Permanentna kriza domaće ekonomije

[Prospero]

Bolje se drži podalje od gatanja, nema tu leba za tebe.

[namenski]

Bolje se drži podalje od gatanja, nema tu leba za tebe.

Zivi bili pa videli.

Primam opklade, 6:1 ;)

[Lord Protector]

 

 

Зашто је замена кредита – немогућа мисија

 

Србија и када би хтела старе неповољне зајмове да замени за јевтиније

 

Аутор: Јована Рабреновић среда, 16.03.2016. у 20:35

 

Када је 2012. године после избора нова власт ангажовала бившег директора Међународног монетарног фонда Доминик Строс Кана чули смо да би његов посао требало да буде „препакивање” јавног дуга, односно замена скупих зајмова јевтинијим. Строс Кан је нестао с наше сцене без објашњења, па не знамо да ли је то због тога што је увидео да поверени посао не може да одради или је посреди нешто друго.

Идеја о замени скупих зајмова јевтинијим актуелизована је након што је Европска централна банка својим мерама додатно оборила цену новца у еврозони што има за последицу још ниже камате на задуживање. Ова идеја код нас иначе није нова. Заступала ју је влада Ивице Дачића, затим Александра Вучића, а и Млађан Динкић је, док је био на власти, то заговарао. Својевремено је било најављено да ће зајам Уједињених Арапских Емирата вредан милијарду евра, иначе доларски, с каматом од један одсто, бити искоришћен управо за враћање скупих зајмова. Добре жеље, међутим, не дају и добар резултат и оно што је речено није учињено.

Шта је мана ове, иначе, добре и корисне замисли? Па то што поверилац неће да пристане да му се плати мања камата. То би исто било као када би штедиши, који је орочио паре на вишегодишњи рок, с каматом од, на пример, четири одсто, банка предложила да то разорочи како би му онда плаћала три или чак два одсто камате. Или као када би неко ко увелико отплаћује кредит банци од ње тражио да јој убудуће, због промењених околности, плаћа мању цену позајмљеног новца.

Наш јавни дуг је, иначе, достигао 24,8 милијарди евра, а две трећине тога је у девизном знаку. Прецизније 40 одсто чини евро дуг, 33 доларски, око 22 одсто је динарски, а остатак друге валуте попут швајцарца и специјална права вучења четири одсто.

Милојко Арсић, професор на београдском Економском факултету, каже да је из саме чињенице да скупи зајмови још нису замењени, иако се то годинама најављује, јасно да то није изводљиво.

– Препакивање дуга је могуће само уколико је уговорном одредбом у уговору изричито предвиђено. Такав уговор је врло редак. Сем тога, на превремено враћање дуга плаћају се пенали. У случају државних дужничких папира, на пример, превремена отплата није могућа. „Препакивање” дуга је евентуално могуће само у случају када држави прети банкрот као што је то био случај са Грчком када су се сви повериоци сагласили и Грчка је заменила скупе зајмове јевтинијим. Ми нисмо у тој ситуацији. Зашто би се поверилац одрекао своје зараде – каже Арсић.

По њему, јевтинија отплата јавног дуга постиже се тако што, на пример, ове године доспевају неки скупи зајмови, што значи да се са њиховом отплатом завршило, па сада када су камате ниже ми можемо  јевтиније да се задужимо. Значи, уколико је просечна камата свих наших дугова још из социјализма па до новијег времена око четири одсто, штедимо уколико се убудуће задужимо по три одсто. Уштеда се тако не постиже пре доспећа, већ после доспећа дуга.

У Управи за јавни дуг министарства финансија на наше питање, да ли смо уопште неке скупе зајмове заменили за јевтине и које зајмове би могли да заменимо, кажу да Србија у протекле четири године успешно користи прилику да се задужи по повољнијим условима.

