Permanentna kriza domaće ekonomije

[Tribun_Populi]

Uzeo si jedan primer uspešne privatizacije po modelu koji ti je drag (ili bar nešto najbliže tome što se desilo u Srbiji), ali nisi pokazao kako se to generalizuje na sve ostale primere. Tako i ja mogu da uzmem primer neke uspešne privatizacije po postojećem modelu (a bilo ih je nekoliko) pa da kažem, vidi, kako je super.

 

Takođe, ne vidim kako Hemofarm dokazuje dve stvari koje si tvrdio:

 

1) poredeći nas sa Slovencima, lamentirao si nad činjenicom kako je kod njih većina firmi ostala u domaćem vlasništvu, i to one najveće i najjače a kod nas nije; a taj Hemofarm, privatizovan onako kako bi ti mislio da treba, na kraju je završio u 100% nemačkom vlasništvu. Dakle ako gledamo tu posledicu, nema neke razlike u odnosu na direktnu prodaju strancima tenderom.

 

2) tvrdio si da bi radničko akcionarstvo podstaklo preduzetništvo i razmišljanje na preduzetnički način. Ja ne vidim da se to dogodilo u Vršcu, iz samog članka se vidi da je novac otišao u potrošnju, a i ja se sećam manije oko toga kada se prodavao Hemofarm, bilo je po novinama, i većina ljudi je kupovala kola, stanove, i belu tehniku (zapravo lično poznajem nekoga ko je od prodaje akcije Hemofarma Štadi kupio stan u Beogradu). Zapamtio sam i jednog iz iz novina koji je hteo da uloži pare u posao, ali je na kraju odustao jer žena nije htela ni da čuje, insistirala je da se ćerci kupi stan u Novom Sadu. Dakle razlika je u tome u odnosu na preovlađujući model privatizacije bila u tome što je tih nekoliko stotina miliona evra, umesto da je otišlo u budžet (pa preko njega, opet uglavnom u potrošnju), otišlo direktno u džep nekoliko hiljada ljudi, uglavnom u Vršcu i okolini, pa onda opet u uglavnom u potrošnju. Tebi je možda draže što je tako (i meni je, uglavnom, zbog antipatija prema političarima koji kontrolišu budžet), ali ako ostavimo emotivni utisak na stranu, pitanje je da li je to zapravo pravednije.

 

Naravno. Samo da dočaram, rekoh.

 

Taj primer je toliko dobar samo zbog postignute cene - to je skoro 1/10 ukupnog prihoda koji je država naplatila prodajući firme od 2001. do 2010. godine, i polovina onoga što je dobijeno za NIS. Direktno pokazuje koliko je država loš prodavac ičega.

 

Ovo drugo, bi, ja ni jednog trenutka nisam sporio da bi mnogo otišlo u potrošnju, verovatno pretežni deo. Ali pazi, mnogo bi više otišlo u potrošnju nego što jeste, a i ne bi trošila država (na način na koji inače troši) nego bi trošili radnici.

 

Niko ne može sa sigurnošću da tvrdi da li bi, uz odgovarajuće kanalisanje (poput, eto, Babića na TVu, samo da je iza toga stala država) više para otišlo u investicije. Da se je radilo na tome i da je to bila zvanična ekonomska politika, mnogi su mogli postati komponentaši i kooperanti dotadašnjih firmi gde su radili (uglavnom je prodaju pratio i outsourcing celokupne logistike prvo, pa onda i pojedinih proizvodnih segmenata). I ne manje važno, imao bi mnogo veći kapital u privatnim rukama, koji bi mogli da privuku domaći privatni institucionalni investitori (banke, investicioni fondovi, penzioni fondovi), da se je na vreme krenulo u tom pravcu.

 

I poslednje, mnoge firme ne bi bile tržišno atraktivne za prodaju na ovaj način (preuzimanjem), već bi radnici bili osuđeni da se bore pokušavajući da poprave ekonomski položaj. Kad tome pridodaš njihovu afektivnu vezanost za te firme, verujem da bi rezultat bio mnogo bolji od dosadašnjeg "restruktuiranja".

 

 

 

Problem leži, rekoh to na više mesta, u političkoj ravni - ne bi bilo Prosperove kontrarevolucije s Miloševićevim tajkunima u glavnoj ulozi, opstao bi sitni i srednji menadžment iz onog vremena i vukao na neku svoju stranu. Njih bi teško bilo kontrolisati. Ja s tim nemam problem, mislim da je to bila manja cena (uostalom, to su deca koju je kontrarevolucija, koju su izneli, pojela). On ima.

 

 

Zaboga slowe. Ako je neko prepotentan, pun neznanja, nepoznavanja podataka i materije, dogmatičan, a da usput namerno iskrivljuje istinu ili otvoreno laže, onda je to šarlatan Katić.

