Permanentna kriza domaće ekonomije

[Luther]

Smanjenjem zaposlenosti :D

 

TT tj. CZ M57

 

http://www.nspm.rs/ekonomska-politika/vreme-sporog-tehnoloskog-napretka-pred-nama.html?alphabet=l

 

Višak zaposlenih, pod pretpostavkom da je nakon 1980. produktivnost rada imala prosečnu godišnju stopu rasta od 2%, je već 1989. bio oko 600 hiljada, da bi dostigao maksimum 1993. (1,5 miliona), te da bi 2000. završili sa viškom zaposlenih od 1,4 miliona lica.

Jel trebalo da ostanu na neproduktivnim radnim mestima?

 

Nakon 2000. ostvaren je prosečan rast BDP-a od oko 3% godišnje, što je pri smanjivanju broja zaposlenih od 1,6% uticalo na izuzetno visok rast produktivnosti od 4,8% godišnje (od 2000. do 2008. prosečan rast produktivnosti iznosio je 5,5%).

Dakle i smanjivanje zaposlenih i rast GDP su uticali na rast produktivnosti.

[Luther]

Greška, centralni problem je negativna selekcija koja se odigrava u svim porama društva poslednjih 60ak godina. Džabe ti i najsavršeniji sistem kad nema ko da ga odradi, a i kad ima ko, nađe se neki baksuz koji će da poklopi svaku dobru inicijativu.

Pa i negativna selekcija je posledica neznanja. Da znamo izgradili bi sistem sa minimumom negativne selekcije

[Luther]

Evo u Yuri je produktivnost izuzetna,,, samo što ne možeš da odeš u WC... dok se baviš izuzetnom, manuelnom tehnikom razvlaćenja kablova i udešeš kalaj sa lemova...

Nisi došao da ideš u WC.

http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2010&mm=03&dd=16&nav_id=418011

 

Ako postoji povreda radnog zakonodavstva i ugovora o radu ima inspekcija, štrajk i mediji.

Yura nikoga lancima ne vezuje za mašine. Ako imaju bolji posao gde će im plaćati intelektualne veštine samo napred. Ako ne sedi di si...

[Luther]

Никакаве десетине милијарди долара нису дане Тајвану чак ни у данашњим вредностима $. Укупна помоћ САД од 1951-1965, тада је била убедљиво највећа, објаснићу и зашто, је износила око $1.4 милијарде, што му у данашње време дође око $10....

Dobro ako ti znaš bolje od Tajvanaca:

Giving back to the international community: From the 1950s to the

1980s, the donations and assistance that Taiwan received from international

organizations and such wealthy nations as the United States, Japan and Saudi

Arabia allowed for the country’s core economic infrastructure to be built. We

must never forget our own development history.....

http://www.taiwanembassy.org/be/ct.asp?xItem=90636&ctNode=463&mp=102

[Luther]

Ти твоји подаци су небитни са становишта стандарда, зато се и кориси паритет куповне моћи. Већ сам ти једном објаснио... . 

 

 Како би ти превео Gilded Age?

Znači, ako te ja dobro razumem, Belorusi su se vezali za Ruse a ovi kao monokulturna afrička država za jednu sirovinu pa kad je njena cena pukla sve je otišlo u propast. I sad belorusi jedva imaju za par air max patika a pre su imali za dva. Da nisu imali rast od 40% ne bi imali ni za čarape. Do juna se doduše svašta može promeniti ali i na gore za njih, a ako si siguran da će cene porasti ti trk na berzu. Priznajem da mi ova njihova strategija ne izgleda posebno bistra i ne bih da je mi probamo. Ujedno se nadam da smo iscrpeli spisak egzotičnih i dalekih država u čiji se ekonomski model treba ugledati i da se potraga neće proširiti van sunčevog sistema.

 

Ne bih prevodio gilded age kao zlatno doba ili zlatnu eru ili zlatni period pošto ga je Mark Tven upotrebio u potpuno drugom kontekstu. Ti si na to negde nabasao i bukvalno preveo kao pozlaćeni period. Zato te i pitam odakle ti, toga nema u srpskom jeziku.

