Permanentna kriza domaće ekonomije

[Luther]

Boldovano se odnosilo na štampanje para. I da, bilo je ironično. Tačno, ni EU države ni SAD nemaju ništa slično SDK-u, tamo je moguće da deo privatnih firmi krije pare po raznim egzotičnim lokacijama i hvali se time.

A ja sam mislio da je nešto ozbiljno. SDK bi sprečio skrivanje para po egzotičnim lokacijama? Teško. No po tebi ispada da je sistem tamo skrojen da bi se krile pare. Pa ko onda puni onolike budžete?

[Luther]

Jebote, nazvao si Sloveniju nesretnom iz ovog jebenog Srbistana. Bravo care!

 

I šta kažeš, sve je u redu sa ekonomijom, kormilo je opet u sigurnim srpskim ekspertskim rukama? Plovi se hrabro ka EU, koja je tu na horizontu, iza duge, samo što nije. Ti tu ništa ne bi menjao, pravac je dobar, nevidljivi tržišni autopilot piči, samo su preduzetnici loši. I samo su domaći eksperti dobri, tačnije nisu dobri oni nego nevidljiva ekspertska ruka koja je postavila pravac. Kad se brod nasuče, a sve su prilike da hoće, neće biti ni eksperata ni pacova na brodu.

 

 

Aha, privrednik koji će da proizvodi traktore neka ode u banku i neka uzme kredit sa najvećim kamatama u regionu, i neka hrabro zakorači u ambis rešavajući gorući državni problem. Država i eksperti sa tim nemaju nikakve veze, oni su zabavljeni stvaranjem povoljnih makroekonomskih uslova za te iste banke. Eksperti malo rade za vladu, pa onda volšebno pretrče u upravne odbore stranih banaka, pa malo rade za MMF, pa opet za vladu. Svima dobro, svi u talu i networkingu, svi se prave blesavi, i svi pričaju o nevidljivoj ruci tržišta. Šio mi ga Đura.

Što se tiče traktora, samo kratko:

(na njihovu žalost, pošto sada ovo stanje moraju da gledaju) još uvek u Srbiji ima ljudi koji znaju kako treba da se proizvodi traktor... licence nisu ograničavale izvoz, to je stvar poslovnog dogovora, u SFRJ je bilo više vrsta traktora, neki su bili iz uvoza, češki Zetor npr. http://www.zetor.com/. Koliko vidim Zetor radi i dalje, Česi izgleda imaju manjak eksperata, nije imao ko da ih posavetuje da se manu proizvodnje i da ugase fabriku.

Fora sa domaćim traktorima koji su se proizvodili po stranim licencama što je njihova proizvodnja bila jeftina, jeftini su bili rezervni delovi, jeftino je bilo održavanje, to je za poljoprivrednike bila odlična solucija, posebno za one koji nisu bili ekonomski jaki, a takvih je bila većina. Kome je trebao John Deere mogao je da ga uveze, niko mu nije branio.

 

 

Može, ako je nešto izuzetno korisno treba mu dati poreske olakšice, pomoći ga na mnoge druge načine. Juče sam bio na predstavljanju proizvoda i usluga jedne poznate američke informatičke firme koja se bavi razvojem rešenja za informatičku bezbednost. Najveći kupac njihovih rešenja su američke banke i američka vlada. Teško da će da uzmu opremu od stranaca za tako nešto. Da ne spominjem politiku davanja grantova za istraživanja i nove tehnologije, i ne samo za to. http://www.grants.gov/web/grants/home.html

 

Ili DARPA http://www.darpa.mil/

 

 

Skoro sve bitnije informacione tehnologije imale su svoj inkubator u vojnom/odbrambenom kompleksu. I država je dobro zalegla iza njih.

 

 

na ovo ću da ti odgovorim drugom prilikom, ima tu mnogo šta da se kaže

 

Naravno da je nesretna kada je nekritički ovde predstavljate, to je kontekst. Ali i ti to razumeš samo ti zgodno dođe da izbegneš osvrt na jedva izbegnuti bankrot do koga su doveli njihovi experti.

 

Nigde nisam rekao da je sve u redu sa ekonomijom, šta će ti straw man. Koliko je daleko EU zavisi od nas, ona stoji gde je a mi koliko brzo plivamo toliko brzo ćemo da stignemo. Ko želi da pliva na neku drugu stranu može, neka pobedi na izborima pa neka bira Afriku ili Antarktik.

Preduzetnici su takvi kakvi su, najveći deo formiran na krađi i muljanjima devedesetih. Nisam ih ja pravio. Ima i dobrih i ozbiljnih. Naravno da će tržište da uradi najveći deo posla ali zaboga jel sam ja dao listu subvencija, podsticaja, razvoja i suma koje se daju preduzetnicima. Šta još treba da se radi? Od kojeg novca?

Privrednik koji hođe da pravi traktore ne rešava državni problem nego hoće da zaradi novac za sebe. Država rešava državni problem. Za profitabilan projekat uvek ima povoljnog  novca. Ali moraš da dokažeš onome koji ti ga daje da se projekat isplati. Novac možeš da pozajmiš i u inostranstvo ne moraš kod naših banaka.

