Permanentna kriza domaće ekonomije

[Lord Protector]

 

 

Istraživanje: ekonomija Srbije najslabija u regionu

 

Srbija je na poslednjem, a Rumunija na prvom mestu u regionu po ekonomskoj snazi, objavio je nedeljnik NIN, na osnovu indeksa ekonomske snage, sačinjenog na osnovu deset ekonomskih parametara.

 

Prema istraživanju NIN-a, Srbija sa indeksom od 3,37 poena od maksimalno mogućih deset, na poslednjem je mestu, dok prvoplasirana Rumunija ima 8,37 poena.

 

Srbija je po četiri od deset ekonomskih parametara gora od sedam zemalja regiona, zbog najsporijeg rasta BDP, plata i kupovne moći i najviše inflacije, objavio je NIN u najnovijem broju.

 

NIN-ov indeks ekonomske snage sastavljen je od 10 različitih parametara, a zemlje su rangirane po visini stope privrednog rata BDP-a po stanovniku, realnom rastu zarada i kupovne moći stanovništa, inflacije i nezaposlenosti, učešću javnog i spoljnjeg duga u BDP-u i visini deficita, odnosno suficita u platnom bilansu.

 

Prosečan NIN-ov indeks ekonomske snage svih osam zemalja regiona je 5,6 poena, i Makedonija je na nivou proseka.

 

 

Bolje od proseka su samo Rumunija i Bugarska, a za manje od jednog indeksnog poena od proseka zaostaju Albanija i BiH, iza njih je Crna Gora, a na dnu lestvice je Srbija koja za prvoplasiranom Rumunijom zaostaje pet indeksnih poena.

 

Srbija je u 2015. godini imala rast BDP-a od samo 0,8 odsto, ali su ostale zemlje regiona imale veću stopu rasta. Takođe, iako je prošle godine inflacija u Srbji bila najmanja u posednjih 20 godina, nijedna zemlja Blakana nije imala veću inflaciju, a zarade i kupovna moć su realno rasli sporije nego u drugim zemljama regiona.

 

Uz BiH i Makedoniju, Srbija je jedina zemlja koja ni po jednom parametru nije bolja od svih ostalih.

 

Nezaposlenost od 17,3 odsto je parametar po kojem je Srbija najbolje rangirana, na četvrto mesto, iako većina ekonomista smatra da je to jedan od ključnih problema srpske ekonomije.

 

Na pitanje NIN iz koje bi zemlje povukli biznis da ga imaju većina anketiranih ekonomista je odgovorila da bi napustili Srbiju. Odgovore su davala četvorica ekonomista koji žive u Srbiji i trojica koji odavno žive u inostranstvu, a predočeni su im ekonomski parametri za koje nisu znali na koju zemlju se odnose. (Economy.rs, 4. mart 2016.)

Edited March 7, 2016 by slow

[Lord Protector]

 

 

Dajte subvencije domaćim privrednicima

 

Ako vlada stranog investitora subvencioniše sa više od 20.000 evra po otvorenom radnom mestu, oslobađa ga plaćanja poreza, carina, komunalnih usluga, poklanja mu zemljište, onda je to nepravedno prema domaćim preduzetnicima i investitorima, kaže za Infobiz N1 vlasnik kompanije Biomelem Zoran Ilić.

 

- Radim 30 godina, kupio sam zemljište na kome sam izgradio fabriku, plaćam uredno sve poreze već 30 godina, kaže Ilić i naglašava da država hitno mora da pozove sve izvozno orijentisane domaće preduzetnike i njima ponudi ta sredstva da vidi šta oni mogu da urade sa njima.

 

Na pitanje kako da domaći privrednici dođu do izvora finansiranja, ako to ne mogu da očekuju od države, Ilić kaže da se ovde već 16 godina priča o razvojnoj banci. Nama treba razvojna banka, a ne razvojni fond, jer jedino tako možemo da dođemo do jeftinijeg kapitala.

 

 

Ilić kaže i da u Srbiji ima nekoliko desetina izvozno orijentisanih privrednika koji bi ostvarili i bolje rezutlate i to na duge staze - kada bi dobili 10.000 evra po radnom mestu, oni bi povećali proizvodne kapacitete i registovali proizvode za izvoz u zemlje EU ili na druga tržišta. Ako srpska i druge vlade žele da region ekonomski oživi, mora mnogo više novca da se usmeri ili makar isto koliko i za strane investitore, ka domaćim preduzetnicima.

