Permanentna kriza domaće ekonomije

[Prospero]

NMP po glavi stanovnika 1990, u % (Gyorgy Simon, Economic History of Socialist Yugoslavia, 2012, p.65, svi podaci su iz Statističkih godišnjaka SFRJ)

 

Jugoslavija - 100

Slovenija - 201

Srbija - užaS - 105

       - APV - 121

       - APKM - 21 

 

Ako izbacimo APKM i sračunamo samo užaS i APV dobićemo da je Srbija negde oko 110% jugoslovenskog proseka, a SLO je 201, dakle 1,82 puta više. Srbija je takođe izgubila jugo-tržište, što je važnije izgubila je i istočna tržišta (na koje je bila oslonjena više od Slovenije), usled uopšte kolapsa komunizma, tako da i bez rata i sankcija bila bi pogođenija 90ih nego Slovenija.

 

Danas, GDP (PPP) WB po glavi je 29900 SLO a 13300 SRB, što je 2,24 puta više.

 

 

Ako veruješ da ta razlika (2,24x umesto 1,82x) nije nastala zbog tako različitih iskustava 90ih nego baš zbog post-2000ih, onda OK.

Edited March 9, 2016 by Prospero

[Tribun_Populi]

GINI 2002-2010

Edited March 9, 2016 by Tribun_Populi

[Prospero]

Od 2002. do 2010. smo postali egalitarnije društvo? Fino.

[Tribun_Populi]

Đok, od 2005. do 2008; dok je bilo nasviranog bjudžeta, sa tendencijom da jopet ne. ;)

Edited March 9, 2016 by Tribun_Populi

[Prospero]

Jopet ne kapiram poentu, jel to Srbija po nečemu drugačija u Giniju od Evrope (ne računajući sasvim logične fluktuacije)? Šta uopšte Gini kazuje o the modelu™, gde je diferencijacija?

 

Edited March 9, 2016 by Prospero

[Tribun_Populi]

Fluktuacije. 2002-2005 rast nejednakosti, 2005-2008 pad nejednakosti (drastični), 2008-onwards porast nejednakosti. Periodi koji nekako koincidiraju sa promenama vlasti i ekonomske politike tj. javnih prihoda i javne potrošnje.

 

Bjudžet, kratak rok, politika, socijalni mir, taj rad...

[Prospero]

Opet ne razumem šta misliš da si pokazao.

 

Gini fluktuira, u potpuno razumnom opsegu i usklađenom sa okolinom. Kako misliš da (drugačije) treba da izgleda i šta misliš da to kazuje o temi?

[Tribun_Populi]

Opet ne razumem šta misliš da si pokazao.

 

Batali opseg u svetu i Evropi, gledamo Srbiju i cinculiranje GINI-ja u njojzi. GINI fluktuira u skladu sa javnom potrošnjom, rast prihoda koincidira sa najvećim prihodima od privatizacije (reče to B.Strugački u jednom postu) u vreme Koštunice, država troši više, smanjuje se nejednakost. Počinje kriza, nema prihoda od privatizacije, odmah kreće da raste nejednakost.

 

Plus, podaci su stari, nema za poslednjih pet godina kad je udar krize najače spičio a realni BDP počeo da ide u minus, ali se trend jasno vidi. Možda se je već i vratio na nivo od početka privatizacije, obzirom na pad zarada etc.

[Prospero]

Meni je negde normalno da se Gini povećao od 2000. do danas, tj da je egalitarnost manja, mada, ako me sećanje služi, Srbija je negde evropski prosek.

 

Da li fluktuira u korelaciji (kauzalitetu?) sa prilivima od privatizacije je stvar koju treba pokazati a ne uzeti je kao dato, mada mi je pretpostavka sasvim intuitivna, i ne vidim suštinski problem u tome. Da, prihodima od privatizacije su krpljene rupe u platama, penzijama, itd itd, meni to nije sporno, sasvim je OK što je bilo tako.

 

Pa nećemo valjda stezati kaiš da bi dali državi u ruke da zida fabrike ili bira privatnike kojima će dati pare da zidaju neke fabrike (na žalost i politika subvencija)? Nek odu u banku i uzmu kredit, šta sad.

