Permanentna kriza domaće ekonomije

[Prospero]

...nepodeljenom ekonomskom suverenitetu...

 

say what?

[Tribun_Populi]

Takoe. Dobrovoljno skidanje gaća ne računam, fali element prinude tj. sudsko-pandurska ovlašćenja EK i ESP

 

TT tj. CZ M57

[Prospero]

Kako da ti kažem, ni Severna Koreja nije "nepodeljeno ekonomski suverena".

[Tribun_Populi]

Jel neko drugi, sem skupštine, vlade, carine, policije i pravosuđa ove zemlje ima ovlašćenja da donosi i sprovodi ekonomske propise i odluke sudova?

 

TT tj. CZ M57

[Prospero]

Ama ne mogu ekonomski propisi da obuhvate celu ekonomiju, tokove novca, preferencije potrošača i investitora, o tome pričamo.

[Tribun_Populi]

Ne, pričamo o tome koji smo to "mi". Mi smo građani Srbije, rekoh, u kontekstu cele priče oni na koje se primenjuju propisi ove zemlje.

 

TT tj. CZ M57

[hazard]

Najveći bruto izvoznici. Jesi primetio da su među 5 najvećih NETO izvoznika dve skroz domaće firme?

 

TT tj. CZ M57

 

Prvi NETO izvoznik, po onoj tabeli, je opet FIAT. Otprilike duplo izvezu u odnosu na ono sto uvezu (gledajuci u parama), dakle njima bi pad dinara poskupeo ulaz, ne samo pojeftinio izlaz. Dve skroz domace firme su Petrohemija i Jugoimport, od koje je Petrohemija veciti basket case kao i Zelezara i verovatno vise kosta srpsku privredu kroz raznorazne mehanizme pomoci i odrzavanja u zivotu nego sto zaradjuje tim izvozom, dok je Jugoimport firma koje vise zavisi od politickih zackoljica i dilova nego od cistog trzista, gledajuci cime uglavnom trguje. I opet s obzirom na DBovsku mutnost te firme, pitanje je da li u globalu kosta vise nego sto donosi. Pritom, kao sto u samom tekstu pise, odnos uvoza i izvoza Petrohemije je varljiv, jer oni skoro sav benzin kupuju od NISa, pa se to ne belezi kao uvoz, dok se skoro sav taj benzin pravi od nafte koje NIS uvozi. Kada se to uracuna, Petrohemija je verovatno ,,lazni" neto izvoznik, ili bar sigurno nije rangirana toliko visoko i nema toliko povoljan odnos uvoza i izvoza. Ako pogledamo ostale firme koje ne zavise od poprilicnog ulaza pa je otvoreno pitanje koliko bih slabiji dinar podigao a koliko spustio, to su Viktorijaoil, Sojaprotein, i MK Komerc, koji imaju po 0,6 tj. 0,4% ukupnog izvoza (RTB Bor je opet upitan kao jos jedan veciti drzavni basket case), te ja stvarno ne vidim kako bi dalje strmoglavljenje dinara ka 150 ili cak 200 tu mnogo pomoglo (pritom, osim MK Komerca i oni uvoze nesto, pa bi skocila i ta stavka). Pritom da se vratimo na NIS, energenti su velika stavka u svakoj industriji, narocito ovim poljoprivrednim gde se mora terati na nesto traktor i kombajn je li, a kupovina benzina od strane svih tih firmi se ne belezi kao uvoz jer se sam benzin proizvodi kod nas. Medjutim, nafta za taj benzin se je li uvozi, obori dinar i poskupeces energente za skoro celu industriju.

 

Van firmi, ako vidimo da su nam najveci izvozni proizvodi softver, kukuruz i smrznuto voce, kako tu nizi dinar pomaze a kako skodi?