– У периоду од 2012. до 2016. смањени су трошкови задуживања на домаћем финансијском тржишту. Трошак финансирања је, на динарском дугу, пао за преко 10 процентних поена по свим рочностима, а код евро хартија од вредности на појединим рочностима за пет процентних поена. Захваљујући успешној примени мера фискалне консолидације и мерама НБС, очекује се, да тренутни динарски дуг (који доспева у 2016) буде замењен јефтинијим динарским дугом и да се по том основу уштеди до 10 милијарди динара у 2017. години. Уколико се спроведу мере и на страни гарантованих обавеза, у наредној фискалној години, уштеда на каматама би могла бити преко 12 милијарди динара. Такође, постоји велики простор да се трошкови укупног јавног сектора (укључујући и јавна предузећа), смање, коришћењем побољшаног кредитног рејтинга земље и рефинансирањем обавеза које су настале током протеклих година – одговарају у Управи за јавни дуг.

Марко Данон задужен за економска истраживања у Хипо Алпе Адрија банци каже да је у протекле готово четири године већ дошло до постепеног смањења просечне цене задуживања, па је велики део новог српског јавног дуга већ емитован по овим знатно сниженим приносима. Имајући у виду да је овај тренд пада цене задуживања државе већ у току, али и да је најављено проширивање програма ЕЦБ-а, даљи наставак овог тренда је, по свему судећи могућ, али ипак у релативно ограниченом обиму. Приноси на српске динарске трезорске записе (рочност једне године) већ су пали са око 14,6 одсто у септембру 2012. на свега 4,1 одсто почетком ове године. Сличан тренд је и на приносе на доларске обвезнице емитоване у иностранству (рочност десет година), које су у исто време снижене са око 7,2 на 4,7 одсто.

Edited March 18, 2016 by slow

[Desmond Bojčinski]

svaka čast porodici Radun

+1000

[Lord Protector]

 

„Мекинси” донео решење за Бор

Аутор: А. Т.

Судбина РТБ „Бора” одлучивала се јуче у згради Владе Србије. Стручни тим из „Мекинсија” представио је премијеру Александру Вучићу дијагностичку студију за РТБ „Бор” на којој су експерти из ове консултантске куће радили претходних неколико недеља. Састанку су присуствовали и представници Министарства привреде и финансија. Детаље из „Мекинсијеве” студије, међутим, јуче није било могуће сазнати. Једино што је незванично могло да се чује јесте да за РТБ „Бор” има решења, као и да је неизбежно смањење броја запослених. За запослене у овој компанији то и није неко изненађење. У току је процес пријављивања запослених за социјални програм. 

 

 

Продаје се имовина ИМК „14. октобар” из Крушевца

 

Агенција за лиценцирање стечајних управика огласила је данас продају имовине Индустрије машина и компонената (ИМК) „14. октобар” из Крушевца, у стечају. Процењена вредност имовине понуђене на продају је 4,6 милијарди динара, а отварање понуда је 22. априла. За учешће у надметању за куповину имовине ИМК потребан је депозит од 923,4 милиона динара. Више од 1.500 бивших радника ИМК „14. октобар” потражује од 24 до 26 заосталих плата. То предузеће је у већинском државном власништву, до краја маја прошле године било је под заштитом државе, а у јулу је ушло у предстечајни поступак. 

[hazard]

Meni ova fama oko startupova malčice smeta. Fakulteti imaju mnogo boljih načina da se povežu sa ozbiljnim investitorima i privredom. Mislim na direktnu saradnju akademije i industrije kroz zajedničke projekte i stipendije

 

Nešto poput ovoga u UK:

 

https://royalsociety.org/grants-schemes-awards/grants/industry-fellowship/

 

http://www.raeng.org.uk/grants-and-prizes/support-for-entrepreneurs/enterprise-fellowships

 

Treba što više povezati univerzitete i privredu kroz zajedničke projekte i istraživanja i ne libiti se od uključivanja nastavnika i istraživača u komercijalne poduhvate i biznis. 

 

 

http://www.cl.cam.ac.uk/research/researchsupport/commercialisation.html

 

Da ne spominjem naše institute (Do skora npr. nisam znao da je institut Kirilo Savić propao  )

 

Dozvoli ali lupas. Prvo ja nigde nisam rekao da ne treba da postoji veza univerziteta sa etabliranim i velikim industrijskim igracima. Licno sam sudelovao u oba modela (saradnja sa velikim korporacijama + spin off start up) na 2 vrlo ozbiljna mesta gde se sve to radi na visokom nivou. I jedno i drugo je potrebno i pozeljno ali ne treba preterivati jer ipak univerziteti treba da se bave i nekomercijalnim stvarima (koje se mozda kasnije, slucajno ili namerno komercijalizuju, mozda za 5 a mozda za 50 godina).