Edited March 9, 2016 by Prospero

[Luther]

1Slažem se sa tobom, samo što ja mislim da nam nedostaje znanje u svim oblastima, uključujući tu i ekonomiju. Škripi na svim poljima. Politika subvencija i razvojne banke su šminkanje mrtvaca ako se pre toga naprave kardinalne greške u makroekonomiji, monetarnoj, poreskoj, carinskoj, razvojnoj politici. Mi ovde nemamo Mencingera, Prašnikara, Bajtov institut, ovde su prodefilovali Dinkić, Labus, Šoškić (akademija), Đelić, Jelašić (eksperti), razni Đunići, Pitići, Vlahovići, Cvetkovići i ostala konsultantska menadžerija. Rezultati su poražavajući.

 

 

2Oko startupova vlada velika fama. Procenat preživljavanja startupova npr. u IT je izuzetno mali, 10-20%. To je nezadovoljavajuće, treba naći neki drugi model pomoći IT-ju, trebalo bi se osloniti na veće sisteme i one koje već znaju da rade posao, a ima ih, pre svega mislim na velike integratore koji ovde posluju decenijama. Ima ljudi i struke, samo ih treba saslušati.

Mislim da grešiš u tome da Srbiji ne treba proizvodnja traktora i poljoprivredne mehanizacije. Srbija je poljoprivredna i mašinska zemlja sa zastarelom poljoprivrednom mehanizacijom, postoji veliko domaće tržište i potražnja za novim mašinama. To što se niko nije setio da spoji IMT i IMR, da pokrene proizvodnju po stranoj licenci (i time premosti tehnološki zaostatak načinjen devedesetih), da da subvencije i povoljne kredite poljoprivrednicima za nabavku tako proizvedene domaće mehanizacije je totalna katastrofa i za poljoprivrednu i za mašinsku industriju.

Vidim da spominješ proizvodnju rezervnih delova i komponenti za strance, da je to dobro i da treba nastaviti tim putem. To je po meni velika greška, ako se oslonimo samo na poluproizvode, komponente i delove, a ne na finalni proizvod i brend. Finalni domaći proizvod je ono što Srbiji fali, tu leži profit i razvoj privrede. Mi sve više postajemo šrafciger industrija stranih brendova i proizvođača, profit odlazi napolje, ne ulaže se u novi tehnološki i naučni razvoj. To je začarani krug iz koga je nemoguće izaći. Zato i imamo sve manji broj stručnih ljudi. Razvojni centri velikih firmi su u matičnim zemljama ili visokorazvijenim zemljama, retko ko će se opredeliti da tako nešto otvori u zemlji trećeg sveta, što mi realno jesmo.

Mislim da našim ekonomistima i vlastima promiče značaj domaćeg finalnog proizvoda i njegove isplativosti. Treba bežati od neisplative proizvodnje sirovina i poluproizvoda i pomoći razvoj finalnog proizvoda namenjenog domaćem i stranom tržištu.

 

3Npr. u poljoprivredi se pravi ista kardinalna greška. Srbija izvozi sirovine umesto da se orijentiše na preradu tih sirovina i stvaranje poljoprivrednih brendova. Ranije smo u SFRJ imali poljoprivredne kombinate koji su veći deo poljoprivredne proizvodnje otkupljivali od poljoprivrednika, prerađivali i prodavali kao finalni proizvod. Takvih kombinata je bilo preko dvadeset, bili su raspoređeni regionalno, pokrivali su celu zemlju. Problem otkupa i cena je bio mnogo manji, što je sada najveći problem za poljoprivrednike. Ne treba da pričam šta se desilo sa tim kombinatima, kakav je pustoš ostao i kako su uništeni. A bez njih (ili nekog njihovog supstituta) je teško pokrenuti domaću poljoprivredu, i napraviti nju profitabilnom u rangu poljoprivrede visokorazvijenih zemalja.

Pored toga mi smo ono što je ostalo od poljoprivredne proizvodnje i konditorske industrije prodali investicionim fondovima i tajkunima i tako prekinuli lanac na ključnom mestu.

Dakle, finalni proizvod, brend, što kvalitetniji, u eri kada svi proizvode i kada ulažu ogromne pare u razvoj i nove proizvode. Nikako poluproizvodi, komponente, sirovine, jeftina radna snaga. To je jedini način da profit maksimizuje, ostane ovde i da se uloži u dalji razvoj. Ako se nešto ne zna, kupiti licencu, dovesti stručne ljude, platiti ih da prenesu know-how...ima načina.