Nije licenca branila izvoz traktora nego loš odnos cena/kvalitet. To na zapadu niko nije hteo ni da mu pokloniš. Išlo je nešto valjda arapskim državama u ko zna kakvim aranžmanima a i gde se cena peglala preko šticovanja deviza. Sve što se proizvodilo u SFRJ je bilo zaštićeno režimom dozvola i kontingenata i veoma visokim carinama pa i traktori. Ako je bio neki Zetor to je ušlo preko COMECON robnih lista i količina je bila mala/ograničena. O John Deere si mogao da sanjaš. Tek je Ante Marković otvorio uvoz pa su krenuli da stižu brodovi i šleperi televizora, videorikordera i ostalih džidža-bidža. Domaća proizvodnja svega je bila strahovito zaštićena, nemoj me terati da kopam po starim carinskim propisima. Nešto malo se dozvoljavalo da uđe čisto da se kao eto pravi konkurencija domaćoj proizvodnji. Za šta je domaće proizvođače realno bolelo uvo.

Ako neko sada i ovde želi da oživljava preminulu proizvodnju traktora neka to radi za svoje pare. Ako uspe i ja ću da budem srećan. Zetor sigirno nije preživeo devedesete u Srbiji sa sve poznatom hiperinflacijom. Zato sam ranije rekao, karte su davno podeljene, da se nije ludovalo devedesetih možda i samo možda bi sada IMT bio Zetor.

 

Na kraju da upitam da li će ikada prestati da se upoređuju sistemska rešenja USA ekonomije i onoga što može da radi Srbija( omiljena je i Koreja iz 1955 ili Japan iz 1945 jer kako su oni nešto mogli eto...). Upoređuješ kontinent od 50 država, najmoćniji sistem u istoriji Srbijom. Od ovog vojno-industrijskog kompleksa u Srbiji postoji samo kompleks više vrednosti i sklonost megalomaniji. Dakle suočavanje sa realnim mogućnostima je prvi korak na putu ka ozdravljenju. Gledati u Bugarsku i Rumuniju, nikako USA. Početi od šrafova pa za sto godina zašto ne i raketoplan može da dođe na red. 

[Tribun_Populi]

2.Naravno i zeleni đavo je dobar kad ti je u budžetu promaja a gladni radnici i ostala poštena inteligencija kuca na vrata. Sad ti to zovi pizdunstvo ali lako je iz tople fotelje.....Radi podsećanja, ovde je država ubila vlastitog premijera.

3.Jedna lasta.....

4.Pa da a onda se traži da isti ti 2001 ispitaju poreklo novca i krađe u prethodnih deset godina.

 

 Ranije si rekao da je greška što građane niko nije pitao o modelu privatizacije tj što to nije bila tema nekih obećanih izbora. Na jednom drugom topiku si lepo rekao da u Srbiji preovladava "narodnjaštvo" sa čime se generalno slažem iako je nezahvalno donositi takve generalizacije. E sad zamisli koji bi model privatizacije pobedio na izborima 2002 recimo. Ja bih rekao nulti, tj da se ništa ne privatizuje i sve ostane kako je i bilo. Možda ovde grešim. 

 

- Naravno da nije, jer onda jede govna, tim rečima, svako ko se od njih javi da kaže kako se bori protiv korupcije i kako je država posvećena borbi protiv korupcije. Obaška ponašanje takvih u privredi i dugoročne posledice. A ti razmisli da li sam sebi pljuješ u usta (hint: Katić).

- Nije samo jedna, ima još, i još,  i još ...

- Ma jok, traži se da se prizna da je to nemoguće u postojećim okvirima, i da se shodno tome ne pravi još veće sranje pokušajima da se uprkos tome sprovede prodaja.

 

Ja ne bih rekao, baš iz ovog razloga pišem to sve - jednostavno je bilo ubedljivo najbolje sprovesti privatizaciju kroz radničko akcionarstvo. Ne bi bilo toliko brzog rasta, ali ne bi možda bilo ni toliko jakog udara krize, preživela bi (kakva je, da je) industrija koja se pokazala najžilavijom. Ovako smo dobili po mojim shvatanjima (a vidim da i "akademski ekonomisti" dele to mišljenje) izuzetno nepovoljnu strukturu privrede, gde dominiraju usluge sa nekih 60ak %.

 

To je magla brate, maaaagla. Ispari očas posla.

Edited March 10, 2016 by Tribun_Populi

[namenski]

Dakle...

O šrafovima znam koliko i svaki dobar domaćin, ušrafio/otšrafio  sam  na stotine imam i alat i sad ne vidim da mi za to treba neki sertifikat.

Naravno da sam ih stavio samo kao primer, mogao sam i nešto drugo slične tehnološke složenosti. A onda rekoh da vidim šta tu ima novo. Pa nađem ovo:http://outlawfasteners.com/. Nova koncepcija u odnosu na "filips glavu". Pa vidiš da i tu postoji ljuti boj na polju inovacija.

Šta može tu da učini naš hipotetički preduzetnik? Prvo da proba da se umuva kod recimo FAS da im isporučuje šrafove za stop svetla. I tu ima mečku da rodi pošto takvih kao on ima na svakom koraku. Pa ako to uspe onda da kvalitetom, rokovima i ostalim postane stabilan partner i širi asortiman šrafova koji isporučuje FAS-u. Pa onda sa tim referencama dobije posao i kod drugih proizvođača automobila. Pa onda napravi fabriku šrafova i Italiji . Pa kad napravi ozbiljne pare ne potroši ih na jahte i strarlete nego na razvoj i zaposli dobre inžinjere i plati istraživanja institutima da mu unaprede performanse šrafa. Pa ako još bude imao i sreće možda će NASA da kupuje njegove šrafove po 1000$ komad.   