 

Brate, ako ti kod Prokopijevića ne vidiš prepotentnost i još jednu, po meni mnogo opasniju, tezu - onda ne znam šta dalje. Ovo je 1 Gavrilo Milentijević uradak ovog ranga:

 

 

https://www.youtube.com/watch?v=n3mUdc8Yc4E

 

 

a to što je sa obrnutog ideološkog spektra mu ne oduzima na (negativnom) značaju. Dakle, ovaj narod ne ume da poštuje svoje ekonomiste jer je kolektivistički u duši. Brate, koja je to negacija predstavničke demokratije i koje ogoljavanje suštine ovoga što se izdaje za nju, a što je kod nas uspostavljeno, to je prosto neverovatno. I ono, hvala na tome, nije moglo bolje.

Edited March 11, 2016 by Tribun_Populi

[Prospero]

Da, pošto tajkuni nisu inače pokupovali radničke akcije (kako bi radnici, sasvim razumljivo, pokupovali stanove, kola i veš mašine) tamo gde su dati vaučeri i uopšte transfer vlasništva na zaposlene.
 
Inače, oko tajkuna, da se ponovimo:
 
 

...
Zato što je belodano da privatizacija (a u biti relativno mirna kontrarevolucija, kako sam već rekao) nije sadržavala bitan element a to su bili pošteni, solventni, likvidni, tržišno dobro pozicionirani i međunarodno povezani srpski kapitalisti koji su trebali da učine dve stvari - po razumnoj ceni prenesu vlasništvo na sebe i sačuvaju neke kapacitete firmi uz idelani scenario zadržavanja i proširenja osnovnih delatnosti kroz rešavanje dugova i ulaganja. Ove dve funkcije, pričamo o modelu, svakako nisu mogli da ispune ni radnici, drugu pre svega. A jedan od osnovnih problema je bio nedostatak tržišta kapitala, od toga nije bilo bežanja i iz koga su se dobrim delo porodilo i takvo stanje.
 
Drugim rečima - krađa, marifetluci, leva ruka desni džep su bili evidentno neizbežan faktor tranzicije, kao i u svim IE zemljama u manjoj ili većoj meri, a u srpskom slučaju sa specifičnim nasleđem rata, sankcija, hiperinflacije i kriminalizovanih tokova novca posebno.

 

 

 

 

Problem leži, rekoh to na više mesta, u političkoj ravni - ne bi bilo Prosperove kontrarevolucije s Miloševićevim tajkunima u glavnoj ulozi, opstao bi sitni i srednji menadžment iz onog vremena i vukao na neku svoju stranu. Njih bi teško bilo kontrolisati. Ja s tim nemam problem, mislim da je to bila manja cena (uostalom, to su deca koju je kontrarevolucija, koju su izneli, pojela). On ima.

 
Oko podvale da imam problem sa vlasništvom zaposlenih:
 

...
Oko radničkog akcionarstva - ja nemam nikakav specifičan stav prema tome ko je titular firmi, pa nemam uopšte negativan stav prema tome da radnici imaju vlasništvo nad firmom u kojoj rade.
 
Problem je što tvoj model ne rešava skup problema o kojima smo diskutovali, a koji je predstavljao trivijalno prenošenje vlasništva na radnike date fabrike. I to ima nepravedne elemente (koje je Luther već spomenuo) jer društvena imovina nije pripadala samo radnicima date firme (radnici nisu imali vlasnička prava u periodu društvenog vlasništva, samo prava korišćenja) nego je imala širu bazu, pa taj transfer pada i na principu pravednosti jer gubitnicima ostavlja one ljude koji rade u recimo zdravstvu, školstvu, prosveti, nauci itd, tj u sektorima koji nikad (recimo to tako) neće biti privatizovani, a pritom su kroz razne društvene mehanizme učestvovali u investiranju u fabrike, ubiranju prihoda iz njih itd.
 
To ne može biti poštenije od one Dinkarine podele besplatnih akcija en bloc; povrh toga, ne mislim da treba fetišizovati rad i radno mesto kao što su to pre 60+ godina radili socijalisti.

Edited March 11, 2016 by Prospero

[Luther]

Evo nama recepta za uspesno preduzetnistvo!!!

Padne ti na pamet, zavrtis Google, vidis da inovacija ima koliko 'oces, - krenes u preduzetnistvo.

Umuvas    se kod FAS, srafovi za stop svetla, kvalitet, rokovi, stabilan partner i - capcarap.

Onda napravis fabriku u Italiji, nista jahte i starlete, samo dobri inzenjeri, i onda

 

Kupac: NASA

Artikal: sraf 

JM: komad 

Kolicina: 10.000.00 

Cena/JM:  US $ 1.000.00,

Vrednost fakture: US$ 10,000,000.00

 

Vidi samo oko memoranduma i prigodnog logoa, mozes i sa Prosperom....

 

 

Da sam samo znao da je ovako lako....

