Permanentna kriza domaće ekonomije

[Korki]

...i desetinama milijardi dolara direktne američke pomoći. Čudo kako si to preskočio, a pominje se u tekstu više pita. Ko će Srbiji te silne novce isporučiti?

 

Kada se od tog modela razvoja oduzmu američke pare i američka podrška, umesto Tajvana dobiješ Belorusiju.

 

 

Никакаве десетине милијарди долара нису дане Тајвану чак ни у данашњим вредностима $. Укупна помоћ САД од 1951-1965, тада је била убедљиво највећа, објаснићу и зашто, је износила око $1.4 милијарде, што му у данашње време дође око $10 милијарди у просеку тј, у данашњим $, мање од милијарду по години у просеку.

Од тога, велика већина је ишла на одбрану.

 

7)  Only about one-eighth of U.S. aid to Taiwan was justified  to Congress on purely developmental grounds. Of total U.S. aid obligations of $1,465 millions during 1951-1965, no less than 63 per cent (915 millions) was funded by Defense Support and Direct Forces Support, ostensibly to enable Taiwan to provide the economic conditions necessary to achieve common U.S.-Chinese military objectives.

 

Ово је са странице pdf.usaid.gov/pdf_docs/PNAAK054.pdf под називом:an evaluation -'i of us economic aid to free china

 

Од 1971, односи са Тајваном назадују јер су САД(Никскон и Кисинџер) почели отварати НР Кину у борби против СССР. Тако се Тајван избацује из УН а онда и прекидају званично диплматски односи.

Управо у овом периоду, када подршка САД слаби, Тајван почиње свој велики развој како данас знамо директно контолисан од стране државе

 

 

The Fourth Period - the 1970s : The Second Import Substitution Period

During the next period, the overall growth rate for labor-intensive light industries rose to new heights, the economy as a whole continued to grow, and Taiwan began to develop a trade surplus. The government then launched its Ten Major Construction Projects and Twelve Major Construction Projects in order to promote the development of capital-intensive basic industries such as iron and steel, petrochemicals, textiles, machinery manufacturing, and auto manufacturing, etc. The government also worked to improve Taiwan's infrastructure. This period saw the establishment of the Industrial Technology Research Institute, and later the Hsinchu Science-based Industrial Park. Two oil crises occurred during the 1970s, and Taiwan's exporters had to face the threat posed by protectionist trade policies in other countries. Taiwan's SMEs weathered the oil crises, and the percentage of total production value, employment and capitalization that they accounted for grew significantly. The sub-contracting system which grew up amongst SMEs acted as a stabilizing mechanism for the economy as a whole, and helped to soften the impact of the business cycle.

The Fifth Period - the 1980s : The Emergence of Taiwan's Hi-tech Industries

The business environment in Taiwan changed as wages rose and the New Taiwan dollar appreciated against the US dollar. Workers were hard to find, and real estate prices rose dramatically, making it difficult to find land for industrial use. At the same time, people in Taiwan were becoming more aware of the environment. The government thus started to promote the development of strategic industries that were characterized by a high level of technology, high value added and low energy consumption. With the establishment of the Hsinchu Science-based Industrial Park to facilitate the development of hi-tech industries, enterprises were encouraged to step up their R&D activities, improve productivity and quality, and enhance their international competitiveness. Taiwanese enterprises began to transform and upgrade themselves, and to invest overseas; in particular, more and more SMEs in labor-intensive industries began to invest overseas. While the importance of SMEs to the economy as a whole continued to increase, a structural transformation was taking place in the production and sales mechanism. A new breed of SMEs in technology-intensive industries began to emerge.

http://www.moeasmea.gov.tw/ct.asp?xItem=72&CtNode=263&mp=2

 

Новци су долазили из велике штедње и трговинског суфицита.

Edited March 16, 2016 by Korki

[Korki]

Ma što si ti opsednut tom naftom. Jel ja pijem tu naftu ili šta. Čuj deru nas Belorusi. Šta me briga za traktore i trole i rast i sve ako mi je plata 250€. Gde ću na letovanje, koja kola da kupim. Kakve patike? Jel tamo air max koštaju 19$ ili 190$. Ti uporno gledaš u neke nebitne podatke a ne u najvažniji koliko novca ja dobijam za svoj rad i šta za to mogu da kupim. A o ljudskim slobodama  da i ne pričamo. 

Vrlo dobro znam šta je pozlaćeno. Zato i kažem da u srpskom ne postoji izraz pozlaćeni period.

