Permanentna kriza domaće ekonomije

[Frank Pembleton]

Ima tu još jedna stvar, a to su famozni strani investicioni fondovi koji su bili okosnica skoro svih većih investicija ovde. Investicioni fondovi su tu ne da ostanu dugo, već da prepakuju, prelakiraju neki segment privrede ili usluga, dokapitalizuju ga minimalistički, i što pre ga prodaju po većoj ceni. Ono što je zanimljivo je što se tim fondovima (SBB među kablovskim operaterima, Danube Foods fond je pokupovao skoro sve mlekare, itd) dozvoljavalo da prave monopol na domaćem tržištu i tako su povećali enormno cenu jer budućem kupcu su prodavali i monopolisano tržište. Niko nije reč rekao protiv toga, niti su reagovali državni organi. Tu se jasno vidi koruptivna sprega investicionih fondova i domaćih političara, jer je tako nešto nemoguće u zemljama u kojima se vodi ozbiljna antimonopolska i antikorupcijska politika. Samo u banana državama je to moguće.

Tačno tako...

Naravno da mi ne možemo menjati prirodu tih fondova, niti možemo, ali nismo morali da im dodajemo 30-40% na prihode omogućavajući im zaštićen položaj.

Pogotovo što mislim da bi oni ušli ovde i pod tim "nepovoljnijim" uslovima...

Naravno Dinkara i ekipa bi bili maaalo siromašniji...

[Tribun_Populi]

Veliko pitanje je koliko su ti fondovi i bili strani. Msm jbg, 2001-ve je bilo kasno i uzaludno nadati se da će bilo koji ozbiljni igrači doći i kupiti ovde nešto, jer su se oni već pozicionirali ili okolo ili u srednjoj Evropi.

 

Mogli su da dođu samo špekulanti, koji su i došli.

[hazard]

Drugo, to je aksiom od kad je sveta i veka, 

 

Nije.

 

 

A da sa ulaskom domaćeg trgovinskog lanca na strano tržište mnogo lakše ulazi i domaća roba, to valjda nije potrebno posebno dokazivati. Ili ipak jeste?

 

TT tj. CZ M57

 

 

Jeste. Delez je svojim dolaskom na nase trziste povecao ponudu onih belgijskih proizvoda koji vec imaju medjunarodnu reputaciju i renome - cokolade, piva, keksa i (zvuci smesno) pomfrita. Verovatno ima jos po neceg ali su to minorne kolicine (kad ja koji sam ulazio u Maxi svaki dan i Tempo jednom nedeljno to nisam primetio, a ,,hobi" mi je citanje deklaracija). Osim zamrznutog belgijskog pomfrita koji se prodaje pod markom 365, sve ostalo je vec bilo dostupno na srpskom trzistu (doduse u manjim kolicinama). Nije nas preplavio belgijski krem sir ili belgijska sunka. Kao sto rekoh 80-90% (na osnovu sopstvenog citanja deklaracija, a ja citam deklaraciju svega sto kupim) proizvoda koje se prodaju pod robnim markama koje je Delez doneo (365, Delhaize, Care - Premia je vec postojala, to je bila Deltina robna marka, ali i za nju isto vazi) proizvodi se u Srbiji.

 

Sa druge strane, srpski proizvodjaci hrane izvoze onoliko u Rusiju bez da tamo postoji trgovinski lanac u srpskom vlasnistvu (ispravite me ako gresim). Takodje, u Kanadi postoji lanac samoposluga (svaki objekat je velicine 3 Tempa, a prosecni raf je duzine 2 do 3 prosecna rafa u Tempu) sa rafovima i rafovima istocnoevropske i balkanske robe - dakle i srpske robe (pola rafa samo dzemovi recimo, bakina tajna i sl.), a lanac nije u vlasnistvu nekakve istocnoevropske ili balkanske kompanije. Nego postoji potraznja za tim proizvodima i jedan lanac samoposluga je odlucio da tu potraznju zadovolji.

 

 

Cuj, mi imamo neko bazicno konceptualno - ili ako bas hoces ideolosko - neslaganje. Tesko mi je da diskutujem sa tobom kada kao neupitne aksiome uzimas nesto sto su (bar za mene) neosnovane ili jednostavno pogresne premise. Let's just agree to disagree.

