Permanentna kriza domaće ekonomije

[Tribun_Populi]

Vrdaš, kliziš, ne znaš više na koju stranu biješ, baviš se likovima autora članaka, tako sad i mojim životnim pozivom i delom. A to boldovano, da ga jebem, ako ja nisam od prvog posta do poslednjeg se zalagao za privatizaciju dvadeset puta ponavljajući da država nije dobar upravljač privredom, te da joj nije trebalo dati ni da vodi privatizaciju, onda ne znam ko je.

 

I onda dođeš ti i otkriješ vruću vodu sa Slovencima koje sam ja prvi pomenuo - a koji su uzgred, taktični kakvi jesu, izmenjali tri modela upoređujući im efekte - pa se na kraju opredelili za ovaj, komunjarski.

 

Ovo stvarno sad pišem poslednji put jer si mi ogadio inače odličnu temu, dal si na zadatku ili si samo bandoglav nemam pojma niti me interesuje, to sam ionako više sebi u bradu.

[Luther]

Vrdaš, kliziš, ne znaš više na koju stranu biješ, baviš se likovima autora članaka, tako sad i mojim životnim pozivom i delom. A to boldovano, da ga jebem, ako ja nisam od prvog posta do poslednjeg se zalagao za privatizaciju dvadeset puta ponavljajući da država nije dobar upravljač privredom, te da joj nije trebalo dati ni da vodi privatizaciju, onda ne znam ko je.

 

I onda dođeš ti i otkriješ vruću vodu sa Slovencima koje sam ja prvi pomenuo - a koji su uzgred, taktični kakvi jesu, izmenjali tri modela upoređujući im efekte - pa se na kraju opredelili za ovaj, komunjarski.

 

Ovo stvarno sad pišem poslednji put jer si mi ogadio inače odličnu temu, dal si na zadatku ili si samo bandoglav nemam pojma niti me interesuje, to sam ionako više sebi u bradu.

 

.Nikada se ne bavim likom i delom forumaša niti prvi počinjem ali ako ti za mene kažeš da "sumnjaš da sam na zadatku"( čijem, sa kakvim ciljem i ko me plaća nisi objasnio) i da sam "Vlahović" mogu i ja da ironišem oko tvojih pravničkih performansi. 

Jedini koji vrda si ti pošto nikada ne komentatišeš podatke i linkove koji ti se ne dopadaju tj ne ukljapaju u tvoje teze. A toga je bilo previše da bi bilo slučajno. I onda padaš u pasivnu gresiju pokušavajući to da prikriješ. Pa na taj način recimo prikrivaš da nemaš pojma o privatizaciji u Slo ali si spreman da je glorifikuješ. Pa pošto si ti za privatizaciju i dvadeset puta si rekao da država nije dobar upravljč privredom objasni kako u Slo četvrt veka od poćetaka privatizacije država kontroliše 50% ekonomije i 60% bankarskog sektora  pa je sada pritiskaju da se toga reši.http://www.reuters.com/article/slovenia-privatisation-idUSL5N0YR2BD20150605. Jel to taj uspešan model?

[Tribun_Populi]

Vidim žurka od ranog jutra i šaljenje puno simpatičnih smajlija, jel probao neko od vas da se prijavi na neku

vicijadu, sigurno bi pala bar utešna nagrada.

 

A za tebe, pre bilo čega drugog,ponovo direktno pitanje: gde, koga, za koji novac, u kojoj firmi i oko čega, konsultuje Nebojša Katić? Pitam za komšiju kojem trebaju konsultacije za neki projekat u Londonu pa traži dobre reference.

 

 

Jel ti umeš da pročitaš i shvatiš šta te neko pita? Adresu mogu i sam da nađem.Interesuju me reference tj.gde, koga, za koji novac, u kojoj firmi i oko čega, konsultuje Nebojša Katić?

 

Ovo te pitam već treći put i ako ne znaš ništa od ovoga pošteno reci pa da teramo dalje. Nije sramota nešto ne znati,

sramota je lagati.

 

 

Ne bih dao ni da mi upravlja kokošinjcem. I to ne zbog morala već zato što ako je tačno to što tvrdi RK, Katić kriminalac a ovi pak imaju ružnu naviku da kradu pa bi mi nestajale kokoške. Pored toga pranje novca je uskospecijalizovano znanje čisto bankarskih propisa o transferu novca u kombinaciji sa korupcijom bankarskih i drugih državnih službenika. Makroekonomija je, pretpostavljam da ti je to jasno, nešto mnogo više od toga.

 

Sad odluči jel on kriminalc pa nam ti od prvog posta na topiku zapravo  predlažeš da slušamo savete čoveka koji je eksponent mafije ili je parvi kosultant čegabilo za šta treba da pružiš neki dokaz.

 

 

Gde se vidi da potpisuju koautorstvo? Na kom dokumentu? Evo uostalom šta kaže B.Begović o tome:

 

 

Učestvovati u radnoj grupi nije dovoljno da se pripiše koautorstvo. Možeš da učestvuješ a da sve ili većina tvojih ideja budu odbačene. Ja sam već napisao da mislim da su oni imali određeni uticaj. Koliki je on bio moglo bi se videti poredeći rad Begović/Živković/Mijatović iz 2000.g.(čiji je link http://www.clds.rs/newsite/Novi%20model%20privatizacije.pdf dao Prospero) sa usvojenim zakonom o privatizaciji, njegovim kasnijim izmenama i doslednosti u realizaciji istoga. Možeš ti da napraviš najbolji mogući model ili zakon ali ako oni koji ga realizuju svesno ili nesvesno brljaju piši propalo. Ovakvu komparativnu analizu teško da će iko da napravi a pogotovo ne na forumu.

U svakom slučaju cepidlačimo oko nevažne stvari.

 

 

Moja greška u brzini, mislio sam na autorstvo(kompletno) što se iz daljeg teksta i vidi

 

 

Što se tiče čistih ruku zaista ne mislim da je neko iz akademskog sveta tj. eksperata mogao da omasti brkove u procesu realizacije privatizacije. Ako imaš neke makar i indicije u suprotno možeš ih slobodno izneti. Uvek sam rad da saslušam nove činjenice i u njihovom svetlu eventualno promenim mišljenje.

Za savest moraš sam da ih pitaš. Što se tiče ljudi iz izvršne vlasti, tzv."države", naravno da mislim da su mnogi imali lepljive prste. Od, verovatno, ministra Vlahovića i drugih ministara, do nižih ešalona tipa Kolesar/Janjušević sigurno. Ali oni nisu ti na koje ciljaš.