Pokušao sam da ti nekako stvari objasnim kao malom detetu, ili zlatnom ritriveru, ali ne vredi. Ja uprošćenije od ovoga ne mogu. Ni najjednostavnije metafore ti nisu jasne ali glavu gore, kažu da se sa time može živeti.

[Luther]

Разумемо се ми око идеје да највећи стручњаци из својих области треба да воде ову државу.У пракси је то просто немогуће јер не могу од лопова.Код нас бре и кућни савет зграде воде дебили а камоли државу.

Од срца ти желим да ти се сан оствари.И ја имам не баш такав али пецање у Русији у трајању од 7 дана би испунило доста мојих жеља.

Tu imaš dva problema.

Prvi je da ne postoji „stručnjakomer“ da izmeri ko su nastručniji ljudi i da su baš oko te stručnosti ljudi veoma podeljeni.

Drugi je, a posebno kada je ekonomija u pitanju, da i ljudi kojima se priznaje da su veoma stručni mogu da se veoma idološki razlikuju. Koga bi ti uzeo da ti vodi ekonomiju Hajeka ili Kejnsa?

Ti svoj san o pecanju možeš verovatno relativno lako da ostvariš. Pretpostavljam da to nije više od par hiljada nečega. Malo napornog rada, štednje i eto. Želim ti da te niko ne upita kud si krenuo kada tamo kreneš. Ono moje ne može ni da se sanja, glupo je sanjati neverovatne ishode.

[Luther]

Samo screw around Srbiju spasava, a bogami i NASA-u

Mora da ti je bilo pakleno teško dok si došao do ovog kinky zaključka. A zadovoljstvo je pretpostavljam bilo kao kad Strugacki, upornošću trogodišnjeg deteta koje zna da radi nešto nedolično ali ga to zabavlja, ponavlja naziv muškog i ženskog polnog organa i to u augmentativu, za šta mora da postoji neki dublji razlog a u koji ja nisam dovoljno stručan da proniknem.

Nastavi dakle da jezdiš na tvom državnom traktoru poljima državnih kombinata uz muziku državotvornog Katić&Co benda. Što baš ja da te budim iz matrixa.

[Luther]

Rešava majstore nekoliko državnih problema.

 

Prvi državni problem koji rešava je zapošljavanje (ustavni posao države), drugi problem je veći prihod države (ustavni posao države) i treći problem je tehnološki razvoj (ustavni posao države). Dakle tri posla koja su u okvirima nadležnosti države,a što piše u njenom osnivačkom aktu, rešava privrednik svojom inicijativom. I zato je posao države, dokle god je uređena ovako kako jeste tj. dokle god u ustavu piše to što piše, da tom privredniku mete i čisti ispred nogu - samo da pokrene posao i da radi - jer će na taj način (posredno) i država ostvariti svoju funkciju.

Mislio sam prvo da nastavim raspravu o privatizaciji ali sam onda video ovo pa te molim da mi pomogneš: u kojim članovima ustava Srbije piše da je ustavni posao države(ma šta ovo značilo) da „rešava zapošljavanje“(kako da ga rešava?) „povećava prihod“ ili se bavi „tehološkim razvojem“.

Edited March 11, 2016 by Luther

[Luther]

Ко пореди Србију са САД, Ј. Корејом и Јапаном данас?

Пореди се када су били сиромашни или сиромашнији од данашње Србије. САД су после Грађанског рата увеле јак протекционизам у идустрији. Уосталом, то је можда био најважни разлог за рат између севера и југа. Али се слажем да је поређење Србије и САД, у то време, када нису имали велику број становника али су имали велики прилив становника и огромне ресурсе., празну земљу у добром геогфрафском подручју, лоше.

Пример Ј. Кореје је много ближи Србији и они су доста другачије радили од Србије, Бугарске или Румуније и свих тих несрећника по И. Европи што живе од задуживања. Једине две земље које бих издвојио у овој области су Словенија и Чешка.

Заниљмиво да су обе земље имале ваучерску приватизацију, да нису тако лако продавали државну имовину и да је данас чешки енергетски гигант ČEZ Group у државним рукама.У ствари ми би требали да се поредимо са Чесим са којим делими много тога заједничког у демографском и географском погледу. Од броја становника од тога да не излазимо на море, величине земље и саме географије земље су сличне, српска је можда повољнија али зато Чешка има далеко већу традицију индустрије и била је развијенија од Србије 1990.

Врло занимљиво за Чехе да их је пуно захватила Азијска криза 1997, и да су од 1997-2000 сваке године имали пад бдп. Што је утицало да побољшају банкарски систем, што ће им пуно значити током кризе 2008/09 јер је 99% задуживања било у домаћим крунама. За разлику од Србије, Мађарске, Румуније...

Занимљиво је да све земље у И. Европи слабо расту без новог спољног задуживања.