 

Drugo, nema ,,fame" o start-upovima, start-up-i su uglavnom ti koji donose nove ideje, napredak, promene i nova radna mesta. Npr. u SAD od 1977. do 2010. (izvor) ceo neto rast radnih mesta bio je rezultat start-up-ova. Etablirane firme su vise otpustale nego zaposljavale, i da nije bilo start-up-ova zaposlenost bi padala. Da podsetimo da su u tom periodu neki start-up-ovi postali multimilijarderske firme koje zaposljavalju desetine hiljada ljudi (Microsoft, Google, Amazon, Facebook, itd.).

 

Trece, u Srbiji ako ce drzava nesto da potpomaze to treba da budu start-up-ovi iz tri razloga: 1) to je jeftino. Opremiti inkubator gde ce rade nekli ,,klinci" koji imaju ideju za biznis je daleko jeftinije od otvaranja 5 fabrika sa po 100 radnika gde svako radno mesto subvencionises sa nekoliko hiljada evra; jeftinije je od investicija u velike sisteme (opet, koliko je kostao samo jedan FIAT u Kragujevcu), itd. 2) Srbiji treba veliki ekonomski put i eksponencijalni rast zaposlenosti, a ono sto donosi bum i takav rast su uspesni start-up-i. Ko hoce da udesetostruci svoj novac, taj ne kupuje akcije IBMa na berzi, nego ulozi pare u VC fond koji finansira start-up-e. 3) Start-up-i ne mogu da ucenjuju kao veliki igraci, i kao mali manji su generator korupcije.

 

Cetvrto, sa kim ce to univerziteti u Srbiji toliko da saradjuju? Sa nepostojecom industrijom? Mogu da saradjuju sa stranom industrijom, svakako, i treba, i to bilo super. Ali kada razvijas nesto sa firmu iz Svedske, to na kraju tamo i odlazi, ako umesto toga to nastavi da razvija domaci start-up, veca je ekonomska dobit za zemlju (uglavnom).

 

Peto, za bold - profesori danas u Srbiji, oni koji su u mogucnosti, i previse se bave komercijalnih poduhvatima i biznisom. Posto nam je nauka na nivou kom je, i privreda na nivou kom je, to se u velikom broju slucajeva svodi na tezgarenje koje je samo distrakcija osnovnom poslu profesora i koja njihovoj osnovnoj delatnosti smeta i steti. Kod nas profesori za pocetak treba da se fokusiraju na kvalitet svoje nastave i svojih istrazivanja, kada se to digne na veci nivo, lako cemo s komercijalizacijom.

[Lord Protector]

 

 

slow, on 17 Mar 2016 - 18:33, said:

 

 

 

 

Dobro da nisi odgovorio sledeće godine. Ja već zaboravio na post 

 

odgovoriću ti uskoro...

Edited March 24, 2016 by slow

[Lord Protector]

 

 

Колико вреде хектари ПКБ-а

 

Пошто је први круг продаје пропао, следећа могућност је стратешко партнерство или спуштање цене на 30 одсто од процењене вредности капитала, изјавио је Жељко Сертић, министар привреде

 

Аутор: И. Албуновић петак, 25.03.2016.

 

Највећа фарма у Европи са које се испоручује дневно 180.000 литара млека, власништво је ПКБ-а

 

Каква ће бити судбини Пољопривредне корпорације Београд (ПКБ) и по ком моделу би могао да буде приватизован биће познато тек за месец дана. Иако је први круг продаје пропао, јер није било заинтересованих инвеститора, министар привреде Жељко Сертић јуче није могао да потврди да ли ће и када бити расписан други јавни позив за приватизацију.

