Permanentna kriza domaće ekonomije

[Блок_64]

Niko da podrži Katićevu ideju o nepolitičkoj vlasti i meritokratiji :( Ni moju o izboru top 10 meritokrata. A našao sam 9 i usput video da to nije tako usamljena ideja.

 

Идеја је сјана,само што ја још нисам видео да је негде примењена у пракси.

[Lord Protector]

[Lord Protector]

[Prospero]

Super sto si okacio grafike, vrlo plasticno pokazuju kako krive rasta idu prakticno paralelno sto ceteris paribus znaci da su modeli imali iste/sasvim slicne performanse.

 

Cak je srpski model bolje prebrodio krizu

 

by Tapatalk

[Lord Protector]

 

Glavni problem privrede Srbije je autput gep, odnosno, nivo privredne aktivnosti koji je ispod mogućeg nivoa. Politički je neopravdano da u državi koja se nalazi u Evropi preko dve decenije postoji toliko nizak nivo privredne aktivnosti koji uzrokuje gotovo afrički nivo siromaštva. Nivo BDP u 2012. godini (u stalnim cenama) u Srbiji u odnosu na 1989. godinu kao poslednju godinu pre otpočinjanja tranzicije je za 30% manji. Druge privrede u tranziciji, u oznaci EBRD-28 1 , u istom periodu u proseku su povećale svoj BDP za preko 40% (videti Ilustraciju 1). Inače, autput gep je zakonitost koja prati prvu fazu tranzicije. U kasnijim fazama, zahvaljujući restrukturiranju preduzeća i banaka, kao i razvoju ambijenta privlačnog za investitore, dolazi do strukturnih promena i investicija, odnosno, do anuliranja tranzicionog autput gepa. Tranzicioni autput gep je u proseku za EBRD-28 anuliran u 2004. godini. Ta situacija označava kraj tranzicije i otpočinjanje procesa dostizanja razvijenih privreda. Suština strukturnih promena u tranziciji je rast produktivnosti i proizvodnje u sektorima razmenljivih proizvoda, kao i smanjenje troškova u sektorima nerazmenljivih proizvoda, što preko pozitivne povratne sprege utiče na konkurentnost sektora razmenljivih proizvoda, kao i na stvaranje ambijenta atraktivnog za investiranje u nove grane. Otpočinjanje procesa dostizanja razvijenih privreda je pretpostavka političke integracije bivših socijalističkih privreda Centralne i Istočne Evrope u EU. Posle političke integracije, pojavio se nov podsticaj za razvoj po osnovu efekta tzv. „institucionalne konvergencije“. Ceo period tranzicije za Centralnu i Istočnu Evropu bio je period velikog ekonomskog optimizma što je, verovatno, i uticalo na njegov uspešan završetak. Pored strukturnih promena, ostvaren je i realan rast pošto je nominalna stopa rasta BDP bila znatno iznad nominalne kamatne stope (videti Ilustraciju 2). Doduše, rast je bio značajno podstican stranim kreditima što je povećalo ranjivost ovih privreda na recesiju 2008. godine zbog visokog finansijskog leveridža. Kriza 2008. godine je počela zaglavljivanjem banaka a nastavila grčom tražnje. Odgovor države na kontrakciju kredita je bio uvođenje mera štednje, a odgovor privrede je bio deleveridž (ili smanjenje duga smanjenjem aktive). Drugim rečima, kontrakcija kredita izazvala je kontrakciju proizvodnje. Nažalost, zajedno sa tim došao je i pad prihoda. Kriza je optimizam zamenila pesimizmom. U krizi je najveću vitalnost pokazala realna ekonomija (industrija + poljoprivreda). Zbog spekulativnih balona, veliki problemi su nastali sa investicijama u nekretnine, infrastrukturu i sektor usluga. Kada zavlada „strah od straha“, u ekonomiji najviše trpe investicije. Smanjeni nivo investicija posebno pogađa ekonomije sa visokim nivoom duga (javnog i privatnog) zbog teškoća u održanju fiskalne ravnoteže.