Evo nama recepta za uspesno preduzetnistvo!!!

Padne ti na pamet, zavrtis Google, vidis da inovacija ima koliko 'oces, - krenes u preduzetnistvo.

Umuvas    se kod FAS, srafovi za stop svetla, kvalitet, rokovi, stabilan partner i - capcarap.

Onda napravis fabriku u Italiji, nista jahte i starlete, samo dobri inzenjeri, i onda

 

Kupac: NASA

Artikal: sraf 

JM: komad 

Kolicina: 10.000.00 

Cena/JM:  US $ 1.000.00,

Vrednost fakture: US$ 10,000,000.00

 

Vidi samo oko memoranduma i prigodnog logoa, mozes i sa Prosperom....

 

 

Da sam samo znao da je ovako lako....

[Sestre Bronte]

jok, ima da počnem da organizujem ekskurzije po fabrikama i da se userem od para

[namenski]

To spada u usluge, kamgi proizvodnja, inovacije, ono smisli se nesto, gogla ili jutubuje, sraf ovde, sraf onde, pa starlete, pa jahte...

Startapovi, timlideri, hr-ovi, uopste menadzeri, i pre i iznad svega - dobri inzenjeri!!!

[Блок_64]

Jeste, malo je taj nedostatak prakse koči mada ni teorija nije tu nešto razgranata. Ja kad mi tako padne neka suluda ideja na pamet prvo proverim da li to ima u praksi. Pa ako nema oduševim se i osećam se mnogo pametan. Posle kad vidim stanje na svojim računima malo mi splasne oduševljenje. Da sam stvarno pametan sada bi na svojoj jahti kod Bahama pio one koktele sa kišobrančićima. Kao vlasnik Totenhema na primer.

 

Разумемо се ми око идеје да највећи стручњаци из својих области треба да воде ову државу.У пракси је то просто немогуће јер не могу од лопова.Код нас бре и кућни савет зграде воде дебили а камоли државу.

Од срца ти желим да ти се сан оствари.И ја имам не баш такав али пецање у Русији у трајању од 7 дана би испунило доста мојих жеља.

[Lord Protector]

Evo nama recepta za uspesno preduzetnistvo!!!

Padne ti na pamet, zavrtis Google, vidis da inovacija ima koliko 'oces, - krenes u preduzetnistvo.

Umuvas    se kod FAS, srafovi za stop svetla, kvalitet, rokovi, stabilan partner i - capcarap.

Onda napravis fabriku u Italiji, nista jahte i starlete, samo dobri inzenjeri, i onda

 

Kupac: NASA

Artikal: sraf 

JM: komad 

Kolicina: 10.000.00 

Cena/JM:  US $ 1.000.00,

Vrednost fakture: US$ 10,000,000.00

 

Vidi samo oko memoranduma i prigodnog logoa, mozes i sa Prosperom....

 

 

Da sam samo znao da je ovako lako....

 

Samo screw around Srbiju spasava, a bogami i NASA-u

Edited March 10, 2016 by slow

[namenski]

Samo screw around Srbiju spasava, a bogami i NASA-u

Otkud si znao da se bas to spremam da im predlozim za ime firme?  :D

Imam i par ideja za memorandum i logo 

[Tribun_Populi]

Privrednik koji hođe da pravi traktore ne rešava državni problem nego hoće da zaradi novac za sebe. Država rešava državni problem.

 

Rešava majstore nekoliko državnih problema.

 

Prvi državni problem koji rešava je zapošljavanje (ustavni posao države), drugi problem je veći prihod države (ustavni posao države) i treći problem je tehnološki razvoj (ustavni posao države). Dakle tri posla koja su u okvirima nadležnosti države,a što piše u njenom osnivačkom aktu, rešava privrednik svojom inicijativom. I zato je posao države, dokle god je uređena ovako kako jeste tj. dokle god u ustavu piše to što piše, da tom privredniku mete i čisti ispred nogu - samo da pokrene posao i da radi - jer će na taj način (posredno) i država ostvariti svoju funkciju.

[hazard]

A jel možeš da kvantifikuješ cenu te pogrešnosti?

 

Msm, sada imamo ~20% nezaposlenih, ~33B€ GDP i ~370€ prosečne plate.

 

Da nije bilo pogrešne politike imali bi, šta, koja tri broja? 10% nezaposlenih, 44B€ GDP i 500€ plate? To bi imali (možda) da nismo imali 90te.

 

10% nezaposlenih (ili možda malo više) i 500 evra prosečne plate smo mogli da imamo danas, od 2000ih, i sa 90tima, da se od 2000. vodila bolja ekonomska politika agresivnijih reformi.

 

Da nismo imali 90ete...to je već daleko veći šbb-kbb. Da smo izabrali tranzicioni model Slovenije - kljakav, spor, i konzervativan - verovatno bi smo opet danas bili na tih 500 evra plate i 10% nezaposlenosti, te si tu u pravu, a da smo opet 90 i neke izabrali agresivniju tranziciju imali i bi više od toga i danas bi verovatno bili egal sa Slovenijom (ne računajući Kosovo).

 

Stvar je samo u tome što je 2000. bilo lakše izabrati ,,jaču" tranziciju jer su 90ete i onako uništile sve što je ostalo da se čuva, te je stoga još veća tuga što to nije urađeno.