Da podsetim ponovo na tekst koji sam preneo na slovenačkom, ovog puta daću prevod:

 

"Ekonomista Bernard Bršič misli da je "nacionalni interes jedan od najviše zloupotrebljavanih pojmova slovenačkog političko-ekonomskog govora" i da je pomoćna retorička figura koju su pojedine političke skupine  upotrebile za za prevarno prikazivanje posebnog interesa kao javnog s namerom kako bi se nekadašnja državna svojina našla u rukama "pravim" rukama, rukama drugova". Svakako je proces privatizacije ostavio posledice na mnogim nivoima privrede. Među drugima i to, da većina da većina državljana i državljanki zbog njenog reultata i novonastale vlasničke strukture misli da su bili prevareni i pokradeni"

 

Naravno da većina građana tako misli kad je samo pomenuti Z.Janković, socijalistički direktor Merkatora, iz privatizacije izašao sa imovinom od recimo 30 i više miliona evra. Kad su elegantno ostavljene banke u državnoj svojini pa je "drug" Bavčar, ex minitar policije, mogao iz Istrabenca besomučno da "leveridžuje" i radi management buyout dok mu se piramidalna šema nije urušila i povukla ga u zatvor. Što je taj previd oko banaka izazvao kasnije rupu u njihovim bilansima veću od 5 mlrd evra nema veze. Eto sad će sve banke da prodaju ali malo kasno. 

 

I šta sad, jel ja treba da vičem Mencingeru lopoveee!! Pa ne treba naravno. Čovek je vrhunski ekonomista, svetlosnim godinama većeg znanja od bilo čega što se pojavilo ili će se pojaviti na forumu. On je imao koncepciju da kroz privatizaciju najveći deo imovine ostane u rukama građana Slovenije(rekao bih "patriotski pristup). Takav koncept ima određene posledice koje vidimo i ja se sa njim generalno ne slažem, draža mi je efikasnost. Ti kroz privatizaciju možeš da postaviš različite ciljeve, recimo neku pravičnost, pa socijalni aspekt, zatim maksimizaciju kasnije efikasnosti preduzeća pa i "patriotski pristup" itd. Ali ne možeš da sve ove ciljeve ostvaruješ istovremeno pošto između njih postoji trade-off.

Ja sam u jednom od retkih postova napisanih "onamo" ismejao taj "patriotski" pristup kod privatizacije C-marketa kada su u igri bili "naš" Miško i Merkator. Upitao sam, a niko naravno nije mogao da odgovori, šta sprečava ovog našeg da sutra proda C-market nekom fondu iza koga stoji recimo Hašim Tači. I on je to i prodao doduše belgijancima. isto se dogodilo u Sloveniji gde je Merkator sada zapao mrskim im hrvatima(komšije se nekako uvek ne podnose). Evo sad se i iz Srbije pojavljuje tamo kapital(Fruktal, Kostić-Gorenjska banka itd)  

Mi  naše kritike iznosimo naknadno, godinama nakon što je odlluka o privatizaciji doneta. Onaj ko pravi koncepciju deluje u realnom, obično veoma kratkom vremenu i ne može da pretpostavi sve posledice svojih odluka. Samo bi dobri Alah to mogao ali njega više interesuju druge stvari. Zato naravno ni J.Mencinger nije lopov a za savest isto može neko da ga pita, mene te metafizičke pjave manje interesuju. 

 

Što se tiče Katića da se nešto razumemo. Ne zameram mu nešto mnogo na vrsti posla kojim se bavi. Našao je tržišnu nišu i radi to što ume da radi, verovatno dobro. Vidimo iz posta koji je dao Prospero da i priča sa Canetom( Canom?) nije baš bez osnova, pominje ga neko tužilaštvo. Možda ga i zakači nekad neko pravosuđe, mada takvi se obično nagode da budu svedok-saradnik. Ukoliko ih ne nađu da vise ispod mosta, ili obzirom sa kime se u kolo uhvatio, ne popiju čaj zaslađen polonijumom. Ali i kineski rudari svakodnevno rizikuju pa ništa.

Ono što zaista boli je kad takav lik počne da prosipa  svoje neznanje iz makroekonomije i laži iz ekonomske istorije. Ali ti ga slobodno kači, neka cveta hiljadu cvetova makar neki i smrdeli.       

 

Ovo poslednje ti je jedini post u poslednjih deset strana koji je vredan polemike, ovo gore manje-više minuli rad sa svojim efektima. Pa ako neko želi, neka nastavi, ja prosto nemam ni želje ni živaca više. Udavio si temu.

[Luther]

Ovo poslednje ti je jedini post u poslednjih deset strana koji je vredan polemike, ovo gore manje-više minuli rad sa svojim efektima. Pa ako neko želi, neka nastavi, ja prosto nemam ni želje ni živaca više. Udavio si temu.

 

Čekaj ti si se uhvatio za jedan  moj lapsus za koji se iz aviona i daljeg teksta vidi da je nastao u brzini.(koautorstvo/autorstvo) To je dokaz čega? Lapsusa ili moje generalne gluposti?

 

Šta ti nije jasno oko Katića? U prva dva posta sam tražio od slowa koji ga stalno podmeće kao eksperta da to i dokaže. U trećem odgovaram na njegovo hipotetičko pitanje da li bi mu dao da vodi ekonomiju a u vezi onoga što kaže R.Knežević da je NK perač para za Caneta a to je post koji je okačio slow. I ja kažem ako je kriminalac ne bih. Onda me slow besom pravednika napadne da kako mogu tako o tom finom čoveku i da je on pazi sad znao od početka(početka čega) na šta ja ciljam i da su to sve laži(nisu pokazao Prospero)

Pa jel sam ja veverica da ne vidim tako jadno podmetanje? Nego sam ateista a hrišćanin pa sam sklon praštanju i mirenju.

A to da ću tvrdoglavo da istrajem na nekim stavovima je tačno, pogotovo o ekonomskoj istoriji socijalizma koja za mene nije samo istorija nego značajan deo života. Ti si čini mi  se rekao da ti to nije jača strana što se iz priloženog i vidi. Evo danas smo videli i odu SDK(ne sa tvoje strane). Šta je sledeće: pangerici petoljetkama, ushićenje radnim akcijama, veličanje "samoupravnog sporazumevanja i društvenog dogovaranja"(kako ovo jezivo zvuči). E sad ja sam tvrdoglav a oni koji ovo uporno guraju naravno nisu.