[hazard]

Ima tu još jedna stvar, a to su famozni strani investicioni fondovi koji su bili okosnica skoro svih većih investicija ovde. Investicioni fondovi su tu ne da ostanu dugo, već da prepakuju, prelakiraju neki segment privrede ili usluga, dokapitalizuju ga minimalistički, i što pre ga prodaju po većoj ceni. Ono što je zanimljivo je što se tim fondovima (SBB među kablovskim operaterima, Danube Foods fond je pokupovao skoro sve mlekare, itd) dozvoljavalo da prave monopol iz snova na domaćem tržištu. Tako su oni veštački i netržišno povećali enormno cenu jer budućem kupcu su prodavali i monopolisano tržište pored prvobitno kupljenih fabrika/usluga. Profit je u takvim transakcijama ogroman. Niko nije reč rekao protiv toga, niti su reagovali državni organi. Tu se jasno vidi koruptivna sprega investicionih fondova i domaćih političara, jer je tako nešto nemoguće u zemljama u kojima se vodi ozbiljna antimonopolska i antikorupcijska politika. Samo u banana državama je to moguće.

 

Monopol su osim stranih fondova (od kojih raznorazni, kao sto je lepo primetio Tribun, bili strani samo na papiru a iza njih je stajao neki domaci tajkun) ostvarili i Miskovic u sektoru samoposluga, Djilas u sektoru prodaje reklamnog prostora u medijima i tako dalje. Mi imamo problem sa antimonopolskom politikom kao takvom, ne u specificnom odnosu prema stranim fondovima. Koruptivno okruzenje nisu stvorili fondovi (mada su svakako odgovorni - moralno a u mnogim slucajevima sigurno i krivicno - zbog ucesca u korupciji) vec srpski politicari. Postojao je taj mit da su svi strani investitori kao posteni jer dolaze sa uredjenog Zapada i da kod njih nema korupcije - i dok kod njih ima manje one korupcije nizeg nivoa koja je vidljiva prosecnom gradjaninu (tipa da radnik na salteru trazi lovu da vam ,,zavrsi" nesto) i dok ima manje ,,interne" korupcije tipa potkradanje firme od strane zaposlenih (jer to steti vlasniku pa se ne tolerise), korupcija na visokom nivou (taljenje sa politicarima, pisanje zakona i propisa tako da im odgovara, nekaznjavanje nedozvoljenih radnji itd.) ce cvetati ukoliko okruzenje (tj. drzava) to dozvoli. Tako se i strani investitori caskom ,,prilagode" koruptivnom okruzenju u Srbiji, kada shvate da treba ,,podmazati" tog i tog da bi se nesto ,,zavrsilo". Nije ni Zapad imun na takve stvari, koje se u mnogim razvijenim drzavama redovno desavaju (samo sa manje redovnosti nego u Srbiji).

 

Problem je u sistemu koji je tako napravljen da je potreban neko da ti nesto ,,zavrsi". Umesto da imamo okruzenje u kom ce bilo ko zeli da kupi halu i sagradi firmu (ili sta vec) to da zavrsi redovnom procedurom, jednostavno i predvidivo i brzo, imamo prekomplikovani prespori sistem gde postoji 25 koraka na kojim neko ima fakticki diskreciono pravo da ti lupi pecat ili ne. Sistem je svesno napravljen da bi se 1) opravdala gomila zapravo nepotrebnih birokrata i 2) da bi postojalo vise tacaka iz kojih moze da se cedi renta, da ne kazem mito. Takav sistem odgovara i onim na vrhu (ministrima, gradonacelnicima i slicno) jer onda njih stavljaju u poziciju da ,,resavaju" stvari i da ,,zavrsavaju" brzo, da uskoce kao spasioci. I to se onda, takodje, naplacuje. Tako da imas izbor izmedju toga da svakog catu koji se pita ,,a gde sam tu ja" podmazes sa 100, 500 ili 1000 evra (zavisi od toga kako on proceni tvoju kupovnu moc) i da skratis proceduru sa godinu dana na 6 meseci, ili da se utalis sa nekim visokopozicioniranim politicarem za znatno vecu cifru (za koju ces dobiti i vise od onoga sto cati platis da ti odradi ono sto mu je posao - npr. zmurenje na tvoj monopol) koji ce sve da ti resi za mesec dana.

 

Naravno, ovakav sistem onda privlaci i vise onih koji su skloni podmazivanju i davanju mita, a odbija one koji ne zele time da se bave.

[Lord Protector]

novi momenti

 

ПКБ на новој процени

 

Политика: И. Албуновић петак, 01.04.2016. у 11:25

 

Даља судбина ПКБ-а знаће се тек када буде завршена нова процена целокупне имовине овог београдског предузећа за које, и поред ранијих великих очекивања, у првом јавном позиву није било заинтересованих купаца. На питање због чега се инсистира на новом утврђивању вредности капитала градоначелник Београда Синиша Мали рекао је за „Политику” да је то законска обавеза и да је процена у току.