 

Suprotno većini privreda Centralne i Istočne Evrope koje su u protekle dve decenije ostvarile ekonomski progres završavajući tranziciju i otpočinjući proces dostizanja najrazvijenijih svetskih privreda, Srbija je u istom periodu bila u ekonomskoj regresiji, pre svega zbog nezavršene tranzicije. Najveći pad aktivnosti u Srbiji beleži realni sektor, pre svega industrijska proizvodnja. Vrednost industrijske proizvodnje u periodu 1990-2010. je pala za više od 60%, doprinos industrije BDP se smanjio sa 31% na 15%, dok je broj industrijskih radnika opao sa 1,03 miliona na 0,3 miliona. U pitanju su trendovi koji su u potpunoj suprotnosti ne samo sa trendovima u okruženju, već i sa trendovima koji su u Srbiji prethodili ovom periodu. Konkretno, u periodu 1960-90. industrijska proizvodnja u Srbiji je rasla po prosečnoj stopi od 8%, a u privrednoj strukturi su postojale sve bitne industrijske grane koje govore o solidnom stepenu industrijalizacije (industrija čelika, industrija automobila, bazna i fina hemija, industrija mašina, na primer). Ono što se dešavalo u periodu posle 1990. godine sa punim pravom se može nazvati „deindustrijalizacija“. Na Ilustraciji 3 prikazana su dva perioda razvoja u Srbiji: period industrijalizacije (1960-1990) i period deindustrijalizacije (1990-2010).

 

 

Struktura stranih direktnih investicija takođe predstavlja uzrok strukturnih neravnoteža u Srbiji. U strukturi stranih ulaganja u Srbiju dominiraju finansijska intermedijacija (banke, osiguravajuće kompanije i drugi finansijski posrednici), poslovi sa nekretninama (komercijalnim, pre svega) i trgovinski lanci. Suprotno, u zemljama „Višegradske grupe“ dominiraju ulaganja u industriju i infrastrukturu (videti Ilustraciju 5). Konkretno, u ovoj grupi zemalja ulaganja u industriju sa oko 40% predstavljaju najveću komponentu stranih direktnih investicija. Sektor razmenljivih proizvoda je jedna od najvećih slabosti privrede Srbije. Ova slabost se posebno manifestuje u periodu krize koja je počela 2008. godine kada raste značaj neto deviznog efekta po osnovu izvoza i supstitucije uvoza usled pritiska na smanjivanje zaduženosti (efekat deleveridža). Međutim, situacija u Srbiji je takva da izvoz raste po skoro istoj stopi po kojoj opada uvoz (videti Ilustraciju 6), za razliku od zemalja „Višegradske grupe“ u kojima dolazi do istovremenog rasta i izvoza i uvoza. Na prvi pogled ovo je dobra vest za Srbiju, međutim prethodno se dešava u uslovima kada industrijska proizvodnja opada brže od pada BDP što govori o nastavljanju deindustrijalizacije. Takođe, ova situacija dovodi do pada fiskalnih prihoda.

 

http://www.ses.org.rs/upload/StrategijaReind2013Srp.pdf

 

 

Jedan od glavnih razloga postojeće strukture ekonomije je, pored tranzicione strategije koja je bazirala na finansijalizaciji ekonomije, i neadekvatna ekonomska politika fokusirana na inflaciju (nisku i stabilnu) umesto na autput gep (nizak i stabilan). Kontrola cena isključivo monetarnim merama dovodi do žrtvovanja realne ekonomije. Štaviše, ova ekonomska politika je kontraproduktivna pošto dovodi do veštačkog pregrejavanja ekonomije, budući da prilivi kapitala po osnovu privatizacije i stranih direktnih investicija uvećavaju novčanu masu i dovode do neravnoteže u korist tražnje. Hlađenje veštački pregrejane ekonomije monetarnim merama je skupo. NBS je za te svrhe koristila mere kao što su podizanje obavezne rezerve, podizanje referentne kamatne stope i intenziviranje operacija na otvorenom tržištu (repo papiri i prodaja deviza). Sve ove mere utiču na rast cene kapitala što je nelogično za privredu u kojoj postoji značajan autput gep, koji se može anulirati samo rastom proizvodnje i investicija. Takođe, ovakva politika dovodi do smanjivanja deviznih rezervi koje NBS koristi da bi se smanjio pritisak na devizni kurs u periodima dospeća repo papira. Konačno, postoji još jedan negativan efekat ovakvog ponašanja, precenjivanje vrednosti RSD.