[Tribun_Populi]

Hrišćanine, libertarijanče i minarhisto, kume i brate!

 

Ovde se niko ne zalaže za državnu svojinu nad kapitalom i samoupravno-socijalistički metod upravljanja privredom. Koren neslaganja između svih oponenata na temi leži u načinu na koji je izvršena transformacija kapitala iz društvenog u privatni. Ja, pored još nekoliko sadiskutanata, smatram da je izabran loš metod privatizacije, plus da nam nije pružena prilika da se o tom (po mom shvatanju krupnijem i od Kosova) pitanju izjasnimo.Ti sa tim, kako si sam rekao, nemaš problem - jer ti je prihvatljivija maksimizacija efikasnosti preduzeća i povećanje produktivnosti rada (što postojeći model direktne prodaje pospešuje). I to je okvir u kome možemo diskutovati, sve ostalo su bespotrebne gluposti.

 

Ove tvoje uratke koje sam citirao citirao sam samo da bih ti pokazao na koji način si udavio diskusiju - insistiranjem na tome čime se bavi Nebojša Katić, a ne debatujući o njegovim stavovima. Kao i prvo pokušajem da uporno "braniš" CLDS ekipu iako ih niko nije napadao, insistirajući da su navodi Mlađana Kovačevića da su oni autori zakona o privatizaciji samo sumnje i da to nije tačno, pa kad sam ti pokazao da to jeste tačno nemušto odgovarao kako to što su bili u radnoj grupi za izradu zakona ne znači da su koautori. Jok, moja baba je. Mislim ovo ređanje postova odozgo služi samo da ukapiraš da takve stvari iritiraju sagovornike - pa odatle i moj ironični pristup.

 

 

A i ja da jedem govna što se uopšte javljam.

 

[Luther]

Hrišćanine, libertarijanče i minarhisto, kume i brate!

 

Ovde se niko ne zalaže za državnu svojinu nad kapitalom i samoupravno-socijalistički metod upravljanja privredom. Koren neslaganja između svih oponenata na temi leži u načinu na koji je izvršena transformacija kapitala iz društvenog u privatni. Ja, pored još nekoliko sadiskutanata, smatram da je izabran loš metod privatizacije, plus da nam nije pružena prilika da se o tom (po mom shvatanju krupnijem i od Kosova) pitanju izjasnimo.Ti sa tim, kako si sam rekao, nemaš problem - jer ti je prihvatljivija maksimizacija efikasnosti preduzeća i povećanje produktivnosti rada (što postojeći model direktne prodaje pospešuje). I to je okvir u kome možemo diskutovati, sve ostalo su bespotrebne gluposti.

 

Ove tvoje uratke koje sam citirao citirao sam samo da bih ti pokazao na koji način si udavio diskusiju - insistiranjem na tome čime se bavi Nebojša Katić, a ne debatujući o njegovim stavovima. Kao i prvo pokušajem da uporno "braniš" CLDS ekipu iako ih niko nije napadao, insistirajući da su navodi Mlađana Kovačevića da su oni autori zakona o privatizaciji samo sumnje i da to nije tačno, pa kad sam ti pokazao da to jeste tačno nemušto odgovarao kako to što su bili u radnoj grupi za izradu zakona ne znači da su koautori. Jok, moja baba je. Mislim ovo ređanje postova odozgo služi samo da ukapiraš da takve stvari iritiraju sagovornike - pa odatle i moj ironični pristup.

 

 

A i ja da jedem govna što se uopšte javljam.

 

 

Opet se besmisleno vraćaš na lapsus i što je najgore i tebi je jasno da je lapsus i da tamo gde stoji koautori treba da piše autori. Zašto na ovome insistiraš nije mi jasno ali nije ni važno.

Dakle rečenica treba da glasi:Učestvovati u radnoj grupi nije dovoljno da se pripiše autorstvo. Možeš da učestvuješ a da sve ili većina tvojih ideja budu odbačene. Ja sam već napisao da mislim da su oni imali određeni uticaj. 

Iza ove rečenice i dalje stojim.Ponudio sam da neko napravi poređenje rada o privatizaciji CLDS iz 2000 i usvojenog zakona o privatizaciji pa davidimo šta je iz rada CLDS ušlo u zakon.Niko se nije javio .To što insistiram da se moje reči ne interpretiraju naopako može nekoga da iritira ali ja ću to uvek činiti i šta sad. 

Inače ovde uglavnom ja dokazujem da nešto nije tačno: da socijalizam nije valjao, da smo ostali bez kapitala 2001, da je priv. model u Slo doneo mnogo problrma da Katić nije nikakav makroekonomski ekspert itd..Ovo je zaista naporno. Pokušaću ubuduće da teret dokazivanja više prebacim na onoga ko ispaljuje tvdnje bez navođenja podataka ili jasninih i relevantnih radova koje tezu potkrepljuju.

Što se tiče nesretne privatizacije ja jesam načelno za model u kome se više ceni kasnija efikasnost ali u Srbiji nije ni to bio slučaj. Bilo je kao što sam  rekao niz iznuđenih rešenja pre svega da se puni budžet i spreči da se ono što još nešto vredi potpuno ne istopi u dodatno komplikovanoj situaciji velike političke nestabilnosti(Kosovo,Crna Gora, Jug Srbije itd.). Mogla su teorijski da postoje optimalnija rešenja ali smatram da u datim okolnostima nisu bila primenljiva. Da je neko pitao građane o modelu privatizacije to još nisam čuo, da li ti znaš nešto više o tome?

 

Kao što sam već rekao to je sve istorija svako od nas ime neko svoje viđenje ali mene mnogo više interesuje šta i kako dalje. Za večeras sam zakasnio da odgovorim na teze koje je o tome izneo slow. Ali eto da ne bude baš potpuni ćorak nekoliko pitanja: N.Katić rešenje u Srbiji vidi u tome da "najbolji ljudi" dođu na najodgovornija mesta udržavi , dakle meritokratija. Jednostavno i elegantno rešenje koje rešava sve probleme. Šta će dalje ti ljudi da rade nije ni bitno nije naše da o tome mislimo oni znaju šta  treba da se radi, naše je da sledimo njihov put i sve će biti u redu. Šta mislite da li je to dobro rešenje,kako i u kom periodu možemo da ga realizujemo i koga vidite u recimo top 10 meritokrata( dobro Katić i još 9)?