 

Softverasi nasi se uglavnom ne takmice samo na osnovu cene, vec odnosa cena i kvaliteta. Uvek postoje neki Indusi koji ce to da urade jeftinije, za cetvrtinu cene zapadnih programera. Nasi ciljaju na polovinu ili dve trecine cene, ali sa jednakim kvalitetom u poredjenju sa Zapadom (dok kad platis Indusa 25% zapadne cene, neces dobiti rad istog kvaliteta). Cene se uglavnom ugovoraju u stranim valutama (evri i dolari), pad dinara nece znacajno promeniti njihove tarife na kratak ili srednji rok (na dugi rok mozda da, kako ulaze novi programeri na scenu). U srednjem i kratkom roku imaces vecu kupovnu moc tih programera, sto ce mozda stimulisati neku domacu proizvodnju, a mozda nece, mozda ce se te pare potrositi na vise uvoznih proizvoda (kada ti je domaci krem sir jeftiniji, mozda ces ustedu potrositi da kupis jos domace salame, a mozda ces kupiti skuplji uvozni televizor).

 

Dakle kukuruz i voce. OK, nizi dinar ce oboriti cenu tog voca i kukuruza. Ali ce takodje poskupeti transport te robe i njeno prikupljanje (zbog skoka cena energenata). Mozda ces izvesti vise kukuruza i voca, ali je pitanje da li ces znajacno, u novcu, povecati (neto) izvoz.

 

Dalje, ti si ljubitelj domace proizvodnje, je l' tako? Recimo da imamo domacu fabriku papuca. Fabrika snabdeva samo domace trziste i ne izvozi - ali vrsi supstituciju uvoza, prave se i prodaju domace papuce umesto da se kupi isti broj takvih iz Kine, te od toga neko u Srbiji ima prihod i posao. Recimo da ta fabrika uvozi neku bitnu sirovinu, recimo plutu od koje pravi djonove. Fabrika prihoduje u dinarima na domacem trzistu. Ti ciljano oboris dinar da bi povecao izvoz kao, ali odjedanput poskupljujes plutu toj fabrici, i njene papuce su sada 30-40% skuplje od uvoznih kineskih papuca, vrlo slicnih. Fabrici opada promet ili cak odlazi sve dodjavola, ljudi gube posao, domaca proizvodnja se gasi u njeno mesto na trzistu zauzima uvoz. Dobio si kontra-efekat.

 

Hocu reci, Srbija je mala zemlja koja niti ima sve moguce sirovine koje su joj potrebne, niti industriju koja proizvodi sve od igle do lokomotive. Drugim recima, nije Kina. Ciljano obaranje valute radi povecanja izvoza moze dakle imati raznorazne nezeljene posledice, jer Srbija uvozi mnogo, i o uvozu mnogih stvari je ovisna, dakle ne govorim samo o finalnim potrosackim proizvodima koji idu pravo u Delta City ili lokalnu kinesku radnju nego o stvarima bitnim za industriju i proizvodnju. Svako obaranje dinara te stvari poskupljuje, i uopste je upitno da li ces imati vise stete ili koristi.  

[Sestre Bronte]

samo primedba na kineske papuče, one su cele iz uvoza, ostalo ok

[Muwan]

Jugoimport je trenutno dobar jer liferuju oružje Saudijskoj Arabiji (a ovi dalje u Siriju) kao da ne postoji sutra. Kargo na Tesli raste kao da opslužuje roterdamsku luku a ne Beograd. Ali, to neće trajati večno.

 

Strugacki, da li znaš šta od sirovina naša namenska treba da uveze da bi napravila kalaš ili minobacačko punjenje?