– Још немамо коначно решење. Воде се разговори на релацији Владе Србије и града Београда. Олуку о ПКБ-у очекујемо за око 30 дана – рекао је Сертић, а преноси Танјуг. Он је подсетио да у првом покушају приватизације није било заинтересованих иако је цена (154 милиона евра) била спуштена на 50 одсто од вредности имовине (уз 100 одсто вредности залиха, опреме и материјала). Следећа могућност је, како је рекао, стратешко партнерство или спуштање цене на 30 одсто од процењене вредности. Према његовим речима, то мора да подразумева и дефинисање промена и правне одлуке која ће омогућити да компанија настави да функционише и после 30. маја.

Иако се између редова може прочитати да ће другог тендерског круга и снижења цене ипак бити, у Независном синдикату ПКБ-а не мисле тако. Никола Лазић председник овог синдиката сматра да је вредност предузећа чак потцењена.

– Сматрамо да неће бити продаје у другом кругу. Чак и прва процењена вредност капитала је била бесцење. По оваквој процени испада да хектар земље на Палилули вреди две, три хиљаде евра – истиче Лазић. Он указује да је ПКБ прошле године продао компанијама „МПЦ” и „Лидл” укупно пет хектара пољопривредног земљишта у грађевинској зони (код насеља Греда и Борча) за 700.000 евра по хектару.

– Практично од Панчевачког моста до Ченте сва земља ПКБ-а је уз пут и изузетно је вредна – каже Лазић. Највреднији капитал корпорације је пољопривредно земљиште чија је вредност како сматра потцењена, јер у овој зони хектар пољопривредног земљишта вреди од 10.000 до 14.000 евра.

Ша тачно од некада огромне имовине ПКБ-а држава нуди потенцијалном инвеститору? У позивном писму наводи се да је на продају само део сталне имовине корпорације. И поред овакве формулације, наш саговорник тврди да је оглашена продаја практично свега што је могуће продати. Осим 17.600 хектара обрадивог пољопривредног земљишта понуђен је и целокупни сточни фонд (око 26.000 грла), механизација, грађевински објекти и земљиште, Фабрика сточне хране, Фабрика за дораду семена, инфраструктура…

– Практично све осим четири хиљаде хектара грађевинског земљишта. Део те земље је на левој обали Дунава, код Пупиновог моста, где ће бити обилазница, а део у Сурчину – каже Лазић.

Огроман потенцијал комбината је фарма крава музара која броји 8.500 грла и сматра се највећом у Европи. Са ње се дневно испоручује око 180.000 литара млека екстра класе. Фирма има обезбеђен сигуран пласман у три млекаре: „Имлеку”, „Шабачкој млекари” и „Лакталису”. ПКБ поседује укупно 21.500 говеда, 450 крмача, око 1.500 оваца и фарму кока носиља. У саставу корпорације је осам газдинстава. Покушај Скупштине града пре неколико година да „Ал дахри” прода око 5.000 хектара газдинства „7. јули” је пропао. Раније су приватизована издвојена предузећа „Фриком”, „Имлек” и кланица „Имес”. Продају се и удели ПКБ-а у предузећима – „Еколаб”, ПКБ Агроекономик – Институт за научно истраживачки рад и трансфер технологије у пољопривреди, Пољопривредна авијација и Ветеринарска станица ПКБ.

Наш саговорник тврди да ово предузеће има одрживо пословање и да се радницима редовно исплаћују плате и доприноси. Према његовом мишљењу држава би требало да ПКБ остави у државном власништву и да послује по тржишним принципима.

Ипак, без обзира што запослени желе да им држава и даље буде послодавац, дугови овог комбината, који је конципиран да храни Београд, према повериоцима догурали су између 60 и 70 милиона евра.

 

Edited March 25, 2016 by slow

[Prospero]

Da neko plati tržišnu cenu hektara i svega ostalog a onda još dospe 60-70M€ da pokrije dug? Takvih budala baš i nema mnogo, mnijem.

[Tribun_Populi]

A većinski paket radnicima? :) Pa nek prodaju deo zemljišta po tržišnoj ceni te izmire dug.

 

Koncentracija kapitala i racionalnije upravljanje mogu da se odrade i preuzimanjem akcija posle, kao kod Hemofarma.

