Permanentna kriza domaće ekonomije

[Luther]

Jeftiniji su oni, ooooonooooooliko, to se samo kod tebe srpski akademski svet meri maseratijima i jahtama sa starletama - daju se oni kupiti za mnoooogoooo manje.

Iskreno, mislim da lupetas, tacnije da samo zarad ostajanja u pravu po svaku cenu pises ovakve - da izvines - gluposti o integritetu i nepodmitljivosti srpskog akademskog sveta.

 

Ali 'ajde, neka te.

 

Ok, ja lupetam a ti daj bilo kakav dokaz, indiciju, trač. Ovako kako ti to radiš možeš i pok. patrijarha Pavla da ocrniš. Znam da neki/mnogi sveštenici kradu, Pavle je svešteno lice, ergo Pavle je lopov. Ne ide to tako. 

[namenski]

U redu je, pobedio si.

Srpska akademska zajednica je ostrvo nevinosti i moralne cistoce u moru korupcije i pizdarija svake vrste kojima obiluje drustvo u kome ona postoji i, kao takva, imuna na sve zahvaljujuci svojoj akademicnosti verovatno.

 

Zadovoljan?

[bigvlada]

To je glas vapijućeg u pustinji, ilustracija ekonomskog paradoksa. Politika subvencija novih radnih mesta je pogrešna, tu se svi ozbiljni ekonomisti slažu, treba naći neke druge mehanizme kojima bi se pomogla privreda. Razvojna banka je dobro rešenje ali tu postoji opasnost političkog upliva oko odobravanja kredita i nenamenskog trošenja sredstava. Bila bi potrebna gvozdena finasijska disciplina ali to je u Srbistanu neostvarivo. Jako teška situacija.

 

SDK 

[Lord Protector]

Dakle moje teza je da nam najveći problem nije nefuncionalna država, pa ni nedostatak kapitala(koji jesu problemi) već nedostatak znanja.

 

 

Slažem se sa tobom, samo što ja mislim da nam nedostaje znanje u svim oblastima, uključujući tu i ekonomiju. Škripi na svim poljima. Politika subvencija i razvojne banke su šminkanje mrtvaca ako se pre toga naprave kardinalne greške u makroekonomiji, monetarnoj, poreskoj, carinskoj, razvojnoj politici. Mi ovde nemamo Mencingera, Prašnikara, Bajtov institut, ovde su prodefilovali Dinkić, Labus, Šoškić (akademija), Đelić, Jelašić (eksperti), razni Đunići, Pitići, Vlahovići, Cvetkovići i ostala konsultantska menadžerija. Rezultati su poražavajući.

 

 

Nema koristi od startup programa, subvencija i razvojnih banaka ako nema ko da ponudi proizvod koji će izdržati test konkurencije globalizovanog tržišta. U nedostatku takvog znanja ljudi se okreću  uslugama . U krugu od 200 metara od moje kuće ima 10 frizerski salona, nekoliko pedikira, solarijuma, itd. dakle Mujo&Haso ekonomija. Ili ako se dočepaju državih para ulupaju ih u grandiozne promašaje ala Dinkić(nismo mi izmislili pojmove pork barrel i white elephant. Evo ovaj forum ima više hiljada članova i nekoliko stotina aktivnih i svi naravno smatramo da smo jako pametni čim ovde imamo neko .mišljenje. A opet ne verujem da bi iko umeo da izbaci neki proizvod koji bi prošao na tržištu(ne računam softverska polurešenja). Evo meni da se da  10 mil evra pojma nemam šta bi sa njima radio a da nisu usluge ili neko muljanje sa novcem.