 

1.Opet ta nesretna Slovenija,  Mencinger&Co. Pa kako su sa takvim genijima jedva izbegli bankrot 2013 http://www.jutarnji.hr/slovenija-na-korak-do-bankrota--milijarde-eura-losih-kredita-doveli-ih-na-sam-rub-/1125780/ ? Ako govorimo o maroekonomiji, monetarnoj, poreskoj, carinskoj i razvojnoj politici sve je to manje više kako treba i mora da bude. Približavanje EU, otvorena privreda bez carinskih barijera,osim za poljoprivredu, što je jedino primereno državi ove veličine i položaja, relativno stabilan kurs, ima subvencija za razvoj ali se država ne meša u to šta će da se razvija što je dobro( osim ako nećete Dinkara style razvoj sa RTB-Bor).E sad porezi jesu visoki ali jel hoćete onih 1000 vrsta subvencije koje sam nabrojao. Jel hoćete 1000 vrsta socijalne pomoći , od trudnica i porodilja preko dece pa nezaposlenih, zatim invalida,  onih sa niskim primanjima itd(da zaboravimo na to da se penzije većinom isplaćuju iz budžeta). Jel hoćete da države sve popravi svima kojima se ošteti imovina u zemljotresu ili poplavi? I da gradi autoputeve i pruge. Jel hoćete  pozorišta, biblioteke i dočeke sportista na balkonu? E pa to mnogo košta i na ovako slabo razvijenu ekonomiju moraju biti visoki porezi da se to sve poplaća. Ne kažem da ne može nešto bolje ili da nema zloupotreba gledanja kroz prste kod prikupljanja poreza ali red veličina nije uporediv. A ako želite neoliberalizam onda mogu niži porezi. Mislim ne znam šta se očekuje od ekonomista i makroekonomije, ne stvaraju oni novu vrednost nego preduzetnici. Određen je opšti pravac koji je po meni dobar pa sad preduzetnici neka pokažu šta znaju. A već smo konstatovali da malo toga  znaju.

 

2.Ovo oko IT i novog modela oslanjanjem na veće sisteme mi nije jasno. Nek se sami IT-ijevci oslanjaju jedni na druge šta tu ima država da se meša. Jel može neki državni službenik da prepozna šta u tom sektoru treba podržati jer ima perspektivu?

Pazi sad niko se nije setio da pokrene proizvodnju u IMT i IMR i napravi traktor po stranoj licenci?!? Pa eto ti si se setio. napravi studiju izvodljivosti i swat analizu i pravo u komercijalnu banku. Ako to valja odmah ćeš dobiti novac plus državne subvencije za radna mesta. Ovde banke nemaju nemaju kvalitetne projekte da finansiraju i jedva bi te dočekale. Samo ne da država daje subvencije i povoljne kredite za kupovinu tog traktora pošto to znači da je u startu nekonkurentan. Nego na tržište pa čiji traktor bolji/jeftiniji. Ali znanje o proizvodnji modernih traktora je u Srbiji  nepostojeće.A to sa licencama je pilo vodu u SFRJ gde dobiješ licencu neke starije generacije proizvoda pa je prodaješ samo unutar države jer je zabranjen uvoz takvog proizvoda. Tako se i prodavao IMT traktor. Tako sam ja celu mladost proveo slušajući ploče na Toska 5 "sistemu". O izvozu takve proizvodnje moglo je samo da se sanja. U uslovima otvorenog i globalizovanog tržišta to što ti predlažeš je nemoguće. Da jeste već bi se našao neki preduzetnik da to uradi pošto stotine njih ništa drugo ne radi nego neprekidno ispituje mogućnosti za ulaganja. Ili možda misliš da država izgradi takvu fabriku, kao što predlaže Borko? Onda neka sve bude državno i rešen problem. 

 