 

Meni stvarno nije jasan tvoj stav da je Srbija od 2000. naovamo u najboljem od svih mogućih ekonomskih svetova, tj. da se ekonomska politika nije mogla voditi bolje nego što jeste. To jednostavno nije istina. Kada pogledamo niz pogrešnih ekonomskih poteza vlasti od 2000. naovamo, za koje su mnogi unapred govorili da ne valjaju, a za ostale je vrlo brzo u praksi pokazano da ne valjaju (a vlast je svejedno istrajavala u njima i u nekima još uvek istrajava), vidi se veliki broj trenutaka kod kojih je moglo nešto da se uradi drugačije i da situacija bude bolja, a kumulativni efekat toga bi bio veliki. Naravno da nije bilo realno da se u svakom trenutku donese bolja odluka, ali svašta je moglo drugačije.

 

Ne mislim da je rešenje bilo Tribunovo radničko akcionarstvo, niti da je zapravo privatizacija bila rak-rana celog procesa ali zaista ne kapiram tvoj ,,šta oćete, bolje nije moglo, zar vam ovo nije dovoljno veliki napredak u odnosu na '99." stav.

 

Opet, problem sa poređenjem sa Slovenijom (ako je Slovenija od '91. do danas porasla X puta Srbija nije mogla brže) nije jedino merodavno, jer je Slovenija, ponavljam, izabrala sporu i traljavu tranziciju u kojoj je glavni cilj bila stabilnost. Slovenija, sa duplo većim prosekom razvijenosti od jugoslovenskog, je mogla to sebi da priušti. Srbija takav put 2000. nije trebalo sebi da priušti, ali ipak jeste. Zato smo tu gde smo. Ljubitelji slovenačkog modela tranzicije (slow, Tribun, et al.) zapravo ne shvataju da su srpska i slovenačka tranzicija zapravo mnogo sličnije nego što na površini izgleda. Slovenija trenutnu poziciju duguje boljoj startnoj poziciji i njenom ne ujebavanju (nisu imali srpske 90ete), ali nisu oni nikakvi geniji tranzicije, što je Luther lepo objasnio. Srbija je sa agresivnijim modelom tranzicije mogla brže da raste od Slovenije.

 

 

Da li fluktuira u korelaciji (kauzalitetu?) sa prilivima od privatizacije je stvar koju treba pokazati a ne uzeti je kao dato, mada mi je pretpostavka sasvim intuitivna, i ne vidim suštinski problem u tome. Da, prihodima od privatizacije su krpljene rupe u platama, penzijama, itd itd, meni to nije sporno, sasvim je OK što je bilo tako.

 

Pa nećemo valjda stezati kaiš da bi dali državi u ruke da zida fabrike ili bira privatnike kojima će dati pare da zidaju neke fabrike (na žalost i politika subvencija)? Nek odu u banku i uzmu kredit, šta sad.

 

 

 

Pa jebiga sporno je, vrlo je sporno. I nije OK. Mislim, bilo je OK prve 2-3-4 godine nakon 2000., kada si mogao da očekuješ da će zbog ukidanja sankcija i svega ostalog privreda naglo da poraste (što se i desilo), pa si tada mogao tim privatizacionim prihodima da peglaš nedostatke u platama i penzijama znajući da će nakon nekog perioda to zameniti povećani poreski prihodi. Međutim nakon toga, mi smo samo nastavili da trošimo privatizacione prihode kao pijanci, i njima pumpali potrošnju (zajedno sa tim novim poreskim prihodima), dok to nije presušilo. A kada je presušilo, od početka ekonomske krize, to smo nadomeštali zaduživanjem (što se vidi po rastu duga pod Cvetkovićem), a nakon toga, počeli smo da krešemo rashode i dižemo poreze (ali više ovo drugo, nego ovo prvo), što je (ko bi rekao!) dovelo do pada privredne aktivnosti i još veće potrebe za zaduživanjem (te još veći rast duga pod Dačićem i Vučićem), te smo tu sada gde smo, i na dobrom putu da, ako ovako nastavimo, nakon što rasprodamo sve ostalo što se rasprodati može (Telekom, EPS) i nakon što više niko ne bude hteo da nam pozajmljuje pare, se slupamo po grčkom scenariju.

 

Za šta je trebalo koristiti privatizacione prihode, nakon tog inicijalnog perioda, ako ne za peglanje plata i penzija?

 

Pa za jednokratne troškove koji imaju dugoročni benefit, npr. izgradnju infrastrukture (mi jebeni Koridor X, koji je trebalo da bude gotov jula 2004. pred olimpijadu u Atini, još nismo završili).

 

Ili na drastično smanjenje poreza na plate, da se pokrije deficit koji bi to izazvalo dok takva mera ne bi stimulisala veću privrednu aktivnost i povratila pa i onda povećala poreske prihode.

 

Ili na investiciju u nešto što daje kasnije povraćaj, npr. obrazovanje.

 

Umesto toga potrošili smo ih na stranačko zapošljavanje. I sad kao to je OK? Naravno da nije OK.

 

Inače, lepo si sročio poslednju rečenicu, ovo Vučićevo smanjenje plata i penzije jeste baš stezanje kaiša da bi država birala gde će da se pravi neka fabrika. Iznos ostvarene uštede kroz smanjenje plata i penzija jednak je iznosu subvencija u tom istom budžetu. Babama i dedama su smanjene penzije a lekarima i nastavnicima plate da bi te pare otišle Er Srbiji, nemačkom kralju mesu Tenisu, Beogradu na vodi, Geoxu, i tako dalje.

