Permanentna kriza domaće ekonomije

[namenski]

Snaga nacionalne privrede meri se brojem uspešnih kompanija u domaćem vlasništvu, to je 1 aksiom, a mi sad raspravljamo o nekim bazičnim stvarima o kojima sam mislio da uopšte ne bi trebalo da bude razgovora.

 

Avaj, iznenađenjima nikad kraja.

 

TT tj. CZ M57

Cini ti se...

Pazi sad, 3....2....1....

[Prospero]

De, de, sad treba svi ničice da kleknemo i poklonimo se stranim bankama, kao da su oni ovde došli da beru cveće a ne da ubiru profit i uz to još dobili tržište, celo.

 

ni pekar ne peče hleb da bi nahranio tebe za dž nego da ubere profit, to valjda nije teško prihvatiti.

 

gde je taj koji radi bez zarade i iz altruizma?

 

 

Snaga nacionalne privrede meri se brojem uspešnih kompanija u domaćem vlasništvu, to je 1 aksiom, a mi sad raspravljamo o nekim bazičnim stvarima o kojima sam mislio da uopšte ne bi trebalo da bude razgovora.

 

Avaj, iznenađenjima nikad kraja.

 

TT tj. CZ M57

 

šta je "nacionalna privreda" i čime se to meri? BDPom se ne meri svakako.

[namenski]

Cini ti se...

Pazi sad, 3....2....1....

:0.6:

 

A znao sam i ko ce i sta ce  -_-

[Tribun_Populi]

ni pekar ne peče hleb da bi nahranio tebe za dž nego da ubere profit, to valjda nije teško prihvatiti.

 

gde je taj koji radi bez zarade i iz altruizma?

 

Ništa sporno, samo mi ne predstavljaj strane banke kao spasioce. Ljudi su došli da zarađuju, još dobili tržište na poklon.

 

 

šta je "nacionalna privreda" i čime se to meri? BDPom se ne meri svakako.

 

Skup ekonomskih aktivnosti u okviru jedne države koja ima puni ekonomski suverenitet. Meri se sistemom nacionalnih računa, pa tu imaš raznorazne makroekonomske indikatore.

[Prospero]

Kako skup aktivnosti kad u aktivnosti učestvuju i pravna lica u stranom vlasništvu?

 

Drugim rečima, kada je Miško prodao Maxi Delezu (za 300M ako se ne varam) srpska nacionalna privreda je oslabila za 300M jer se umesto domaćeg pojavio strani vlasnik?

Edited March 30, 2016 by Prospero

[Dark Wader]

U gadan ste teorijski corpomatrix upali... jedenjem korenja do stranih investitora,,

[Tribun_Populi]

Kako skup aktivnosti kad u aktivnosti učestvuju i pravna lica u stranom vlasništvu?

Drugim rečima, kada je Miško prodao Maxi Delezu (za 300M ako se ne varam) srpska nacionalna privreda je oslabila za 300M?

 

Tako lepo, i svakako učestvuju i stranci, sem u autarhičnim privredama koje su danas retkost.

 

Srpska privreda je oslabila utoliko što je ostala bez 1 trgovinskog lanca koji je mogao da gura domaće proizvode, ako treba i napolje. Onako kako je to svojevremeno radio Merkator kad je slovenačka roba u pitanju. To kad smo kod trgovine.

 

Kad to preneseš na industriju (što je mnogo važnije), srpska privreda je bolesno oslabila, jer proizvodi ono što je razvijeno napolju od komponenti koje su proizvedene napolju. Dakle, u najboljem slučaju, sklapa.

[Prospero]

ti ponavljaš "domaće vlasništvo" i "nacionalna privreda" a onda prihvataš da "nacionalna privreda" uključuje i strano vlasništvo (tj ništa drugo nego BDP) pa se pitam što si to razdvajao na početku i gde si mislio da ćeš stići s tim?

 

 

i stalno se vrtiš oko neke svoje verzije oportunitetnog troška - da nije došao stranac skoro sigurno bi to neko odavde napravio brže, bolje i jeftinije ali je došao stranac i upropastio nam fantastičnu priliku da se useremo od para.