Pre svega treba da se bitno smanje ambicije i očekivanja u pogledu toga šta ovde može da se samostalno proizvodi a da je to proizvod domaće pameti. To nisu i verovatno nikada neće biti automobili, traktori, televizori ili nešto iz sfere visoke tehnologije kao čipovi ili novi vrhunski lekovi itd. Za to su potrebna ogromna ulaganja u nauku i razvoj kao i sam demografski potencijal. To ne mogu ni znatno veće i daleko bogatije države od Srbije. Primer koji sam već dao  je firma Hidria http://www.hidria.com/ baš zato što je iz Slovenije na koju se mnogi pozivaju. Dakle to nije šrafciger industrija već imaju vlastiti razvoj, 2000 radnika po celom svetu i recimo ugovor od 30mil evra sa Pežo-Sitroen grupom koja ugrađuje njihove svećice u 80% svojih dizel motora. http://wire.seenews.com/news/slovenias-hidria-signs-30-mln-euro-supply-deal-with-peugeot-citroen-462752 O ovome Srbija može sada samo da sanja ali može tome da teži. Ja bih bio zadovoljan da recimo neko napravi ovde fabriku najboljih šrafova na svetu. Da budu od najboljih materjala otpornih na temperaturne promene i koroziju a jeftini i da se lako koriste i da su toliko dobri da ih traži NASA za onu svemirsku stanicu koja se vrti iznad naših glava. I da onda taj napravi još deset takvih fabrika po svetu koje će da prave šrafove a i alat za nih. Ne tražim ništa više. Ja mislim da do toga može doći samo preko kooperacije sa stranim firmama gde u početku samo proizvodiš ono što ti oni zadaju pa posle nekog vremena kada ovladaš tom proizvodnjom može da ti klikne u glavi da napraviš nešto bolje. A kad ti klikne država treba da ti ne smeta i da te ne reketira bez potrebe. Niko u državi nema znanje da odredi koji finalni proizvod treba praviti. To znanje je rasuto među preduzetnicima i inžinjerima i samo oni na osnovu tog znanja, iskustva ,predosećaja i hrabrosti mogu da odrede šta će se proizvoditi. Pri čemu opet neće svi koji pokušeju i uspeti da naprave nešto korisno tj. novu vrednost.

 

3 Oko poljoprivrede mi nije jasno jel ti predlažeš da država poseduje tzv poljoprivredne kombinate(kolhoze i sovhoze). Ako je to u pitnju prilično si odlutao. A privatne kombinate već imaš. Šta su Matijević ili Kostić Delta agrar i drugi nego kombinati. Što se tiče brendova i konditorskih proizvoda pisao je "pokojni" keksikrem o tome pa čitaj kakvi su to bili brendovi. Sve loši falsifikati. To što smo prodali te brendove ne znači ništa. Ako taj novi vlasnik razvije dalje proizvodnju u čemu je problem. Prodaju i privatnici ovde svoje brendove pa ništa. Eto tako je prodat Marbo pa Bakina Tajna(kojoj smo svi verovatno plaćali poljoprivredne subvencije). Kako misliš to da sprečiš? A tzv. naši kupuju u inostranstvu, Matijević zadruge sa zemljom( zamisli Hrvati mu prodali zemlju, u ž a s) Kostić u Ukrajini  i ko zna ko još šta.

To da svi ulažu ogromne pare u razvoj nije tačno. Ulaže mala grupa država koje imaju ogroman akumulirani kapital i  ogromno akumulirano znanje u vidu naučnih i razvojnih institucija. Šta se ulaže u Bugarskoj; Rumuniji  Mađarskoj itd i koji brendovi odatle dolaze?. A to su države sa kojima se Sbija može porediti ako i to može. Koje je to nove brendove izbacila Rusija(oružje ne računam) koja ima ogromne prihode od prodaje sirovina? Da su bar nešto za brijanje izmislili, tipa namažeš se i spereš vodom sa sve dlakama a neškodljivo. Niko ti neće prodati licencu da mu konkurišeš a i da ti proda to za par godina zastari a ti nemaš pare za razvoj nove tehnologije. I ko to treba da kupi licencu i know-how jel opet država? Dinkić/Babić? Ako su preduzetnici onda oni sigurno znaju bolje i od tebe i od mene šta treba da rade. Dakle voleo bih i ja te kavalitetne brendove odavde kao što bih voleo da budem bogat kao Bafet, igram tenis kao Federer i izgledam kao Kluni. Ali mrka kapa za sve.  

[Luther]

Jel ti mene zajebavaš, ali sad najozbiljnije?

 

Prvo, da mislim da je nekakav lapsus ne bih ti ni pominjao - kao što rekoh, vrdaš i migoljiš se, pa kad te se satera uza zid onda menjaš priču. Nisi ti ni blesav ni glup kao što se praviš, a i pazi da neću sad da ti upoređujem nekakav naučni rad na 42 strane sa tekstom Zakona o privatizaciji. Ja sam napisao da su Boris Begović i Boško Mijatović koautori Zakona o privatizaciji, jer to piše u njihovim biografijama. Kad radna grupa napravi nacrt i ministarstvo ga prosledi Vladi, Vlada taj nacrt uglavnom bez nekih posebnih dodataka usvoji i prosledi Narodnoj Skupštini, koja ga u situaciji u kojoj ima apsolutnu većinu (DOS 2001-ve godine) usvoji bez ili sa vrlo malo amandmana. Koliki je tačan doprinos pomenutog dvojca u pisanju zakona (20%, 50%, 100%) ne znam i ne interesuje me - ali su koautori. A ti stoji pri čemu god hoćeš, ispadaš samo smešan na ovaj način.

