Permanentna kriza domaće ekonomije

[Tribun_Populi]

Jeftin kredit ne postoji.

1-2% godišnje uz grejs period od x godina nije jeftin kredit?

 

TT tj. CZ M57

[djeneralche]

A po kojoj kamati se drzava Srbija zaduzuje trenutno da bi obezbedila kredite po 1-2%?

[Prospero]

preko 5%, grubo rečeno.

[Tribun_Populi]

A to ne može na kontu neke uštede negde?

 

TT tj. CZ M57

[Prospero]

Može, ali mi se i sada zadužujemo za oko 1,5 milijardi evra godišnje, po ovim kamatama, tako da ostaje to pitanje makro-racionalnosti, da li uštedom smanjivati zaduživanja ili nastaviti zaduživanja a ušteđen novac jeftinije dati nego što smo se u međuvremenu zadužili.

 

Istini za volju, to možemo da kažemo i za svaku rashodnu stavku.

Edited April 3, 2016 by Prospero

[Tribun_Populi]

Daješ je u nešto što će u perspektivi da ti omogući veći javni prihod i povećanu mogućnost servisiranja spoljnih dugova, a uz to rešavaš još niz problema (zaposlenost, bolje punjenje fondova socosiguranja itd.).

 

Prevremene otplate već uzetih kredita ionako nisu moguće, jedino možeš da izbegneš novo zaduživanje ali je to neutralna mera.

 

TT tj. CZ M57

[Prospero]

Ok, slažem se, samo da napomenem da ima država i domaćih dugovanja, tj. dugova koji nisu samo po obveznicama.

 

Tj. slažem se da ne igra nužno fiskalni argument ovde, ne slažem se i dalje načelno sa idejom državnog kreditiranja :D

Edited April 3, 2016 by Prospero

[zgembo]

http://www.021.rs/story/132368/Zasto-je-poguban-jak-dinar.html

[Lord Protector]

http://www.021.rs/story/132368/Zasto-je-poguban-jak-dinar.html

 

to mora da se bolje vidi, krucijalna stvar za celu ovu priču:

 

 

 

Zašto je poguban jak dinar?  

Pomalo neočekivano, pred izbore, otvorilo se i pitanje monetarne politike, izrazito restriktivne u poslednjih šesnaest godina.

Autor: Živan Lazić

 

INFO 04.04.2016. | 09:36 > 09:37

Doslednost kojom, pak, aktuelna guvernerka sprovodi ovakvu politiku prerasla je u krutost, a dinar praktično fiksirala na 123 za evro. 

Ekonomistima je čudno, tim pre što je inflacija u poslednje dve godine zbirno ispod 2,3 odsto, a kurs dinara je u tom periodu porastao jedva dva dinara. Apsurd je voditi restriktivnu monetarnu politiku u vremenu skoro bez inflacije.

 

Investicijama u razvoj

 

Ipak, gospođa Tabaković se na kopaoničkom Biznis forumu pohvalila da je zasluga Narodne banke Srbije za nisku inflaciju, mada će pre biti da je razlog drastičan pad cene nafte i niska kupovna moć stanovništva Srbije. Samo prvi razlog je toliko snažan da je inflacija prisutna u celoj Evropi i sve centralne banke se bore čak i nestandardnim metodama da je podignu do koliko-toliko podsticajnog nivoa. Naravno, nama u Srbiji, sa jezivim iskustvo najveće megainflacije, teže je razumeti da je po razvoj, posebno za mlade i siromašne, na duži rok grozota od deflacije mnogo opasnija.

Guvernerkino samohvalisanje i skroman doseg Biznis foruma motivisali su prethodnog guvernera Dejana Šoškića da reaguje i ukaže da je demagogija govoriti o privrednom razvoju pri 1,1 odsto rasta BDP prošle godine, mada mnogi kažu da je ova statistička cifra kasnije korigovana na 0,7 odsto. Šoškić je precizan: nakon relativno dinamičnog rasta u periodu 2000-2008. godine, zasnovanog na potrošnji i uvozu, usledila je osmogodišnja stagnacija, sa tri godine depresije, pa je lane BDP bio za milijardu evra niži nego pre osam godina.

Privreda je izgubila ukidanjem oko 200.000 mesta udarom globalne krize, a podatak da su investicije sa, inače nedovoljnih, 21,2 odsto 2012. godine umanjene na 16,7 odsto pretprošle i 18,8 prošle godine je porazan po tekuću ekonomsku politiku. Da bismo počeli izlaziti iz zone siromaštva i približavati se Evropi, neopohodan je u dužem periodu godišnji rast BDP od najmanje pet, dok bi stopa investicije morala premašiti dvadesetpet odsto BDP.