[hazard]

Znam, ali se tu ne slažemo. Ja taj sistem, igrom slučaja, znam, pa šta misliš zašto EU prvo otvara poglavlja 23 i 24, a namerava da ih poslednja zatvori. Pa svesni su i oni vrlo dobro zašto niko od ovih naših nije imao petlju da se upusti u ozbiljniju reformu zmijarnika, kao i koliko će to da traje.

 

Šta dotle, laissez-faire, laissez passer?

 

TT tj. CZ M57

 

Mi imamo problem uzasne drzavne entropije. Sta god drzava krene da radi, makar i sa najboljim namerama, makar i na pocetku funkcionisalo kako-tako kako treba i radilo ono sto treba da radi, to brzo atrofira, bude obuzeto letargijom, postane samo sebi svrha, i onda zagrize debelo u stranacko zaposljavanje, klijentelizam, nepotizam, korupciju i kriminal, i postane samo jos jedan bunar za bacanja novca poreskih obveznika. To da drzavne strukture, agencije, programi stagniraju i postanu sami sebi svrha nije nista neobicno, desava se i u najuredjenijim drzavama i stvar je politicke volje. Medjutim mi imamo problem sa ovim ostalim stvarima. S obzirom da nemamo naftne ili gasne busotine ili obilne rudnike dijamanta ili litijuma i drugih retkih metala iz kojih bi crpeli negu ogromnu lovu za to bacanje u bunar, vec da svaki dinar dolazi ili od tesko zaradjenih privatnih para ili od kredita koji ce neko jedanput morati da vrati (ili da bankrotira sa teskim posledicama), mi ne mozemo sebi priustiti takve igrarije.

 

Mi mozemo da se nadamo da ce na vlast u nekom trenutku doci neki Radulovic koji ce da uvede red™, da resi problem preduzeca u restruktuiranju, da rastera bandu iz Srbijagasa i Telekoma i EPSa i tako dalje. Medjutim i u tom slucaju se moraju onda brzo sva ta preduzeca prodati i privatizovati ili bar staviti van vecinske drzavne kontrole, jer ce taj red potrajati jedno 5-6 godina u najboljem slucaju pa ce se onda sve, spore ili brze, vratiti na staro.

 

Druga realnija opcija je da sacekamo da vlast sve proda jer ce ostajati bez para, a da do tada ne budemo potpuno upropasceni i bankrotirani, i da onda polako politicka klasa i ogroman deo stanovnistva koji se vrti oko njih (koliko ono bese ima clanova stranaka, nekoliko stotina hiljada?) prestane da gleda na drzavu kao svoju kravu muzaru i kao na plen koji se deli jer ni mleka ni plena vise nece biti.

 

Ni u optimisticnom (prvom) ni u pesimisticnom (drugom) scenariju nema tu nekog mesta za neko igranje sa razvojnim bankama i slicno, jer u prvom slucaju taj neko na vlasti nece za to imati vremena ni para, a u drugom slucaju taj neko na vlasti nece biti sposoban da od toga napravi nesto sto donosi korist umesto stetu. 

[Luther]

Oni bar imaju jaja i košaricu. 

 

http://www.jutarnji.hr/hrvatski-seljaci--pisite-srbijanskoj-vladi-da-vam-trebaju-imt-traktori-/1402989/

 

 

http://www.hrt.hr/318085/vijesti/bjelovarski-traktori-putuju-i-iran-prvi-nakon-ukidanja-sankcija

 

 

 

Sad će Luter seljacima da kaže da sami proizvode traktore, država sa tim nema ništa

Sad će Luther da kaže da ako neko želi da ispunjava hrvatskim seljacima traktorstalgične snove može ali ne od mojih para. Neka se lepo Hrvatska država obaveže da će otkupljivati tisuću godina odrđeni broj replika IMT traktora iz osmdesetih godina prošlog veka i neka subvencionira njihovu prodaju svojim seljacima. Mi ćemo da ih pravimo, ima tih planova valjda sačuvanih a ima i ljudi sa mamutskim pamćenjem pa će da se sete.

 

Ovaj drugi link je super, gospon Hittner je privatnik, može da pravi šta mu srce ište od svojih para i prodaje kome hoće. I ja samo to tražim. 

[Luther]

Službenici, shodno definisanom programu. Od 3 će 2 da budu sposobna a 1 podoban, uspeh 66%. Nešto je bolje od ništa.