Edited March 8, 2016 by Luther

[Tribun_Populi]

Opet se besmisleno vraćaš na lapsus i što je najgore i tebi je jasno da je lapsus i da tamo gde stoji koautori treba da piše autori. Zašto na ovome insistiraš nije mi jasno ali nije ni važno.

Dakle rečenica treba da glasi:Učestvovati u radnoj grupi nije dovoljno da se pripiše autorstvo. Možeš da učestvuješ a da sve ili većina tvojih ideja budu odbačene. Ja sam već napisao da mislim da su oni imali određeni uticaj. 

Iza ove rečenice i dalje stojim.Ponudio sam da neko napravi poređenje rada o privatizaciji CLDS iz 2000 i usvojenog zakona o privatizaciji pa davidimo šta je iz rada CLDS ušlo u zakon.Niko se nije javio .To što insistiram da se moje reči ne interpretiraju naopako može nekoga da iritira ali ja ću to uvek činiti i šta sad. 

Inače ovde uglavnom ja dokazujem da nešto nije tačno: da socijalizam nije valjao, da smo ostali bez kapitala 2001, da je priv. model u Slo doneo mnogo problrma da Katić nije nikakav makroekonomski ekspert itd..Ovo je zaista naporno. Pokušaću ubuduće da teret dokazivanja više prebacim na onoga ko ispaljuje tvdnje bez navođenja podataka ili jasninih i relevantnih radova koje tezu potkrepljuju.

Što se tiče nesretne privatizacije ja jesam načelno za model u kome se više ceni kasnija efikasnost ali u Srbiji nije ni to bio slučaj. Bilo je kao što sam  rekao niz iznuđenih rešenja pre svega da se puni budžet i spreči da se ono što još nešto vredi potpuno ne istopi u dodatno komplikovanoj situaciji velike političke nestabilnosti(Kosovo,Crna Gora, Jug Srbije itd.). Mogla su teorijski da postoje optimalnija rešenja ali smatram da u datim okolnostima nisu bila primenljiva. Da je neko pitao građane o modelu privatizacije to još nisam čuo, da li ti znaš nešto više o tome?

 

Kao što sam već rekao to je sve istorija svako od nas ime neko svoje viđenje ali mene mnogo više interesuje šta i kako dalje.

 

Jel ti mene zajebavaš, ali sad najozbiljnije?

 

Prvo, da mislim da je nekakav lapsus ne bih ti ni pominjao - kao što rekoh, vrdaš i migoljiš se, pa kad te se satera uza zid onda menjaš priču. Nisi ti ni blesav ni glup kao što se praviš, a i pazi da neću sad da ti upoređujem nekakav naučni rad na 42 strane sa tekstom Zakona o privatizaciji. Ja sam napisao da su Boris Begović i Boško Mijatović koautori Zakona o privatizaciji, jer to piše u njihovim biografijama. Kad radna grupa napravi nacrt i ministarstvo ga prosledi Vladi, Vlada taj nacrt uglavnom bez nekih posebnih dodataka usvoji i prosledi Narodnoj Skupštini, koja ga u situaciji u kojoj ima apsolutnu većinu (DOS 2001-ve godine) usvoji bez ili sa vrlo malo amandmana. Koliki je tačan doprinos pomenutog dvojca u pisanju zakona (20%, 50%, 100%) ne znam i ne interesuje me - ali su koautori. A ti stoji pri čemu god hoćeš, ispadaš samo smešan na ovaj način.

 

Što se tiče izbora, cenim da ti je jasno koja su pravila igre u demokratskoj državi? Krupna pitanja su deo predizbornog programa, eventualno se za najkrupnija organizuje referendum/plebiscit. 2000-te godine jedno od predizbornih obećanja DOSa je bilo da je to koalicija stvorena radi pobede Miloševića na izborima, a predizborno obećanje je bilo da će se posle godinu dana organizovati izbori - gde bi se valjda građani opredeljivali shodno svojim ideološkim preferencijama, između ostalog, i po pitanju privatizacije. To se nije desilo, dakle neprincipijelna koalicija je nametnula model koji, po priznanju gurua privatizacije, niko nije hteo.

 

Privatizacioni model u Sloveniji je doneo mnogo problema kao i svaki privatizacioni model, jer nijedan nije bez mana. Razlika između privatizacionog modela u Sloveniji (većina kapitala radnicima i građanima besplatno ili uz preferencijalni otkup, izborom modela od strane same firme) i onog u Srbiji (prodaja 70% kapitala od strane države i podela preostalih 30%, sa početnom cenom od 10% procenjene vrednosti kapitala gde kapital procenjuju sumnjive rejting agencije) je nebo i zemlja, glava i dupe, kako hoćeš - pošto za ovu drugu varijantu moraš da imaš funkcionalan pravosudno-policijski aparat da bi to funkcionisalo i da bi iole imalo smisla. Još kad tome pridodaš izjave ministra finansija ovde pomenutog Vlahovića iz 2002. godine da se neće ispitivati poreklo kapitala i potonjem ministra finansija Dinkića da nije važno kako je stečen prvi milion, sve dok se prihvataju pravila igre - dobiješ privatizaciju u Srbiji i privredni ambijent. Legalizuješ kriminal i omogućiš mu da se vrati na velika vrata. Tebi to ne smeta, ali ti smeta Katić jer pere pare? Pa koju kurčevu efikasnost ćeš bre da dobiješ sa takvim privrednicima, dobićeš još korumpiraniju državu u svim ravnima, koja služi takvima a ne efikasnosti i povoljnoj poslovnoj klimi.

 

Šta i kako dalje? Efikasno pravosuđe, pre svega.

Edited March 8, 2016 by Tribun_Populi

[bigvlada]

Još jedan popularan a netačan mit. SDK naravno nije sprovodio nikakvu gvozdenu disciplinu već je bio instrument države koja je pak bila instrument jedine partije. Pa kad treba Pera iz komiteta pozove direktora filijale SDK i velikom "kombinatu" se odobri ulazak u crveno da bi se isplatile plate. Tj. emituje se nepostojeći novac. Posle se to pegla kreditom banke ili iz drugih izvora. Posle je jelda čudno otkud tolika inflacija u najboljem od svih mogućih svetova. Ovome sam dakle lično bio prisutan.

