Jump to content

Permanentna kriza domaće ekonomije


Lord Protector

Recommended Posts

@prospero

 

Mislim da je pod meritokratijom prevashodno mislio na kadrovsku politiku, nešto kao Lee Kuan Yew. Ja se inače sa tim ne slažem..

 

 

 

Lee inculcated a spirit of meritocracy and elitism among Singaporeans. For him, it was essential that the best man for a job should do it; after all, the rulers must be beyond reproach in a paternalistic system. For the less competent and non-elite, these were labels worthy of scorn for they denied access to life on a grander scale. Lee was absolutely unapologetic about the unofficial class system in his country. Statecraft was serious business, he argued, and it affected the lives of all. Government could not be left to the whims of anyone who might be interested in the trappings of power.
Edited by slow
Link to comment
  • Replies 2.6k
  • Created
  • Last Reply

Top Posters In This Topic

  • Tribun_Populi

    485

  • Luther

    345

  • Prospero

    230

  • Lord Protector

    215

Top Posters In This Topic

Posted Images

Na seminarima im ugrade implante i onda preko toga pljačkaju narodno bogatstvo, a sve rade javno da ne bi izgledalo tajno.

 

Ma ti seminari su inače ogromno zlo. Padne tu i casual sex, pa se onda ide u šoping i odaje pošastima potrošačkog društva. Sve ono što praaavi domaćini, patrioti i patriotkinje ne bi smeli da rade.

Link to comment

When you have to shoot, shoot. Don't talk moto je je lika sa mog avatara. I ja mogu svašta da pričam o događajima, u rasponu od prilično daleke prošlosti do sadašnjosti pa ništa. Mislim, nekako je bez veze kad se nagovesti kako se zna nešto mnogo važno ali eto neće da se kaže. Ali ti naravno kako hoćeš.

Ništa toliko tajno i važno na šta par google pretraga i zdrav mozak tj. logički aparat, uz neko poznavanje aktera i događaja toga vremena, ne bi mogli da upute. Obzirom da sam jasno rekao da se ne bavim ičijim likom i delom na ovoj temi, ostaću dosledan i ovaj put.

 

P.S. Ekipa iz CLDS potpisuje koautorstvo na Zakonu o privatizaciji, odatle i M. Kovačevićeve potpuno opravdane sumnje.

Edited by Tribun_Populi
Link to comment

Ništa toliko tajno i važno na šta par google pretraga i zdrav mozak tj. logički aparat, uz neko poznavanje aktera i događaja toga vremena, ne bi mogli da upute. Obzirom da sam jasno rekao da se ne bavim ičijim likom i delom na ovoj temi, ostaću dosledan i ovaj put.

 

P.S. Ekipa iz CLDS potpisuje koautorstvo na Zakonu o privatizaciji, odatle i M. Kovačevićeve potpuno opravdane sumnje.

 

Gde se vidi da potpisuju koautorstvo? Na kom dokumentu? Evo uostalom šta kaže B.Begović o tome:

 

Закон о приватизацији је озлоглашен, каже г. Ћирјаковић. Зашто? Зато што он тако каже! А бројни су радови г. Ћирјаковићa на тему упоредне анализе модела и методa приватизације. А на моју самоироничну опаску о малом сопственом утицају, каже да сам утицао на оне који су донели тај закон. Како, е то г. Ћирјаковић не каже, па да откријем ту велику тајну. Књигом, коју сам написао са двојицом мојих колега, Бошком Мијатовићем и Бошком Живковићем, људима који нешто знају о приватизацији. Колико је био наш утицај? Да ли је г. Ћирјаковић прочитао ову књигу? Да ли је прочитао (озлоглашен) Закон? У чему се они разликују? Да ли је г. Ћирјаковић некада нешто озбиљно написао на ту тему? Већ чујем звук тишине.

Link to comment

U njihovim biografijama. Imaš Begovićevu na sajtu fakulteta, Mijatovićevu na sajtu CLDS-a itd.