Za USA su dalekovidi ljudi još sredinom 19.veka govorili da će postati svetska sila br.1.I to ne zahvaljujući protekcionizmu. Osim toga protekcionizam ti u Srbiji 21. veka neće na dobro izaći. J.Koreja je takođe neuporediva po: broju stanovnika, političkoj situaciji(USA itd) trgovinskom položaju(sused Kine) radnoj i svakoj drugoj kulturi i još mnogo drugih stvari.

Što se tiče Češke svakako se treba ugledati na države bliskog položaja i sličnog istorijskog razvoja. Eto mi smo se i ugledali pa imamo srpski ekonomski gigant EPS+EMS u državnim rukama.

[Luther]

Ne, nego svaki sistem ima svoje prednosti i mane. Da li je SDK kriv što ga je državni vrh terao da krši propise? Po čemu se to razlikuje od situacije iz poslednjih petnaestak godina gde političari narede banci da ovome ili onome daju kredit pa banka na kraju propadne? Mi smo jednostavno uništili ono što smo imali jer je osrednje pa smo posle krenuli da smišljamo šta ćemo da napravimo što će biti dobro. Imam dvoje revizora u familiji (jednog ovlašćenog) pa sam se naslušao više nego dovoljno horor priča iz srpske ekonomije (iz perioda koji bi Prospero da ponovimo, ako može). Ono što mi nismo nikada uradili a Amerikanci jesu je to što se oni nisu libili da ucmekaju kompaniju kojoj su klijenti bili važniji od propisa (Enron/Arthur Andersen). 

 

A to da ako je nešto jedinstveno je automatski loše je opet relativno. Vekovima se na Baliju pirinač gajio jedinstvenom metodom (samo sam ovlaš čitao o konkretnom postupku ali mislim da je sastavno deo i društvena zajednica za raspodelu vode što me malo podsetilo na staroegipatske optšine(nome)). Nakon što je Indonezija proglasila nezavisnost pokušali su da povećaju prinose tako što će dovesti stručnjake sa zapada, koristiti herbicide i ostale moderne metode. Rezultat je bio da su ti novi metodi davali manje pirinča od onih koje su zamenili (bio je kratak uvod o tome u jednom broju Mog Mikra). Pre neki dan gledam CNN i ide reklama gde vidim da su vratili tradicionalni metod gajenja pirinča kao i da je to sada pod zaštitom UN kao nematerijalno dobro. 

 

Ono što hoću da kažem je da ako neka metodologija uspeva u jednom društvu ne znači nužno da će uspeti svuda ili imati svuda iste rezultate. I u ekonomiji imamo sličan primer: neke države imaju fiskalne kase u radnjama dok druge nemaju, tj. negde su ljudi odgovorni prema sebi i društvu a negde ih treba naterati da to budu. Mi smo u drugoj kategoriji. 

 

Ne, SAD sistem je bio jako dobar (što se da videti po ekonomskom rastu, platama i razlici između najviše i najmanje plate) dok nisu odlučili da prate lošu (za stanovništvo) politiku uvođenja ofšor lokacija u poslovanje i smanjenja poreza bogatim slojevima stanovništva. Uzgred, budžeti nisu toliko puni koliko bi mogli da budu (Voren Bafet koji se iznenadio što kao multimilijarder plaća manji porez od svoje sekretarice, Apple koji je parkirao planinu para u Irskoj, Džordž Buš koji moli firme da vrate pare u zemlju obećavajući im mizernu taksu na tu rabotu itd...).

1.Platni promet treba da se odvija preko banaka jer su klijenti u bankama i uvođenje još nekoga sa strane poskupljuje proces. PP je čisto tehnička stvar, elektronski protok podataka koji se saldira u NBS. Kontrolnu poresku funkciju radi država kroz svoje organe koji mogu da se zovu kako god hoćeš. Evo neka se umesto Uprava prihoda zove SDK Ili ZOP tu se ništa ne menja. Samo ti ne treba pet nivoa te kontrole nego jedan koji kršteno radi.

 

2.Drugi i treći pasus se potpuno slažem, ne uspeva sve svuda ali ljudi putem pokušaja i promašaja vide šta može a šta ne. Kada vide da greše okrenu se nečem drugom ili vrate na staro ako je bilo bolje. E pa Kardeljevo čedo SDK je isprobano u praksi i pokazalo se kao loše, usporava i poskupljuje platni promet a od zloupotreba ne štiti bolje od drugih sistema. Nemoj misliti da oni silni atašei po ambasadama nisu do najsitnijih detalja izučili kako to funkcioniše SDK/ZOP u praksi i javili gde treba, Zato ih i plaćaju. I niko se nije primio da to kod sebe uvede a to treba da ti nešto govori.

 

3.Ovo oko poreskih rajeva je složena stvar i van je teme topika. Kakobilo ni Apple ni Bafet nisu prekršili zakon, da jesu poreska bi ih odrala. Kod nas ista ta poreska dozvoljava odabranima da krše zakon i ne plaćaju poreze i doprinose i u tome je razlika. Generalno sam protiv poreskih rajeva i mislim da bi ih trebalo uništiti ali isto tako i redefinisati(smanjiti)ulogu države i samim timi poreze. Niži porezi a bez poreskih rajeva.

