine zapisa ni manipulisanja referentnom kamatnom stopom. Da sam guverner NBS ja bih se svim snagama borio protiv fiksnog kursa.

 

Drugo, fiksni kurs zahteva disciplinu i fleksibilnost cena. Ako devize neto izlaze iz zemlje, novčanu masu morate pustiti da se proporcionalno smanjuje, što gura domaće cene i plate nadole, a to može da bude bolno. Niste u ništa boljem položaju ni ako vam centralna banka inflacijom stalno obezvređuje platu, ali psihološki je to lakše podneti od deflacije. Zato ni političari nisu oduševljeni fiksnim kursom. Od dugoročnog prosperiteta važniji im je ovaj izborni ciklus.

[hazard]

I onda je sasvim razumljivo da to o čemu ti pišeš zvuči logično - mi smo nesposobni kao društvo, nesposobna nam je i država, stoga bolje nek se izmakne jer će svojim intervencijama načiniti više štete nego koristi.

 

Tako je nazalost u praksi. Praksa takodje pokazuje da je reforma drzave, njeno dovodjenje u red, i eliminacija haosa tezak i mukotrpan posao. Praksa dalje pokazuje da su i ljudski i finansijski resursi za takve poduhvate u Srbiji ograniceni. Zbog toga treba redukovati i saseci drzavu, kako bi se imali dovoljno fokusa i resursa da se bazicne funkcije drzave uspostave da rade kako treba. Trenutno bi recimo jedna antimonopolska komisija sa zubima koju prati dobro tuzilastvo, sudstvo i policija vise koristi donela srpskoj privredi od svih mogucih subvencija koje drzava moze da priusti sebi da plati. U trenutnoj srpskoj situaciji, trosenje vremena, ljudi, i resursa na subvencije, izvozne agencije, razvojne banke, masiranje kursa radi izvoznika i slicno je nepotrebno i stetno zamajavanje i odvlacenje paznje i posvecenosti od onih bitnijih, bazicnijih stvari - bespotrebno rasipanje ogranicenih kapaciteta. Kada bazicne funkcije drzave dovedemo u red, onda mozemo da razmislimo da li drzava treba (ponovo) da se bavi i necim drugim. Prvo popravi motor, a onda razmisljaj o felnama i spojlerima. 

[Sestre Bronte]

Čisto da ne ostane da je podrška izvozu neka nesporna zdravorazumska mera koju nema smisla načelno kritikovati:

 

 

 

Da imamo veliko domaće tržište pa i da razumem relativizovanje izvoza, ovako ne mogu. 

[Tribun_Populi]

Zasto bi se revalvirao dinar u rezimu fiksnog kursa zbog fluktuacija u privredi? Bosna i Bugarska imaju isti fiksni kurs skoro 20 godina. I kakav gubitak deviznih rezervi u rezimu fiksnog kursa, o cemu vi pricate bre? Ne govorimo o odbrani kursa na trzistu fluktuirajuceg dinara, govorimo o politici fiksnog kursa:

 

Samo sam ovlaš preleteo preko članka, neam sad vremena, ali kako misliš da ne bude devalviranja u situaciji u kojoj, zbog nepokrivenosti uvoza izvozom, ti imaš konstantno za 30% veću tražnju za evrom od ponude?

 

Znači devize, devize, zzzz

 

OK, sad videh, smanjenjem novčane mase u opticaju i totalnom deflacijom. To je legitimna stvar, ali je šok terapija.

 

TT tj. CZ M57

Edited April 6, 2016 by Tribun_Populi

[zgembo]

Pa da, smanjenjem novčane mase, znači državne plate i penzije bi morale da idu još dole, 10%, 20%, smanjila bi se još više kupovna moć, samim tim i tražnja, još više bi se povećala nezaposlenost, i tako ... A drugo je pitanje na koju bi cifru fiksirali kurs.

[Prospero]

Da imamo veliko domaće tržište pa i da razumem relativizovanje izvoza, ovako ne mogu. 

 

Ja iskreno ne znam šta si mi sad rekao.

 

Kakvu apsolutnu vrednost ima izvoz (kao zbirna mera bezbrojnih poslovnih transakcija) da bi se mogao relativizovati?