 

Što se tiče izbora, cenim da ti je jasno koja su pravila igre u demokratskoj državi? Krupna pitanja su deo predizbornog programa, eventualno se za najkrupnija organizuje referendum/plebiscit. 2000-te godine jedno od predizbornih obećanja DOSa je bilo da je to koalicija stvorena radi pobede Miloševića na izborima, a predizborno obećanje je bilo da će se posle godinu dana organizovati izbori - gde bi se valjda građani opredeljivali shodno svojim ideološkim preferencijama, između ostalog, i po pitanju privatizacije. To se nije desilo, dakle neprincipijelna koalicija je nametnula model koji, po priznanju gurua privatizacije, niko nije hteo.

 

Privatizacioni model u Sloveniji je doneo mnogo problema kao i svaki privatizacioni model, jer nijedan nije bez mana. Razlika između privatizacionog modela u Sloveniji (većina kapitala radnicima i građanima besplatno ili uz preferencijalni otkup, izborom modela od strane same firme) i onog u Srbiji (prodaja 70% kapitala od strane države i podela preostalih 30%, sa početnom cenom od 10% procenjene vrednosti kapitala gde kapital procenjuju sumnjive rejting agencije) je nebo i zemlja, glava i dupe, kako hoćeš - pošto za ovu drugu varijantu moraš da imaš funkcionalan pravosudno-policijski aparat da bi to funkcionisalo i da bi iole imalo smisla. Još kad tome pridodaš izjave ministra finansija ovde pomenutog Vlahovića iz 2002. godine da se neće ispitivati poreklo kapitala i potonjem ministra finansija Dinkića da nije važno kako je stečen prvi milion, sve dok se prihvataju pravila igre - dobiješ privatizaciju u Srbiji i privredni ambijent. Legalizuješ kriminal i omogućiš mu da se vrati na velika vrata. Tebi to ne smeta, ali ti smeta Katić jer pere pare? Pa koju kurčevu efikasnost ćeš bre da dobiješ sa takvim privrednicima, dobićeš još korumpiraniju državu u svim ravnima, koja služi takvima a ne efikasnosti i povoljnoj poslovnoj klimi.

 

Šta i kako dalje? Efikasno pravosuđe, pre svega.

1.Ti kažeš da su koautori ja da su imali uticaj što je po meni isto. Evo priznajem da su koautori. Šta to dalje znači nemam pojma.

2.Da se htela efikasnost(tzv neoliberalni kncept) privatizacije ne bi se tražilo da ne otpuštaš radnike odrđeni period, obavezno ulaganje, ekologija itd. Prodaš najboljem ponuđaču i ćao on dalje radi šta hoće može firmu i da zapali(dobro ne može bukvalno)

3.Da se čekao funcionalan pravosudno-policijski aparat( jel sada takav) još bi bili u društvenoj svojini samo bez ikakve vrednosti pošto bi se do sada istopila deset puta.

4.Eto daj predlog kako do efikasnog pravosuđa i koliko će  da traje dok do njega ne dođemo.

[Luther]

Da, to stvarno ne radi nijedna druga država. 

 

Članak koji sam postovao govori o tome kako je SDK mogao da evoluira. Umesto toga, mi smo prepustili komercijalnim bankama da određuju da li im je važnije da zadrže klijente ili sprovode finansijsku disciplinu za račun države. 

 

Jel ovo boldovano nešto ironično? Ako jeste navedi koja država u EU ima sistem kao SDK.

 

Banke ne sprovode finansijsku disciplinu nego platni promet. Disciplinu  sprovode Uprava prihoda i finansijska policija. Banka ne može da izvrši isplatu plata ako klijent ne da BOP, broj koji dobija od Uprave da je prijavio i tačno obračunao poreze i doprinose. Da li je on to i platio banka ne mora da zna pošto može da koristi račune više banaka. Nekad ide paralelno preko iste pa vidi. Uprava kontroliše i zna ko je šta je platio. Ako mu toleriše neplaćanje znači da postoji a)korupcija službenika ili b)politička odluka "odozgo"(recimo kad ne plaća PinkTV) .Ni jedno ni drugo ne bi sprečio još jedan nivo kontrole.