Šta bi moglo biti rešenje? Mi treba da zaboravimo na proizvodnju traktora, televizora i sličnog, tu su karte odavno podeljene. Ali možemo da pokušamo da podržimo firme koje bi mogle da proizvedu originalane komponente zasnovane na vlastitom znanju za velike svetske proizvođače. Nešto ovako što postoji u Sloveniji http://www.hidria.com/en/automotive-technologies/

Ova firma Hidria snabdeva vodeće svetske proizvođače automobila(samo ugovor sa PSA im je 30mil evra http://wire.seenews.com/news/slovenias-hidria-signs-30-mln-euro-supply-deal-with-peugeot-citroen-462752 specijalnim svećicama za dizel motore. 

A kako do ovakvih firmi doći je pitanje za milion dolara. Nemam drugih ideja osim laganim i mukotrpnim ponovnim sticanjem proizvodnih znanja uz ove strance koji su doneli moderne tehnologije. Pa će nadam se vremenom naši ljudi doći do ideja za inovacije i nove proizvode koji se uklapaju u proizvodnju velikih. To onda sistem treba to da prepozna i podrži ali ja opet više verijem u IPO-e ili komercijalno bankarstvo nego u državno mešanje. Ovo je  proces koji će potrajati a u međuvremenu treba živeti pa ćemo još neko vreme morati da vučemo strance za rukav. 

Naravno ovo su samo teze i ideje možda postoje i bolji putevi ali zato ovde i diskutujemo i mlatimo praznu slamu.

 

Oko startupova vlada velika fama. Procenat preživljavanja startupova npr. u IT je izuzetno mali, 10-20%. To je nezadovoljavajuće, treba naći neki drugi model pomoći IT-ju, trebalo bi se osloniti na veće sisteme i one koje već znaju da rade posao, a ima ih, pre svega mislim na velike integratore koji ovde posluju decenijama. Ima ljudi i struke, samo ih treba saslušati.

Mislim da grešiš u tome da Srbiji ne treba proizvodnja traktora i poljoprivredne mehanizacije. Srbija je poljoprivredna i mašinska zemlja sa zastarelom poljoprivrednom mehanizacijom, postoji veliko domaće tržište i potražnja za novim mašinama. To što se niko nije setio da spoji IMT i IMR, da pokrene proizvodnju po stranoj licenci (i time premosti tehnološki zaostatak načinjen devedesetih), da da subvencije i povoljne kredite poljoprivrednicima za nabavku tako proizvedene domaće mehanizacije je totalna katastrofa i za poljoprivrednu i za mašinsku industriju.

Vidim da spominješ proizvodnju rezervnih delova i komponenti za strance, da je to dobro i da treba nastaviti tim putem. To je po meni velika greška, ako se oslonimo samo na poluproizvode, komponente i delove, a ne na finalni proizvod i brend. Finalni domaći proizvod je ono što Srbiji fali, tu leži profit i razvoj privrede. Mi sve više postajemo šrafciger industrija stranih brendova i proizvođača, profit odlazi napolje, ne ulaže se u novi tehnološki i naučni razvoj. To je začarani krug iz koga je nemoguće izaći. Zato i imamo sve manji broj stručnih ljudi. Razvojni centri velikih firmi su u matičnim zemljama ili visokorazvijenim zemljama, retko ko će se opredeliti da tako nešto otvori u zemlji trećeg sveta, što mi realno jesmo.

Mislim da našim ekonomistima i vlastima promiče značaj domaćeg finalnog proizvoda i njegove isplativosti. Treba bežati od neisplative proizvodnje sirovina i poluproizvoda i pomoći razvoj finalnog proizvoda namenjenog domaćem i stranom tržištu.

 

Npr. u poljoprivredi se pravi ista kardinalna greška. Srbija izvozi sirovine umesto da se orijentiše na preradu tih sirovina i stvaranje poljoprivrednih brendova. Ranije smo u SFRJ imali poljoprivredne kombinate koji su veći deo poljoprivredne proizvodnje otkupljivali od poljoprivrednika, prerađivali i prodavali kao finalni proizvod. Takvih kombinata je bilo preko dvadeset, bili su raspoređeni regionalno, pokrivali su celu zemlju. Problem otkupa i cena je bio mnogo manji, što je sada najveći problem za poljoprivrednike. Ne treba da pričam šta se desilo sa tim kombinatima, kakav je pustoš ostao i kako su uništeni. A bez njih (ili nekog njihovog supstituta) je teško pokrenuti domaću poljoprivredu, i napraviti nju profitabilnom u rangu poljoprivrede visokorazvijenih zemalja.