 

Dok se ne završi drugi deo priče (reforma države, policije, sudstva itd).

 

TT tj. CZ M57

Nema šanse da će bilo kakvi državni službenici bilo kada( ni nakon najboljih reformi) imati uspeh 66%.

 

Prvo zato što ne znaju o čemu se tu radi kada se investira tj oni nisu preduzetnici jer da jesu ne bi sedeli tu gde sede. Pa i preduzetnici  greše ali greše za svoje pare. Na svakog Marba dođe još deset onih koji su pokušali i propali. kad bi svi uspevali živeli bi u komunizmu.

 

Drugo, nikakav program neće sprečiti službenika da izfinansira projekat za koji i on zna da je neisplativ samo ako hoće, a obično hoće. Bilo zato što za to ima ličnu korist ili trpi pritisak pretpostavljenih ili ga baš briga jer ne daje svoje pare.

 

Zatim ima tu i sistemski pritisak. Recimo da postoji odobreni budžet za ove namene ali nema kvalitetnih programa. Bliži se kraj godine i ako se novac ne potroši verovatno sledeće godine dolazi do smanjenja sredstava. A to znači manju važnost za tu službu. Da se to ne bi dogodilo potroše se sve pare na sumnjive projekte.

Itd.itd.

Svaka subvencija je od nekoga oduzeti novac i to:

-od mene kao građanina pa je ne mogu svojim preferencijama da glasam i dajem preduzetnicima signal šta da proizvode.

-od samih preduzetnika koji onda nemaju dovoljno sredstava za investicije čak i kada znaju koje su potrebne.

 

Što ja nevoljno prihvatam ovakve subvencije kao sada je rezultat tragično visoke nezaposlenosti i fiktivne zaposlenosti koja će kad tad takođe da pređe u nezaposlenost. Ali ako/kad nezaposlenost padne na recimo prihvatljivih 10% nema više subvencija nego smanjenje poreza pre svega preduzećima da im se oslobode sredstva za investicije

[Krošek]

Ako postoji povreda radnog zakonodavstva i ugovora o radu ima inspekcija, štrajk i mediji.

Yura nikoga lancima ne vezuje za mašine. Ako imaju bolji posao gde će im plaćati intelektualne veštine samo napred. Ako ne sedi di si...

 

sve ima!

[Korki]

Хајмо поново, званични подаци САД владине агенције

 

7)  Only about one-eighth of U.S. aid to Taiwan was justified  to Congress on purely developmental grounds. Of total U.S. aid obligations of $1,465 millions during 1951-1965, no less than 63 per cent (915 millions) was funded by Defense Support and Direct Forces Support, ostensibly to enable Taiwan to provide the economic conditions necessary to achieve common U.S.-Chinese military objectives.

an evaluation -'i of us economic aid to free china

pdf.usaid.gov/pdf_docs/PNAAK054.pdf

 

Одоговарао сам на тврдњу да су САД давале десетине милијарди Тајвану, то није тачно. Штавише, развој тешке индустрије и нових технологија у Тајвану је кренула када је помоћ значајно пала из САД, плус Тајван избачен из УН због САД приближавања НР Кини.

Edited March 16, 2016 by Korki

[Luther]

sve ima!

Pa jel su uspeli ovi iz Yure da odu u wc ili to rade pored radnog mesta?

[Luther]

Хајмо поново, званични подаци САД владине агенције

an evaluation -'i of us economic aid to free china

pdf.usaid.gov/pdf_docs/PNAAK054.pdf

 

Одоговарао сам на тврдњу да су САД давале десетине милијарди Тајвану, то није тачно. Штавише, развој тешке индустрије и нових технологија у Тајвану је кренула када је помоћ значајно пала из САД, плус Тајван избачен из УН због САД приближавања НР Кини.

Nije važno koliko su davali nego da sami tajvanci kažu da su se razvili zahvaljujući pomoći.

[Tribun_Populi]

Nije cist bonus nego cista sustina. Bez toga sa protekcionizmom i subvencijama imali bi nesto slicno SFRJ, samo sa tajkunima i gazdama umesto samoupravnim savetima i partijskim rukovodoicima u prvom planu. I onda bi te firme propale (ili bi prodale svoje trziste strancima) cim bi skinuo protekciju.