[Sestre Bronte]

znam samo jedan mali deo, ali ne smem to da napišem 

[zgembo]

 

 

Nije problem u tome da li nekom kurs odgovara ili ne. Problem je u tome što je za 7 godina NBS potrošila nekoliko (ne mogu sada da tražim podatak koliko, samo u 2010. je potrošeno preko 2 milijarde) milijardi evra za odbranu dinara, a ipak mu je vrednost opala značajno za tih 7 godina. Jasno je ovde svakom da je nemoguće da se dinar pusti niz vodu, jer bi to značilo smrt i za građane i za privredu koji su uzimali evroizirane kredite, ali to sve košta. Sigurno je samo da to neće moći tako unedogled, a kad mehur jednom pukne, sanjaćemo o ovih 123 dinara za evro.

[Lord Protector]

 

 

Vlada prihvatila: Železara ide Kinezima

 

Beograd -- Vlada Srbije prihvatila je ponudu kompanije "Hbis" za prodaju smederevske čeličane.

 

IZVOR: RTS  UTORAK, 5.04.2016. | 11:08

 

Vladina radna grupa za privatizaciju Železare sa kineskim partnerom otvorila je u 11 sati finansijsku ponudu.

I tehnička i finansijska ponuda kineskog i svetskog giganta je u skladu sa traženim uslovima na tenderu, prenosi RTS.

Vlada je na javnom pozivu tražila partnera za "Železaru Smederevo" sa početom cenom oko 45 miliona 700.000 evra. 

 

A kako RTS saznaje, "Hbis" je ponudio 46 miliona evra za kupovinu Železare. 

 

Premijer Srbije Aleksandar Vučić rekao je neposredno pre otvaranja ponude da se mogu očekivati dobre vesti. 

 

"Verujte, biće dobre vesti, sutra ću govoriti o tome i sve vas sutra vodim na ručak", rekao je premijer, u prolazu sa otvaranja takmičenja na FON-u.

Edited April 5, 2016 by slow

[hazard]

A koliko ce biti subvencije investitoru?

 

Btw fala k, nek kupe Kinezi, samo se iskreno nadam da ako i njima ne bude isao posao kako treba, da nece opet drzava uskociti da kupi Zelezaru za 1 evro, pa aj jovo nanovo.

 

Inace malo pozitivnih vesti, na ovom se topiku previse mraci

 

http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2016&mm=04&dd=05&nav_id=1116099

 

 

Srpski sajt prodat za 15 miliona EUR

Domaći sajt AskGamblers prodat je za 15 miliona evra malteškoj kompaniji Catena Media.

AskGamblers je samo početkom ove godine imao profit veći od 650.000 evra.

Startit prenosi da je u pitanju najveća javno poznata akvizicija jedne domaće tehnološke kompanije. 

Devetogodišnji AskGamblers je najposećeniji web portal za ocene igrača i rangiranje kazina, a tri godine za redom proglašavan je najboljim sajtom igara za sreću na svetu. Sajt omogućuje igračima jedinstvenu priliku rešavanja sporova sa onlajn kazinima, što je dovelo do 5 miliona evra koji su vraćeni igračima, podatak koji doprinosi shvatanju popularnosti ovog servisa. 

U firmi trenutno radi tim od 30 ljudi iz Beograda i svi će dobiti ponudu da nastave da rade za Catenu, koja pre akvizicije broji 130 zaposlenih u 3 zemlje. Proizvod i biznis su izgrađeni bez spoljne investicije. 

Prihodi AskGamblersa u prvoj četvrtini 2016. godine iznosili su 810.000€ sa profitnom stopom koja prelazi 80%. Prihodi dolaze od organskih poseta i affiliate aranžmana, a očekivano je da će generisati 25.000 novih klijanata godišnje. 

CEO Catena Medije, Robert Anderson istakao je nekoliko razloga zbog čega su se odlučili na akviziciju: 

"Izuzetno smo ponosni na akviziciju AskGamblers, koji je jedan od najboljih brendova na affiliate tržištu i čije poslovanje je u potpunom skladu za Catena Media. AksGamblers je veoma važan sajt za operatore kazina i, uprkos strogim uslovima za sertifikovana kazina, doprinosi kreiranju bolje iGaming industrije. Ova transakcija je najveća u našoj istoriji i u skaldu sa našom strategijom rasta kroz akvizicije na fragmentisanim tržištima. Paralelno, jačamo naš tim sa visoko kvalifikovanim pojedincima i ova transakcija nam daje priliku da izgradimo kancelariju u Srbiji u ekstremno troškovno efikasan razvojni centar za Catena Media". 