 

Dobro je dovoditi strane investitore jer je ključna stvar za ekonomiju jedne zemlje proizvodnja, svaki proizvođač je dobrodošao i vlada treba da mu omogući da radi, ali takođe mislim, da u Srbiji ima iskusnih privrednika koji bi sa tim sredstvima ostvarili i bolje rezultate, i to na duge staze, kaže za Infobiz vlasnik kompanije Biomelem, koja radi već 30 godina i izvozi veliki deo proizvodnje.

 

On naglašava i da je izvozno orijentisanim privrednicma potrebna pomoć države kako bi dobili pristup tržištima na koja bi mogli da plasiraju proizvode, a za to je potreban kapital.

 

U godini preduzetništva kada je Vlada u fokus stavila mala i srenjda preduzeća, Ilić kaže da pozdravlja takav potez Vlada ali misli da podrška mora da bude mnogo veća od tih milijardu dinara, da podrška Vlade mora da bude konkretnija ne samo finsinsijski nego i logistički i medijski.

 

Mala i srednja preduzeća su ključni faktor za stabilnost svih zemalja na Balkanu - velike multinacionalne kompanije svoj kapital sele gde im je najisplativije - bolje da imamo na desetine hiljada malih domaćih preduzeća, koja su stabilna, nego velike kompanije koje će čim im se ukažu bolji uslovi, da presele proizvodnju i fabrike i onda je naša vlada uzalud potrošila pare građana na subvencije, naglašava Ilić. (Economy.rs, N1 2. mart 2016.)

Edited March 7, 2016 by slow

[Luther]

Pa zar u Srbistanu ima privatizacionih eksperata koji imaju čiste ruke i mirnu savest? Meni to zvuči kao SF.

 

Ima li i tu nekih optužnica koje nisu napisane a trebale su, ili su svi čisti?

Što se tiče čistih ruku zaista ne mislim da je neko iz akademskog sveta tj. eksperata mogao da omasti brkove u procesu realizacije privatizacije. Ako imaš neke makar i indicije u suprotno možeš ih slobodno izneti. Uvek sam rad da saslušam nove činjenice i u njihovom svetlu eventualno promenim mišljenje.

Za savest moraš sam da ih pitaš. Što se tiče ljudi iz izvršne vlasti, tzv."države", naravno da mislim da su mnogi imali lepljive prste. Od, verovatno, ministra Vlahovića i drugih ministara, do nižih ešalona tipa Kolesar/Janjušević sigurno. Ali oni nisu ti na koje ciljaš.

Da podsetim ponovo na tekst koji sam preneo na slovenačkom, ovog puta daću prevod:

 

"Ekonomista Bernard Bršič misli da je "nacionalni interes jedan od najviše zloupotrebljavanih pojmova slovenačkog političko-ekonomskog govora" i da je pomoćna retorička figura koju su pojedine političke skupine  upotrebile za za prevarno prikazivanje posebnog interesa kao javnog s namerom kako bi se nekadašnja državna svojina našla u rukama "pravim" rukama, rukama drugova". Svakako je proces privatizacije ostavio posledice na mnogim nivoima privrede. Među drugima i to, da većina da većina državljana i državljanki zbog njenog reultata i novonastale vlasničke strukture misli da su bili prevareni i pokradeni"

 

Naravno da većina građana tako misli kad je samo pomenuti Z.Janković, socijalistički direktor Merkatora, iz privatizacije izašao sa imovinom od recimo 30 i više miliona evra. Kad su elegantno ostavljene banke u državnoj svojini pa je "drug" Bavčar, ex minitar policije, mogao iz Istrabenca besomučno da "leveridžuje" i radi management buyout dok mu se piramidalna šema nije urušila i povukla ga u zatvor. Što je taj previd oko banaka izazvao kasnije rupu u njihovim bilansima veću od 5 mlrd evra nema veze. Eto sad će sve banke da prodaju ali malo kasno. 