Zapravo, jedino ulaganja, i to u razmenjive, one koje se mogu izvoziti, robe i usluge vode rastu privrede, većoj uposlenosti i višim zaradama. Pri tome valja biti, kvalitetom i cenom, konkurentan, a biti takmac sa drugima je moguće ukoliko se poseduje i primereno znanje. Sticati nedovoljno primenjivo ili nedovoljno aktuelno znanje ne vodi konkurentnosti i zato bi deo ulaganja morao biti usmeren i u prosvetu i nauku.

 

Usmerenost na izvoz

 

Kada se zna da u nas izvoz, uprkos rastu poslednjih godina, pokriva tek 70 odsto uvoza, i to po cenu da smo izvoznici sirovina i da su nam najveći izvoznici gubitaši ili subvencionisani, vidi se da je manjak strane potražnje najveći uzrok privredne stagnacije i ogromne nezaposlenosti koja je za stotine hiljada nesretnika postala trajna. A jak, Šoškić ističe precenjen, dinar je velika prepreka povećanju izvoza.

Srbija je suviše malo tržište, ozbijnije uvećanje bilo koje proizvodnje ovde se može podstaći samo sa znatno većeg tržišta, ali toga neće biti ako se domaći dobavljači, porezi, plate, doprinosi i takse moraju plaćati u precenjenoj domaćoj valuti. Druga štetna posledica precenjenog dinara je izbegavanje Srbije ozbiljnijih grinfild investitora, jer ne mogu da u izvozu izdrže ovdašnje visoke troškove poslovanja.

 

Javni sektor potrošio državne kredite

 

Pa kako smo nadomešćivali izrazit inodeficit? Odgovor je inozaduživanjem države.

Tri poslednje vlade su prodajom državnih obveznica i bankarskih zapisa javni dug za osam godina sa 8,2 uvećali na 24,8 milijardi evra! Kada se još ukaže da su subvencije javnih i preduzeća u restrukturiranju, državne garancije za njihove kredite, budžetska dopuna za penzijski fond, uvećani troškovi za narod u demografskom kolapsu predimenzioniranog školstva, postaje shvatljivije da je na ove stavke, kojima se pretežno koristio javni sektor, u poslednjih osam godina izdvojeno čak 17,5 milijardi.

Praktično, dugom su se okoristili zaposleni u javnom sektoru i penzioneri, a vraćaće ga svi stanovnici niza narednih generacija. Jasnije je i koje su interesne skupine zainteresovane za aktuelnu monetarnu politiku, nadređenu čak i ekonomskoj politici u celini!

Profesor Milan Kovačević je dugogodišnji kritičar aktuelne ekonomske, a naročito monetarne poitike. Ističe da je studija Svetske banke pokazala da je za zemlje u razvoju destimulativno voditi politiku stablnosti valute na uštrb privrednog razvoja i zaposlenosti.

 

Pogubnost precenjenog dinara

 

Da ima problema u monetarnoj politici, videlo se i iz martovske posete delegacije MMF, zbog vanrednih izbora protokolarnog karaktera, dok je redovna revizija odložena za jun mesec, kada bude izabrana nova vlada.

Ipak, svetski monetaristi su savetovali slobodniju monetarnu politiku, odnosno manje intervencije deviznim rezervama. Objašnjenje je jednostavno: prošle godine inflacija je jedva dostigla 1,3 odsto mada je u režimu ciljne inflacije, za kakvu monetarnu politiku se Srbija odlučila još 2008. godine, plan bio 4,1 odsto, a sličan promašaj je bio i pretprošle godine. Tu se vidi mogućnost da se planirana inflacija dostigne puštanjem dinara da slobodnije fluktuira na dnevnom nivou.

Mada ima mišljenja da u sadašnjim uslovima slabe potražnje rast kursa od 12-15 odsto ne bi na rast cena (inflaciju) uticao više od ciljnih 4,1 odsto, guvernerka je, svakako imajući u vidu poželjan predizborni efekat kod socijalno nižih slojeva, ciljne grupe naprednjaka, istakla da "neće da cilja inflaciju, a da promaši sve ostalo".Dakle, jasno je istakla da je, praktično, odustala od zvanične monetarne politike ciljanja inflacije i prešla na populističku politiku ciljanog kursa dinara.