– Закон о приватизацији прописује да за сваки следећи корак у процесу приватизације мора да се ради процена имовине закључно са крајем претходне године. У овом случају то је 31. 12. 2015. године – објаснио је Мали.

Први јавни позив објављен је 31. децембра прошле године због чега су могли да буду коришћени последњи доступни подаци о вредности капитала из 2014. Почетна цена била је 51 одсто од вредности сталне имовине – 156 милиона евра.

 

 

Шта ће бити са 2.000 запослених

И поред недавне изјаве градоначелника Београда да запослени не треба да брину за посао и да ће се за њих наћи најбоље решење, представник синдиката ПКБ истиче да је судбина око 2.000 радника у корпорацији неизвесна.– По моделу приватизације који је започет не продаје се фирма већ имовина и запослени се нигде не помињу. Они планирају за запослене социјални програм, а будући послодавац нема никакву обавезу да било кога задржи на платном списку – каже Ђорђевић.

 

 

 

Међутим, председник самосталног синдиката ПКБ Милисав Ђорђевић страхује да се на овај начин обара цена предузећа која је и тако већ потцењена. Овим се, према његовим речима, наговештава да ће компанија бити понуђена практично будзашто јер у другом кругу почетна цена надметања може да буде и 30 одсто од процењене вредности. Он каже да само земља (око 17. 000 хектара) на општини Палилула вреди неупоредиво више. Од тога је око хиљаду хектара пољопривредног земљишта у грађевинској зони, уз сам пут ка Зрењанину и код Пупиновог моста, где се хектар продаје и по цени од 500.000 евра. Незванична процена је да је вредност стоке (око 26. 000 грла) око 20 милиона евра, не рачунајући савремену опрему и шталу у коју је последњих година уложено око 16 милиона евра, истиче наш саговорник.

Градоначелник Београда међутим каже да у овом тренутку не може да „прејудицира на колико ће бити процењена нова вредност имовине ПКБ-а”.

– Њу ће одредити овлашћени независни проценитељи по устаљеној методологији – истиче Мали.

Представници државе не пропуштају да истакну да је дуг корпорације према повериоцима нарастао на готово 70 милиона евра и да би за ПКБ најбоље било да добије приватног власника и професионални менаџмент.

Ђорђевић тврди да је само на основу укидања премија за откуп млека ПКБ за годину и по дана оштећен за 700 милиона динара. Децембра 2014. одлучено је да се из буџета не премирају фарме који производе три милиона литара млека квартално.

– Јасно је да је та одлука донета искључиво за ПКБ јер једино овај комбинат има толику производњу. Ето на који начин нам је држава помогла – каже Ђорђевић.

Edited April 1, 2016 by slow

[Tribun_Populi]

Cuj, mi imamo neko bazicno konceptualno - ili ako bas hoces ideolosko - neslaganje. Tesko mi je da diskutujem sa tobom kada kao neupitne aksiome uzimas nesto sto su (bar za mene) neosnovane ili jednostavno pogresne premise. Let's just agree to disagree.

OK.

 

Ono što sam primetio kod tebe, a ti me ispravi ako grešim, jeste da ili nisi poslovao po balkanskim pravilima ili da ti posao nema mnogo dodirnih tačaka sa njima - te da ti je shodno tome i takav pogled na ove teme.

 

A oko ovog prvog ozbiljno grešiš, ali slažem se da nema svrhe raspravljati.

 

TT tj. CZ M57

[hazard]

Imao sam firmu 2 godine u Srbiji, ali je to bila outsourcing ispostava firme koje sam bio suvlasnik u CH, tako da je posao bio okrenut potpuno ka napolju ali sam imao dodira itekako sa birokratijom, i poreskim sistemom, i svime ostalom (radio sam po zakonu i sve na belo bez ikakvog muljanja sto me je kad pogledam unazad kostalo jako mnogo zivaca i vremena). No ja ne pricam samo na osnovu licnih iskustava vec i iskustava drugih koji poznajem, stvari koje sam cuo, procitao, video, istrazivao u slobodno vreme i slicno.