 

I šta sad, jel ja treba da vičem Mencingeru lopoveee!! Pa ne treba naravno. Čovek je vrhunski ekonomista, svetlosnim godinama većeg znanja od bilo čega što se pojavilo ili će se pojaviti na forumu. On je imao koncepciju da kroz privatizaciju najveći deo imovine ostane u rukama građana Slovenije(rekao bih "patriotski pristup). Takav koncept ima određene posledice koje vidimo i ja se sa njim generalno ne slažem, draža mi je efikasnost. Ti kroz privatizaciju možeš da postaviš različite ciljeve, recimo neku pravičnost, pa socijalni aspekt, zatim maksimizaciju kasnije efikasnosti preduzeća pa i "patriotski pristup" itd. Ali ne možeš da sve ove ciljeve ostvaruješ istovremeno pošto između njih postoji trade-off.

Ja sam u jednom od retkih postova napisanih "onamo" ismejao taj "patriotski" pristup kod privatizacije C-marketa kada su u igri bili "naš" Miško i Merkator. Upitao sam, a niko naravno nije mogao da odgovori, šta sprečava ovog našeg da sutra proda C-market nekom fondu iza koga stoji recimo Hašim Tači. I on je to i prodao doduše belgijancima. isto se dogodilo u Sloveniji gde je Merkator sada zapao mrskim im hrvatima(komšije se nekako uvek ne podnose). Evo sad se i iz Srbije pojavljuje tamo kapital(Fruktal, Kostić-Gorenjska banka itd)  

Mi  naše kritike iznosimo naknadno, godinama nakon što je odlluka o privatizaciji doneta. Onaj ko pravi koncepciju deluje u realnom, obično veoma kratkom vremenu i ne može da pretpostavi sve posledice svojih odluka. Samo bi dobri Alah to mogao ali njega više interesuju druge stvari. Zato naravno ni J.Mencinger nije lopov a za savest isto može neko da ga pita, mene te metafizičke pjave manje interesuju. 

 

Što se tiče Katića da se nešto razumemo. Ne zameram mu nešto mnogo na vrsti posla kojim se bavi. Našao je tržišnu nišu i radi to što ume da radi, verovatno dobro. Vidimo iz posta koji je dao Prospero da i priča sa Canetom( Canom?) nije baš bez osnova, pominje ga neko tužilaštvo. Možda ga i zakači nekad neko pravosuđe, mada takvi se obično nagode da budu svedok-saradnik. Ukoliko ih ne nađu da vise ispod mosta, ili obzirom sa kime se u kolo uhvatio, ne popiju čaj zaslađen polonijumom. Ali i kineski rudari svakodnevno rizikuju pa ništa.

Ono što zaista boli je kad takav lik počne da prosipa  svoje neznanje iz makroekonomije i laži iz ekonomske istorije. Ali ti ga slobodno kači, neka cveta hiljadu cvetova makar neki i smrdeli.       

[Luther]

 

Dajte subvencije domaćim privrednicima

 .........

 

Dobro, za početak, pošto ti gotovo nikada ne komentarišeš tekstove koje prenosiš, jel se ti slažeš sa ovim Ilićem iz Biomelema ili misliš da to što predlaže ne valja. Šta dakle ti misliš o tome?

 

[Lord Protector]

Dobro, za početak, pošto ti gotovo nikada ne komentarišeš tekstove koje prenosiš, jel se ti slažeš sa ovim Ilićem iz Biomelema ili misliš da to što predlaže ne valja. Šta dakle ti misliš o tome?

 

 

To je glas vapijućeg u pustinji, ilustracija ekonomskog paradoksa. Politika subvencija novih radnih mesta je pogrešna, tu se svi ozbiljni ekonomisti slažu, treba naći neke druge mehanizme kojima bi se pomogla privreda. Razvojna banka je dobro rešenje ali tu postoji opasnost političkog upliva oko odobravanja kredita i nenamenskog trošenja sredstava. Bila bi potrebna gvozdena finasijska disciplina ali to je u Srbistanu neostvarivo. Jako teška situacija.

[namenski]

Što se tiče čistih ruku zaista ne mislim da je neko iz akademskog sveta tj. eksperata mogao da omasti brkove u procesu realizacije privatizacije.

Sto jes'-jes', sramota je i pomenuti, a kamoli udariti na srpski akademski svet, taj bastion nekorumpiranosti i integriteta svake sorte 

Slowe, sram te bilo!!! 

[Prospero]

To je glas vapijućeg u pustinji, ilustracija ekonomskog paradoksa. Politika subvencija novih radnih mesta je pogrešna, tu se svi ozbiljni ekonomisti slažu, treba naći neke druge mehanizme kojima bi se pomogla privreda. Razvojna banka je dobro rešenje ali tu postoji opasnost političkog upliva oko odobravanja kredita i nenamenskog trošenja sredstava. Bila bi potrebna gvozdena finasijska disciplina ali to je u Srbistanu neostvarivo. Jako teška situacija.

