Permanentna kriza domaće ekonomije

[hazard]

Kakva suluda situacija: zidaš halu, daješ zemljište i prateću infrastrukturu, daješ subvencije, daješ radnu snagu, naši ljudi odavde rade CAD dizajn za te alate i proizvode, ti to sve pokloniš drugome i napuniš mu džepove kao zadnja budala. To je robovski i slugeranjski mentalitet koji će nam doći glave.

 

Evo i ja sa tobom jedanput na ovoj temi da se 100% složim :)

[hazard]

Inače jedan primer dinkonomije:

 

http://trzisnoresenje.blogspot.ca/2016/02/geox-u-vranju.html

 

 

 

 

Geox u Vranju

Kategorija: Finansije, Javne finansije, Srbija

Juče je objavljena realizacija investicije u fabriku obuće Geox u Vranju. Pored mnoštva lirskih momenata u vestima koje prate ovakve događaje, potkrao se i jedan kvantitativan podatak koji govori o ceni koja je plaćena da se taj događaj (i prateći foto-sešn) uopšte i desi, a to je iznos od 11,25 miliona evra u vidusubvencije (9.000 evra po radnom mestu, kojih je u ovom slučaju 1.250).

Kompanija Geox je u svom finansijskom izveštaju za 2014. godinu (strana 19) navela podatak u vezi sa ovom investicijom:

The project involves hiring 1,250 people, for a total investment of nearly Euro 16 million co-financed by the Republic of Serbia.

Zavisno društvo Geox-a u Srbiji koje je vlasnik fabrike je Technic Development d.o.o. Vranje (prema istom dokumentu). Prema podacima APR-a, vlasnik 100% kapitala je Geox S.p.A. iz Italije, a upisani i uplaćeni novčani kapital u firmi u Srbiji iznosi 802,5 miliona dinara (odnosno 6.763.805 evra, obračunato prema danima uplate). 

 

Dakle, za ukupnu investiciju u vrednosti od 18.013.805 evra, vrednost date subvencije premašuje vrednost kapitala vlasnika. Da se radi o zajedničkom ulaganju dve privatne firme, vlasnička struktura bi bila 38% : 62% (a ne 100% kod jednog partnera, kao ovde). Međutim, to se dešava u racionalnim situacijama kada lice upravlja sopstvenim novcem, pa mu je bitno da kad ga daje za nešto, dobije odgovarajuću protivvrednost. Kad se radi o situaciji da novcem upravlja lice koje nije njegov vlasnik (kao npr. državna administracija koja upravlja državnim budžetom), onda stvari mogu da izgledaju i drugačije.

 

Ono što je interesantno jeste da prema podacima iz prezentacije rezultata za 9 meseci 2015. godine (strana 8), italijanska firma uopšte nije zadužena (neto dug u iznosu od 71,6 miliona evra od 30.9.2014. je potpuno isplaćen, i firma je godinu dana kasnije, tj. na 30.9.2015. godine imala gotovinu od 1,4 miliona evra na računu, bez kredita). To govori da samostalno finansiranje izgradnje jedne ovakve fabrike ne bi predstavljalo nikakav problem za njih (da je naravno postojao prethodni poslovni interes da do takve avanture i dođe).

 

at Monday, February 01, 2016 posted by Branko Todorovic 

 

 

Daš 62% kapitala, dobiješ 0% vlasništva. Dinkonomics at its best. U poređenju sa ovim, FIAT i Air Serbia izgledaju kao dilovi iz snova (i ako su naravno, svetlosnim godinama daleko od toga). Ali zato Vučić, Vulin i Sertić mogu da preseku vrpcu, i da se hvale kako će Geox cipele imati ,,Made in Serbia" etiketu.

[Tribun_Populi]

Pa šta je, onda, falilo 1 Koštani Vranje, Borelli-ju Sombor, Ledi Knjaževac ili Obući Beograd?

 

Mogla je država da ih rekapitalizuje, eventualno da im kupi licence za Geox i plus da ostanu u domaćem vlasništvu? :)

 

Ovo onako, čisto retorički.

 

TT tj. CZ M57

[hazard]

Mogla je, bilo bi jednako glupo bacanje para u bunar kao i ovo sad sa Geoxom.