 

Nije bas da nije zagrebano. Pocetkom 2000ih znacajno je snizeno poresko opterecenje na platu, pojednostavljeni su propisi i procedure, birokratija je postala efikasnija i brza. APR je npr. institucija koja sasvim solidno funkcionise. E sad, to sto su mnogi 90tih poslovali potpuno van sistema i zakona, tj. nisu placali nikakav porez i nikakve dazbine i nisu postovali nikakve propise dok je drzavu za to generalno bolelo kurac, pa su njima 2000ite izgledale izgledale kao neki atak drzave na njihovu slobodu, to je druga stvar, ali ko je radio po zakonu, bilo mu je lakse posle 2000.

 

Problem je sto je na inicijalnim tim reformama stalo. Ostalo je da se tavori i da se zivi na lovorikama inicijalnih reformi, blagotvornih efekata skidanja sankcija i otvaranja prema svetu, prihodima od privatizacije i direktnih stranih investicija. Desio se nagli skok na bolje u odnosu na '99. i tu se nije zeleo cackati socijalni mir, osim ako naravno nije postojao neki ,,jaci" interes da se nesto ukrade. Ekspanzijom javnog sektora i stranackog zaposljavanja kupovan je i socijalni mir i glasovi.

 

Nije se islo kuda je trebalo da se ide. Nije nastavljeno sa smanjivanjem poreza i doprinosa i poreskog opterecenja. Nije nastavljeno sa ,,secom propisa". Firme u privatizaciji koje niko nije hteo da kupi - ili koje niko nije imao interes da opljacka - drzane su na aparatima u tom vecitom restruktuiranju (koje je u mnogim slucajevima, opet sluzilo da se poneko partijski zaposli i da se izmuze neki dinar u neki stranacki dzep sa strane). Inicijalni prilicno liberalan zakon o radu iz 2001. zamenjen je daleko restriktivnijim kasnije. Inicijalni bum posle 2000. je ocigledno u mnogim glavama potvrdio mantru da ce spas doci iz dva izvora 1) od EU, prvo od famoznih predpristupnih fondova dok ne udjemo, pa od jos famoznijih fondova koje su tada muzle zemlje poput Grcke, nakon sto udjemo 2) od mitskih stranih investitora koji ce sipati na nas novce i sve nas zaposliti. Potpuno je izmakla ideja da mozda neko u toj drzavi moze i da stvori, da 50 firmi sa po 10 zaposlenih zaposljava isto toliko ljudi koliko i jedan veliki strani investitor koji dodje da zaposli njih 500. Mala i srednja preduzeca nisu bila fokus, nego su tretirana samo kao krava muzara koja puni budzet. Jos pocetkom 2000ih smisljen je genijalni porez od 10% na dividende preduzeca - kao da se privuku investitori - bez osvrtanja na cinjenicu da multinacionalne firme bas briga da li je porez u bilo kojoj zemlji osim u onoj u kojoj im je sediste 10% ili 90%, jer oni mogu da nameste sasvim legalno transakcije izmedju svojih zavisnih firmi tako da profit bude tacno 0 svugde osim tamo gde im najvise odgovara. Tako je taj porez malo uradio da podstakne dolazak stranih investicija, ali je dosta uradio, zajedno sa nerazumno velikim porezima i doprinosima na platama, da se podstakne poreska evazija na razne nacine, kao i da se posalje poruka da je kao firma najbolje da imas niske plate i visok profit.

 

Onda smo umesto da tavorimo, poceli da regresiramo: nabujala birokratija je, kao i svaka, pocela da smislja nove propise kako bi opravdala svoje postojanje, narocito nakon sto se na njih usmerio javni gnev. Kada je presusila lova od privatizacije, jos vise je stegnuta domaca privreda, i taj sektor MSP koji najvise zaposljava i time i poreza placa. Generalno su porezi dizani a troskovi kresani, vidimo uz kakve posledice. Nakon sto smo shvatili da investitori spasioci ne dolaze, umesto da se preispitamo ceo taj model krenuli smo da ih zasipamo lopatama novca. Prvo 1000 evra po radnom mestu, pa 2 hiljade, pa 3, pa 5, pa na kraju 10. I tako dalje, do danas, sa daljnjom tendencijom idenja unazad.