 

Ne razumem te najbolje, nema neke posebne razlike u nivou moralnog hazarda između toga da država daje subvencije za radna mesta (pojeftinjuje trošak) investitoru po svom nahođenju, i da deli kredite sa kamatama nižim od tržišnih (pojeftinjuje trošak) investitoru po svom nahođenju.

[Peter Fan]

@ Prospero, nacelno se slazem, ali ipak ima razlike, jer kredite, makar i super povoljni, trebe servisirati. Docim je subvencija fire & forget.

[Prospero]

Ok, jasno.

 

Sad, da li to što kreditiranje nudi neki povraćaj novca (mada je pitanje da li povećava zaposlenost kao subvencionisanje radnih mesta, i politički oportunitet koji ide s tim) znači da je moralni hazard manji, odnosno da cela ta operacija pravi manju distorziju tržišta pa je time i hazard manji? Ili zanemarujemo razlike tog tipa i tretiramo subvencije i frivolno kreditiranje kao iste kategorije?

 

Msm, nemam pojma, naglas razmišljam.

[Lord Protector]

Ne razumem te najbolje, nema neke posebne razlike u nivou moralnog hazarda između toga da država daje subvencije za radna mesta (pojeftinjuje trošak) investitoru po svom nahođenju, i da deli kredite sa kamatama nižim od tržišnih (pojeftinjuje trošak) investitoru po svom nahođenju.

 

Može da izvrši selekciju dobrih projekata i da ih podrži, kod subvencija mora da daje svakome ko preskoči nizak prag ''otvaranja novog radnog mesta''.

Edited March 7, 2016 by slow

[namenski]

Jebote, Prospero, k'o zubna bolest si sa tim laissez faire stavom, pa recimo celokupna svetska brodogradnja i pomorski saobracaj od WW2 na ovamo zive na subvencijama, cas ovolikim, cas onolikim.

A pade mi na pamet dok ovo pisem kako 1 drzava moze da napravi uspesnu firmu sa velikim F, samo kad hoce....

A i neke slicne su porodile mama drzave...

Subvencije nisu moralni hazard, one su sredstvo da se - kad se hoce, a bogami sve cesce i mora - neke stvari usmere, neke pokrenu, neke sacuvaju...

[Peter Fan]

Ok, jasno.

 

Sad, da li to što kreditiranje nudi neki povraćaj novca (mada je pitanje da li povećava zaposlenost kao subvencionisanje radnih mesta, i politički oportunitet koji ide s tim) znači da je moralni hazard manji, odnosno da cela ta operacija pravi manju distorziju tržišta pa je time i hazard manji? Ili zanemarujemo razlike tog tipa i tretiramo subvencije i frivolno kreditiranje kao iste kategorije?

 

Msm, nemam pojma, naglas razmišljam.

Pa ja bih rekao da je to ipak kod subvenicija vise. Evo ti onaj "vinar" Zivkovic. Da je morao pripremiti projekt, pa onda generisati nekakav cash flow iz kog se servisira dug, pa da je morao zaloziti znacajan licni kapital ( i dokazati mu porijeklo, itd.), mislim da bi odlucio da se ipak bavi necim drugim.

 

Doduse, tad bi srpska enologija bila znacajno zakinuta, tako da nije bas sve otislo u propast.

[Luther]

To je glas vapijućeg u pustinji, ilustracija ekonomskog paradoksa. Politika subvencija novih radnih mesta je pogrešna, tu se svi ozbiljni ekonomisti slažu, treba naći neke druge mehanizme kojima bi se pomogla privreda. Razvojna banka je dobro rešenje ali tu postoji opasnost političkog upliva oko odobravanja kredita i nenamenskog trošenja sredstava. Bila bi potrebna gvozdena finasijska disciplina ali to je u Srbistanu neostvarivo. Jako teška situacija.

 

Dobro, ovo je neki stav sa ovim već može da se polemiše. Evo kako mislim da tu stoje stvari.