Cena od 15 miliona platiće se u 3 tranše — 3 miliona evra pri završavanju transakcije, 8.25 miliona kada se sva sredstva transferuju na Catena Mediju i 3.75 miliona 6 meseci po akviziciji. 

Catena Media osnovana je 2012. godine i okrenuta je prevashodno iGaming industriji, a glavna tržišta su joj Švedska, Norveška, Finska, Holandija i Ujedinjeno Kraljevstvo. Igor Šalindrija, osnivač AskGamblersa povodom akvizicije dao je kratku izjavu: 

"Catena Media je izrasla u jednog od najinteresantnijih igrača u našoj industriji i posebno je uzbudljivo što će AskGamblers sada ući u svoju novu fazu zajedno sa njima".

[Frank Pembleton]

De plaćaju porez ti ajtijevci, a?

;-) ;-)

 

...shit has hit the fan...

[Tribun_Populi]

Dalje, ti si ljubitelj domace proizvodnje, je l' tako? Recimo da imamo domacu fabriku papuca. Fabrika snabdeva samo domace trziste i ne izvozi - ali vrsi supstituciju uvoza, prave se i prodaju domace papuce umesto da se kupi isti broj takvih iz Kine, te od toga neko u Srbiji ima prihod i posao. Recimo da ta fabrika uvozi neku bitnu sirovinu, recimo plutu od koje pravi djonove. Fabrika prihoduje u dinarima na domacem trzistu. Ti ciljano oboris dinar da bi povecao izvoz kao, ali odjedanput poskupljujes plutu toj fabrici, i njene papuce su sada 30-40% skuplje od uvoznih kineskih papuca, vrlo slicnih. Fabrici opada promet ili cak odlazi sve dodjavola, ljudi gube posao, domaca proizvodnja se gasi u njeno mesto na trzistu zauzima uvoz. Dobio si kontra-efekat.

 

Hocu reci, Srbija je mala zemlja koja niti ima sve moguce sirovine koje su joj potrebne, niti industriju koja proizvodi sve od igle do lokomotive. Drugim recima, nije Kina. Ciljano obaranje valute radi povecanja izvoza moze dakle imati raznorazne nezeljene posledice, jer Srbija uvozi mnogo, i o uvozu mnogih stvari je ovisna, dakle ne govorim samo o finalnim potrosackim proizvodima koji idu pravo u Delta City ili lokalnu kinesku radnju nego o stvarima bitnim za industriju i proizvodnju. Svako obaranje dinara te stvari poskupljuje, i uopste je upitno da li ces imati vise stete ili koristi.

A zašto ti činjenicu da sam ja ljubitelj domaćeg vlasništva nad kapitalom izjednačavaš automatski sa autarhičnom privredom, pitam se? Da, ja jesam ljubitelj domaćih kompanija ali to ne znači da bi se time supstituisao ceo uvoz:

1. jer ne može, idemo ka EU, skinuli smo carine i to je nepovratan proces;

2. ne postoji nikakva mogućnost da se administrativnim merama utiče na strukturu domaće tražnje i prinudi kupac da kupuje domaće papuče umesto stranih.

 

Dakle, da domaće kompanije ali one koje bi se mogle pozicionirati na regionalnom ili globalnom tržištu, u koje je Srbija ohoho integrisana.

 

Stoga ta priča sa poskupljenjem sirovina otpada, ako je ekonomski neisplativo papuče se u Srbiji proizvodit neće i kraj.

 

TT tj. CZ M57