 

I ne vidim relevantnost svojih licnih poslovnih avantura kada govorimo o bazicnim ekonomskim stvarima oko kojih se ne slazemo - tu gde ja sada vidim da po mom misljenju ti pocinjes od nekih potpuno netacnih i naopakih postulata pa nad njima gradis ceo svoj pogled na tematiku, ne vidim tu neki uticaj srpskih specificnosti. Npr. nase neslaganje o tome da li se jacina jedne ekonomije meri fundamentalno po tome koliko ima velikih firmi u domacem vlasnistvu. Ja tako mogu da kazem - ti nikad nisi ziveo na Zapadu niti tamo poslovao koliko vidim, pa ni ne znas kako u praksi izgleda uspesna trzisna privreda i kako to funkcionise, pa onda brkas neke stvari kada to gledas iz srpske perspektive i mesas simptome sa uzrocima i ne vidis sta je zapravo negde problem (ali necu - mada je za mnoge iz Srbije koji kritikuju ,,neoliberalizam" upravo to slucaj).

 

Da pojasnim i to je poslednja stvar koju cu reci u ovoj nasoj diskusiji - ja smatram da je levicarski pogled na ekonomiju sustinski pogresan. Ne samo pogresan, nego netacan, cinjenicno, i da je to praksa vise puta dokazala. Ko krece s leva da gradi nekakav pogled na privredu, i na ekonomske teme, pogresio je u startu i neminovno ce biti opterecen raznoraznim zabludama koje ce mozda manje, mozda vise, a mozda potpuno zamagliti njegov pogled i onemoguciti da vidi stvari kako treba. Ako odemo skroz u levo, smatram da je biti marksista (ili bilo koji derivat toga) isto sto i verovati da je zemlja ravna ploca, da se sunce vrti oko zemlje umesto obrnuto, i da knjiga Postanja bukvalno opisuje stvaranje sveta i da ima vrednost istorijskog izvora po tom pitanju - drugim recima, verovati u nesto sto je dokazano kao pogresno i netacno.

 

U idealnom svetu - u svetu u kom postoji potpuna informisanost potrosaca, gde je reklama samo informisanje, gde se svi fer pridrzavaju ugovora i postuju sistem umesto da pokusavaju da zloupotrebe, gde su svi ljudi obrazovani, racionalni i razumni, gde ne postoje trzisne barijere i gde se svi vode samo logikom i racionalnoscu, klasicni liberalizam, ili ono sto danas nazivamo libertarijanizmom, je idealni sistem i jedini koji treba primeniti. Medjutim kao sto svi znamo svet nije idealan na taj nacin. Nekad je dovoljno blizu toga da nepravilnosti mozemo da zanemarimo bez katastrofalnih posledica, a nekada toliko daleko da sve preti da se urusi. I zbog toga imamo market failures i eksternalitete (,,nevidljivi lakat" tzv. ,,nevidljive ruke") i zbog toga je potrebna regulacija i intervencija drzave da bi se te stvari ispravile. I zato nam treba i drzavno skolstvo i drzavno zdravstvo i socijalna pomoc (a jednog dana, nadam se, i basic income) i raznorazni propisi i zakoni i tako dalje. I sad naravno je otvorena diskusija i neresena oko toga kako je najbolje ,,peglati" to odstupanje idealnog modela od stvarnosti, kakvom vrstom drzavne intervencije, mada ja mislim da je praksa pokazala da je daleko najbolji nacin da se drzava drzi uredjivanja a ne privredjivanja, da ne pokusava da vodi i stvara firme vec da stvara okruzenje za dobro poslovanje i da ponudi mrezu socijalnog osiguranja (pomoc gradjaninu - pojedincu, a ne firmi). No ono sto je ja mislim bitnije je da se konceptualno krece od referentnog okvira ,,ekonomske desnice" - Smit, Mizes, Hajek, Fridman itd. - pa da se vidi sta u takvom modelu ne sljaka kada se idealni svet sudari sa realnim, i sta treba da se koriguje. I to je ono sto u sustini mejnstrim zapadna ekonomska struka i radi (pa i Kejnes - koji nikada nije dovodio u pitanje sam koncept trzisne privrede - i svi njegovi danasnji naslednici poput Krugmana). Polaziti od Marksa i slicnih (ne kazem da ti polazis, govorim uopsteno sada) pa prilagodjavati to realnosti je potpuno promaseno - i pogresno. To smo vec videli kako izgleda, nekoliko puta. Utoliko, ja jedinu vrednost postojanja politicke levice u ekonomskom smislu vidim u njihovom ukazivanju na ,,propuste" te ,,desnicarske" ekonomske nauke koje treba ispraviti, i u vrsenju pritiska da se one isprave i koriguju (sto uopste nije mala stvar i vrlo je korisna drustvena funkcija i dobro je sto postoji), kao i u propitivanju modela zbog toga (jer to tera ekonomsku nauku da se preispituje i istrazuje dalje i da ne lezi na lovorikama). U svemu ostalom sto ona donosi, narocito njenom teorijskom modelu i okviru za posmatranje privrede, ne vidim nikakvu vrednost, a neretko vidim veliku stetu.