Ako ne veruješ meni onda pokušaj sebi da objasniš kako je nastala afera Agrokomerc, besomučno emitovanje menica bez pokrića(tzv. fikretovanje) ili kako je S.Milošević upao u platni sistem SFRJ i ni iz čega stvorio 2 milijarde maraka tadašnjeg novca. Gde je tu bio SDK'

Takođe možeš da nam prezentiraš u kojoj državi tržišne ekonomije danas u svetu postoji bilo šta što liči na SDK.

 

Da, to stvarno ne radi nijedna druga država. 

 

Članak koji sam postovao govori o tome kako je SDK mogao da evoluira. Umesto toga, mi smo prepustili komercijalnim bankama da određuju da li im je važnije da zadrže klijente ili sprovode finansijsku disciplinu za račun države. 

[hazard]

Sa'ranila ih je privatizacija, koju ti i Prospero branite jer nije moglo bolje. Oni što nisu pobegli preko, prešli u javni sektor/administraciju zbog bolje plate i sl. sada održavaju mašine - pošto je ovima što su kupili fabrike sektor za istraživanje i razvoj kući a ne ovde. Danak većoj produktivnosti, jbg.

 

Ovde grešiš Tribune, nije ih sahranila privatizacija, sahranile su ih 90te. Moj otac je '55., ETFovac, još krajem 90tih je zaključio sa svojim drugarima da je 80% njegove generacije sa fakulteta u tom trenutku bilo u inostranstvu (uključujući i njega). Ne verujem da je njegova generacija nešto posebna u tom pogledu, niti njegova struka - možda je kod ostalih tehničkih i prirodnjačkih struka procenat bio nešto niži, ali je svakako bio visok. Odokativno gledano, 70-90% ljudi koji su nešto vredeli po pitanju rada u sektorima za istraživanje i razvoj zbrisali su 90tih zbog sveopšteg raspada i lepo se udomili u nekim sektorima za razvoj i istraživanje (ili nešto slično) negde napolju. Poznajem brdo takvih ljudi.

 

Sad, neki od tih ljudi su imali želju da se vrate (ne svi, ali jedan % koji nije bio mali), ali opet, poznajući dosta takvih ljudi, mogu sa sigurnošću da kažem da nikome od njih nije bila ideja da se vrate u ex-društvene firme ili državne institute koji su napustili, već su postojale dve opcije 1) ili da se otvori sopstveni biznis 2) ili da se radi za neke strance koji će doći u Srbiju. Jedan vrlo mali deo se jeste vratio da pokuša 1) ili 2) (ili oba), mnogi su ostali za stalno. Zašto se više njih nije vratilo ima vrlo malo veze sa modelom privatizacije, a jako mnogo veze sa nekim drugim aspektima ekonomske politike, kao i politike uopšte.

 

Privatizacija posle 2000tih jeste bila veliki fejl po više osnova, ali ja ne vidim kako bi tvoj model deljenja akcija radnicima bio išta bolji. Prvi problem je da bi u većini firmi rekao bih te akcije ili odmah, ili vrlo brzo, imale vrednost od tačno 0 dinara. Većina tih firmi je bila prezadužena, prihod nikakav, kapital faktički nula. No ajde da pretpostavimo i da to nije tako, ili da se fokusiramo na nemali broj firmi gde bi te akcije zapravo vredele nešto. I sa ovim modelom koji smo imali gde fokus nije bio na radničkom akcionarstvu pune su novine priča o prevarama malih akcionara, njihovom osećaju da su pokradeni itd. U društvu u kom tržište hartija od vrednosti nije postojalo od drugog svetskog rata, u kom su ljudi početkom 90tih masovno nasedali na prevaru Jezde i Dafine, u kom je akcija ili deonica bila za ogromnu većinu ljudi potpuno aptraktan pojam, u kom su 90ete uništile ono što je i funkcionisalo u prethodnom finansijskom sistemu i gde je poverenje u finansijske institucije bilo tačno nula, rekao bih sa visokom stopom uverenosti da bi tvoj model samo doveo do više novinarskih istraživanja o tome kako je neki direktor zeznuo radnike tog i tog preduzeća i na kvarno uzeo sebi većinu akcija, ili kako je neki tajkun prevario akcionare i kupio od njih akcije za smešno male pare a onda ih sve po-otpuštao, zatvorio firmu i prodao zemljište za velike pare. Nešto sumnjam da bi prosečan radnik na kraju završio sa više love u džepu nego što je dobio u postojećem slučaju od otpremnine ili socijalnog programa pri privatizaciji. Naravno, možda bi tvoj model doveo do toga da par firmi tu i tamo preživi umesto da budu upropašćene kao što su bile, pa možeš reći, to nije mala stvar. OK, to je legitiman stav, ali ne mislim da bi u globalu stvari bile bitno drugačije. Umesto da pričamo o ovom postojećem propalom modelu privatizacije, sada bi na forumu pričali o tom drugom propalom modelu privatizacije, i neka obrnuta verzija tebe bi lamentirala nad činjenicom da su preduzeća data u ruke neukim i neobaveštenim radnicima, nespremnim za kapitalizam, i da bi bilo bolje da su neke pametne čike odlučivale šta će biti sa kojom firmom.

 

Što nas dovodi do toga da kod nas nije bio problem u samom modelu privatizacije koliko u sprovođenju samog modela, tj. u korupciji, nestručnosti, lošim zakonskim i podzakonskim rešenjima, uplivu prljavog novca...

 

No da se vratimo za početak na same društvene firme. Nesolventnost istih bila je veliki problem u SFRJ. Mislim nisu ekonomske krize u SFRJ padale sa neba svako malo. Problem je uglavom ,,rešavan" tako što su

1) nesolventne i neprofitabilne firme ,,spajane" sa solventnim i profitabilnim, u suštini političkim dekretom (a šatro kao radnici odlučili da se udruže), što je na kraju dovodilo uglavnom do toga da si lošom firmom sjebao ovu dobru;

2) pumpanjem novca u propale firme kroz bankarski sistem kao što je već opisano na ovom topiku.

U sistemu gde prave tržišne finansijske i bankarske institucije faktički nisu postojale (tj. gde niko nije realno sagledavao da li vredi svoj tj. tuđi novac investirati u nešto) i gde je mogućnost za privatne firme bila nepostojeća ili vrlo ograničena, te dve stvari su mogle da ,,krpe" priču i odlažu krah. O boljkama ekonomskog sistema SFRJ već na ovom topiku (a i šire na forumu) opširno pričano, pa se neću ponavljati, samo ću da dodam da nije bez razloga plan Ante Markovića između ostalog bio zatvaranje više hiljada društvenih preduzeća koja su u suštini bankrotirala.