Edited March 11, 2016 by Luther

[Luther]

Pa kako posluje transatlantska trgovina sa onakvim brzim jačanjem dolara, ili švajcarci kad odjednom otpeguju franak? Oni se ne kockaju?

 

Anyway, postoji više opcija, pa neka se bira.

Možeš da hedžuješ kupoprodaju deviza(i u našim bankama naravno) uz malu proviziju, tako da nema kocke. A sve rizike u poslovanju ne možeš da isključiš, premija na to bi premašila vrednosti robe.

 

 

Istina boli

Samospoznaja je prvi korak ka ozdravljenju.

[Tribun_Populi]

Nema nikakve podvale.

 

Ekonomija je i političko pitanje, ko bi rekao.

 

Uostalom, bila bi dobra kolektivna katarza™ da je neko imao muda da šutne u dupe milionče ljudi s posla u roku od odmah i uputi ih pred kancelarije SPS i SRS da tamo traže pare sa bakljama i vilama. No, ispalo je drugačije, bummer.

 

---

 

 

 

Zato što je belodano da privatizacija (a u biti relativno mirna kontrarevolucija, kako sam već rekao) nije sadržavala bitan element a to su bili pošteni, solventni, likvidni, tržišno dobro pozicionirani i međunarodno povezani srpski kapitalisti koji su trebali da učine dve stvari - po razumnoj ceni prenesu vlasništvo na sebe i sačuvaju neke kapacitete firmi uz idelani scenario zadržavanja i proširenja osnovnih delatnosti kroz rešavanje dugova i ulaganja. Ove dve funkcije, pričamo o modelu, svakako nisu mogli da ispune ni radnici, drugu pre svega. A jedan od osnovnih problema je bio nedostatak tržišta kapitala, od toga nije bilo bežanja i iz koga su se dobrim delo porodilo i takvo stanje.

 

Drugim rečima - krađa, marifetluci, leva ruka desni džep su bili evidentno neizbežan faktor tranzicije, kao i u svim IE zemljama u manjoj ili većoj meri, a u srpskom slučaju sa specifičnim nasleđem rata, sankcija, hiperinflacije i kriminalizovanih tokova novca posebno.

 

 

Državna razvojna banka je specifičan instrument koji može a ne mora da postoji, podložan je političkoj i stručnoj debati oko svoje korisnosti i nije uslovljen nekim strukturnim problemima pa da kažemo da je nezaobilazan.

 

 

U uslovima u kojima 45 godina takvi nisu ni mogli postojati, naravno da nije bilo poštenih, solventnih, tržišno dobro pozicioniranih i međunarodno dobro povezanih srpskih kapitalista. Sve i da ih je bilo, sledeći logiku profita čisto sumnjam da iko od njih u datoj situaciji (tj. primenjenom rešenju prodaje većinskog dela sa postojećim mehanizmima) ne bi bio oportunista - nastojeći da po minimalnoj ceni kupi i maksimizuje profit, kad se već može lagano korumpirati i kao što i rade Slobini tajkuni podjenako kao i strendžeri.  Najviše što si imao su sposobni, koliko-toliko pošteni i neokaljani samoupravni direktori sa nešto (preživelih) poslovnih veza po inostranstvu, i nada da će takvi preduzeti sve što umeju kako bi osposobili firmu te na taj način pre svega sebi, a onda i ostalima obezbediti egzistenciju. Stoga je izbor bio da li želiš novih tisuću hrvatskihsrpskih porodica (©by dr Franjo Tuđman ), pri čemu ćeš da zažmuriš na poreklo kapitala i nastaviš gde je stao Zloboleon, ili očuvanje i unapređenje ekonomske demokratije i nastaviš gde su stali komunisti.

 

Obzirom da očigledno nemaš problem s ovim prvim izborom, to te u mojoj vizuri svrstava u solidnog ekonomskog desničara, a tu su već razlike između nas suštinske.

 

 

Ma OK, kad ovako jasno postavimo stvari, onda je i jasno da se debatuje sa suprotstavljenih polaznih osnova.

 

Pominjao sam ja to već, samo me ili nisi ispratio do kraja ili nisi zapazio. Krupne kapitaliste si u igru uveo ti, kažem tačno, nije ih bilo. Max. što si mogao dobiti 2001. godine je s jedne strane Mišković, s druge Miki Savićević.

 

Pa ti izaberi.

 

Ima kontrarevolucije.

[Utvara]

 

Krupne kapitaliste si u igru uveo ti, kažem tačno, nije ih bilo.

 

Ovo nije tačno.

[hazard]

Naravno. Samo da dočaram, rekoh.