 

No, OK. Chacun à son goût.

[Tribun_Populi]

Pa toeto, što smo više puta elaborirali ovde, ušančenost u ideološke okvire i apriori diskvalifikacija drugog sagovornika kao ideološki nepravog ne dopuštaju neki konsenzus, a i ne treba u principu.

 

Balkanska pravila su kad na tvoje tržište može svako, a ti i tvoja roba na susedna možeš teško i to iz potpuno vantržišnih razloga. I zato je od izuzetne važnosti da tvoj trgovinski lanac posluje na tom tržištu jer ti je to otvoreni kanal prodaje gde, ako ništa drugo, imaš normalnu prođu. Preneseno na industriju, domaća fabrika ceo proces stvaranja proizvoda drži ovde, čime na 1 industrijsko stvara dodatna 3 radna mesta u trgovini i uslugama.

 

Itd. gde ni Fridman, ni Mizes ni Hajek ne pomažu mnogo.

 

TT tj. CZ M57

[hazard]

Pa toeto, što smo više puta elaborirali ovde, ušančenost u ideološke okvire i apriori diskvalifikacija drugog sagovornika kao ideološki nepravog ne dopuštaju neki konsenzus, a i ne treba u principu.

 

Balkanska pravila su kad na tvoje tržište može svako, a ti i tvoja roba na susedna možeš teško i to iz potpuno vantržišnih razloga. I zato je od izuzetne važnosti da tvoj trgovinski lanac posluje na tom tržištu jer ti je to otvoreni kanal prodaje gde, ako ništa drugo, imaš normalnu prođu. Preneseno na industriju, domaća fabrika ceo proces stvaranja proizvoda drži ovde, čime na 1 industrijsko stvara dodatna 3 radna mesta u trgovini i uslugama.

 

Itd. gde ni Fridman, ni Mizes ni Hajek ne pomažu mnogo.

 

TT tj. CZ M57

 

Ja ne smatram da diskvalifikujem na osnovu ideologije, vec cinjenicnog stanja :D ali dobro, necemo se vrteti vise oko toga.

 

Sto se tice te problematike pristupa srpskih proizvoda hrvatskom trzistu - u hrvatskoj javnosti postoji ogroman otpor bilo kakvoj srpskoj investiciji (veciti povik "necemo cetnicke pare!") i srpskom prisustvu na hrvatskom trzistu. Tu prisustvo domaceg lanca ne pomaze, jer zbog istog tog otpora taj domaci lanac nikada ne bi poceo da posluje u Hrvatskoj (Miskovic je, cini mi se, par puta pokusao). Cak je i bilo ono sa sladoledom, kada je hrvatska firma kupila Frikom, i pocela u Srbiji da proizvodi sladoled za hrvatsko trziste (pod svojom postojecom robnom markom, ne frikomovom) i neko je primetio da na sladoledima pise ,,proizvedeno u Srbiji" i prodaja je vrlo brzo nakon toga zestoko opala (posle su valjda krili poreklo, tj. stampali negde vrlo sitnim slovima, sta li je vec bilo). Ako je to slucaj, o cemu pricamo, prisustvo srpskog trgovinskog lanca u Hrvatskoj ne moze da se desi.

 

Ja licno to resavam tako sto, uz 2 izuzetka, uopste ne kupujem hrvatske proizvode (niti slovenacke) - osim ako bas ne moram. To je praksa koju vec dugi niz godina praktikujem, a upravo zbog toga sto se prema srpskim proizvodima odnose u Hrvatskoj (i donekle Sloveniji) tako kao sto se odnose. To je moj licni stav i licni cin, nema veze sa nacionalizmom vec je cist protest protiv tudje diskriminacije, ako me neko pita zasto to radim, obrazlozim, ako vidim da ima sanse pokusam da ubedim i njega da cini to isto (inace ne insistiram). Kada bi svi srpski potrosaci bili kao ja, hrvatskih proizvoda na rafovima srpskih samoposluga ne bi ni bilo. Takodje, kao sto rekoh, ja pazljivo citam deklaracije, uvek gledam odakle je proizvod, uvek cu uzeti da probam domaci proizvod (ma koliko bio skeptican) i ukoliko je prihvatljivog kvaliteta (nek bude priblizan stranom, ne mora da bude isti ili bolji) i prihvatljive cene, kupovacu uvek umesto ili mnogo cesce nego strani ekvivalent. Prosle godine sam npr. trazio neku obucu po Bulevaru, od mora slicnih mi je prelomilo na kraju sto sam nasao domaci proizvod (neka fabrika u Vojvodini, zaboravih), nisu bile ni najjeftinije ni najkvalitetnije, ali su i cena i kvalitet bili OK, i bilo mi je bas drago da kupim domaci proizvod, a ne nesto iz Kine ili Vijetnama ili Turske. To je moj licni ekonomski patriotizam, i voleo bih da se vise ljudi ponasa kao ja, ali opet, ne mislim da drzava to treba da naredjuje.