Pored toga mi smo ono što je ostalo od poljoprivredne proizvodnje i konditorske industrije prodali investicionim fondovima i tajkunima i tako prekinuli lanac na ključnom mestu.

Dakle, finalni proizvod, brend, što kvalitetniji, u eri kada svi proizvode i kada ulažu ogromne pare u razvoj i nove proizvode. Nikako poluproizvodi, komponente, sirovine, jeftina radna snaga. To je jedini način da profit maksimizuje, ostane ovde i da se uloži u dalji razvoj. Ako se nešto ne zna, kupiti licencu, dovesti stručne ljude, platiti ih da prenesu know-how...ima načina.

Edited March 8, 2016 by slow

[Lord Protector]

SDK 

 

^_^

 

edit: poslovni prostor i opremu SDK je ''privatizovao'' Mišković, razjurili su zaposlene, to je bio nukleus Delta banke...ima tu velike simbolike

Edited March 8, 2016 by slow

[namenski]

Slowe, stari moj, najveci problem je sto ovde razgovaras sa ljudima koji u zivotu nisu privredili ni 1 jedini dinar, ali ono bas: napravis nesto, smislis, prodas, svejedno, onda cekas/juris naplatu, oce-nece, moze-ne moze, sutra cemo, kam gi 5 primerak, faktura, profaktura, avans...

Sve to 1 go teoreticar napajan na literaturi iz naucnopopularne ekonomske stampe...

Mani se bre...

[Lord Protector]

 

Kopaonik ovih dana, slika jača od hiljadu reči

[Tribun_Populi]

Ali ne samo znanje vkv radnika nego i proizvodnih inžinjera i inovatora koji mogu da osmisle nešto originalno. Dakle moje teza je da nam najveći problem nije nefuncionalna država, pa ni nedostatak kapitala(koji jesu problemi) već nedostatak znanja.

 

Sa'ranila ih je privatizacija, koju ti i Prospero branite jer nije moglo bolje. Oni što nisu pobegli preko, prešli u javni sektor/administraciju zbog bolje plate i sl. sada održavaju mašine - pošto je ovima što su kupili fabrike sektor za istraživanje i razvoj kući a ne ovde. Danak većoj produktivnosti, jbg.

[Lord Protector]

 

Vlahović savetuje: Prodati javna preduzeća
Kopaonik -- Predsednik Saveza ekonomista Srbije Aleksandar Vlahović otvorio je Kopaonik biznis forum pozivajući kompanije da donacijama pomognu ugrožene od poplava.

UTORAK, 8.03.2016. | 11:16

"Pozivam vas da svojim donacijama pomognete u saniranju svih šteta, a Savez ekonomista Srbije i Kopaonik biznis forum će se svojom donacijom, takođe, pridružiti", rekao je Vlahović.

Vlahović je rekao da su strane investicije u Srbiju u 2015. bile na rekordnom nivou u poslednje tri godine i da su iznosile 1,75 milijardi evra.

On je pohvalio vladu na hrabrim reformskim merama koje je preduzela u prethodnom periodu, a koje su dovele do smanjivanja fiskalnog deficita, sređivanju javnih finansija i štednje, kao i privrednog rasta.

"U godinama dobre konjukture, cilj da investicije dostignu 21 odsto bruto domaćeg proizvoda je dostižan, a jedne godine su bile čak 30 odsto", rekao je Vlahović.

On je kazao da bi trebalo restrukturirati javna preduzeća i od njih privatizovati odnosno naći partnera svuda gde je to moguće.