 

Taj primer je toliko dobar samo zbog postignute cene - to je skoro 1/10 ukupnog prihoda koji je država naplatila prodajući firme od 2001. do 2010. godine, i polovina onoga što je dobijeno za NIS. Direktno pokazuje koliko je država loš prodavac ičega.

 

 

A koliko je para država zaradila prodajući Mobtel? To je cena dva puta veća od Hemofarma. Uzeo si jednu od najuspešnijih srpskih kompanija, jednu od par izuzetaka u moru ruinirane ekonomije, i onda na osnovu toga izvukao zaključke. Naravno da je Hemofarm 10% prihoda od privatizacije, kao što je Mobtel bio još više. Kada imaš uništenu ekonomiju sa par firmi koji vrede, logično je da ti jednocifren broj firmi pokrije veliki % ukupnih prihoda.

 

 

Ovo drugo, bi, ja ni jednog trenutka nisam sporio da bi mnogo otišlo u potrošnju, verovatno pretežni deo. Ali pazi, mnogo bi više otišlo u potrošnju nego što jeste, a i ne bi trošila država (na način na koji inače troši) nego bi trošili radnici.

 

 

Na osnovu čega tvrdiš da bi više otišlo u potrošnju nego što jeste? Smatraš da bi se na ovaj način uvek dobila viša cena? Ja baš i ne mislim tako, zašto je prosečni radnik zaostao iz vremena samoupravljanja bolji procenitelj vrednosti svoje firme od nekog računovođe u agenciji za privatizaciju? Zašto misliš da mnoge firme ne bi otišle ispod cene jer bi neki tajkun zajebao dovoljno akcionara dok ne dođe do 51%?

 

Pritom, opet, kažem, jasno je da bi svakom radniku ponaosob bilo draže da je dobio pare od privatizacije umesto da je većina otišla u budžet, ali da li je to u globalu pravednije i bolje?

 

Jer ti ovde sada unosiš neosnovan šbbkbb:

 

 

 

Niko ne može sa sigurnošću da tvrdi da li bi, uz odgovarajuće kanalisanje (poput, eto, Babića na TVu, samo da je iza toga stala država) više para otišlo u investicije. Da se je radilo na tome i da je to bila zvanična ekonomska politika, mnogi su mogli postati komponentaši i kooperanti dotadašnjih firmi gde su radili (uglavnom je prodaju pratio i outsourcing celokupne logistike prvo, pa onda i pojedinih proizvodnih segmenata). I ne manje važno, imao bi mnogo veći kapital u privatnim rukama, koji bi mogli da privuku domaći privatni institucionalni investitori (banke, investicioni fondovi, penzioni fondovi), da se je na vreme krenulo u tom pravcu.

 

 

Ja ne vidim uzročno-posledičnu vezu između radničkog akcionarstva i ovoga što ti iznosiš kao poželjan ishod. S jedne strane si u fazonu da je trebalo dati radnicima akcije i prepustiti ih tržištu, a s druge da je to trebalo da prati zvanična ekonomska politika pravljenja malih zavisnih preduzeća od tih radnički privatizovanih soc. ,,giganata". Kako se od A (radničko akcionarstvo i min. 51% vlasništva radnika nad firmom) nužno dolazi do B (mnoštvo novih firmi podizvođača u vlasništvu bivših radnika koji tako posredno nastavljaju rad za svog bivšeg poslodavca), meni nije baš jasno. Tojest, ne vidim zašto je A neophodan (prihvatiću da nije dovoljan, to ni sam ne tvrdiš) uslov za B.

 

Ja tako mogu da ti kažem da je ta politika outsourcinga mogla da se radi i bez deljenja akcija radnicima, pa da bi onda bilo još bolje da se nakon takvog restruktuiranja matični ex-gigant proda tenderom nekom stranom investitoru koji bi ubacio svež kapital koji bi onda došao i do tih novopečenih kooperanata.

 

Ili opet, mogu da kažem, da je zvanična politika države bila da se sve pare od privatizacije daju u infrastrukturu i obrazovanje, umesto u plate, penzije i stranačko zapošljavanje, da bi danas bili u mnogo boljem stanju, i da je sa takvom politikom mnogo bolje da pare od privatizacije idu u budžet umesto u potrošnju, jer bi te pare bile daleko pametnije potrošene (bolje da su se trošile na puteve, pruge i škole nego na kupovinu bele tehnike i stanova).

 

Hoću reći, ti uzimaš željeni model privatizacije (radničko akcionarstvo) jer ti se politički/ideološki/štagod više dopada (poštuje nasleđe samoupravljanja itd.), njegovo propagiranje braniš činjenicom da je država lošiji upravnik i da nije sprovodila dobru politiku (vidi na šta je ličila privatizacija), ALI onda pretpostavljaš neku drugačiju, bolju državnu ekonomsku politiku (podrška stvaranju kooperanata) da bi onda od svog željenog modela privatizacije dobio ružičasti ishod. To jednostavno nije logički konzistentno, već predstavlja spisak tvojih lepih želja. Mislim, i to je OK, i ja mogu sa modelom privatizacije potpuno obrnutim od tvog da dođem to jednako ružičastog ishoda sve pod pretpostavkama da na vlasti nije sedeo onaj koji je sedeo nego neko drugi.