Suprotno većinski rasprostranjeno mitu, država ovde daje(i davala je) značajne(u skladu sa mogućnostima naravno) subvencije za sve i svašta i veoma se bavi/la razvojem. Ni nalik neoliberalizmu ma kako on izgledao a teško da iko može da opiše tog mrskog neprijatelja. Da vidimo:

 

-Postojali su SIEPA i NARR(regionalni razvoj)sada su spojene u RAS, Razvojna agencija Srbije. Budžet za 2016 je 8mlrd din. Izjednačeni su strani i domaći ulagači tako da ovaj Biomelem kuca na otvorena vrata. 

-AOFI za osiguranje i finansiranje izvoza

-Fond za razvoj Srbije ( videti šta sve kreditira http://www.fondzarazvoj.gov.rs/uputstvagl.html)

-Subvencije za preduzeća u restrukturiranju(ogromna sredstva za mrtvace koje ni dr.Frankenštajn ne bi mogao da oživi)

-Subvencije za poljoprivredu+prelevmani kao zaštita

-Subvencije za turizam

-Državni krediti start ap IKT preduzećima(http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2016&mm=03&dd=07&nav_id=1104635)

-Subvencije za otvaranje novih radnih mesta, samozapošljavanje itd.

-Subvencije kod potrošnje za određene kategorije stanovniištva.

-Subvencije koje daju lokalne samouprave uređenjem zemljišta, stvaranjem ekonomski zona itd.

 

Subvencije, subvencije, subvencije.........(umorio sam se) predviđene budžetom za 2016 su oko 650.000.000 evra ili oko 7% budžeta  http://www.srbijadanas.com/clanak/usvojen-budzet-za-2016-godinu-visi-izdaci-za-plate-i-subvencije-12-12-2015

Pa onda garancije na kredite javnih preduzeća 360 miliona evra(vrsta subvencije). Pa gradi (auto)puteve. Dakle država ovde neprekidno preraspodeljuje, usmerava i investira. 

Mrzi me da kopam dalje ali ako je ovo neoliberalni pakao kako li tek izgleda raj kada se država razulari i počne da daje subvencije i razvija.

 

Rezultate svih ovih subvencija i razvoja je meni teško da sagledam. Ipak utisak mi je da je učinak bolji kada smo plaćali strancima da dođu ovamo nego kada smo se sami pravili pametni.

FAS, JAT Jura i brojni drugi doneli su realna radna mesta koja su održiva u međunarodnoj podeli rada. Možeš to da krstiš kao subvencije za radnih mesta ili vučenje za rukav ili kako god želiš. Bez tih subvencija oni jednostavno ne bi došli a sumnjam  da  bi mi sami pare pametnije utrošili. Naravno bilo je loše što su te subvencije ako već postoje predviđene samo za inoulagače ali sada je i to ispravljeno, pa da vidimo tu domaću pamet.

 

Koliko smo bili pametni govore, pored propasti Razvojne banke Vojvodine koja ni Demokratsku stranku nije uspela da "razvije" već je ova neslavno propala na izborima, Dinkićeve egzibicije sa regionalni razvojem. Pored besmislenog JP skijališta Srbije(šta će državi u vlasništvu skijališta?) Dinkara je zagrizao malo krupniji zalogaj ,koji je mnogima i pre njega preseo, a to je RTB-Bor. Uloženo je 250-300 miliona evra, a još sve nije završeno. Ono što je već sada jasno je da je to ulaganje ogroman tehnološki i komercijalni promašaj(http://dostajebilo.rs/stara-topionica-i-dalje-truje-gradjane-bora/, https://istinaotopionici.wordpress.com/). Ima tih tekstova koliko hoćeš. I šta sad? Pa ništa, država(Dinkić radi par hiljada glasova na izborima koje mu je doneo direktor RTB-Bor Spasovski) razvijala a svi sada treba da vraćamo kredite za koje je ta ista država garantovala a RTB-Bor nema nikakve šanse da vrati. Samo ove godine 22 mil. evra. Samo zbog ovog idiotizma Dinkića bi trebalo osuditi za čin veleizdaje i to kaznom iz feudalne Engleske(To be hanged, drawn and quartered). A ako mislite da je problem samo do Dinkića razveselite se. Na listi za izbore SNS-a nema Zorana, vazduplohov, Babića. Kažu spremaju ga za neku izvršnu funkciju. Razvojna banko here I come.