[bigvlada]

Jel ovo boldovano nešto ironično? Ako jeste navedi koja država u EU ima sistem kao SDK.

 

Banke ne sprovode finansijsku disciplinu nego platni promet. Disciplinu  sprovode Uprava prihoda i finansijska policija. Banka ne može da izvrši isplatu plata ako klijent ne da BOP, broj koji dobija od Uprave da je prijavio i tačno obračunao poreze i doprinose. Da li je on to i platio banka ne mora da zna pošto može da koristi račune više banaka. Nekad ide paralelno preko iste pa vidi. Uprava kontroliše i zna ko je šta je platio. Ako mu toleriše neplaćanje znači da postoji a)korupcija službenika ili b)politička odluka "odozgo"(recimo kad ne plaća PinkTV) .Ni jedno ni drugo ne bi sprečio još jedan nivo kontrole.

 

Boldovano se odnosilo na štampanje para. I da, bilo je ironično. Tačno, ni EU države ni SAD nemaju ništa slično SDK-u, tamo je moguće da deo privatnih firmi krije pare po raznim egzotičnim lokacijama i hvali se time. 

[Lord Protector]

Super sto si okacio grafike, vrlo plasticno pokazuju kako krive rasta idu prakticno paralelno sto ceteris paribus znaci da su modeli imali iste/sasvim slicne performanse.

 

Cak je srpski model bolje prebrodio krizu

 

by Tapatalk

 

Super nam ide...

 

http://www.makroekonomija.org/0-dragovan-milicevic/pokazatelji-rasta-gdp-srbije-realni-versus-nominalni/

 

POKAZATELJI RASTA GDP SRBIJE-REALNI VERSUS NOMINALNI     

 

Ova tema je inicirana pre svega zbog značaja ove makroekonomske veličine za nacionalnu ekononimiju svake zemlje. Preko njega se meri bogastvo jedne zemlje (neadekvatan pokazatelj-bogastvo se meri kroz njegovu raspodelu), potencijal zaduživanja, potencijal fiskalne potrošnje i sl.

U ekonomiji, bruto domaći proizvod (BDP ili GDP*) predstavlja ukupnu produkciju roba i usluga, ostvarnu u nacionalnoj ekonomiji (domicilnoj zemlji), bez obzira na vlasništvo. To podrazumeva da BDP uključuje vrednost produkcije stranih lica

(kompanija) u zemlji, a isključuje aktivnosti firmi u vlasništvu domaćih rezidenata u inostranstvu. BDP predstavlja ukupno stvoren domaći dohodak. Sama definicija BDPa po rečima osnivača tih merenja nema nikakve veze s predstavljanjem podataka o poboljšanje ili pogoršanje kvalitete života stanovnika neke države.

Bruto domaći proizvod po tržišnim cenama (Gross domestic product at market prices – po tržišnoj koncepciji) predstavlja krajnji rezultat proizvodne aktivnosti. Sastoji se od ukupne proizvodnje dobara i usluga umanjene za međufaznu potrošnju. Dobija se a) zbrajanjem bruto dodatne vrednosti svih proizvodnih jedinica rezidenata ili b) zbrajanjem svih dohodaka ostvarenih u tekućoj proizvodnji (zarade zaposlenih, poslovni višak, amortizacija osnovnih sredstava) i poreza na proizvode umanjenih za subvencije ili v) zbrajanjem vrednosti dobara i usluga za finalnu potrošnju, obračunatih po nabavnim cenama

i umanjenih za vrednost uvoza dobara i usluga.