 

Ono što ja pokušavam da ti kažem je - ako pretpostavimo jednako rđavu državu, ja ne vidim kako bi tvoj model privatizacije doneo u globalu bolje rezultate od ovog modela koji promenjem. All other things remaining the same, mislim da bi bili na jednako lošem mestu danas samo do njega došli malo drugačijim lošim putem. Jednostavno ne vidim kako bi deljenje akcija uglavnom propalih i nesolventnih firmi radnicima dovelo do toga da ekonomska politika države u ostalim segmentima bude bolja. Ti možda misliš da je i takav ishod poželjniji, jer bi se makar ,,ispoštovalo" nasleđe samoupravljanja ili šta već, ja s druge strane ne mislim da je samoupravljanje nešto što je vredelo poštovati i zadržavati (jer je bilo fundamentalno neuspešno, da je vredelo nešto ne bi smo bili tu gde jesmo), zanimaju me samo praktične strane privatizacije i ekonomske politike uopšte, da li je ishod po prosečnom građanina dobar ili loš. Opet, da ponovim treći put, ja ne mislim da je ishod sprovedene privatizacije i sprovedene ekonomske politike bolji, ali opet ne vidim zašto bi tvoj model bio bolji sa svim ostalim faktorima na istom, niti kako bi taj tvoj model značajno uticao na promenu tih ostalih faktora.

 

 

I poslednje, mnoge firme ne bi bile tržišno atraktivne za prodaju na ovaj način (preuzimanjem), već bi radnici bili osuđeni da se bore pokušavajući da poprave ekonomski položaj. Kad tome pridodaš njihovu afektivnu vezanost za te firme, verujem da bi rezultat bio mnogo bolji od dosadašnjeg "restruktuiranja".

 

 

Pod jedan, mnoge te neatraktivne firme bi završile u stečaju pa u likvidaciji, a radnici ne bi samo slegli ramenima i rekli ,,jebiga to je tržište, šta da radim, idem da gajim pečurke, sami smo krivi što se nismo snašli, pročitaću još jednom Adama Smita pa će moj sledeći biznis možda biti uspešniji". Kao što je Luter pre mnogo strana lepo primetio, ti radnici bi onda otišli u Nemanjinu da protestuju, kukali bi kako su ,,ovi odozgo upropastili firmu 90tih a sad su nama ostavili da se snalazimo, nismo mi krivi", tražili bi da im država poveže staž, overi knjižice, da subvencije, ,,duradi nešto" i tako dalje, štrajkovali bi glađu, sekli sebi prste, kao što i danas rade i kao što su radili 2000tih. Stvarno ne razumem otkud ideja da bi svima sinulo u glavi ,,ah sad sam akcionar čovek investitor, odgovoran sam za sebe!". Kada bi propali, naravno da bi tražili pomoć države, da li je firme preko 50% u vlasništvu radnika ili ne nije bitno. Naše samoupravljanje nije bilo tržišno, nisu to bile klasične firme koje su jurile profit pa jebiga ko preživi preživi a ko propadne propadne, samo što su njima upravljali radnici a ne neki spoljašnji investitori. Kao što je već izneseno na ovom topiku nekoliko puta, to su bile firme naslonjene debelo na državu. Kada bi neki OUR štucao, bio u gubicima, nesolventan, ne bi se nad njim redovno otvorio stečaj već bi išla neka vrsta bejlauta potpomognuta i na kraju plaćena od države. Sve je već lepo opisano tako da nema potrebe da se ponavljam.

 

Dalje, ne znam zašto misliš da bi država, nakon što bi podelila akcije radnicima, postala a priori disciplinovanija i odjebavala njihove zahteve za pomoć, zaštitu, subvencije? Imali bi opet firme koje su godinama ,,u restruktuiranju" i pod zaštitom od poverilaca jer eto ne može se ugasiti X hiljada radnih mesta, samo što bi te firme bile u većinskom radničkom vlasništvu umesto u državnom.

 

Govorim dakle, da ne bude zabune, o onim firmama koje ne bi imale perspektivu i koje bi i pod radničkim akcionarstvom svejedno završile u buli.

 

Na kraju, mislim da debelo precenjuješ ,,afektivnu vezanost" radnika za firme. Danas je afektivna vezanost retroaktivna stvar, kada nemaš ništa i kada si spao nisko onda se naravno sećaš kako je bilo super u preduzeću™. I to je naravno razumljivo. Međutim da je tranzicija uspela na neke druge načine, da su preduzeća™ nadomestila neka nova radna mesta, lepo plaćena, bolelo bi ljude ona stvar za njih i niko ne bi pričao o ne znam kakvoj afektivnoj vezanosti. To je ono što sam rekao ranije, neuspela privatizacija bode oči, pa se ljudi hvataju za to umesto za neke druge važnije segmente ekonomske politike od 2000. naovamo.