"Treba čestitati vladi što su preduzete politički skupe, teške i nepopularne mere, veliki deo posla ostaje za 2016. i 2017. i uprkos uštedama koje su postignute smanjivanjem plata i penzija, i povećanom budžetskom naplatom, javni dug je nastavio da raste, ali to je bilo i očekivano. Da bi se zaustavio potrebne su dodatne uštede", naglasio je Vlahović.

On je dodao da, ipak, u 2015. nije napravljen progres na polju strukturnih reformi kakav je bio očekivan.

"U predvečerje vanrednih parlamentarnih izbora se održava ovaj foruma, ali za razliku od ranijih takvih situacija mislim da se sada ne postavlja pitanje ekonomske i političke agende od relevatntnih političkih stranaka", naglasio je Vlahović.

Kako kaže, na globalnom planu, ova godina je počela padom berzanskim indeksa usled usporavanja kineske privrede, a MMF globalni rast projektuje na 3,4 odsto,.

Ipak, mnogi svetski ekonomisti smatraju da nema mestu pesimizu i da se svet ne nalazi pred novom svetskom krizom, dodao je on.

Vlahović je rekao da privreda regiona i evrozone beleži blagi rast, što je dobro za Srbiju pošto 85 odsto našeg spoljnotrgovinskog i investicionog toka realizujemo sa tim zemljama.

On je rekao za Srbiju ostaje problem strukturnog deficita i nedovršena tranzicija i pitanje kako da konvertujemo postignute kratkoročne rezultate u trajne radi podizanja privrednog rasta i razvoja.

"Danas imamo situaciju da nam je rast na veoma niskom nivou, u proseku svega 0,3 odsto, u periodu od 2008 do 2014, a javni dug se snažno uvećao u tom periodu. Nakon neuspešnih pokušaja fiskalne konsolidacije u 2012. i 2013. koje su imale za posledicu dalji rast javnog duga, sadašnja vlada je u 2015. primenila recept štednje i rezultati u sredjivanju javnih finansija su evidentni", naglasio je Vlahović.

On je kazao da je u 2015. za više od dva odsto BDP-a smanjen fiskalni deficit i da je ostvaren privredni rast, nasuprot projekovanom padu ekonomske aktivnosti.

"U trećem kvartalu prošle godine privreda je izašla iz recesije, što je bila druga recesija od početka svetske ekonomske krize 2008. godine", naveo je Vlahović.

On je pohvalio napore NBS koja je uspela da spreči prekomerne dnevne oscilacije i naveo da su stvoreni uslovi da monteralna politika bude labavija odnosno sredjene su javne finansije.

Prema njegovim rečima, od početka 2015. referentna kamatna stopa upola je smanjena, bez pomeranja kursa I inflacije.

Vlahović savetuje da se nastavi povećanje izvoza i da u fokusu moraju biti reforma državne urpave i racionalizacija broja zaposlenih u javnom sektoru.

Skup organizuju Savez ekonomista Srbije, Udruženje korporativnih direktora u partnerstvu sa kompanijom Master kard, a pod pokroviteljstvom predsednika Vlade Srbije Aleksandra Vučića.

Forum je okupio predstavnike vlade, domaće i strane privrednike, diplomate, ekonomske analitičare, teoretičare i eksperte.

 

Edited March 8, 2016 by slow

[Luther]

U redu je, pobedio si.

Srpska akademska zajednica je ostrvo nevinosti i moralne cistoce u moru korupcije i pizdarija svake vrste kojima obiluje drustvo u kome ona postoji i, kao takva, imuna na sve zahvaljujuci svojoj akademicnosti verovatno.

 

Zadovoljan?

Delimično.

Sa jedne strane shvatio sam da ne poznaješ neke osnovne logičke greške. Nije da mi je to od neke koristi i da bih sa tim znanjem mogao započeti neki biznis, ali svejedno.