 

Dakle, pitanje je, da je Srbija i ušla u tranziciju pod idealnim uslovima, bez rata i sankcija i raspada jugoslovenskog tržišta, da li bi i koliko bi tih firmi izdržalo nove uslove - raspad SSSR i istočnog bloka, globalizaciju i znatnu liberalizaciju svetske trgovine, otvaranje prema zapadnoj Evropi, pravu tržišnu utakmicu - tj. da li bi neki FAP uopšte dan-danas pravio kamione ili bilo šta pod tim uslovima, a i kada bi pravio, 100% sam siguran da bi to radio sa daleko manje radnika nego što je to činio 1989.

 

Po primerima ljudi koje poznajem, ja bih rekao da su društvene firme - dobar deo njih - započele svoj put u konačnu propast još krajem 80ih, počektom 90ih, pre svog sranja sa ratom i sankcijama, kada je postalo moguće dosta lakše osnovati i poslovati kao privatna firma (d.o.o.). Da se vratim na mog oca, on je radio u jednom povelikom društvenom preduzeću, i nervirale su ga klasične boljke samoupravljanja - zašto kafe kuvarica na radničkom savetu ima prednost nad inženjerom samo zbog radnog staža, zašto ,,mora" njega i kolegu vozač da vozi u Niš (i da se pritom stane u 2 kafane i da to traje ceo dan) umesto da im se samo daju službena kola na upotrebu, zašto svaki bivši direktor postaje ,,savetnik" koji ne radi ništa, zašto je nemoguće otpustiti nekoga ko ništa ne radi i pritom još samo smeta i pravi štetu, itd. Čim je mogao da pređe u privatnu firmu u istoj delatnosti to je i uradio, a ubrzo nakon toga, sa svojim kolegama iz te društvene firme, osnovao je svoju. Par takvih firmi preuzelo je dosta posla od društvenog preduzeća iz kog su ,,iznikle", i sve je išlo super do...pa naravno, rata i sankcija. I onda ćao.

 

Ekonomska politika jeste najveći promašaj post-petooktobarskih vlasti. I potpuno me izluđuju tvrdnje da kao nije moglo bolje. Pa moglo je, mnogo bolje, i to ne teoretski u nekom idealnom svetu nego vrlo praktično, sa resursima koji su bili na raspologanju. Privatizacija jeste svakako onako kako je izvedena bila veliki promašaj, ali ne mislim da je to bilo zbog modela već zbog konkretnog sprovođenja, tj. lopovluka i korupcije. Međutim, mislim da je u tom fejlu ekonomske politike privatizacija bila tek od sekundarnog značaja.

 

Dobar deo te socijalističke ekonomije je bio osuđen na propast, i idealnom slučaju a kamoli nakon 90tih kada je dobar deo i skroz propao (osim na papiru), a ono što bi opstalo, nužno bi opstalo sa daleko manjim brojem zaposlenih. Problem je u tome što iz tog procesa nije izašlo nešto novo, čiji su se počeci videli krajem 80tih i početkom 90tih, kao što sam gore opisao: nije dakle, osnovno pitanje zašto je propao u nekom gradu socijalistički mastodont, već zašto su se, od 3 male firme koje je osnovalo po 5 bivših radnika tog mastodonta, 2 propale a jedna životari sa 20ak radnika, umesto da je propala samo jedna a od ove druge dve jedna zapošljava 200, a druga 500 radnika?

 

To ima veze sa nekim drugim segmentima ekonomske politike, a ne privatizacijom. Mi smo zbog propasti 90tih došli do toga da su kičma ekonomije mala i srednja preduzeća, i mi nismo stvorili sistem (poreski, regulatorni, sudski, birokratski, itd. itd.) koji takvoj strukturi privrede pogoduje - naprotiv, mi imamo sistem koji kičmu privrede guši. I onda je naravno nemoguće da od tih hiljada malih preduzeća izađe 50ak većih, od kojih bi možda jednocifren broj postao stvarno velik, pa da to nadomesti gubitak nekadašnjih ,,velikih sistema", bar donekle.

 

Daljenje akcija radnicima taj deo ekonomske politike ne bi promenio. S druge strane, da taj segment politike bio bolji, efekti ovakve katastrofalne privatizacije bi se manje osetili. I da tuga bude veća, taj drugi segment ekonomske politike je nešto lakši (nije lak, svakako, ali lakši) za sprovođenje od dobre (a kamoli idealne) privatizacije. Za državu je daleko jednostavnije da promeni poreske stope i ukine nepotrebne propise nego da sprovede na hiljade privatizacija i da procenjuje hiljade investitora i njihove biznis planove.

 

Mislim da DOSovska i post-DOSovska vlast ne treba da se krivi najviše zbog nespašavanja ostataka socijalističke ekonomije - naravno, treba im to isporučiti kao veliki neuspeh ali i u isto vreme realno shvatiti da je to bio jako težak posao - već zbog toga što nisu postavili temelje da se umesto tih ostataka pojavi nešto novo. Pošto tog novog nema, i pošto je teško zamisliti nešto čega nije bilo, ljudi se prirodno okreću onome što je vidljivo - propalim privatizacijama - i zaključuju da je to glavni uzrok srpske ekonomske propasti. Međutim, nije. 

Edited March 9, 2016 by hazard

[Tribun_Populi]

Pazi, upravo iz tog razloga ja sve ovo pišem.

 

Model je bio dobar ali nije bila dobra izvedba je argument kao Vučić je dobar ali ne valjaju ovi oko njega. Ako ne može da se sprovede kako valja (što je od samog starta trebalo da bude jasno i na šta je očigledno blagovremeno upozoravano), naravno da nije bio dobar. Problem po meni leži u tome što oponenti na ovoj temi ceo problem gledaju na kratak i sredji rok - kroz rast i efikasnost (tj. produktivnost), zanemarujući sve one dubinske efekte koje je ceo proces privatizacije imao na društvo. Izmenjena mu je struktura, pretumbano s vrha na dno i obrnuto. Mada sam ja ubeđen da je to i bio (politički) cilj, a piše i Mencinger o tome u onom članku - brzo stvaranje nove elite, ovaj put verne novom režimu. Tako da to jeste najdirektnija moguća zasluga DOSa, njihov legacy, a ironija je sudbine da su to ujedno i svi predsednikovi ljudi.