[Prospero]

10% nezaposlenih (ili možda malo više) i 500 evra prosečne plate smo mogli da imamo danas, od 2000ih, i sa 90tima, da se od 2000. vodila bolja ekonomska politika agresivnijih reformi.

 

Aha, samo mi reci kolike su stope rasta bile potrebne da bi se to ostvarilo? 

 

 

 

Meni stvarno nije jasan tvoj stav da je Srbija od 2000. naovamo u najboljem od svih mogućih ekonomskih svetova, tj. da se ekonomska politika nije mogla voditi bolje nego što jeste. 

 

E, ajd poslednji put da odgovorim na učitavanje, i to tebi jer nisi puno pisao na temi pa ti je možda promaklo - nije teza da smo od 2000. godine živeli u "najboljem od svih mogućih svetova" nego da je ekonomska politika koja je vođena tada bila razumnija od politika vođenih 80ih i 90ih, i da tu (pre svega u 90im) leže apsolutno svi fundamentalni dugoročni problemi ove ekonomije. Naravno da je od 2000ih moglo bolje.

 

 

 

 

A kada je presušilo, od početka ekonomske krize, to smo nadomeštali zaduživanjem

 

Kao i ogromna većina ostalih u Evropi, srpska kriza nije po mnogo čemu specifična u odnosu na ostale. 

 

 

 

 

Inače, lepo si sročio poslednju rečenicu, ovo Vučićevo smanjenje plata i penzije jeste baš stezanje kaiša da bi država birala gde će da se pravi neka fabrika. Iznos ostvarene uštede kroz smanjenje plata i penzija jednak je iznosu subvencija u tom istom budžetu. Babama i dedama su smanjene penzije a lekarima i nastavnicima plate da bi te pare otišle Er Srbiji, nemačkom kralju mesu Tenisu, Beogradu na vodi, Geoxu, i tako dalje.

 

Pa tako izgleda kad država investira, kako ste drugačije mislili da izgleda, kao kad Elon Musk pravi SpaceX?

 

Obrati se Tribunu i Slowu, oni vole taj model, možda bi voleli da je izvedba više onako katićevska nego vučićevska, ali to je zapravo to.

 

 

edit: iz raznih političkih razloga mi je jasno zašto nekad i nekako mora i tako, sa državnom intervencijom, pa prihvatam i njene mane tamo gde mislim da nije baš logično očekivati da s političari ponašaju bitno drugačije.

Edited March 11, 2016 by Prospero

[Korki]

Na kraju da upitam da li će ikada prestati da se upoređuju sistemska rešenja USA ekonomije i onoga što može da radi Srbija( omiljena je i Koreja iz 1955 ili Japan iz 1945 jer kako su oni nešto mogli eto...). Upoređuješ kontinent od 50 država, najmoćniji sistem u istoriji Srbijom. Od ovog vojno-industrijskog kompleksa u Srbiji postoji samo kompleks više vrednosti i sklonost megalomaniji. Dakle suočavanje sa realnim mogućnostima je prvi korak na putu ka ozdravljenju. Gledati u Bugarsku i Rumuniju, nikako USA. Početi od šrafova pa za sto godina zašto ne i raketoplan može da dođe na red. 

 

Ко пореди Србију са САД, Ј. Корејом и Јапаном данас?

Пореди се када су били сиромашни или сиромашнији од данашње Србије. САД су после Грађанског рата увеле јак протекционизам у идустрији. Уосталом, то је можда био најважни разлог за рат између севера и југа. Али се слажем да је поређење Србије и САД, у то време, када нису имали велику број становника али су имали велики прилив становника и огромне ресурсе., празну земљу у добром геогфрафском подручју, лоше.

Пример Ј. Кореје је много ближи Србији и они су доста другачије радили од Србије, Бугарске или Румуније и свих тих несрећника по И. Европи што живе од задуживања. Једине две земље које бих издвојио у овој области су Словенија и Чешка.

Заниљмиво да су обе земље имале ваучерску приватизацију, да нису тако лако продавали државну имовину и да је данас чешки енергетски гигант ČEZ Group у државним рукама.У ствари ми би требали да се поредимо са Чесим са којим делими много тога заједничког у демографском и географском погледу. Од броја становника од тога да не излазимо на море, величине земље и саме географије земље су сличне, српска је можда повољнија али зато Чешка има далеко већу традицију индустрије и била је развијенија од Србије 1990.

Врло занимљиво за Чехе да их је пуно захватила Азијска криза 1997, и да су од 1997-2000 сваке године имали пад бдп. Што је утицало да побољшају банкарски систем, што ће им пуно значити током кризе 2008/09 јер је 99% задуживања било у домаћим крунама. За разлику од Србије, Мађарске, Румуније...

Занимљиво је да све земље у И. Европи слабо расту без новог спољног задуживања.

[Tribun_Populi]

Da dočaram...