[Tribun_Populi]

ti ponavljaš "domaće vlasništvo" i "nacionalna privreda" a onda prihvataš da "nacionalna privreda" uključuje i strano vlasništvo (tj ništa drugo nego BDP) pa se pitam što si to razdvajao na početku i gde si mislio da ćeš stići s tim?

 

i stalno se vrtiš oko neke svoje verzije oportunitetnog troška - da nije došao stranac skoro sigurno bi to neko odavde napravio brže, bolje i jeftinije ali je došao stranac i upropastio nam fantastičnu priliku da se useremo od para.

 

Ovo prvo, znači Mi stvarno raspravljamo o bazičnim stvarima iz domena ekonomije. Nacionalna privreda svakako uključuje i strano vlasništvo, al sem BDP u sistemu nacionalnih računa imaš i nacionalni dohodak, plus njegovu strukturu koja je takođe za ovu raspravu relevantan pokazatelj.

 

A ovo drugo ti je spinčina dostojna delivery unita.

Edited March 30, 2016 by Tribun_Populi

[Lord Protector]

увознички лоби поново јаше

 

Мишковић би опет да купи „Макси”

„Делез” демантује да продаје трговински ланац у Србији, а потврђује да ће због спајања са холандским „Ахолдом” неки објекти у свету бити продати

Аутор: Аница Телесковић среда, 30.03.2016. у 18:05

 

Мирослав Мишковић, власник „Делта холдинга”, има амбицију да поново постане власник некадашњег „Делта Максија”, који је сада у власништву белгијског „Делеза”, сазнаје „Политика”. Међутим, „Делез Србија” демантује да продаје овај трговински ланац.

Мишковић, према тврдњи нашег извора, наводно преговара о повратку у малопродају и преузимању „Максија” и „Темпа” по знатно нижој цени него што их је продао. Подсећања ради, у марту 2011. године, Мишковић је тадашњи „Делта Макси” продао белгијском „Делезу” по цени од 932,5 милиона евра, а сада би да га купи за 200 до 300 милиона евра.

У „Делезу Србија”, међутим, то одлучно демантују. Тврде да су наведене претпоставке „у потпуности нетачне”.

Истина је да „Делез” на глобалном нивоу продаје велики број трговинских објеката и могуће да је Мишковић у томе видео своју пословну шансу. Зашто је то тако одговор треба тражити у спајању ове белгијске компаније са холандским „Ахолдом” које је договорено још у јуну прошле године. Како је тада објављено, концентрацијом, која би требало да се заврши у току 2016, биће створен ланац са више од 6.500 малопродајних објеката широм света. Међутим, управо та величина представља проблем за антимонополске комисије у Европи и Америци. Али не и у Србији.

Како би се испоштовали прописи о заштити конкуренције, „Делез” ће у Европи морати да прода неке објекте. То је недавно објавио и Ројтерс (22. фебруар), цитирајући менаџмент „Ахолда” и „Делеза” и истичући како морају да испоштују правила антимонополске комисије. Ројтерс, међутим, не наводи колико објеката ће бити продато. Са друге стране, амерички медији објавили су списак чак 83 објекта који ће прећи у руке нових власника.

Међутим, у „Делезу Србија” наводе да то са нашом земљом нема никакве везе.

– Компаније „Делез” и „Ахолд” прошле године су објавиле намере о спајању, након чега је уследио процес добијања одобрења за овај поступак у свим државама у којима компаније послују. Како у Србији послује само „Делез” и самим спајањем нема промена на тржишту, већ су добијена одобрења од надлежних државних институција. У земљама у којима постоје оба ланца постоји могућност да се због спајања извесни број радњи прода. За тржиште Америке чекају се препоруке Федералне антимонополске комисије због спречавања концентрације – кажу у „Делезу Србија” за „Политику”.

Иначе, када је објављено спајање две компаније, „Вол стрит џурнал” писао је да се овом концентрацијом ствара један од највећих трговинских ланаца у Америци. Без обзира на то што су обе компаније европске, чак 60 одсто своје продаје остварују на америчком тржишту. Да би добили дозволу Федералне антимонополске комисије, „Делез” и „Ахолд” морају да продају чак 83 објекта у Америци. Специјализовани портал „Супермаркет“ објавио је комплетан списак радњи које су у Америци понуђене на продају.