 

Evo npr. moja baba je bila akcionar Tehnoprometa (tj. još uvek je ukoliko ta firma još uvek postoji), pola života je radila tamo, nijedanput nije otišla za 20 godina (akcije je mislim dobila sredinom 90tih) na skupštinu akcionara, i ako su je redovno poštom svaki put pozivali.

 

Jednostavno, da je ta afektivna vezanost nešto mnogo bitna, OURi bi još dok su bili OURi daleko bolje poslovali, a ne bi standard bio kraduckanje i gledanje prevashodno ličnog interesa. Siguran sam da je među OURima bilo svetlih izuzetaka, ali da su to bili izuzeci potvrđuje ukupno stanje SFRJ ekonomije. Samoupravljanje, istorijski promašaj.

Edited March 11, 2016 by hazard

[Tribun_Populi]

Ovo nije tačno.

 

Đe su 2001-ve?

[Utvara]

1991.

[Tribun_Populi]

Mislio sam prvo da nastavim raspravu o privatizaciji ali sam onda video ovo pa te molim da mi pomogneš: u kojim članovima ustava Srbije piše da je ustavni posao države(ma šta ovo značilo) da „rešava zapošljavanje“(kako da ga rešava?) „povećava prihod“ ili se bavi „tehološkim razvojem“.

 

 

 

Nadležnost Republike Srbije

Član 97

Republika Srbija uređuje i obezbeđuje:

1. suverenost, nezavisnost, teritorijalnu celovitost i bezbednost Republike Srbije, njen međunarodni položaj i odnose sa drugim državama i međunarodnim organizacijama;

2. ostvarivanje i zaštitu sloboda i prava građana; ustavnost i zakonitost; postupak pred sudovima i drugim državnim organima; odgovornost i sankcije za povredu sloboda i prava građana utvrđenih Ustavom i za povredu zakona, drugih propisa i opštih akata; amnestije i pomilovanja za krivična dela;

3. teritorijalnu organizaciju Republike Srbije; sistem lokalne samouprave;

4. odbranu i bezbednost Republike Srbije i njenih građana; mere za slučaj vanrednog stanja;

5. sistem prelaska granice i kontrole prometa roba, usluga i putničkog saobraćaja preko granice; položaj stranaca i stranih pravnih lica;

6. jedinstveno tržište; pravni položaj privrednih subjekata; sistem obavljanja pojedinih privrednih i drugih delatnosti; robne rezerve; monetarni, bankarski, devizni i carinski sistem; ekonomske odnose sa inostranstvom; sistem kreditnih odnosa sa inostranstvom; poreski sistem;

7. svojinske i obligacione odnose i zaštitu svih oblika svojine;

8. sistem u oblasti radnih odnosa, zaštite na radu, zapošljavanja, socijalnog osiguranja i drugih oblika socijalne sigurnosti; druge ekonomske i socijalne odnose od opšteg interesa;

9. održivi razvoj; sistem zaštite i unapređenja životne sredine; zaštitu i unapređivanje biljnog i životinjskog sveta; proizvodnju, promet i prevoz oružja, otrovnih, zapaljivih, eksplozivnih, radioaktivnih i drugih opasnih materija;

10. sistem u oblastima zdravstva, socijalne zaštite, boračke i invalidske zaštite, brige o deci, obrazovanja, kulture i zaštite kulturnih dobara, sporta, javnog informisanja; sistem javnih službi;

11. kontrolu zakonitosti raspolaganja sredstvima pravnih lica; finansijsku reviziju javnih sredstava; prikupljanje statističkih i drugih podataka od opšteg interesa;

12. razvoj Republike Srbije, politiku i mere za podsticanje ravnomernog razvoja pojedinih delova Republike Srbije, uključujući i razvoj nedovoljno razvijenih područja; organizaciju i korišćenje prostora; naučno-tehnološki razvoj;

13. režim i bezbednost u svim vrstama saobraćaja;

14. praznike i odlikovanja Republike Srbije;

15. finansiranje ostvarivanja prava i dužnosti Republike Srbije, utvrđenih Ustavom i zakonom;

16. organizaciju, nadležnost i rad republičkih organa;

17. druge odnose od interesa za Republiku Srbiju, u skladu s Ustavom.

 

 

 

Izvoli.

A kako se taj posao obavlja je operacionalizovano u odgovarajućim zakonima (o zapošljavanju, naučno-tehnološkom razvoju, budžetskom sistemu i porezima itd.)

 

1991.

 

Pisao sam o 2001-voj.

Edited March 11, 2016 by Tribun_Populi