[zmanic]

Tako nam i teba kad smo zaostali, bavimo se retrogradnim poslovima i tehnologijama koje nikome ne trebaju. Naš poljoptivrednik će da radi u minusu, ali će da nastavi da gaji kukuruz, pšenicu i svinje koje nikome ne može da proda po rentabilnoj ceni umesto da se okrenemo recimo egzotici: divljim životinjama, reptilima,  ili recimo psima za specijalizovane namene. Kompletna usluga, konačni proizvod, poreklom sa naših prostora, ali nije za svakog. Nije tov svinja pomoću robota, Jedan ker može da donese malo više od vagona kukuruza :

 

http://www.protectiondogs.com/dogs-by-cpi/fully-trained-adult_protection_dogs/

[Tribun_Populi]

Mogla je, bilo bi jednako glupo bacanje para u bunar kao i ovo sad sa Geoxom.

Pa ne bi, vidiš, bile bi u domaćem vlasništvu a poslovale pozitivno. Ako je to glupo, onda ništa.

 

Opet retorički/hipotetički, između rešenja koje podrazumeva prodaju kapitala i rešenja koje podrazumeva njegovo zadržavanje u zemlji (u ma kom obliku), ja uvek biram drugo.

 

Otud i ono sa menadžmentom iz SFRJ, čak i u najgoroj varijanti, da je to sve lopov do lopova, veći deo kolača vrednog pedeset jednu milijardu evra bi se vrteo ovde. I to dispergovan, sa tendencijom reinvestiranja opet ovde (jer su tu poznanstva, veze, centar poslovnih aktivnosti). Mnogo je teže da 10K ljudi opere pare i iznese ih iz zemlje nego 10 njih, plus što sasvim izvesno veliki deo njih to ne bi ni hteo.

 

Ovo sa ovakvim subvencijama koje se svedu na kraju na klasični lohn je neopevano sranje. Zato i kažem, ako im finansiramo fabriku i celu investiciju, ne razumem zašto nije naša. Bolje onda da se kupi licenca.

 

TT tj. CZ M57

[hazard]

Pa ne bi, vidiš, bile bi u domaćem vlasništvu a poslovale pozitivno. Ako je to glupo, onda ništa.

 

Ovo sa ovakvim subvencijama koje se svedu na kraju na klasični lohn je neopevano sranje. Zato i kažem, ako im finansiramo fabriku i celu investiciju, ne razumem zašto nije naša. Bolje onda da se kupi licenca.

 

TT tj. CZ M57

 

Ne vidim zasto je domace vlasnistvo a priori bolje od stranog - meni se mnogo vise svidja belgijsko vlasnistvo nad Maksijem nego Miskovicevo. Bitnije od vlasnistva je gde firma ima sediste, gde zaposljava najvise ljudi, gde sede ljudi koji donose odluke, gde placa porez. SBB je npr. srpska firma po svim tim parametrima, i ako su vecinski vlasnici neki strani investicioni fondovi.

 

I ne znam zasto malo pa malo pominjes licence - licence su imale smisla u neglobalizovanom neliberalizovanom svetu od pre 30-40-50 godina. Zasto bi Geox prodao licencu srpskom preduzecu? Gde bi tom preduzecu dozvolili da prodaje te cipele po licenci? Sigurno ne na trzistima gde bi ti licencni proizvodi bili konkurencija originalu. A trziste za firme poput Geoxa je danas globalno.

 

Sva ta SFRJ industrija koja je bila oslonjena na licence, sve i da nije bilo 90tih i ratova i raspada i sankcija i pljackaske privatizacije i svega ostalog, imala je 3 moguca izbora i zavrsetka 1) da bude kupljena od strane ,,maticne" firme po cijoj je licenci proizvodila (npr. Zastava -> FIAT) ili od neke druge, tj. da postane ,,filijala" nekog drugog stranog igraca 2) da prestane potpuno sa licencnom proizvodnjom i predje na proizvode koji bi bili proizvod sopstvenog razvoja (kao sto smo videli u jednom primeru, jugoslovenska industrija je jako slabo dolazila do te tacke, za razliku od recimo korejske) 3) da propadne i nestane. I u idealnom slucaju imala bi nekih 10ak godina (1990.-2000.) da ,,izabere" tj. dodje do jednog od ta 3 ishoda.

[Tribun_Populi]

Ne vidim zasto je domace vlasnistvo a priori bolje od stranog

 

Razočaravaš me, i kao čoveka i kao komunistu.

Iz veoma prostog razloga, što se od profita puni domaća akumulacija koja se uglavnom ovde reinvestira. Od toga privreda raste.

 

 

I ne znam zasto malo pa malo pominjes licence

 

Kao brz način da se dođe do tehnološki savršenijeg i konkurentnog proizvoda. A svaka roba ima svog kupca - ako ne može u Nemačkoj imaće ga u Burmi.