 

I eto para za mali biznis, stanove i domaću štednju. Mnijem, bolje nego da odu na Britanska devičanska ostrva.

 

TT tj. CZ M57

[Prospero]

Pa ko im nudi tržišnu cenu (neka je 10-14k/ha)?

 

Kad si u dugovima svako ko hoće da te kupi ti obara cenu, plus na toliku veličinu (17600ha) cena po jedinici mere ne može ostati kao da prodaješ 1 ili 5ha.

[Tribun_Populi]

Oni tu hipotetički prodaju građevinsko zemljište a ne poljoprivrednu zemlju, to se krčmi kao plac, dakle 1-1,5 ha. Samo u meri da se izmire dugovi.

 

Ovde se tako nešto ne nudi, već se prodaje ceo PKB. Nema restrukturiranja.

 

A aj u sto marke da je od ukupnog duga 30% državi za poreze i doprinose, i još dodatnih 10% EPSu za struju? :)

 

TT tj. CZ M57

Edited March 26, 2016 by Tribun_Populi

[Tribun_Populi]

Dupli

Edited March 26, 2016 by Tribun_Populi

[Lord Protector]

Meni se čini da je problem nastao mnogo ranije

 

 

 

Раније су приватизована издвојена предузећа „Фриком”, „Имлек” и кланица „Имес”. Продају се и удели ПКБ-а у предузећима – „Еколаб”, ПКБ Агроекономик – Институт за научно истраживачки рад и трансфер технологије у пољопривреди, Пољопривредна авијација и Ветеринарска станица ПКБ.

 

Iščupan je iz starog kombinata u privatizaciji prerađivački deo koji je najprofitabilniji, tako da je sada teško održati pozitivan bilans celog preduzeća. Kasnije su pokušali da, za vreme Đilasa, pravljenjem ultramoderne farme i ulaganjem poboljšaju stanje ali farbanje karoserije i stavljanje novih spojlera je uzaludan posao ako si prethodno prodao motor. Sada mogu samo da krčme ostatak delova budzašto. Neko od tajkuna tipa Matijević će već da otkupi šta mu treba. Matijeviću će PKB da legne kao kec na deset, on je već zatvorio ceo ciklus proizvodnje, od njive, klanica i farmi do maloprodaje.

 

Sve bi to bilo u redu da ne govorimo o Matijeviću...

Edited March 26, 2016 by slow

[Lord Protector]

Mislim da je ova priča bitna zato što pokazuje da mi u stvari imamo problem u strukturi privrede i nedostatku velikih održivih korporacija. Nije problem privatizacija već prateća dekorpotivizacija srpske privrede. Naš problem je od početka bio više organizacioni nego vlasnički. Ekonomisti koji su vršljali zadnjih decenija veze nisu imali o korporativnom biznisu, napravili su svojim ''modelom'' defragmentaciju velikih sistema i sada pokušavaju da prodaju priču o tržištu iako to sa tržištem i vođenjem modernog poslovanja nema veze. Napravljena je ista greška u industriji kao što je napravljena u poljoprivredi usitnjavanjem poseda. To je sasvim suprotno od modernih trendova gde su korporacije sve veće i moćnije, gde dolazi do velikih akvizicija i ukrupnjavanja.

Na korporativnoj mapi Evrope srpskih firmi nema nigde, čak ni i na mapi Balkana nisu bitniji faktor. Ovde velike sisteme koji bi nešto značili van granica zemlje možeš da nabrojiš prstima jedne ruke.

Jedna multinacionalna nemačka ili švajcarska kompanija koje su na tridesetom/četrdesetom mestu po veličini ima veću vrednost na berzi nego što je ceo srpski BDP. To je veliki problem.

 

Ne znam koliki je procenat privatnih mikro preduzeća u Srbiji, ali verujem da ona ovde čine većinu, znači do desetak zaposlenih. Ovde postoji manjak privatnih malih i srednjih preduzeća, a kamoli većih održivih privatnih korporacija. Bez velikih privatnih korporacija nema privrede, to je iluzija. Mala i srednja preduzeća se naslanjaju egzistencijalno na veliku privredu i zavise od nje, ne obrnuto.

Edited March 26, 2016 by slow