Након спајања ова два европска трговинска ланца, холандски „Ахолд” имаће 61 одсто власништва у новоформираној компанији, а белгијски „Делез” преосталих 39 одсто. Осим у Србији, „Делез” има супермаркете у Белгији, Луксембургу, Румунији и Грчкој, а у САД поседује продавнице Ханафорд и Фуд лајон.

Без обзира на то што у „Делезу Србија” тврде да не одлазе са овог тржишта, њихови финансијски извештаји показују да им у нашој земљи нису одмах процветале руже. Како показују подаци Агенције за привредне регистре, компанија „Делта Макси” је 2010. године (пре продаје) била у плусу од 18 милиона евра. Већ следеће године, након преузимања, била је у минусу од 80 милиона евра. Касније су пословање вратили у позитивну зону, али су и продали добар део некадашњег Мишковићевог бизниса. Од 2011. до данас продали су малопродајне објекте у Албанији, Црној Гори и Бугарској.

Edited March 30, 2016 by slow

[hazard]

Možda, a možda i ne. Banke su ovdašnjim profitom rekapitalizovale matice.

 

Domaći vlasnik ima još jedan motiv više - nazovi ga kako hoćeš, sentimentalnost, ekonomski patriotizam, šta god. U odabiru između Srbije i Rumunije gde ekonomski razlozi na vagi malo pretežu u korist potonje, strendžer će izabrati nju a domaći Srbiju. I ono o čemu sam pisao unazad - akumulacija, i onaj profit koji se ne reinvestira već ide u štednju ili dividende akcionarima.

 

Domaće firme su kroz privatizaciju rasparčali, opljačkali, i podredili uvozu domaći tajkuni, bizMismeni, i krimosi. Ne stranci. Uvoznički lobi u Srbiji su činile i čine firme u vlasništvu domaćih tajkuna. Ne stranaca. Tako da ne bih automatski računao na neki ekonomski patriotizam domaćih vlasnika kapitala u odnosu na strane.

 

 

U kojoj razvijenoj zemlji stranci drže bankarski sektor u svom većinskom vlasništvu? Ili većinu privrede? Nigde

 

To je samo slučaj u kolonijama

 

 

U kojoj je razvijenoj zemlji pre 15 godina bankarski sistem bio faktički nepostojeći a privreda potpuno urušena?

 

 

Snaga nacionalne privrede meri se brojem uspešnih kompanija u domaćem vlasništvu, to je 1 aksiom, a mi sad raspravljamo o nekim bazičnim stvarima o kojima sam mislio da uopšte ne bi trebalo da bude razgovora.

 

Avaj, iznenađenjima nikad kraja.

 

TT tj. CZ M57

 

 

Otkad je to bilo kakav ,,aksiom"?

 

 

Srpska privreda je oslabila utoliko što je ostala bez 1 trgovinskog lanca koji je mogao da gura domaće proizvode, ako treba i napolje. Onako kako je to svojevremeno radio Merkator kad je slovenačka roba u pitanju. To kad smo kod trgovine.

 

 

Kako je to srpska privreda oslabila, kada je u trenutku prodaje Maksi tj. Mišković dugovao dobavljačima - pretežno srpskim - 300 miliona evra, držeći tako srpsku prehrambenu industriju na ivici bankrota, a onda su došli Belgijanci i isplatili sve to u jednom cugu, a nakon toga postali bolje i redovnije platiše toj istoj srpskoj prehrambenoj industriji? Iz ugla potrošača, sa druge strane, Delez je oborio cene, modernizovao i ulepšao radnje, proširio ponudu, i podigao kvalitet asortimana. Šta tu ima loše?