 

Sto se tice tog nejednakog pristupa trzistu, tu drzava naravno moze da reaguje ali da li treba zavisi od sledeceg pitanja - da li je prisustvo hrvatskih investitora u Srbiji korisno za gradjane Srbije u proseku samo po sebi? Ili se korist vidi tek ako se i jedno i drugo trziste potpuno otvore, pa i srpski investitori imaju pristup hrvatskom trzistu? Ako je ovo prvo, ne treba se ,,svetiti" hrvatskim kompanijama u Srbiji. Ako je ovo drugo, treba im prirediti tacno isti tretman kakve srpske imaju u Hrvatskoj, i jasno naznaciti zasto je tako i kada ce se to promeniti. Da ne upotrebim neke malo teze reci.

[Tribun_Populi]

Super, ali ne pišemo na osnovu ličnog stava niti se tako upravlja makroekonomijom, taj tvoj stav deli mali broj ljudi itd.

 

Poentaje da kad si iz male zemlje sa slabašnom privredom ugrađivanje mantri na kojima počiva ekonomski globalizam u njene temelje predstavlja samoubistvo, pucanj u sopstvenu nogu.

 

Nebitno, složićemo se da se ne slažemo :)

 

TT tj. CZ M57

[hazard]

Ja mislim bas suprotno, kao sto je vec rekao Prospero, kada si iz male zemlje sa slabasnom privredom, treba da ucinis sve da se maksimalno prilagodis tim uslovima ekonomskog globalizma - naravno maksimalno na svoju korist a ne stetu - jer su suvise mali da na pravila bitno utices, i suvise mali da bi se potpuno ili delimicno izopstio i igrao interno po nekim svojim, potpuno razlicitim pravilima. No dobro, nek ostane na tome.

[Tribun_Populi]

Ja se slažem, izopštavanje ne dolazi u obzir. Moja poenta je da doza protekcionizma, dok se ne stane na noge dovoljno da se uđe u globalnu utakmicu, mora da postoji.

 

Ne možeš da pošalješ klinca iz 6. razreda na takmičenje iz matematike za gimnazijalce, i da očekuješ da se tamo snađe.

 

TT tj. CZ M57

[Lord Protector]

 

 

Странци највише купују српски софтвер и кукуруз

Уместо новог модела, „Фијат” за извоз припрема редизајнирану верзију модела „500-Л”, сазнаје „Политика”

 

Спољна трговина Србије у последњих пет година исписује лепше стране њене економије. Према подацима званичне статистике, после драстичног пада у 2009. години, вредност спољнотрговинске размене стално расте, а посебно радује што извоз брже расте од увоза. Покривеност увоза извозом у 2015. достигла је рекордних 73,4 одсто, а у фебруару ове године чак 78,3 одсто.

Смањењу спољнотрговинског дефицита последњих година више доприносе извозници компјутерских услуга (софтвера), кукуруза, смрзнутог воћа и аутомобилских гума, него наших првих десет највећих извозника.

– Садашњи дефицит у трговини са светом најнижи је у последњих десет година, али је и даље изнад одрживог нивоа – упозорава Милојко Арсић, уредник „Кварталног монитора” Фонда за развој економске науке.

Повећање извоза и смањење раскорака између вредности извоза и увоза, објашњава Арсић, резултат је побољшања конкурентности привреде, као и побољшања односа размене, али и пада домаће тражње. Он ипак упозорава да је садашње побољшање односа размене привремено. Добици по основу пада цена енергије делимично су поништени падом цена финалних производа и губицима у извозу челика и бакра – указује Арсић. – Неизвесно је колико ће смедеревска железара и „Бор” извозити уз губитке.

Иако се у многим стварима не слажу, српски економисти су једнодушни у ставу да, уз инвестиције, понајпре извоз може бити носилац одрживог економског раста у наредним годинама.

– Србија има могућности да повећа извоз, јер њен укупан извоз чини око 45 одсто БДП, док у сличним земљама износи 70 до 80 одсто вредности свега створеног – каже Арсић.

– Држава треба мерама економске политике да усмерава привреднике ка извозу, а благи пад вредности динара крајем претходне и почетком ове године позитивно ће утицати на његов раст извоза и успоравање увоза.