[Luther]

Niko da podrži Katićevu ideju o nepolitičkoj vlasti i meritokratiji :( Ni moju o izboru top 10 meritokrata. A našao sam 9 i usput video da to nije tako usamljena ideja.

[namenski]

Ja bih bio zadovoljan da recimo neko napravi ovde fabriku najboljih šrafova na svetu. Da budu od najboljih materjala otpornih na temperaturne promene i koroziju a jeftini i da se lako koriste i da su toliko dobri da ih traži NASA za onu svemirsku stanicu koja se vrti iznad naših glava. I da onda taj napravi još deset takvih fabrika po svetu koje će da prave šrafove a i alat za nih. Ne tražim ništa više. Ja mislim da do toga može doći samo preko kooperacije sa stranim firmama gde u početku samo proizvodiš ono što ti oni zadaju pa posle nekog vremena kada ovladaš tom proizvodnjom može da ti klikne u glavi da napraviš nešto bolje. A kad ti klikne država treba da ti ne smeta i da te ne reketira bez potrebe. Niko u državi nema znanje da odredi koji finalni proizvod treba praviti. To znanje je rasuto među preduzetnicima i inžinjerima i samo oni na osnovu tog znanja, iskustva ,predosećaja i hrabrosti mogu da odrede šta će se proizvoditi. Pri čemu opet neće svi koji pokušeju i uspeti da naprave nešto korisno tj. novu vrednost.

 

Dakle...

Izvini, moram da te pitam: znas li ti nesto o srafovima ili samo onako, primera radi?

Ili si gledao na YuouTube, pa savladao problematiku?

[Tribun_Populi]

Meni je negde normalno da se Gini povećao od 2000. do danas, tj da je egalitarnost manja, mada, ako me sećanje služi, Srbija je negde evropski prosek.

 

Da li fluktuira u korelaciji (kauzalitetu?) sa prilivima od privatizacije je stvar koju treba pokazati a ne uzeti je kao dato, mada mi je pretpostavka sasvim intuitivna, i ne vidim suštinski problem u tome. Da, prihodima od privatizacije su krpljene rupe u platama, penzijama, itd itd, meni to nije sporno, sasvim je OK što je bilo tako.

 

Pa nećemo valjda stezati kaiš da bi dali državi u ruke da zida fabrike ili bira privatnike kojima će dati pare da zidaju neke fabrike (na žalost i politika subvencija)? Nek odu u banku i uzmu kredit, šta sad.

 

Jeste, samo ovde trendić pokazuje da je to direktno bilo uzrokovano državnom potrošnjom što, je li, nedvosmisleno dokazuje kuda su pare otišle. Sad, jebi ga, tu se ti i ja ne slažemo, ako nešto hoćeš da poguraš - moraš i aktivnim merama ekonomske politike. OK, neka to servisiraju poslovne banke za proviziju (kao što servisiraju stud. kredite recimo), ali u sklopu agende koju je definisala država i od državnih para namenjenih razvoju.

 

Avaj, te su pare otišle direktno Miškoviću i ostalom društvu s Kopaonika u džep. Kontam, no big deal za tebe, ali onda u paketu dobiješ i Vučića.

 

1.Ti kažeš da su koautori ja da su imali uticaj što je po meni isto. Evo priznajem da su koautori. Šta to dalje znači nemam pojma.

2.Da se htela efikasnost(tzv neoliberalni kncept) privatizacije ne bi se tražilo da ne otpuštaš radnike odrđeni period, obavezno ulaganje, ekologija itd. Prodaš najboljem ponuđaču i ćao on dalje radi šta hoće može firmu i da zapali(dobro ne može bukvalno)

3.Da se čekao funcionalan pravosudno-policijski aparat( jel sada takav) još bi bili u društvenoj svojini samo bez ikakve vrednosti pošto bi se do sada istopila deset puta.

4.Eto daj predlog kako do efikasnog pravosuđa i koliko će  da traje dok do njega ne dođemo.

 

1. Prvo je bilo da su imali uticaj tako što su napisali knjigu. Eto, složismo se da su imali malo veći uticaj, pisali su (zajedno s ostalima) zakon, kud ćeš više.

2. Pa se odustalo. I od toga i od provere kapitala, samo da se namaknu pare. Ma i crni đavo da je došao, samo da plati, pa da klati.

3. Jel se istopila?

4. 10 godina za full sistem. Ali to nije za ovu temu.