[Tribun_Populi]

A drugo je pitanje na koju bi cifru fiksirali kurs.

Naravno, zato i rekoh, ne veruje se državi da može da kreditira rast, ali se veruje da nenezavisna (!) NBS ne bi štampala pare.

 

TT tj. CZ M57

[Tribun_Populi]

Kakvu apsolutnu vrednost ima izvoz (kao zbirna mera bezbrojnih poslovnih transakcija) da bi se mogao relativizovati?

Peglanje negativne platnobilansne pozicije, smanjenje depresijacionog pritiska na domaću valutu i posledično zatvaranje inflatorne spirale. Obaška konkurentnost robe u međunarodnoj utakmici.

 

Misliš da su Nemci budale?

 

TT tj. CZ M57

[Sestre Bronte]

Ja iskreno ne znam šta si mi sad rekao.

 

Kakvu apsolutnu vrednost ima izvoz (kao zbirna mera bezbrojnih poslovnih transakcija) da bi se mogao relativizovati?

 

Kako da firme sa iole ozbiljnijom proizvodnjom opstanu na tržištu od oko 7 miliona ljudi, na kome je kupovna moć izuzetno niska? 

 

Čak iako ne uzimaš u obzir da postoje dugovi, nemoguće je ostvariti situaciju pri kojoj se stvara rast broja stvarnih firmi, ukoliko izvoz nije u značajnom porastu.

 

Jedna firma na jugu Srbije je suvereno držala svoje parče tržišta i nove firme se nisu pojavljivale. Uspeli su da naprave veći izvozni ugovor sa distributerom iz Rusije, a nisu mogli da podignu kapacitet dovoljno brzo, pa je u međuvremenu nastalo par firmica koje su popunjavale praznine koje su ostale iza njih na domaćem tržištu. Danas imamo situaciju da ih je 5 ozbiljnijih gde je do juče bila jedna, uz par koje sigurno propadaju. Kako su u pitanju jeftini proizvodi, tu uvoz nije konkurisao značajnije, tako da sad imamo primerenije cene u tom delu, tako da su posredno profitirali i ljudi. Za sve imamo malo više posla. Gde bi bili danas da su otkačili izvoz (a ima primera iz prošlosti takvih razmišljanja, firme listom ili ne postoje više ili su prodate u bescenje) i da su bili orijentisani samo na domaće tržište?

 

Racionalno stimulisanje određenih izvoznih proizvoda (nikako sirovina) ima svoju logiku, čak iako zanemarimo makroekonomska razmišljanja.

[Prospero]

Pričamo o tome da li i zašto država treba javnim novcem da kreditira firme (sa ubačenim naglaskom na izvozu) a ne o tome da li ova ili ona firma izvoze i na koji način to rade.

 

Ako uspešno izvoze to ih na neki način legitimiše kao efikasne firme jer, načelno govoreći bore se sa raznovrsnijom konkurencijom. Super što se mene tiče.

 

No, nismo još adekvatno razjasnili (bar za moj ukus) zašto bi država selektivno tim i takvim firmama davala javne pare povoljnije od nekih tržišnih uslova.

 

by Tapatalk

Edited April 6, 2016 by Prospero

[hazard]

Kažem ja, dati zemlju tehničkim licinma da vode, a ne pravnicima i ekonomistima, to je put izlaska iz krize...[emoji14]

 

Misliš, bilo bi najbolje kada bi više uticaja imali naše kolege Đilas, Babić, i Čučković?

 

:D

 

(doduše, Đilas sad izgleda kao neki velektitor i vrsni upravljač u poređenju s današnjim ekvivalentima)

 

Ja sam se tako zamlaćivao kad sam bio klinac, eh da su u SFRJ po republikama bili na vlast naučnici i inženjeri, nikada se država ne bi raspala, jer bi oni bili suviše racionalni za tako nešto...

[Prospero]

Racionalnost računice zavisi od ulaznih faktora; ako je nekima veoma stalo da imaju svoju separatnu državu onda raspad ne mora biti iracionalan izbor.

 

by Tapatalk