Najčešće korišćen makroekonomski agregat u Sistemu nacionalnih računa je bruto domaći proizvod, koji predstavlja meru finalne proizvodnje. Naime, proizvodnja se u sistemu nacionalnih računa definiše po širem konceptu i obuhvata niz usluga

(finansijske, obrazovne, zdravstvene, socijalne zaštite, delatnosti državne uprave i odbrane, privrednih i stručnih udruženja, humanitarnih organizacija, udruženja građana itd.) koje nisu obuhvaćene društvenim proizvodom po materijalnom konceptu proizvodnje.

Bruto društveni proizvod ili bruto nacionalni proizvod (GNP) predstavlja ukupnu produkciju roba i usluga jedne nacinalne ekonomije, u određenom periodu po tržišnim cenama. On uključuje sve dohotke domaćih lica ostvarene ekonomskim aktivnostima u zemlji i inostranstvu. GNP meri ukupan dohodak zarađen od strane nacije. Na primer, ako građanin Srbije poseduje stambenu zgradu u Minhenu, dohodak od zakupa koji zaradi je deo nemačkog GDP , zato što je zarađen u Nemačkoj.

Ali kako je ovaj dohodak od zakupa činilac plaćanja inostranstvu, u krajnjem svođenju računa ipak nije deo namčkog GDP, već srpskog. Drugim rečima, domaći bruto društveni proizvod uključuje dohotke (plate, profite i zakupninu – rentu) od ostatka sveta, a isključuje plaćanja činilaca dohotka ostatku sveta.

Postoje nekoliko načina iskazivanja GDP. Osnovni su:

• Po stalnim cenama;
• Po tekućim cenama;
• Po deviznom kursu i,
• Po paritetu kupovnih  snaga

Zbog ovakvih metoda obračuna postoji i veliki broj vrednosti samog bruto društvenog proizvoda zemlje. Najzanimljivije je posmatrati obračun BDP po tekućem kursu i prema ’’Paritetu kupovinih snaga’’ (Purchasing power parity). Paritet kupovne moći (en. Purchasing power parity – PPP) je odnos opštih indeksa cena među državama koji služe za korekciju službenih kurseva. Temelji se na načelu ’’Pravila jedne cene’’ koje kaže da se roba na svim mestima mora prodavati po istoj ceni. Ukoliko nije tako, dobit može ostati neiskorištena. Recimo, neka je neka roba skuplja na jednom tržištu od iste robe na drugom tržištu. Neko bi mogao kupiti robu po jeftinijoj ceni i prodati je na tržištu gde je ta roba skuplja, i tako zaraditi na ceni.

Prema teoriji o paritetu kupovne moći valuta mora imati istu kupovnu moć u svim zemljama, odnosno jedinica svake valute

mora imati istu realnu vrednost u svakoj zemlji.

Po deviznom kursu, GDP se izračunava tako što se ostvareni GDP po tekućim cenama podeli sa tekućim kursom sopstvene

valute u odnosu na izabranu stranu (dolar ili evro).

Kakva je situacija u Srbiji, najbolje se može videti kroz analizu kretanja GDP u periodu 2000-2012 godina

Izvor:NBS Statistički bilten januar 2013,  obračun autora

Šta se iz tabele može zaključiti:

prvo bazni pokazatelj se odnosi na 2000.godinu i zvanični podatak o vrednosti društvenog proizvoda od oko 10 milijardi dolara. Rast društvenog proizvda po godinama je bio različit i njime je na bazi lančanog indeksa množena bazna vrednost GDP. Na kraju 2012 godine, ralni rast GDP je bio samo 43% gledajući prema dolaru, takodje i 43% kada se uzmu u obzir stalne cene prema podacima republičkog zavoda za statistiku. Medjutim prema tekućim ekonomskim pokazateljima kojima se diče političari naš GDP iznos 30 milijardi eura ili 42 milijarde dolara po tekućim cenama, dok po paritetu kupovne moći naš GDP je na nivou od 10500 dolara po glavi stanovnika ili oko 78,4 milijarde dolara.

U čemu je ovde problem izrazito velike neuskladjenosti u vrednosti. Pre svega u intervalutarnim odnosima, odnosno umesto realnog rasta medjusobni odnosi valuta dinara,evra i dolara su uradili svoje.