Tako smo u paradoksalnoj situaciji da imamo nisku inflaciju, a stabilan kurs valute i preskupe kredite. Pa ko onda da ovde ulaže u realnu ekonomiju, bilo da su proizvodi standardne robe poput metala, poljoprivrednih useva, hemikalija niže finalnosti, sklopljenih automobila ili it usluga i softvera.

 

Bankari trljaju ruke

 

Ko su, osim javnog sektora, još dobitnici ovakve monetarne politike? Odgovor je bankarski sektor.

Zamislite samo koliko banke, kada svuda u svetu imaju problema sa plasmanom i plaćaju kamatu na držanje novca na svojim računima, ovde jednostavno zarađuju pozajmljujući državi Srbiji devizni kredit (kupovinom obveznica) uz kamatu od 4,25 odsto. Nekoliko dana ranije, povoljniji kredit uz kamatu od 2,4 odsto pozajmila je čak i Zambija.

Na dinarskom tržištu hartija od vrednosti, zapisi NBS se prodaju iznad referentne kamatne stope od 6,5 odsto, što uz, praktično, fiksni kurs dinara, zajmodavcima, ovdašnjim bankama osnovanim inokaptalom, donosi ekstraprofit, tako reći bez ikakvog rizika. Politikom jakog dinara, država poskupljuje kredite i na domaćem terenu, te ih privredi čini nedostupnim. Posebno su preduzetnici i vlasnici malih i mikro preduzeća udaljeni od kapitala i oslonjeni na razvoj isključivo na osnovu sopstvene akumulacije. Takav razvoj je prespor, gubi se trka sa inorivalima i mala, potencijalno dobra preduzeća posustaju.

Dodatna nevolja je propis kojim država obavezuje banke da za svaki dinarski kredit izdvoji određena dinarska sredstva u rezervu i ta sredstva prikazuje kao devizne rezerve, računajući vrednost po oficijelnom, precenjenom kursu dinara. Time ne samo da se neosnovano uvećava iznos deviznih rezervi, već se povlačenjem dinara iz prometa povećava nelikvidnost i tako utiče na dodatno jačanje već ozbiljno precenjenog dinara.

Dakle, bilo bi dobro i pre nego što misija MMF dođe u novu, ovoga puta ozbiljnu reviziju, početi sa relaksirajućom monetarnom politikom, svakako imajući kao osnov novu razvojnu ekonomsku politiku, usmerenu na izvoz i proizvodnju, a neuporedivo manje na potrošnju i zaduživanje.

Edited April 4, 2016 by slow

[zgembo]

Nisu sporne teze iz teksta, samo što je praktično nemoguće malo pustiti dinar da klizne, zbog sumanute politike kreditiranja u stranoj valuti. 

[Prospero]

Nije samo to, slabljenje dinara je u širem smislu ekstremno nepopularna mera jer ljudima brzo i vidljivo slabi kupovnu moć; boli ljude uvo za izvozne računice, interesuje ih šta mogu u datom trenutku da kupe za platu.

 

Drugo, precenjenost dinara bi se valjda pokazala kroz bitno umanjivanje deviznih rezervi u odbrani kursa, mrzi me da tražim statistiku ali nisam primetio da se to desilo.

[zgembo]

Drugo, precenjenost dinara bi se valjda pokazala kroz bitno umanjivanje deviznih rezervi u odbrani kursa, mrzi me da tražim statistiku ali nisam primetio da se to desilo.

 

Devizne rezerve Narodne banke Srbije su na kraju decembra, prema preliminarnim podacima, iznosile 10.376,5 miliona evra

 

Devizne rezerve Narodne banke Srbije su na kraju januara iznosile 10.104,5 miliona evra

 

Devizne rezerve Narodne banke Srbije su na kraju februara iznosile 9.850,8 miliona evra

[Krošek]

slowly but surely...

[Lord Protector]

nisam odavno

 

 

 

Devizne rezerve i kurs dinara

13/02/2012 od Nebojša Katić

Pre samo par nedelja, većina ekonomista se složila da će kurs dinara u 2012. godini ostati stabilan. Nešto opreznija manjina je procenjivala da će kurs biti stabilan bar u prvoj polovini godine. Logika koja stoji iza ovakvih prognoza ne bazira na ekonomskim analizama. Predviđanja počivaju na proceni o tome kako će reagovati oni koji određuju sudbinu dinara. Ta logika je pragmatična, verovatno tačna, ali i porazna po sadašnjost i budućnost Srbije.