Арсић сматра да слабљење домаће валуте привлачи инвестиције у сектор размењивих добара, чиме се повећава извоз, а и актуелна фискална консолидација усмерава предузећа да извозе.

Неке Арсићеве колеге се не слажу да би обарањем вредности динара, макар и благим, требало подстицати извоз.

– Слабљење динара би изазвало убрзање извоза на кратак рок и његово успоравање на средњи рок – сматра уредник месечника „Макроекономске анализе и трендови” Економског института.

„Фијат Крајслер аутомобили Србија” (ФЦА) је од 2013. наш највећи извозник, што је добро, али је још боље да се јављају нови извозници.

Вредност извоза 15 највећих извозника у Србији у прва два месеца 2016. износила је 576 милиона евра, саопштило је Министарство финансија. Од те суме ФЦА је у прва два месеца извезао 206,9 милиона евра, у фебруару 116,3 милиона. Иначе, ова заједничка компанија наше државе (33 одсто капитала) и италијанског гиганта (67 одсто), која је у другој половини 2012. почела са серијском производњом „великог фиће”, рекордне 2013. на страна тржишта продала је „500-Л” за 1,53 милијарде евра, 2014. за 1,36 милијарди, а у 2015. је извезено за 1,18 милијарди евра.

С падом вредности извоза, опадала је и производња у Крагујевцу. Због тога Стојан Стаменковић употно понавља да би „Фијат” требало да почне са производњом и другог модела. Али, према сазнању „Политике”, уместо новог модела, менаџмент компаније припрема редизајнирану верзију „500-Л”.

Листа 15 највећих српских извозника се ретко мења, зато је многе изненадило што се у овој фебруарској на 15. месту нашла „МК група”, претежни извозник шећера.

Обично се мисли да наши највећи извозници остварују и највећи суфицит у трговању са светом. Нажалост – није тако. Према подацима Републичког завода за статистику, нето девизни прилив првих десет у периоду јануар – октобар 2015. износио је само 26,6 милиона евра. На првом месту по висини нето девизног прилива је извоз компјутерских услуга који се процењује на око 500 милиона евра, тако да је премашио 14 одсто укупног прошлогодишњег извоза земље.

– Само два производа у Србији у 2015. имају бољи нето извозни резултат, од извоза компјутерских услуга – нагласио је Стојан Стаменковић, представљајући недавно последњи број МАТ-а. – На првом месту је кукуруз са 330,6 милиона евра, од укупно извезених 342,9 милиона. Следи смрзнуто воће са 318,2 милиона евра нето извоза, од укупно извезених 340,8 милиона. На трећем месту су пнеуматици и нови аутомобили са мањим нето извозним ефектом између 180 и 200 милиона евра.

 

 

 

stariji članak

 

 

 

Највећи извозници су и највећи увозници

Нето девизни прилив десет предузећа, која су највише робе продала у свету од јануара до октобра 2015, био је само 26,6 милиона евра

 

Аутор: Александар Микавица среда, 13.01.2016. у 08:15

 

Према процени државне статистике у току 11 месеци 2015. извезено је робе у вредности 11,05 милијарди евра. То је за 8,4 одсто више него у истом периоду претходне године. Извозници ни прошле године, као ни претходних деценија уосталом, нису могли да достигну „учинак” увозника. Увоз је био већи за 5,8 одсто достигавши 14,9 милијарди евра. Дефицит од 3,84 милијарде евра био је мањи за 0,8 одсто него у истом периоду 2014, а покривеност увоза извозом, као никада до сада, премашила је 74 процента.

Сваког месеца Министарство финансија објављује табелу 15 највећих извозника. Колики је допринос ове петнаесторке билансу спољне трговине, али и платном билансу земље?

Обично се мисли да наши највећи извозници остварују и највећи суфицит у трговању са светом. Нажалост – није тако. Према подацима Републичког завода за статистику, нето девизни прилив десет предузећа, која су највећи извозници у Србији у периоду јануар – октобар 2015, износио је само 26,6 милиона евра.

Занимљиво је да на листи највећих извозника Министарства финансија нема компаније „Сименс” ДОО, иако је она на листи Републичког завода за статистику на петом месту, са десетомесечним извозом од 166 милиона евра.

Листа највећих нето извозника од почетка 2015. до краја октобра много је другачија. На челу ове листе компанија које више извозе него што увозе је наш највећи извозник „Фијат – Крајслер Србија” – са 357,8 милиона евра. Железара је наш други највећи извозник, али ње нема међу десет највећих нето извозника. Домаћа компонента у извозу код „Фијата” износи 35, а код железаре 17 само одсто.