 

Dalje, zašto će neki domaći lanac a priori ako se proširi na inostranstvo da forsira izvoz domaćih proizvoda (osim ako nije vlasnik nekih proizvođača)? U Srbiji se Merkator i Idea (pre spajanja) ubiše od uvlačenja u dupe srpskom potrošaču učešćem u kampanjama ,,kupujmo domaće" i slično, velika većina proizvoda koja se prodaje pod njihovim robnim markama u Srbiji (Mercator, K-Plus, a i kod Deleza 365 i Premia) je srpske proizvodnje, Idea odavno na svojim proizvodima ima velike šarene etikete ,,Proizvedeno u Srbiji!", srpske zastavice na sve strane, sve to ništa ne smeta vlasniku Hrvatu jer je njemu cilj prodaja i da uzme svoju maržu - to ga zanima a ne čiji proizvod prodaje. Odmaknimo se trgovinskih lanaca, eno Telenor sponzoriše srpski olimpijski komitet, ne zaostaje ništa po tom pitanju za recimo Telekomom, vip sponzoriše odbojkašku reprezentaciju (Srbije, ne Austrije). Ako kod potrošača postoji želja za zadovoljavanjem ekonomskog patriotizma (,,hoćemo domaće!") strani vlasnik i investitor će jednako želeti da je ispuni kao i domaći, jer to donosi prihod.

[Tribun_Populi]

Prvo, to im je omogućila privatizacija (check!), a taj smo krug priče obrnuli. Drugo, to je aksiom od kad je sveta i veka, a treće, trgovina (kao sektor) je za tu konkretnu priču manje bitna - akcenat je na industriji.

 

A da sa ulaskom domaćeg trgovinskog lanca na strano tržište mnogo lakše ulazi i domaća roba, to valjda nije potrebno posebno dokazivati. Ili ipak jeste?

 

TT tj. CZ M57

[Lord Protector]

Domaće firme su kroz privatizaciju rasparčali, opljačkali, i podredili uvozu domaći tajkuni, bizMismeni, i krimosi. Ne stranci. Uvoznički lobi u Srbiji su činile i čine firme u vlasništvu domaćih tajkuna. Ne stranaca. Tako da ne bih automatski računao na neki ekonomski patriotizam domaćih vlasnika kapitala u odnosu na strane.

 

U kojoj je razvijenoj zemlji pre 15 godina bankarski sistem bio faktički nepostojeći a privreda potpuno urušena?

 

Otkad je to bilo kakav ,,aksiom"?

 

Kako je to srpska privreda oslabila, kada je u trenutku prodaje Maksi tj. Mišković dugovao dobavljačima - pretežno srpskim - 300 miliona evra, držeći tako srpsku prehrambenu industriju na ivici bankrota, a onda su došli Belgijanci i isplatili sve to u jednom cugu, a nakon toga postali bolje i redovnije platiše toj istoj srpskoj prehrambenoj industriji? Iz ugla potrošača, sa druge strane, Delez je oborio cene, modernizovao i ulepšao radnje, proširio ponudu, i podigao kvalitet asortimana. Šta tu ima loše?

 

Dalje, zašto će neki domaći lanac a priori ako se proširi na inostranstvo da forsira izvoz domaćih proizvoda (osim ako nije vlasnik nekih proizvođača)? U Srbiji se Merkator i Idea (pre spajanja) ubiše od uvlačenja u dupe srpskom potrošaču učešćem u kampanjama ,,kupujmo domaće" i slično, velika većina proizvoda koja se prodaje pod njihovim robnim markama u Srbiji (Mercator, K-Plus, a i kod Deleza 365 i Premia) je srpske proizvodnje, Idea odavno na svojim proizvodima ima velike šarene etikete ,,Proizvedeno u Srbiji!", srpske zastavice na sve strane, sve to ništa ne smeta vlasniku Hrvatu jer je njemu cilj prodaja i da uzme svoju maržu - to ga zanima a ne čiji proizvod prodaje. Odmaknimo se trgovinskih lanaca, eno Telenor sponzoriše srpski olimpijski komitet, ne zaostaje ništa po tom pitanju za recimo Telekomom, vip sponzoriše odbojkašku reprezentaciju (Srbije, ne Austrije). Ako kod potrošača postoji želja za zadovoljavanjem ekonomskog patriotizma (,,hoćemo domaće!") strani vlasnik i investitor će jednako želeti da je ispuni kao i domaći, jer to donosi prihod.

 

Nemam ništa protiv stranaca koji su došli ovde da ulože kapital u proizvodnju ali imam protiv toga da uzimaju novac poreskih obveznika ove države. Tu se slažemo.