 

 

 

 

Evro tre­se Vr­šac

S. VU­KO­VIĆ - B. MIK­ŠA | 09. avgust 2006. 20:05 | Komentara: 2

 

Pro­da­ja ak­ci­ja far­ma­ce­ut­skog kon­cer­na "He­mo­farm": U dže­po­ve Vr­šča­na tre­ba­lo bi da se sli­je oko 70 mi­li­o­na evra, a na­rav­no i dr­ža­va će svo­je za­ra­di­ti. Gu­žve u agen­ci­ja­ma za ne­kret­ni­ne, sa­lo­ni­ma auto­mo­bi­la, pro­dav­ni­ca­ma be­le i osta­le teh­ni­ke

 

VR­ŠAC - Gu­žve u agen­ci­ja­ma za ne­kret­ni­ne, pro­dav­ni­ca­ma be­le teh­ni­ke, sa­lo­ni­ma auto­mo­bi­la i na­me­šta­ja, sta­bla dr­ve­ća i fa­sa­da pro­ša­ra­na ogla­si­ma za pro­da­ju sta­no­va i lo­ka­la, a grad­ske no­vi­ne i ekra­ni lo­kal­nih TV ku­ća pro­sto su za­su­ti re­kla­ma­ma istog sa­dr­ža­ja. U tr­ku za deo "ko­la­ča" od oče­ki­va­nih 70 mi­li­o­na evra ko­li­ko će, pre­ma pro­ce­ni, Vr­šča­ni za­ra­di­ti pro­da­jom ak­ci­ja "He­mo­far­ma" uklju­či­le su se i ban­ke ko­je nu­de po­seb­ne po­god­no­sti, za sa­da već biv­še vla­sni­ke har­ti­ja od vred­no­sti vo­de­će far­ma­ce­ut­ske ku­će u Sr­bi­ji.

To je sli­ka Vr­šca. Isto­vet­na onoj od pre par go­di­na ka­da je evro gro­zni­ca tre­sla Apa­tin, zbog pro­da­je ak­ci­ja ta­mo­šnje Pi­va­re.

Za sa­da za­do­volj­no tr­lja­ju ru­ke bro­ker­ske ku­će ko­je su u sredu , tač­no u pod­ne, na­kon tri ne­de­lje sta­vi­le tač­ku na de­po­no­va­nje ak­ci­ja "He­mo­far­ma". S raz­lo­gom, jer je od­ziv za pro­da­ju ak­ci­ja Kon­cer­na nje­go­vom no­vom vla­sni­ku, ne­mač­koj fir­mi "Šta­da", po re­kord­noj ce­ni od 146,96 evra po ko­ma­du, bio iz­u­zet­no ve­li­ki.

Ilu­stro­va­la je to sli­ka svih pret­hod­nih 20 da­na ka­da su ak­ci­o­na­ri u re­do­vi­ma, od ra­nog ju­tra do ka­sno uve­če, sta­ja­li u re­du pred vra­ti­ma je­di­ne vr­šač­ke bro­ker­ske ku­će "In­ter­si­ti".
Ra­zu­mlji­vo, ako se zna da je od ukup­no bli­zu 7.000 ak­ci­o­na­ra (fi­zič­kih li­ca) bli­zu 3.000 iz Vr­šca. U ro­ku od tri rad­na da­na ak­ci­o­na­ri­ma će no­vac le­ći na ra­čun iza­bra­ne ban­ke, a ta­da će, su­de­ći po in­te­re­so­va­nju ak­ci­o­na­ra za ku­po­vi­nu ne­kret­ni­na, naj­vi­še po­sla ima­ti advo­ka­ti.

Mi­o­drag Ba­bić, pred­sed­nik Kon­cer­na i pr­vi čo­vek Uprav­nog od­bo­ra "He­mo­far­ma", ima­ju­ći u vi­du ape­ti­te ak­ci­o­na­ra za ula­ga­nja u ne­kret­ni­ne na lo­kal­noj "TV Ba­nat" u emi­si­ji "He­mo­farm, ak­ci­je i re­ak­ci­je", sa­ve­to­vao je ula­ga­nje u bi­znis.
- Ne­kret­ni­ne su naj­kon­zer­va­tiv­ni­je ula­ga­nje. To je za­ro­blje­ni no­vac. Ak­ci­o­na­ri­ma pre­po­ru­ču­jem usme­ra­va­nje sred­sta­va u no­ve pro­jek­te - po­ru­čio je Ba­bić Vr­šča­ni­ma.

Ho­će li se no­vo­kom­po­no­va­ni bo­ga­ta­ši u Ste­ri­ji­noj va­ro­ši hlad­ne gla­ve od­lu­či­ti za naj­i­spla­ti­vi­ji pla­sman ste­če­nih br­da evra, ili će po­seg­nu­ti za du­go oče­ki­va­ni ži­vot na vi­so­koj no­zi po­ka­za­će vre­me. Tek, str­plje­nje im je bi­la maj­ka mu­dro­sti svih mi­nu­lih go­di­na upra­vo za­to što su po­slu­ša­li Ba­bi­ća da ne žu­re sa pro­da­jom ak­ci­ja. Jer, eto is­pla­ti­lo im se u me­ri ko­ju ni­su mo­gli ni da sa­nja­ju.

KVA­DRA­TI
NA vr­šač­kom tr­ži­štu ne­kret­ni­na, po­sled­njih ne­de­lja, zna­čaj­no je po­ra­sla tra­žnja dvo­sob­nih i ve­ćih sta­no­va kao i lo­ka­la. Su­de­ći po naj­no­vi­jim ce­nov­ni­ci­ma agen­ci­ja kva­dra­ti su po­sku­pe­li za 10 i vi­še od­sto.