Prvo i osnovno kurs dinara i eura i kretanje inflacije u Srbiji i zoni eura. Zbog enormnog rasta cena GDP po tekućim cenama se uvećao za preko 8,8 puta iako je relano do samo 43%, dok je dinar depresirao prema euru za samo 94% (koeficijent 0,94), praktični ni dva puta. Enormna precenjenost dinara je učinila ovu državu prividno bogatijom nego što jeste. Kada se pogleda i

intervalutarni odnos kursa dolara i eura, onda  Srbija gledajući u eurima nema rast društvenog prozvoda koji je u početnoj iteraciji izražen u dolarima bio oko 43%. Prosečna godišnja stopa rasta GDP u relanom iznosu je od 2010-2012 iznosila 3,02%. što je medju najnižim stopama rasta u zemljama sličnih ekonomskih performansi kao Srbija.

Ovo je jedan od odgovora na katastrofalno stanje u privredi i ukupnom društvu. Realna vrednost dinara bi dala odgovore na pitanja gde smo sada i gde možemo biti. Depresijacija dinara i svodjenje na realnu vrednost u ovom trenutku je kraj svakog ekonomskog života u Srbiji. Srbija nije uradila ono što ekonomska teorija i praksa nalažu u cilju očuvanja vrendosti sopstvene valute i njenog uticaja na ukupna privredna dešavanja. Sada je kasno ispravljati paritete (mi ipak nismo Švajcarska koja je sama snizila vrednost prejakog franka usled snage švajcarske privrede kako bi spasila izvozni sektor).

 

Problem je i struktura ovog nabudženog GDP-a i da li građani imaju direktne koristi od prikazane privredne aktivnosti ili ne.  Nečeg trulog ima u državi Danskoj, izgleda da je to nešto ovde...sve

Edited March 10, 2016 by slow

[Prospero]

Lepo si uprtio goulpostove pa trčakaraš s njima kako ti volja.

 

Ako statistika koju si sam dao ne pokazuje ono što si hteo da kažeš onda je tu Zdravković da pokaže da ni ta statistika koju si ponudio zapravo ne valja.

[Lord Protector]

1.Opet ta nesretna Slovenija,  Mencinger&Co. Pa kako su sa takvim genijima jedva izbegli bankrot 2013 http://www.jutarnji.hr/slovenija-na-korak-do-bankrota--milijarde-eura-losih-kredita-doveli-ih-na-sam-rub-/1125780/ ? Ako govorimo o maroekonomiji, monetarnoj, poreskoj, carinskoj i razvojnoj politici sve je to manje više kako treba i mora da bude. Približavanje EU, otvorena privreda bez carinskih barijera,osim za poljoprivredu, što je jedino primereno državi ove veličine i položaja, relativno stabilan kurs, ima subvencija za razvoj ali se država ne meša u to šta će da se razvija što je dobro......................A ako želite neoliberalizam onda mogu niži porezi. Mislim ne znam šta se očekuje od ekonomista i makroekonomije, ne stvaraju oni novu vrednost nego preduzetnici. Određen je opšti pravac koji je po meni dobar pa sad preduzetnici neka pokažu šta znaju. A već smo konstatovali da malo toga  znaju.

 

 

 

Jebote, nazvao si Sloveniju nesretnom iz ovog jebenog Srbistana. Bravo care!

 

I šta kažeš, sve je u redu sa ekonomijom, kormilo je opet u sigurnim srpskim ekspertskim rukama? Plovi se hrabro ka EU, koja je tu na horizontu, iza duge, samo što nije. Ti tu ništa ne bi menjao, pravac je dobar, nevidljivi tržišni autopilot piči, samo su preduzetnici loši. I samo su domaći eksperti dobri, tačnije nisu dobri oni nego nevidljiva ekspertska ruka koja je postavila pravac. Kad se brod nasuče, a sve su prilike da hoće, neće biti ni eksperata ni pacova na brodu.