 Допринос индустрије БДП-у земље 1989. био је 30 процената, а од 2012. никако да премаши 15 одсто. Крајем 1989. у индустрији је радило више од милион, а данас свега 300.000 радника

Од сто евра извоза „Фијат” 65 да за увозне компоненте, а железара и свих 83 процента. На чему зарадимо – јевтиној радној снази и енергији. Да се не би стекао рђав утисак, ни то није тако лоше, јер та предузећа запошљавају хиљаде радника, плаћају неке порезе, доприносе, али и ангажују велики број пратећих предузећа и делатности.

ХИП „Петрохемија” АД – Панчево је на седмом месту листе највећих извозника, али је са 107,8 милиона евра на другом месту листе највећих нето извозника. Позитивни трговински биланс „Петрохемије” крије једну „малу тајну”. Сирови бензин, који користи као сировину и енергенте – природни гас и мазут, „Петрохемија” добија од домаћих снабдевача који ту робу увозе, па је са малом додатом домаћом вредношћу испоручују овој панчевачкој фабрици. Зато, поред осталог, НИС-а нема међу нето извозницима, јер много увози за себе, али и за друге. Његов десетомесечни спољнотрговински дефицит био је тежак 484 милиона евра.

„Јура корпорација” закључно са октобром прошле године била је трећепласирана на листи највећих нето извозника – са 92,1 милион евра оствареног суфицита. Занимљиво је да „Викторијаоил” АД Шид, РТБ Бор група – РТБ Бор ДОО Бор, „Сојапротеин” и „МК комерц”, нису међу нашим највећим извозницима, али су ове компанији на листи десет највећих нето извозника.

Дефицит робне размене је наша судбина са којом морамо да се помиримо на дужи рок, каже економиста Драгован Милићевић. Наша привреда је увозно зависна и недовољно конкурентна, што креатори економске политике морају стално да имају на уму. То нарочито важи за чланове Савета за економски развој и развојну агенцију, поготову када буду одлучивали које ће инвеститоре подржати парама пореских обвезника. Ако нам буду долазили само они који рачунају на ниске дажбине и јефтину радну снагу – нећемо се много овајдити, али док Србија и њена привреда изнова не подигну индустрију и не произведу робу која ће бити наш препознатљив бренд, морамо се задовољити и „шрафцигер индустријом”.

Србија је мала, отворена економија, која је у лоше изведеној приватизацији готово остала без индустрије и своје тржиште за највећи број производа, поготово робе широке потрошње, препустила страној конкуренцији. Али, за разлику од, рецимо Словачке, која има чак четири велике фабрике путничких возила или Мађарске, која је један од највећих произвођача компоненти за аутомобилску индустрију, ми још у свему томе тражимо себе и своје место на привредној мапи Европе.

Зато је долазак сваког страног инвеститора, поготово оних који „с ледине” крећу у посао, макар и уз помоћ државе, њених подстицајних средстава и пореских олакшица, добродошао, јер овој земљи са двадесетак одсто незапосленог радно способног становништва, свака радна књижица је чист добитак.

Edited April 1, 2016 by slow

[Tribun_Populi]

Znači F©AS Kragujevac, Tigar Pirot, vojvođanski paori, hladnjačari i braća programeri u top 5.

 

Dobro je, 3 od 5 su finalni proizvod a 2 sirovine i poluproizvod, i to je nešto.

 

edit: zamijećujem, samo kod Tigra i programera nema (što posredno što neposredno) države u nekoj ulozi.

 

TT tj. CZ M57

Edited April 1, 2016 by Tribun_Populi

[hazard]

Ja se slažem, izopštavanje ne dolazi u obzir. Moja poenta je da doza protekcionizma, dok se ne stane na noge dovoljno da se uđe u globalnu utakmicu, mora da postoji.

 

Ne možeš da pošalješ klinca iz 6. razreda na takmičenje iz matematike za gimnazijalce, i da očekuješ da se tamo snađe.

 

TT tj. CZ M57

 

Nažalost, to je diskusija za neko prošlo vreme. I ja mislim da se nakon 2000. previše brzo liberalizovao uvoz, liberalizacija jeste tražena od strane MMF i SB ali ne u roku od odmah. Sad smo tu gde smo, imamo potpisan SSP koji je (komplet) na snazi, to vuče neke obaveze, pokušaj protekcije u odnosu na evropsko tržište bi značilo kraj SSP i otežan pristup najvećem izvoznom tržištu za srpsku privredu.

 

Jedina je mogućnost je otežavanje uvoza sa trećih tržišta.