NAJ­VE­ĆA SRP­SKA FAR­MA­CE­UT­SKA KU­ĆA U SREDU PRO­DA­TA KROZ PRE­U­ZI­MA­NJE
"HE­MO­FARM" NE­MAČ­KI

Kom­pa­ni­ja "Šta­da" ku­pi­la 98 od­sto ak­ci­ja Vr­šča­na, za su­mu od oko 475,4 mi­li­o­na evra, pla­ća­ju­ći sva­ku po 12.354 di­na­ra

BE­O­GRAD - Vla­snik "He­mo­far­ma" od u sredu je ne­mač­ka far­ma­ce­ut­ska ku­ća "Šta­da". Kroz po­nu­du za pre­u­zi­ma­nje, za­klju­če­nu u sredu , ku­pi­li su 98 od­sto ak­ci­ja "He­mo­far­ma" za ukup­nu su­mu od 475,4 mi­li­o­na evra. Ce­na po ak­ci­ji je 12.354 di­na­ra, od­no­sno 475,4 mi­li­o­na evra za sve pre­u­ze­te ak­ci­je (3.234.000 ko­ma­da ak­ci­ja). Is­pla­ta nov­ca ide u po­ne­de­ljak (14. av­gu­sta).
Sve ak­ci­je su bi­le u po­se­du pri­vat­nih li­ca: oko 65 od­sto kod in­ve­sti­ci­o­nih fon­do­va i bro­ker­skih ku­ća i 35 od­sto kod oko se­dam hi­lja­da ma­lih ak­ci­o­na­ra.

Naj­ve­ći pa­ket ak­ci­ja, 31 od­sto, od­no­sno 1,05 mi­li­o­na ko­ma­da ak­ci­ja "He­mo­far­ma", imao je ho­land­ski in­ve­sti­ci­o­ni fond "Ak­ti­va Sei BV" i pre­ma to­me, nje­mu sa­da od ovih 475,4 mi­li­o­na evra sle­du­je rav­no 155 mi­li­o­na evra. Dru­gi naj­ve­ći po­je­di­nač­ni ak­ci­o­nar "He­mo­far­ma" je bio in­ve­sti­ci­o­ni fond "Vo­dal AG" sa pa­ke­tom od 14,5 od­sto ak­ci­ja (478.870 ko­ma­da ak­ci­ja) i to je su­ma od 70,4 mi­li­o­na evra. On­da sle­di sa pa­ke­tom od 3,6 od­sto ak­ci­ja - su­mom od 17,7 mi­li­o­na evra - šved­ski in­ve­sti­ci­o­ni fond "Ist ka­pi­tal aset L.P.". Na če­tvr­tom me­stu je ame­rič­ki in­ve­sti­ci­o­ni fond "Aso­ci­ja­ci­ja Ri­fles" sa pa­ke­tom od 2,6 od­sto ak­ci­ja, od­no­sno su­mom od 12,59 mi­li­o­na evra. Pe­ti je in­ve­sti­ci­o­ni fond "Rel­dan B.V." sa 10,4 mi­li­o­na evra (pa­ket od 2,1 od­sto ak­ci­ja). Na še­stom me­stu za 1,96 od­sto ak­ci­ja, ko­li­či­nom od 64.815 ko­ma­da, od­no­sno su­mom od 9,5 mi­li­o­na evra, je pr­vi čo­vek ove far­ma­ce­ut­ske ku­će Mi­o­drag Ba­bić.

Od, ina­če, 35 od­sto ak­ci­ja ko­je su bi­le u po­se­du ma­lih ak­ci­o­na­ra, kod me­nadž­men­ta "He­mo­far­ma" je sko­ro 11 pro­ce­na­ta. Lju­di su, jed­no­stav­no, zna­ju­ći da će ak­ci­je da po­stig­nu ce­nu ka­kvu i je­su sa­da po­sti­gli, ku­po­va­li ak­ci­je na ber­zi. "He­mo­farm" je, na­i­me, iza­šao na ber­zu pre če­ti­ri go­di­ne i ta­da je oko 80 od­sto ak­ci­ja bi­lo u po­se­du ma­lih ak­ci­o­na­ra, me­đu nji­ma i broj­nih lju­di ko­ju su is­ko­ri­sti­li pra­vo ko­je je da­vao pret­hod­ni za­kon da do­bi­ju bes­plat­no ak­ci­je po osno­vu rad­nog sta­ža u bi­lo ko­joj dru­goj dr­žav­noj ili dru­štve­noj fir­mi Sr­bi­je.

U pro­te­kle če­ti­ri go­di­ne naj­ve­ći deo upra­vo tih spolj­nih ak­ci­o­na­ra je pro­dao svo­je ak­ci­je, ne­ki na sa­mom po­čet­ku za 450 di­na­ra po ak­ci­ji. Tek, na­i­me, u ju­nu pro­šle go­di­ne ce­ne ak­ci­ja "He­mo­far­ma" je sti­gla na 3.800 di­na­ra, a on­da je za ovih pro­te­klih go­di­nu da­na do­šlo do nje­nog utro­stru­če­nja.

Me­nadž­ment "He­mo­far­ma" je oči­to imao per­cep­ci­ju bu­duć­no­sti svog pred­u­ze­ća pa ne sa­mo što ni­su pro­da­va­li svo­je ak­ci­je već su ih i ku­po­va­li. Za pa­ket od 11 od­sto ak­ci­ja me­nadž­ment "He­mo­far­ma" će u po­ne­de­ljak da do­bi­je 53,36 mi­li­o­na evra.