 

 

 

Pazi sad niko se nije setio da pokrene proizvodnju u IMT i IMR i napravi traktor po stranoj licenci?!? Pa eto ti si se setio. napravi studiju izvodljivosti i swat analizu i pravo u komercijalnu banku. Ako to valja odmah ćeš dobiti novac plus državne subvencije za radna mesta. Ovde banke nemaju nemaju kvalitetne projekte da finansiraju i jedva bi te dočekale. Samo ne da država daje subvencije i povoljne kredite za kupovinu tog traktora pošto to znači da je u startu nekonkurentan. Nego na tržište pa čiji traktor bolji/jeftiniji. Ali znanje o proizvodnji modernih traktora je u Srbiji  nepostojeće. A to sa licencama je pilo vodu u SFRJ gde dobiješ licencu neke starije generacije proizvoda pa je prodaješ samo unutar države jer je zabranjen uvoz takvog proizvoda. Tako se i prodavao IMT traktor. Tako sam ja celu mladost proveo slušajući ploče na Toska 5 "sistemu". O izvozu takve proizvodnje moglo je samo da se sanja. U uslovima otvorenog i globalizovanog tržišta to što ti predlažeš je nemoguće. Da jeste već bi se našao neki preduzetnik da to uradi pošto stotine njih ništa drugo ne radi nego neprekidno ispituje mogućnosti za ulaganja. Ili možda misliš da država izgradi takvu fabriku, kao što predlaže Borko? Onda neka sve bude državno i rešen problem. 

 

Aha, privrednik koji će da proizvodi traktore neka ode u banku i neka uzme kredit sa najvećim kamatama u regionu, i neka hrabro zakorači u ambis rešavajući gorući državni problem. Država i eksperti sa tim nemaju nikakve veze, oni su zabavljeni stvaranjem povoljnih makroekonomskih uslova za te iste banke. Eksperti malo rade za vladu, pa onda volšebno pretrče u upravne odbore stranih banaka, pa malo rade za MMF, pa opet za vladu. Svima dobro, svi u talu i networkingu, svi se prave blesavi, i svi pričaju o nevidljivoj ruci tržišta. Šio mi ga Đura.

Što se tiče traktora, samo kratko:

(na njihovu žalost, pošto sada ovo stanje moraju da gledaju) još uvek u Srbiji ima ljudi koji znaju kako treba da se proizvodi traktor... licence nisu ograničavale izvoz, to je stvar poslovnog dogovora, u SFRJ je bilo više vrsta traktora, neki su bili iz uvoza, češki Zetor npr. http://www.zetor.com/. Koliko vidim Zetor radi i dalje, Česi izgleda imaju manjak eksperata, nije imao ko da ih posavetuje da se manu proizvodnje i da ugase fabriku.

Fora sa domaćim traktorima koji su se proizvodili po stranim licencama što je njihova proizvodnja bila jeftina, jeftini su bili rezervni delovi, jeftino je bilo održavanje, to je za poljoprivrednike bila odlična solucija, posebno za one koji nisu bili ekonomski jaki, a takvih je bila većina. Kome je trebao John Deere mogao je da ga uveze, niko mu nije branio.

 

 

 

Ovo oko IT i novog modela oslanjanjem na veće sisteme mi nije jasno. Nek se sami IT-ijevci oslanjaju jedni na druge šta tu ima država da se meša. Jel može neki državni službenik da prepozna šta u tom sektoru treba podržati jer ima perspektivu?

 

Može, ako je nešto izuzetno korisno treba mu dati poreske olakšice, pomoći ga na mnoge druge načine. Juče sam bio na predstavljanju proizvoda i usluga jedne poznate američke informatičke firme koja se bavi razvojem rešenja za informatičku bezbednost. Najveći kupac njihovih rešenja su američke banke i američka vlada. Teško da će da uzmu opremu od stranaca za tako nešto. Da ne spominjem politiku davanja grantova za istraživanja i nove tehnologije, i ne samo za to. http://www.grants.gov/web/grants/home.html

 

Ili DARPA http://www.darpa.mil/

 

 

The Defense Advanced Research Projects Agency (DARPA) is an agency of the U.S. Department of Defense responsible for the development of emerging technologies for use by the military.