Edited March 30, 2016 by Tribun_Populi

[hazard]

Razočaravaš me, i kao čoveka i kao komunistu.

Iz veoma prostog razloga, što se od profita puni domaća akumulacija koja se uglavnom ovde reinvestira. Od toga privreda raste.

 

Takva a priori recenica nema uporiste ni u teoriji ni u praksi.

 

Strani vlasnik ce reinvestirati profit u zemlji ako smatra da mu je to isplativo. Tako je SBB reinvestirao svoj profit, i ako je u stranom vlasnistvu. Isto tako i Imlek.

 

S druge strane domaci vlasnik ce prebaciti pare u svajcarsku ili kiparsku banku ako tako zeli, potrositi profit na uvoznu luksuznu robu - ako tako zeli - ili ce pak investirati u sirenje svog biznisa u nekoj drugoj drzavi (kao kada strani investitor dodje u Srbiju) - ako smatra da je to dobar poslovni potez.

 

Problem nije u vlasnickoj strukturi, problem je tome zasto Srbija privlaci pod jedan, nizak nivo investicija (i stranih i domacih), pod dva, ,,niskokvalitetne" investicije koje se svode na iskoriscavanje jeftine radne snage (i subvencija). 

[Tribun_Populi]

Strani vlasnik ce reinvestirati profit u zemlji ako smatra da mu je to isplativo.

 

Možda, a možda i ne. Banke su ovdašnjim profitom rekapitalizovale matice.

 

Domaći vlasnik ima još jedan motiv više - nazovi ga kako hoćeš, sentimentalnost, ekonomski patriotizam, šta god. U odabiru između Srbije i Rumunije gde ekonomski razlozi na vagi malo pretežu u korist potonje, strendžer će izabrati nju a domaći Srbiju. I ono o čemu sam pisao unazad - akumulacija, i onaj profit koji se ne reinvestira već ide u štednju ili dividende akcionarima.

 

 

problem je tome zasto Srbija privlaci pod jedan, nizak nivo investicija (i stranih i domacih), pod dva, ,,niskokvalitetne" investicije koje se svode na iskoriscavanje jeftine radne snage (i subvencija).

 

Prvo uzrokuje drugo, a i to je sistemski problem unazad 16 godina. Pisali smo o tome onoliko.

[hazard]

Možda, a možda i ne. Banke su ovdašnjim profitom rekapitalizovale matice.

 

 

Te banke su prvo parama svojih matica rekapitalizovale celokupan srpski bankarski sistem (za sta domacih para jednostavno nije bilo dovoljno, jer je 2000. srpski bankarski sistem bio formalna kategorija a poverenje u isti kod gradjana manje od nule), zatim investirale ogroman novac u modernizaciju, unapredjivanje i sirenje tog bankarskog sistema, a onda su opet, parama svojih matica odrzavale likvidnost sistema kada je na pocetku krize izbila mini-panika i ljudi krenuli da povlace dobar deo stednje.

 

Za to vreme, nije propala niti jedna jedina ,,strana bankarska filijala", cak i u slucajevima kada su propadale matice (!) - npr. Marfin Banka koja je na Kipru prdnula u cabar totalno - dok je propalo nekoliko domacih banaka - Agrobanka, Metals-RBV, UBB, i PBB. Stranim bankama za sve to hvala, i svaki stedisa u Srbiji treba da bude srecan sto je bilo vise stranih filijala, a manje Privrednih i Univerzal banaka i slicnih.

[Tribun_Populi]

De, de, sad treba svi ničice da kleknemo i poklonimo se stranim bankama, kao da su oni ovde došli da beru cveće a ne da ubiru profit i uz to još dobili tržište, celo.

[Lord Protector]

U kojoj razvijenoj zemlji stranci drže bankarski sektor u svom većinskom vlasništvu? Ili većinu privrede? Nigde

 

To je samo slučaj u kolonijama

[Sestre Bronte]

tolike se zemlje razviše i obogatiše od stranih investicija i stranih banaka, a vi tako, nezahvalnici

[Tribun_Populi]

Snaga nacionalne privrede meri se brojem uspešnih kompanija u domaćem vlasništvu, to je 1 aksiom, a mi sad raspravljamo o nekim bazičnim stvarima o kojima sam mislio da uopšte ne bi trebalo da bude razgovora.

 

Avaj, iznenađenjima nikad kraja.

 

TT tj. CZ M57