 

Ти твоји подаци су небитни са становишта стандарда, зато се и кориси паритет куповне моћи. Већ сам ти једном објаснио. Белорусија зависи од извоза у Русију, тамо је рубља пуштена да слободно плива у јесен 2014 како би се заштитили од удара са стране запада, пре свега, кроз обарање цене нафте. То је утицало на извоз Белорусије у Русију јер је роба постала неконкуретна те су почели са наглим слабљењем њихове рубље, тако су у јануару 2015 ослабили своју валуту за скоро 50% да би је онда пустили, мислим, на полу-пливајући курс и како руска рубља опада, тако и њихова опада, како расте руска рубља тако и њихова рубља расте. Руска рубља је везана за цену кретања нафте. Пошто је нафта врло волатилна у последњих 1.5 годину та твоја пребацивања домаће валуте у $ су прилично смешна.

Већ сам ти дао званичну статисику из Русије да су им номинано плате порасле 3% у 2015 а пале 6% у реалним вредностима(утицај веће инфлације). Значи пад није 50% како твоја пребацивања у $ приказују. Да ли разумеш ово? Такође само рачунање у $ може лако до јуна да се промени ако ОПЕК замрзне/сече производњу нафте или тако нешто, јер ће онда обе рубље доста ојачати. Волатилност.

 

Сада ми одговори: како је Белорусија у последњих 10 година напредоавал у односу на Србију 40% а у односу на Бугарску 10-20%, иако су били нижи од Бугара 2006, који су ушли у еу 2007, а Белоруси били изоловани од стране еу?

 

Како би ти превео Gilded Age?

[Lord Protector]

 

 

 

LAKŠE DO PODSTICAJA ZA INVESTITORE Za radno mesto i do 7.000 evra

S. Vukašinović, B. Anđelić | 15. 03. 2016 - 19:49h

Vlada Srbije spustila je granicu za dobijanje državne pomoći sa 250.000 evra ulaganja na 150.000 uz obavezu zapošljavanja najmanje 20 ljudi, saznaje „Blic“.

 

 

Tako će za svako otvoreno novo radno mesto država investitoru plaćati od 3.000 do čak 7.000 evra, u zavisnosti od područja u koje se novac ulaže. Najbolje će proći oni koji imaju nameru da pokrenu ili prošire posao u nerazvijenim krajevima Srbije. Po tom receptu onaj ko ulaže u Vlasotincu dobiće 7.000 evra po radnom mestu a u Beogradu samo 3.000 evra.

  Limit je snižen kako bi podsticaji bili dostupni što većem broju privrednika.

Pored toga, država će investitorima preko toga dati još 10 do 30 odsto novca u odnosu na ukupno ulaganje. Doduše, investitor će pre toga morati da obezbedi 25 odsto ukupnog ulaganja iz sopstvenih izvora ne računajući državnu pomoć. Sve to potvrdio je za „Blic“ i ministar privrede Željko Sertić, koji kaže da je država snizila limit ulaganja kako bi što većem broju privrednika omogućila da koriste ove podsticaje.

- Uredbom je jasno predviđeno da se sredstva isplaćuju u ratama. Iznos svake rate se sada utvrđuje u procentualnom iznosu u odnosu na ukupan iznos dodeljenih sredstava. Uredbom je prvi put obuhvaćena i carinska povlastica na uvoz opreme po osnovu uloga stranog ulagača - kaže Sertić.

RIGOROZNE KONTROLE TROŠENJA

Uredbom je propisana i pojačana kontrola trošenja državnih para. Kontrolisaće se i isplata plata i doprinosa, za šta je zaduženo Ministarstva privrede u saradnji s PIO Fondom i APR. Takođe, ako se utvrdi da je investitor prodao opremu, odobrena carinska povlastica će mu biti ukinuta. Takođe, može se desiti da se sa nesavesnim investitorima raskine ugovor.

 

 

 

 

 

 

 

Ko će i kako da kontroliše zloupotrebe (ovo sa APR-om i PIO fondom je neozbiljno), i zašto se strancima daje isto kao domaćim privrednicima? 

Edited March 16, 2016 by slow

[Prospero]

Pa zato što je ta famozna domaći/strani razlika prilično porozna.

 

Podržiš domaćeg investitora i on za godinu dana proda firmu strancu, koji je efekat toga ako ti je bilo srcu milo da podržiš domaće?

[Lord Protector]

Pa zato što je ta famozna domaći/strani razlika prilično porozna.

 

Podržiš domaćeg investitora i on za godinu dana proda firmu strancu, koji je efekat toga ako ti je bilo srcu milo da podržiš domaće?