 

Tajkunizacija je ubila iole mogućnosti da se govori o razvoju malog i srednjeg preduzetništva, tajkuni upravljaju državom a njih generalno za to zabole, štaviše smetnja im je jer su uglavnom trgovci i uvoznici, retko ko se od njih bavi nekakvom proizvodnjom. Podsticaja preduzetništvu ima nimalo ili veoma malo, a generalno je privredni ambijent za takve sitne 1 tuga neviđena, počev od samog tržišta i mogućnosti naplate, preko toga kako se država ponaša u privredi pa do administracije i pravosuđa, takvog kakvo je.

[Lord Protector]

 

 

Jesu devedesete krive, to je bila prava kataklizma i propast, ali to ne abolira kasnije vođenje pogrešne ekonomske politike. Niti su osamdesete toliko loše koliko se predstavljaju, posebno kada se porede sa sadašnjim periodom. Problem sa periodom posle 2000-te je što nisu ispravljene greške socijalističke privrede i zadržano ono što je valjalo nego se krenulo sa eksperimentalnom terapijom nad pacijentom koji je izašao direktno iz šok sobe. Nije se slušala struka i ljudi koji su upozoravali da to neće izaći na dobro. Ekonomski model u startu nije bio dobar, tako da se ne slažem da je za neuspeh kriva samo kasnija loša operacionalizacija, korupcija i loše pravosuđe.

Koren naših problema je sistemski i strateški, pogrešno postavljen koordinatni sistem na početku, katastrofalne makroekonomske mere, protežiranje bankarskog i finansijskog sektora nad ostalim segmentima, forsiranje uvozničkog lobija, oktroisana carinska politika, pogrešna poreska politika, pogrešna politika kursa, mit da je sektor usluga jedini bitan, da je industrijska proizvodnja drugorazredna po značaju, kartelizacija maloprodaje i veleprodaje, tako dalje i tako redom. Mnogo je faktora koji su doveli do sadašnjeg stanja i oni uglavnom imaju kumulativan i razarajući efekat.

Edited March 9, 2016 by slow

[Tribun_Populi]

Privatizacija posle 2000tih jeste bila veliki fejl po više osnova, ali ja ne vidim kako bi tvoj model deljenja akcija radnicima bio išta bolji. Prvi problem je da bi u većini firmi rekao bih te akcije ili odmah, ili vrlo brzo, imale vrednost od tačno 0 dinara. Većina tih firmi je bila prezadužena, prihod nikakav, kapital faktički nula. No ajde da pretpostavimo i da to nije tako, ili da se fokusiramo na nemali broj firmi gde bi te akcije zapravo vredele nešto. I sa ovim modelom koji smo imali gde fokus nije bio na radničkom akcionarstvu pune su novine priča o prevarama malih akcionara, njihovom osećaju da su pokradeni itd. U društvu u kom tržište hartija od vrednosti nije postojalo od drugog svetskog rata, u kom su ljudi početkom 90tih masovno nasedali na prevaru Jezde i Dafine, u kom je akcija ili deonica bila za ogromnu većinu ljudi potpuno aptraktan pojam, u kom su 90ete uništile ono što je i funkcionisalo u prethodnom finansijskom sistemu i gde je poverenje u finansijske institucije bilo tačno nula, rekao bih sa visokom stopom uverenosti da bi tvoj model samo doveo do više novinarskih istraživanja o tome kako je neki direktor zeznuo radnike tog i tog preduzeća i na kvarno uzeo sebi većinu akcija, ili kako je neki tajkun prevario akcionare i kupio od njih akcije za smešno male pare a onda ih sve po-otpuštao, zatvorio firmu i prodao zemljište za velike pare. Nešto sumnjam da bi prosečan radnik na kraju završio sa više love u džepu nego što je dobio u postojećem slučaju od otpremnine ili socijalnog programa pri privatizaciji. Naravno, možda bi tvoj model doveo do toga da par firmi tu i tamo preživi umesto da budu upropašćene kao što su bile, pa možeš reći, to nije mala stvar. OK, to je legitiman stav, ali ne mislim da bi u globalu stvari bile bitno drugačije. Umesto da pričamo o ovom postojećem propalom modelu privatizacije, sada bi na forumu pričali o tom drugom propalom modelu privatizacije, i neka obrnuta verzija tebe bi lamentirala nad činjenicom da su preduzeća data u ruke neukim i neobaveštenim radnicima, nespremnim za kapitalizam, i da bi bilo bolje da su neke pametne čike odlučivale šta će biti sa kojom firmom.

 

Što nas dovodi do toga da kod nas nije bio problem u samom modelu privatizacije koliko u sprovođenju samog modela, tj. u korupciji, nestručnosti, lošim zakonskim i podzakonskim rešenjima, uplivu prljavog novca...

 

Oko ovoga sam ostao dužan, nisam nešto imao vremena da obrazlažem malopre nadugačko.

 

Privatizacija je, lepo reče Prospero, par ekselans političko pitanje. Model podele većinskog paketa akcija/otkupa po preferencijalnoj ceni od strane radnika i penzionera je nastavak samoupravljanja. Najbukvalnije, na taj način se samo legalizuje postojeće stanje u tom smislu što radnici, koji su do tada upravljali firmom (na način na koji su upravljali) sada postaju i formalni vlasnici kapitala. Naravno da i ovaj model ima poprilično mana, kao i svaki. Međutim, u datim uslovima njegova prednost leži u tome što bi bio brz i politički najednostavniji - ne menja se ništa drastično, a širokim narodnim masama daje napismeno ono što su i do tada imali.

 

Masa firmi je, slažem se, još osamdesetih trebala u stečaj. ALI, kao što vidimo, upravo je postojeći model gde država preuzima odgovornost za prodaju doveo do toga da 15 godina imamo firme pod režimom Agencije za privatizaciju tj. u restrukturiranju, koje se svodi na zabranu prinudnog izvršenja sudskih odluka za naplatu dugova na njihovoj imovini, isplatu masnih plata upravnicima koje je postavila agencija i subvencije za plate iz budžeta. Ništa pokretanje proizvodnje, ništa oživljavanje, ništa prodaja. Model o kome ja pričam je mogao da posluži da se veoma jednostavno sudbina firmi prebaci u ruke radnicima - pa ako uopšte ima šanse da firma oživi zalaganjem radnika i rukovodstva (gde uspe, a uspevalo je pojedinima) - super, ako ne odmah stečaj i ćao. Nama danas je nepojmljiva vezanost tih ljudi za firme u kojima su radili, ali iz razgovora sam uspeo da zaključim da se je na njih gledalo kao na drugu kuću i porodicu, ljudi su bili spremni da mnogo više žrtvuju nego što bi bilo ko danas - samo da to profunkcioniše. Davanjem vlasništva samo bi im dao motiv više, jer više nije svačije i ničije, zna se čije je.