DARPA was created in 1958 as the Advanced Research Projects Agency (ARPA) by President Dwight D. Eisenhower. Its purpose was to formulate and execute research and development projects to expand the frontiers of technology and science, with the aim to reach beyond immediate military requirements.

 

Skoro sve bitnije informacione tehnologije imale su svoj inkubator u vojnom/odbrambenom kompleksu. I država je dobro zalegla iza njih.

 

 

3 Oko poljoprivrede mi nije jasno jel ti predlažeš da država poseduje tzv poljoprivredne kombinate(kolhoze i sovhoze). Ako je to u pitanju prilično si odlutao. A privatne kombinate već imaš. Šta su Matijević ili Kostić Delta agrar i drugi nego kombinati. Što se tiče brendova i konditorskih proizvoda pisao je "pokojni" keksikrem o tome pa čitaj kakvi su to bili brendovi. Sve loši falsifikati. To što smo prodali te brendove ne znači ništa. Ako taj novi vlasnik razvije dalje proizvodnju u čemu je problem. Prodaju i privatnici ovde svoje brendove pa ništa. Eto tako je prodat Marbo pa Bakina Tajna(kojoj smo svi verovatno plaćali poljoprivredne subvencije). Kako misliš to da sprečiš? A tzv. naši kupuju u inostranstvu, Matijević zadruge sa zemljom( zamisli Hrvati mu prodali zemlju, u ž a s) Kostić u Ukrajini  i ko zna ko još šta.

To da svi ulažu ogromne pare u razvoj nije tačno. Ulaže mala grupa država koje imaju ogroman akumulirani kapital i  ogromno akumulirano znanje u vidu naučnih i razvojnih institucija. Šta se ulaže u Bugarskoj; Rumuniji  Mađarskoj itd i koji brendovi odatle dolaze?. A to su države sa kojima se Sbija može porediti ako i to može. Koje je to nove brendove izbacila Rusija(oružje ne računam) koja ima ogromne prihode od prodaje sirovina? Da su bar nešto za brijanje izmislili, tipa namažeš se i spereš vodom sa sve dlakama a neškodljivo. Niko ti neće prodati licencu da mu konkurišeš a i da ti proda to za par godina zastari a ti nemaš pare za razvoj nove tehnologije. I ko to treba da kupi licencu i know-how jel opet država? Dinkić/Babić? Ako su preduzetnici onda oni sigurno znaju bolje i od tebe i od mene šta treba da rade. Dakle voleo bih i ja te kavalitetne brendove odavde kao što bih voleo da budem bogat kao Bafet, igram tenis kao Federer i izgledam kao Kluni. Ali mrka kapa za sve.  

 

 

na ovo ću da ti odgovorim drugom prilikom, ima tu mnogo šta da se kaže

Edited March 10, 2016 by slow

[Lord Protector]

[Tribun_Populi]

Super sto si okacio grafike, vrlo plasticno pokazuju kako krive rasta idu prakticno paralelno sto ceteris paribus znaci da su modeli imali iste/sasvim slicne performanse.

 

Cak je srpski model bolje prebrodio krizu

 

by Tapatalk

 

Baš naprotiv, uzevši u obzir primenjeni model i svojinsku strukturu slovenačke privrede, gde je država zadržala dominantno svojinsko učešće, ispada da teza o povećanju produktivnosti primenom modela direktne prodaje i koncentracije kapitala i ne pije vodu baš mnogo.

[Luther]

NMP po glavi stanovnika 1990, u % (Gyorgy Simon, Economic History of Socialist Yugoslavia, 2012, p.65, svi podaci su iz Statističkih godišnjaka SFRJ)

 

Jugoslavija - 100

Slovenija - 201

Srbija - užaS - 105

       - APV - 121

       - APKM - 21 

 

Ako izbacimo APKM i sračunamo samo užaS i APV dobićemo da je Srbija negde oko 110% jugoslovenskog proseka, a SLO je 201, dakle 1,82 puta više. Srbija je takođe izgubila jugo-tržište, što je važnije izgubila je i istočna tržišta (na koje je bila oslonjena više od Slovenije), usled uopšte kolapsa komunizma, tako da i bez rata i sankcija bila bi pogođenija 90ih nego Slovenija.