 

I sad dolazim do onoga čega se u jednom postu dotakao Namenski kada je rekao:

 

...unisten sloj proizvodjaca - namerno ne kazem radnika, da se ne kostrese ideoloski cistunci: sloj koji cini srz, sustinu iole uspesne ekonomije, dakle sloj visokokvalifikovanih radnika koji se ne stvaraju preko noci i za cije stvaranje su potrebne generacije.

Danas Srbija prsti od inzenjera, programera, menadzera, ali je zato srednje pa i vise industrijsko obrazovanje ne mrtvo, nego davno sahranjeno.

 

Ali ne samo znanje vkv radnika nego i proizvodnih inžinjera i inovatora koji mogu da osmisle nešto originalno. Dakle moje teza je da nam najveći problem nije nefuncionalna država, pa ni nedostatak kapitala(koji jesu problemi) već nedostatak znanja. Nema koristi od startup programa, subvencija i razvojnih banaka ako nema ko da ponudi proizvod koji će izdržati test konkurencije globalizovanog tržišta. U nedostatku takvog znanja ljudi se okreću  uslugama . U krugu od 200 metara od moje kuće ima 10 frizerski salona, nekoliko pedikira, solarijuma, itd. dakle Mujo&Haso ekonomija. Ili ako se dočepaju državih para ulupaju ih u grandiozne promašaje ala Dinkić(nismo mi izmislili pojmove pork barrel i white elephant. Evo ovaj forum ima više hiljada članova i nekoliko stotina aktivnih i svi naravno smatramo da smo jako pametni čim ovde imamo neko .mišljenje. A opet ne verujem da bi iko umeo da izbaci neki proizvod koji bi prošao na tržištu(ne računam softverska polurešenja). Evo meni da se da  10 mil evra pojma nemam šta bi sa njima radio a da nisu usluge ili neko muljanje sa novcem. 

 

Šta bi moglo biti rešenje? Mi treba da zaboravimo na proizvodnju traktora, televizora i sličnog, tu su karte odavno podeljene. Ali možemo da pokušamo da podržimo firme koje bi mogle da proizvedu originalane komponente zasnovane na vlastitom znanju za velike svetske proizvođače. Nešto ovako što postoji u Sloveniji http://www.hidria.com/en/automotive-technologies/

Ova firma Hidria snabdeva vodeće svetske proizvođače automobila(samo ugovor sa PSA im je 30mil evra http://wire.seenews.com/news/slovenias-hidria-signs-30-mln-euro-supply-deal-with-peugeot-citroen-462752 specijalnim svećicama za dizel motore. 

A kako do ovakvih firmi doći je pitanje za milion dolara. Nemam drugih ideja osim laganim i mukotrpnim ponovnim sticanjem proizvodnih znanja uz ove strance koji su doneli moderne tehnologije. Pa će nadam se vremenom naši ljudi doći do ideja za inovacije i nove proizvode koji se uklapaju u proizvodnju velikih. To onda sistem treba to da prepozna i podrži ali ja opet više verijem u IPO-e ili komercijalno bankarstvo nego u državno mešanje. Ovo je  proces koji će potrajati a u međuvremenu treba živeti pa ćemo još neko vreme morati da vučemo strance za rukav. 

Naravno ovo su samo teze i ideje možda postoje i bolji putevi ali zato ovde i diskutujemo i mlatimo praznu slamu.

Edited March 7, 2016 by Luther

[Luther]

Sto jes'-jes', sramota je i pomenuti, a kamoli udariti na srpski akademski svet, taj bastion nekorumpiranosti i integriteta svake sorte 

Slowe, sram te bilo!!! 

 

Ne moraš da se lupaš u čelo, samo daj dokaz da B.Begović vozi maserati quatroporte a Mijatović banči na svojoj jahti sa strarletama. U protivnom tvoja priča je prazno naklapanje.

[namenski]

Ne moraš da se lupaš u čelo, samo daj dokaz da B.Begović vozi maserati quatroporte a Mijatović banči na svojoj jahti sa strarletama. U protivnom tvoja priča je prazno naklapanje.

Jeftiniji su oni, ooooonooooooliko, to se samo kod tebe srpski akademski svet meri maseratijima i jahtama sa starletama - daju se oni kupiti za mnoooogoooo manje.

Iskreno, mislim da lupetas, tacnije da samo zarad ostajanja u pravu po svaku cenu pises ovakve - da izvines - gluposti o integritetu i nepodmitljivosti srpskog akademskog sveta.

 

Ali 'ajde, neka te.