Ovako vesele prognoze nisu vezane za moć srpske ekonomije, niti za optimistične procene ekonomskih kretanja u 2012. godini, naprotiv. Procene su da će 2012. godina biti teža od prethodne, ali to ne bi trebalo da bude smetnja jakom dinaru. Kurs dinara nikada nije ni počivao na zdravim ekonomskim fundamentima, već isključivo na prilivu deviza po osnovu zaduživanja, devizne štednje građana(1) i prodaji imovine.

Analitičari polaze od toga da će Narodna banka Srbije nastaviti, kao i do sada, da održava privid stabilnosti finansijskog sistema koristeći precenjeni dinar kao ključni instrument. Ovo tim pre što se ulazi u izbornu godinu, a to nije ambijent u kome NBS može nesmetano egzercirati svoju nezavisnost.

Uticajni privrednici, oni koje vlada sluša i o čijim intersima brine, većinom su veliki neto-uvoznici i/ili ogromni dužnici. Oni žele jak dinar da bi jeftinije uvozili robe i jeftinije dolazili do deviza za otplatu kredita.

Armija zaduženih građana-glasača takođe želi jak dinar kako bi lakše otplaćivala kredite pod kojima grca. Njihov horizont očajanja i finansijskog planiranja ionako seže samo do poslednjeg dana u mesecu.

Banke žele jak dinar jer on olakšava naplatu kredita, skriva neodrživo visoke kamate i usporava otpisivanje nenaplativih potraživanja. Uz to, kada je dinar jak, banke jeftino kupuju devize, povlače novac iz Srbije, tiho vraćajući kredite svojim inostranim maticama.

NBS, koja ni u recesiji nije u stanju da kontroliše inflaciju, želi jak dinar jer će on smanjiti pritisak na cene, možda usporiti povlačenje kapitala iz Srbije i tako privremeno sakriti sve slabosti monetarnog sistema.

Vlada takođe želi jak dinar jer to građane čini manje nezadovoljnim, a stvara i iluziju o većim evro platama. Pomoću jakog dinara se fiktivno povećava i bruto domaći proizvod iskazan u evrima i fiktivno se popravljaju svi parametri zaduženosti.

Pošto svi moćni interesi konvergiraju, svi oni u horu podržavaju politiku jakog dinara i zahtevaju da NBS interveniše na deviznom tržištu.

O čijem trošku se ovo subvencionisanje dinara vrši? Svi koji o tome ne bi da dublje promišljaju polaze od toga da su devizne rezerve Srbije dovoljno velike da se njima može obezbediti stabilnost dinara. Ovo je samo jedna u nizu domaćih ekonomskih iluzija.

Stvarne devizne rezerve Srbije su male u odnosu na ogromne i rastuće devizne obaveze. Od oko 12 milijardi evra rezervi, lavovski deo (približno oko 60 procenata) implicitno pripada domaćim deviznim štedišama – ne pripada državi, ne pripada NBS.

Na devizne intervencije troši se i deo devizne štednje a da niko ne zna kako će se nadomestiti potrošene rezerve. Otuda, svako ko traži devizne intervencije, svesno ili nesvesno priziva bar delimičnu nacionalizaciju deviznih depozita građana.

Pre ili kasnije, posledica ove politike će dovesti do ograničavanja podizanja devizne štednje. Ako NBS nastavi da deviznim intervencijama jača dinar i da tako subvencioniše banke, dužnike i uvoznike, neminovni efekat će biti novi slom devizne štednje, i ponovno pretvaranje devizne štednje u javni dug.

Podjednako loše, zapravo još gore, jesu konsekvence ove politike po ekonomski sistem. Precenjeni kurs u 2011. godini je već doveo do novog pogoršavanja platnog bilansa. Neprekidnom podrškom uvoznicima i dužnicima preko precenjenog dinara, ušlo se u ciklus stalnog povećavanja inostranog zaduživanja države, dok je domaća ekonomija dovedena u stanje kliničke smrti.

Kada u jednoj državi radi samo 35 odsto radno sposobnog stanovništva, kada je država praktično bez industrije, kada i bez velikih industrijskih potrošača Srbija kuburi sa energijom, kada je infrastruktura tragično zapuštena, tada ekonomska propast ne dolazi, ona je već tu.

Edited April 4, 2016 by slow

[zgembo]

 

 

Samo što je krajem 2015. devizna štednja bila oko 8.5 milijardi evra, tako da sad verovatno devizna štednja čini znatno više od 60% deviznih rezervi, koliko je bilo početkom 2012.