 

Tržište HOV u Srbiji postoji još od vremena A. Markovića, postojala je berza i devedesetih, nije baš toliko bilo svima nepoznato. Jeste još u povoju, ali je 2000-te bilo i berze i brokera i dilera. Bilo bi i špekulacija i svega na njoj, sigurno, insajderskih informacija i sl. pri trgovanju - ali brate, mi smo i danas, 15 godina od tada, još uvek daleko odatle. Pogledaj samo našu berzu - najače akcije su firme koja je privatizovana upravo po tom modelu o kome govorim, Metalca iz G. Milanovca.

 

Svakako da bi se dešavale Bavčar/Šrot/Janković style mahinacije i kupovina kapitala od strane direktora - pa pogledaj ovdašnje tajkune, većina su to ex socijalistički direktori. Razlika je samo u tome što bi bilo više kontrole na izvoru jer bi ih radnici kao akcionari svako malo jahali i prijavljivali, a s druge strane ne bi ih bilo 50 ili 100 kao sada u celoj zemlji, nego par desetina hiljada. Nadam se da ne treba još jednom da postavljam onaj članak sa "Makroekonomije" gde analiziraju uticaj privatizacije na regionalni razvoj - ova postojeća, u sadejstvu sa zadužimo se da bismo javno trošili ekonomskom politikom je od 2000-te dovela do toga da čitavi gradovi po Srbiji uginu, a da se iznadprosečno razvijaju samo oni odakle se realizuje budžet (BG i NS).

 

I da, pisao sam već o tome, preživela bi koliko toliko srednja klasa iz SFRJ, oni što su nešto konkretno znali da urade. Tu, baš tu, u ljudskom kapitalu, je najveći i nenadoknadivi gubitak Srbije. Masa tih kvalitetnih proizvodnih radnika je završila prodajući na buvljacima, po neko probao neki mali biznis pa se ugušio i još više zadužio, dok su se visokoškolci preko partija ispozapošljavali u javnim službama, a ko je nešto više znao zapalio preko što ga dalje noge nose. Kad sve sabereš, efekti su tri seobe: iz Srbije u inostranstvo, iz unutrašnjosti u BG i NS i iz fabrike na buvljak i u javnu službu. Sad ti treba znanje da bockaš autokablove u "Juri" za minimalac.

 

Poslednje, i najvažnije, obzirom da bi za državu to bila prihodno neutralna mera, nema priliva u budžet, ona bi morala da steže kaiš počev od odmah - da se oslanja na privredu, osluškuje šta ona traži, šteluje propise tako da stimuliše rast i razvoj, ne bi bilo naprasnog otvaranja granica za svu robu iz EU. S druge strane, morala bi da reformiše sebe, administraciju, pravosuđe, a i odmah bi došao pritisak od strane privrede u tom pravcu.

Edited March 9, 2016 by Tribun_Populi

[Prospero]

Jesu devedesete krive, to je bila prava kataklizma i propast, ali to ne abolira kasnije vođenje pogrešne ekonomske politike. Niti su osamdesete toliko loše koliko se predstavljaju, posebno kada se porede sa sadašnjim periodom. Problem sa periodom posle 2000-te je što nisu ispravljene greške socijalističke privrede i zadržano ono što je valjalo nego se krenulo sa eksperimentalnom terapijom nad pacijentom koji je izašao direktno iz šok sobe. Nije se slušala struka i ljudi koji su upozoravali da to neće izaći na dobro. Ekonomski model u startu nije bio dobar, tako da se ne slažem da je za neuspeh kriva samo kasnija loša operacionalizacija, korupcija i loše pravosuđe.

Koren naših problema je sistemski i strateški, pogrešno postavljen koordinatni sistem na početku, katastrofalne makroekonomske mere, protežiranje bankarskog i finansijskog sektora nad ostalim segmentima, forsiranje uvozničkog lobija, oktroisana carinska politika, pogrešna poreska politika, pogrešna politika kursa, mit da je sektor usluga jedini bitan, da je industrijska proizvodnja drugorazredna po značaju, kartelizacija maloprodaje i veleprodaje, tako dalje i tako redom. Mnogo je faktora koji su doveli do sadašnjeg stanja i oni uglavnom imaju kumulativan i razarajući efekat.

 

A jel možeš da kvantifikuješ cenu te pogrešnosti?

 

Msm, sada imamo ~20% nezaposlenih, ~33B€ GDP i ~370€ prosečne plate.

 

Da nije bilo pogrešne politike imali bi, šta, koja tri broja? 10% nezaposlenih, 44B€ GDP i 500€ plate? To bi imali (možda) da nismo imali 90te.

Edited March 9, 2016 by Prospero

[Tribun_Populi]

Da li misliš da realno iko, u situaciji gde i MMF mrsno omašuje projekciju stope rasta godišnjeg BDPa, može da ti kvantifikuje tako nešto?

[Lord Protector]

A jel možeš da kvantifikuješ cenu te pogrešnosti?

 

Msm, sada imamo ~20% nezaposlenih, ~33B€ GDP i ~370€ prosečne plate.

 

Da nije bilo pogrešne politike imali bi, šta, koja tri broja? 10% nezaposlenih, 44B€ GDP i 500€ plate? To bi imali (možda) da nismo imali 90te.

 

Može. Uzme se procentualno zaostajanje Srbije za Slovenijom u 1989. i pomnoži se sadašnji slovenački ekonomski parametri sa tim procentima i dobiju se željeni podaci za Srbiju bez ratova ,sankcija i pogrešne politike. Samo i Slovenija bi danas bila u boljoj poziciji da nije izgubila dobar deo jugoslovenskog tržišta devedesetih. Tako da bi taj rezultat bio bolji i za Srbiju danas realno u odnosu na tu kalkulaciju.

Edited March 9, 2016 by slow