Sa druge strane nije mi jasno zašto uporno upotrebljabaš agresivno-prostački rečnik(kenjkaš, mislim da lupetaš)

Zar nije dovoljno da kažeš na primer: grešiš, ne slažem se,nisi u pravu. Da li misliš da i ja ne bih mogao isto tako ili gore da ti odgovorim? U šta se onda pretvara konverzacija i ceo topik? 

 

 

Slowe, stari moj, najveci problem je sto ovde razgovaras sa ljudima koji u zivotu nisu privredili ni 1 jedini dinar, ali ono bas: napravis nesto, smislis, prodas, svejedno, onda cekas/juris naplatu, oce-nece, moze-ne moze, sutra cemo, kam gi 5 primerak, faktura, profaktura, avans...

Sve to 1 go teoreticar napajan na literaturi iz naucnopopularne ekonomske stampe...

Mani se bre...

Opet "Čvorovoć mod". Koji smo to "mi", šta i kako ti znaš kako smo mi "privredili". Telepatija? Špijuniraš naš RL?

[Luther]

SDK 

Još jedan popularan a netačan mit. SDK naravno nije sprovodio nikakvu gvozdenu disciplinu već je bio instrument države koja je pak bila instrument jedine partije. Pa kad treba Pera iz komiteta pozove direktora filijale SDK i velikom "kombinatu" se odobri ulazak u crveno da bi se isplatile plate. Tj. emituje se nepostojeći novac. Posle se to pegla kreditom banke ili iz drugih izvora. Posle je jelda čudno otkud tolika inflacija u najboljem od svih mogućih svetova. Ovome sam dakle lično bio prisutan.

Ako ne veruješ meni onda pokušaj sebi da objasniš kako je nastala afera Agrokomerc, besomučno emitovanje menica bez pokrića(tzv. fikretovanje) ili kako je S.Milošević upao u platni sistem SFRJ i ni iz čega stvorio 2 milijarde maraka tadašnjeg novca. Gde je tu bio SDK'

Takođe možeš da nam prezentiraš u kojoj državi tržišne ekonomije danas u svetu postoji bilo šta što liči na SDK.

[Luther]

Slažem se sa tobom,............

Ovo je dugačak i detaljno obrazložen post i zahteva dugačak odgovor zašto mislim da to nije dobro a i da nije moguće. Verovatno uveče.

[Tribun_Populi]

 ili kako je S.Milošević upao u platni sistem SFRJ i ni iz čega stvorio 2 milijarde maraka tadašnjeg novca.

 

Upadam u diskusiju, ali samo da napomenem da to o čemu pišeš nema veze sa SDK. Služba društvenog knjigovodstva je bila služba koja je obavljala i kontrolisala platni promet (gotov i žiralni novac) a ne ukupnu novčanu masu (još dva monetarna agregata preko). To da je bilo koji republički lider mogao da izvrši "upad" u monetarni sistem SFRJ duguje se konfederalnoj strukturi druge Jugoslavije i činjenici da je, pored NBJ, postojalo još 8 republičkih i pokrajinskih centralnih banaka koje su mogle da emituju primarni novac.

 

I nije samo Milošević već i Slovenci.

[Luther]

Pa kako je novac u krajnjem ishodu legao na račune korisnika? zar nije SDK morao videti da je to nezakonito pa da to spreči? Ako su to radili i drugi, a jesu to samo govori o trulosti SDK.

Edited March 8, 2016 by Luther

[Luther]

Kopaonik ovih dana, slika jača od hiljadu reči

https://www.google.rs/search?q=mencinger+i+zoran+jankovi%C4%87&newwindow=1&biw=1280&bih=884&source=lnms&tbm=isch&sa=X&ved=0ahUKEwjOt47a77DLAhXsCpoKHVCrCn8Q_AUIBigB&dpr=1

 

Mdah, prvih desetak slika govore više od 30.000.000 reči!