 

Sve to o čemu pričaš nije moglo, u datim okolnostima, da izdrži test vremena. Za ovdašnji samoupravni mentalitet je bilo previše, a istovremeno preveliki rizik da se cela nategnuta struktura prebrzo raspadne u paramparčad. Kao što se i raspala.

 

Administracija je, rekoh, zagrebana. APR funkcioniše OK, ali je to institucija koja je za poslovanje najmanje bitna, sa njom imaš posao dva puta - kad otvaraš i zatvaraš firmu. U međuvremenu gde je Poreska uprava, gde su silne inspekcije - od državnih do lokalnih, gde su fondovi socijalnog osiguranja, je tona papira koju moraš da nosiš jednom, drugom, trećem, sve moljakajući i zentajući da se ne desi da ti dođu dve inspekcije u jednom mesecu, jer samo za njih ne možeš da zaradiš.

 

Gde je pravosuđe, u kome se parnica vodi po tri godine u proseku a izvršenje još toliko - pa još napraviš reformu u kojoj opštinski partijski komiteti odlučuju koji je sudija podoban a koji ne, parališeš pravosuđe cele dve godine i kao rezultat dobiješ nivo pravne nesigurnosti i različite prakse postupanja sudova koju ne pamti ni jedan sudija ili advokat od kad je počeo da se bavi svojim poslom?

 

Šta smo imali? Državu koja je bila konglomerat feudalaca, samo raspoređenih resorno a ne teritorijalno. Kako koje krme zajaše resor ono izmenja rukovodioce od šefa čistačica do pomoćnika ministara, a na pojilo pripušta samo svoje koji su mu lojalni. Tako funkcioniše mafija, ne država. Sve što ispadne iz upokojenih firmi završi u ministarstvu, agenciji, ustanovi, školi, bolnici... I da, šljaka Mihelsov zakon samo tako, svaki birokrata nastoji da napravi posao za najmanje još 3.

 

Šta je do toga dovelo? Izborni sistem, koji opet niko nije imao nameru da menja, jer je fino šljakao za sve.

 

I tu se vraćamo na početak: zajebali su se u koncepciji, u startu.

[Korki]

Znači, ako te ja dobro razumem, Belorusi su se vezali za Ruse a ovi kao monokulturna afrička država za jednu sirovinu pa kad je njena cena pukla sve je otišlo u propast. I sad belorusi jedva imaju za par air max patika a pre su imali za dva. Da nisu imali rast od 40% ne bi imali ni za čarape. Do juna se doduše svašta može promeniti ali i na gore za njih, a ako si siguran da će cene porasti ti trk na berzu. Priznajem da mi ova njihova strategija ne izgleda posebno bistra i ne bih da je mi probamo. Ujedno se nadam da smo iscrpeli spisak egzotičnih i dalekih država u čiji se ekonomski model treba ugledati i da se potraga neće proširiti van sunčevog sistema.

 

Ne bih prevodio gilded age kao zlatno doba ili zlatnu eru ili zlatni period pošto ga je Mark Tven upotrebio u potpuno drugom kontekstu. Ti si na to negde nabasao i bukvalno preveo kao pozlaćeni period. Zato te i pitam odakle ti, toga nema u srpskom jeziku.

 

Ако су Аустралија и Канада афричке монокултурнe државe(ово је претпостављам неки расизам, шта ли?) са зависношћу од извоза сировина, онда си у праву.

Па врло једноставно, нафта ако оде ниже направиће хаос у САД као и на Блиском истоку а данас је дошла најaва за састанка Опека и Русије у Дохи средином априла.

Ниси ми одговорио: како је Белорусија у последњих 10 година напредоавал у односу на Србију 40% а у односу на Бугарску 10-20%, иако су били нижи од Бугара 2006, који су ушли у еу 2007, а Белоруси били изоловани од стране еу?

 

Шта тачно не постоји у српском језику од позлаћеног и периода?

Edited March 16, 2016 by Korki

[Krošek]

Pa jel su uspeli ovi iz Yure da odu u wc ili to rade pored radnog mesta?

 

toilet rights je klasicna i davna tekovina radnicke borbe za osnovna prava i dostojanstvo. pokazujes veliko neznanje relativizujuci taj problem. generacije radnika pre toga su nosile a i danas nose, u uslovima necivilizovanog rada, pelene na poslu. da, pelene.