Što se tiče Miškovića, on i većina ekipe okupljene oko Privrednika jesu najveći problem ove države, jer su trebali da budu lokomotiva domaće privrede, a u suštini su bili klin u točkovima iste. Nama treba više Andreja Jovanovića, Branka Raduna a manje Kostića, Miškovića i Matijevića. I tu se definitivno dolazi do politike, jer država treba da stvori takve uslove (monetarne, antikorupcijske, carinske) da se forsiraju domaći  privrednici (mali ili veliki, nebitno), da se forsira Export-oriented industrialization (EOI) ili export substitution industrialization (ESI), jer je to jedini način da se odlepimo od dna u koje smo udarili. To stranci neće i ne mogu da urade za nas.

Sad idemo redom:

Todorić ne maše srpskom zastavicom tek tako, to je iz marketinških razloga, jer su marketinški bili napadnuti od strane DIS-a, a i devedesete nisu daleko, treba omekšati potrošače. To je deo marketinških ratova maloprodajnih lanaca i ne predstavlja ništa bitno, ne treba se pecati na te stvari. Što se tiče robe koja se ponosno prodaje sa made in Serbia, treba reći da većinu tih poljoprivrednih brendova su pokupovali baš hrvatski i slovenački tajkuni, i da je i pored toga tržište Slovenije i Hrvatske nije blagonaklono prema privrednicima i robi koja dolaze odavde a koji nisu u vlasništvu njihovih tajkuna.  Jedini značajniji primer je kupovina Fruktala od strane Nektara, ali to je iznuđen potez jer je Fruktal bio u problemima. Spajanjem Merkatora i Ideje napravljen je opet monopol koji liči na Miškovićev monopol, samo je sada palicu preuzeo neko drugi. Merkator je ranije redovno plaćao dobavljače, sada kada su u okviru monopola mnogo neredovnije.

Što se tiče norveškog Telenora, on je do skoro bio firma  u državnom većinskom vlasništvu (54%), mislim da je to smanjeno na 34% prethodnih godina, ali je i dalje u norveškim rukama, bilo privatnim, bilo državnim. Iza skoro svih velikih norveških operacija stoji ogroman državni fond od skoro bilion evra, koji je vlasništvo norveških građana. Domaća privreda može samo da sanja o takvoj vrsti pomoći države u eksportnoj ekspanziji. Telenor u Srbiji radi samo u korist svojih norveških akcionara, to što je on sponzor odbojkaške reprezentacije i što će sutra da stavi šajkaču na svoj logo u Srbiji je dobar marketinški potez i ništa više. Ako mu krene loše otići će sa tržišta bez razmišljanja.

Edited April 1, 2016 by slow

[Tribun_Populi]

Ma to su pričice iz one bajke o korporativnoj društvenoj odgovornosti, PiaR ko i sve danas. Nije vredno rasprave pa se ja stoga nisam ni osvrtao na to, a za (makro)ekonomsku polemiku je abitno totalno.

[Lord Protector]

Ima tu još jedna stvar, a to su famozni strani investicioni fondovi koji su bili okosnica skoro svih većih investicija ovde. Investicioni fondovi su tu ne da ostanu dugo, već da prepakuju, prelakiraju neki segment privrede ili usluga, dokapitalizuju ga minimalistički, i što pre ga prodaju po većoj ceni. Ono što je zanimljivo je što se tim fondovima (SBB među kablovskim operaterima, Danube Foods fond je pokupovao skoro sve mlekare, itd) dozvoljavalo da prave monopol iz snova na domaćem tržištu. Tako su oni veštački i netržišno povećali enormno cenu jer budućem kupcu su prodavali i monopolisano tržište pored prvobitno kupljenih fabrika/usluga. Profit je u takvim transakcijama ogroman. Niko nije reč rekao protiv toga, niti su reagovali državni organi. Tu se jasno vidi koruptivna sprega investicionih fondova i domaćih političara, jer je tako nešto nemoguće u zemljama u kojima se vodi ozbiljna antimonopolska i antikorupcijska politika. Samo u banana državama je to moguće.

Edited April 1, 2016 by slow