 

Pa može da proda ali mora da vrati novac koji je uzeo ako izlazi iz vremenskog okvira koji je propisan. Kao da prodaješ nekretninu pod hipotekom, mora da postoji neko ograničenje. Subvencija bi bila neka vrsta hipoteke, u suprotnom bi to bio samo veliki krematorijum novca poreskih obveznika i el dorado za partijsku bratiju. Mislim da ovo sa subvencijama trebalo da ide preko neke banke, da podleže rigoroznim proverama kao za kredit: biznis plan, provera likvidnosti, tako dalje i tako redom. Jedino bi tada imalo smisla.

Edited March 16, 2016 by slow

[Prospero]

Pa daš hipoteku na fabriku, biznis plan ostaje funkcionalan, fabrika ostaje gde jeste i kakva jeste samo je dobila novog vlasnika koji nastavlja da izmiruje obaveze.

 

Ko je lud da aktivira takve hipoteke koje redovno vraćaju novac?

[Lord Protector]

Pa daš hipoteku na fabriku, biznis plan ostaje funkcionalan, fabrika ostaje gde jeste i kakva jeste samo je dobila novog vlasnika koji nastavlja da izmiruje obaveze.

 

Ko je lud da aktivira takve hipoteke koje redovno vraćaju novac?

 

Naplata ide od novca koji je domaći vlasnik dobio za fabriku prilikom prodaje. Novog vlasnika ništa ne opterećuješ.

[Prospero]

Šta je svrha kolaterala onda ako ne da se naplatiš u krajnoj instanci, daješ pare domaćem investitoru na časnu reč?

[bigvlada]

Problem sa Slovačkom je što su sva jaja stavili u jednu kotaricu, automobilsku industriju. Ako tu nešto krene naopako ugasili su. 

 

Oni bar imaju jaja i košaricu. 

 

http://www.jutarnji.hr/hrvatski-seljaci--pisite-srbijanskoj-vladi-da-vam-trebaju-imt-traktori-/1402989/

 

 

http://www.hrt.hr/318085/vijesti/bjelovarski-traktori-putuju-i-iran-prvi-nakon-ukidanja-sankcija

 

[palikaris]

Pa za to skakutanje je potrebno i okruženje koje je podsticajno za takve egzibicije.

 

Moraš nekom velikom da budeš bitan, za nešto, da bi te podržao preko mere kojom podržava ostale. Te priče kako se skače sam od sebe su besmislica. Na šta ćeš da skočiš, ko će da ti omogući doskok?

 

 

Uostalom, mi smo bili "sirotinja" zadnjih 200 godina, uvek u sličnom društvu. Jel ti to ispod časti?

Ovako mozes samo sam sa sobom da diskutujes.

[namenski]

Prospero ne diskutuje.

On zna 

[Lord Protector]

Šta je svrha kolaterala onda ako ne da se naplatiš u krajnoj instanci, daješ pare domaćem investitoru na časnu reč?

 

Nema nikakve časne reči, domaći investitor prolazi sve provere kao da traži novac od banke. Rizik uvek postoji, ali on nema veze sa ovom prevremenom otplatom subvencija. U ugovoru o subvenciji lepo piše koliko je njegovo važenje, ako piše pet godina onda ako hoće da proda firmu strancu u trećoj godini mora da vrati subvencije. Ako nema od čega onda od novca koji je dobio prodajom firme. 

Edited March 16, 2016 by slow

[Lord Protector]

Oni bar imaju jaja i košaricu. 

 

http://www.jutarnji.hr/hrvatski-seljaci--pisite-srbijanskoj-vladi-da-vam-trebaju-imt-traktori-/1402989/

 

 

http://www.hrt.hr/318085/vijesti/bjelovarski-traktori-putuju-i-iran-prvi-nakon-ukidanja-sankcija

 

 

 

 

Sa Slobodanom Miloševićem Srbija je vraćena u srednji vijek, s vlašću iz 2001. u prvobitnu zajednicu, a nova vlada će nas dovesti u robovlasnički sistem”, zloguko prognozira socijalistički direktor slavne tvornice koje više nema.

 

Sad će Luter seljacima da kaže da sami proizvode traktore, država sa tim nema ništa

[Prospero]

Pored svih tih mumbo jumbo uslovljavanja vise mu se isplati da ode u regularnu banku

 

by Tapatalk

Edited March 16, 2016 by Prospero

[Lord Protector]

.

Edited March 16, 2016 by slow