 

Danas, GDP (PPP) WB po glavi je 29900 SLO a 13300 SRB, što je 2,24 puta više.

 

 

Ako veruješ da ta razlika (2,24x umesto 1,82x) nije nastala zbog tako različitih iskustava 90ih nego baš zbog post-2000ih, onda OK.

E to je ono što odavno tražim. Imam te  statističke godišnjake iz 1988 pa iz 1993 i valjda još neke ali ko će da kopa po prašnjavim knjigama. Olenjilo se od kliktanja.

[Luther]

Dakle...

Izvini, moram da te pitam: znas li ti nesto o srafovima ili samo onako, primera radi?

Ili si gledao na YuouTube, pa savladao problematiku?

Dakle...

O šrafovima znam koliko i svaki dobar domaćin, ušrafio/otšrafio  sam  na stotine imam i alat i sad ne vidim da mi za to treba neki sertifikat.

Naravno da sam ih stavio samo kao primer, mogao sam i nešto drugo slične tehnološke složenosti. A onda rekoh da vidim šta tu ima novo. Pa nađem ovo:http://outlawfasteners.com/. Nova koncepcija u odnosu na "filips glavu". Pa vidiš da i tu postoji ljuti boj na polju inovacija.

Šta može tu da učini naš hipotetički preduzetnik? Prvo da proba da se umuva kod recimo FAS da im isporučuje šrafove za stop svetla. I tu ima mečku da rodi pošto takvih kao on ima na svakom koraku. Pa ako to uspe onda da kvalitetom, rokovima i ostalim postane stabilan partner i širi asortiman šrafova koji isporučuje FAS-u. Pa onda sa tim referencama dobije posao i kod drugih proizvođača automobila. Pa onda napravi fabriku šrafova i Italiji . Pa kad napravi ozbiljne pare ne potroši ih na jahte i strarlete nego na razvoj i zaposli dobre inžinjere i plati istraživanja institutima da mu unaprede performanse šrafa. Pa ako još bude imao i sreće možda će NASA da kupuje njegove šrafove po 1000$ komad.   

[Luther]

2. Pa se odustalo. I od toga i od provere kapitala, samo da se namaknu pare. Ma i crni đavo da je došao, samo da plati, pa da klati.

3. Jel se istopila?

4. 10 godina za full sistem. Ali to nije za ovu temu.

2.Naravno i zeleni đavo je dobar kad ti je u budžetu promaja a gladni radnici i ostala poštena inteligencija kuca na vrata. Sad ti to zovi pizdunstvo ali lako je iz tople fotelje.....Radi podsećanja, ovde je država ubila vlastitog premijera.

3.Jedna lasta.....

4.Pa da a onda se traži da isti ti 2001 ispitaju poreklo novca i krađe u prethodnih deset godina.

 

 Ranije si rekao da je greška što građane niko nije pitao o modelu privatizacije tj što to nije bila tema nekih obećanih izbora. Na jednom drugom topiku si lepo rekao da u Srbiji preovladava "narodnjaštvo" sa čime se generalno slažem iako je nezahvalno donositi takve generalizacije. E sad zamisli koji bi model privatizacije pobedio na izborima 2002 recimo. Ja bih rekao nulti, tj da se ništa ne privatizuje i sve ostane kako je i bilo. Možda ovde grešim. 

[Luther]

Идеја је сјана,само што ја још нисам видео да је негде примењена у пракси.

Jeste, malo je taj nedostatak prakse koči mada ni teorija nije tu nešto razgranata. Ja kad mi tako padne neka suluda ideja na pamet prvo proverim da li to ima u praksi. Pa ako nema oduševim se i osećam se mnogo pametan. Posle kad vidim stanje na svojim računima malo mi splasne oduševljenje. Da sam stvarno pametan sada bi na svojoj jahti kod Bahama pio one koktele sa kišobrančićima. Kao vlasnik Totenhema na primer.