Kod svih osta­lih za­po­sle­nih "He­mo­far­ma" je ukup­no oko 11 od­sto ak­ci­ja, tek ne­znat­no iz­nad ko­li­či­ne ko­ju ima nji­hov me­nadž­ment. Kod spolj­nih ak­ci­o­na­ra, tu su i lju­di ko­ji su do ak­ci­ja do­šli ku­pu­ju­ći ih na ber­zi, je 14,12 od­sto ak­ci­ja. Ukup­no je, ina­če, ma­lih ak­ci­o­na­ra oko 7.000 i te­ri­to­ri­jal­no su ova­ko ras­po­re­đe­ni: iz Vr­šca ih je 2.900, iz Be­o­gra­da 2.200 i iz No­vog Sa­da 1.000.
Od pro­da­je "He­mo­far­ma" dr­ža­va di­rekt­no ne­će do­bi­ti ni­šta, jer je svoj pa­ket od 19 od­sto ak­ci­ja pro­da­la još pre če­ti­ri go­di­ne.

U ovoj ve­li­koj pro­da­ji "He­mo­far­ma" dr­žav­na ka­sa, ipak, ne­će osta­ti bez pri­ho­da. Sle­du­ju joj pa­re od na­pla­te po­re­za, ko­je i ne­će bi­ti ma­le bu­du­ći da je sto­pa po­re­za na ka­pi­tal­nu do­bit 20 od­sto.

U SA­MOM VR­HU
CE­NA po ko­joj je pro­dat "He­mo­farm" je u sa­mom vr­hu svih do­sa­da­šnjih pro­da­ja pred­u­ze­ća u Sr­bi­ji - od­mah iza "Mo­bi­ja 63". Tran­sak­ci­o­na ce­na, na­i­me, za Du­van­sku in­du­stri­ju Niš je bi­la 370 mi­li­noa evra, s tim što su oni sa in­ve­sti­ci­ja­ma i so­ci­jal­nim pro­gra­mom sti­gli na 515 mi­li­o­na evra.

 

 

 

Čisto da pojasnim šta sam do sada napisanim u vezi privatizacije pretežno imao na umu.

Edited March 11, 2016 by Tribun_Populi

[bigvlada]

A ja sam mislio da je nešto ozbiljno. SDK bi sprečio skrivanje para po egzotičnim lokacijama? Teško. No po tebi ispada da je sistem tamo skrojen da bi se krile pare. Pa ko onda puni onolike budžete?

 

Ne, nego svaki sistem ima svoje prednosti i mane. Da li je SDK kriv što ga je državni vrh terao da krši propise? Po čemu se to razlikuje od situacije iz poslednjih petnaestak godina gde političari narede banci da ovome ili onome daju kredit pa banka na kraju propadne? Mi smo jednostavno uništili ono što smo imali jer je osrednje pa smo posle krenuli da smišljamo šta ćemo da napravimo što će biti dobro. Imam dvoje revizora u familiji (jednog ovlašćenog) pa sam se naslušao više nego dovoljno horor priča iz srpske ekonomije (iz perioda koji bi Prospero da ponovimo, ako može). Ono što mi nismo nikada uradili a Amerikanci jesu je to što se oni nisu libili da ucmekaju kompaniju kojoj su klijenti bili važniji od propisa (Enron/Arthur Andersen). 

 

A to da ako je nešto jedinstveno je automatski loše je opet relativno. Vekovima se na Baliju pirinač gajio jedinstvenom metodom (samo sam ovlaš čitao o konkretnom postupku ali mislim da je sastavno deo i društvena zajednica za raspodelu vode što me malo podsetilo na staroegipatske optšine(nome)). Nakon što je Indonezija proglasila nezavisnost pokušali su da povećaju prinose tako što će dovesti stručnjake sa zapada, koristiti herbicide i ostale moderne metode. Rezultat je bio da su ti novi metodi davali manje pirinča od onih koje su zamenili (bio je kratak uvod o tome u jednom broju Mog Mikra). Pre neki dan gledam CNN i ide reklama gde vidim da su vratili tradicionalni metod gajenja pirinča kao i da je to sada pod zaštitom UN kao nematerijalno dobro. 

 

Ono što hoću da kažem je da ako neka metodologija uspeva u jednom društvu ne znači nužno da će uspeti svuda ili imati svuda iste rezultate. I u ekonomiji imamo sličan primer: neke države imaju fiskalne kase u radnjama dok druge nemaju, tj. negde su ljudi odgovorni prema sebi i društvu a negde ih treba naterati da to budu. Mi smo u drugoj kategoriji. 

 

Ne, SAD sistem je bio jako dobar (što se da videti po ekonomskom rastu, platama i razlici između najviše i najmanje plate) dok nisu odlučili da prate lošu (za stanovništvo) politiku uvođenja ofšor lokacija u poslovanje i smanjenja poreza bogatim slojevima stanovništva. Uzgred, budžeti nisu toliko puni koliko bi mogli da budu (Voren Bafet koji se iznenadio što kao multimilijarder plaća manji porez od svoje sekretarice, Apple koji je parkirao planinu para u Irskoj, Džordž Buš koji moli firme da vrate pare u zemlju obećavajući im mizernu taksu na tu rabotu itd...).