 

edit: tek sad čitam na koji način čovek tvrdi da je uticao na izradu zakona, pa se pitam čemu to? Jbt, oni su bili članovi zvanične radne grupe za izradu nacrta Zakona o privatizaciji, imenovani na tu dužnost aktom ministarstva privrede, ako je verovati njihovim sopstvenim biografijama.

 

Begović

 

Mijatović

Edited by Tribun_Populi
Link to comment

U njihovim biografijama. Imaš Begovićevu na sajtu fakulteta, Mijatovićevu na sajtu CLDS-a itd.

 

edit: tek sad čitam na koji način čovek tvrdi da je uticao na izradu zakona, pa se pitam čemu to? Jbt, oni su bili članovi zvanične radne grupe za izradu nacrta Zakona o privatizaciji, imenovani na tu dužnost aktom ministarstva privrede, ako je verovati njihovim sopstvenim biografijama.

 

Begović

 

Mijatović

 

Učestvovati u radnoj grupi nije dovoljno da se pripiše koautorstvo. Možeš da učestvuješ a da sve ili većina tvojih ideja budu odbačene. Ja sam već napisao da mislim da su oni imali određeni uticaj. Koliki je on bio moglo bi se videti poredeći rad Begović/Živković/Mijatović iz 2000.g.(čiji je link http://www.clds.rs/newsite/Novi%20model%20privatizacije.pdf dao Prospero) sa usvojenim zakonom o privatizaciji, njegovim kasnijim izmenama i doslednosti u realizaciji istoga. Možeš ti da napraviš najbolji mogući model ili zakon ali ako oni koji ga realizuju svesno ili nesvesno brljaju piši propalo. Ovakvu komparativnu analizu teško da će iko da napravi a pogotovo ne na forumu.

U svakom slučaju cepidlačimo oko nevažne stvari.

Link to comment

Da li si ti čuo za krivično delo nameštanja tendera?

 

 

Да ти буде још лакше да схватиш

 

EPS nameštao tendere stranim ponuđačima

Savet za borbu protiv korupcije dostavio je 27. aprila 2015. godine Vladi i Ministarstvu rudarstva i energetike Izveštaj o nabavci IT i merne infrastrukture uređaja i instalacija, koji je urađen na osnovu predstavke građana u kojoj je istaknuto da je EPS uslovima te nabavke ograničila konkurenciju i onemogućila učešće domaćim proizvođačima.

...

Savet je pozvao nadležne organe da preispitaju da li je EPS “definišući kriterijume za tender vredan 60 miliona evra omogućio stranim ponuđačima da pobede na tenderu, eliminišući domaće proizvođače, a zatim i da u budućnosti odrade zamenu tri miliona brojila za 700 miliona evra”.

 

Ово не спада у прање новца, још мање је прање новца оно шо се деси са легалним новцем које добију ове компаније након што добију овакав посао, што је била поента твоје приче.

Иначе је изузетно чест случај у Србији када се добија новац од Европске банке за обнову и развој EBRD да се овакве ствари дешавају, на шта се и ЕПС вади, са правом, само наше бајне, реформисане, правосудне институције не смеју да крену на њих да немачки амбасадор не би позвао врховног вођу,

EPS tvrdi da svu dokumentaciju, procedure i postupke vezane za tu nabavku nadgleda i odobrava EBRD, a da se ceo tenderski postupak sprovodi strogo po pravilima te međunarodne banke.

 

Спреман сам нашироко да о овоме говорим, од намештања добијања послова на градњи путева па надаље, који иду преко EBRD.

Уосталом, немачке компаније су познате на Балкану по огромној корупцији

 

Report: Siemens Scandal May Involve Top Executives

 

Bribes for Olympic Contracts?

 

Former management board member Thomas Ganswindt is at the center of the allegations

In addition to the Austrian and Swiss accounts, the weekly news magazine Der Spiegel said that Siemens also diverted some 100 million euros to Dubai via a company named Fiberlite. These funds were allegedly then channelled through shell companies in the Caribbean into Swiss back accounts.

Investigators think that this money may have gone to a high-ranking executive within the Greek branch of Siemens' telecommunications subsidiary. According to Der Spiegel, the Greek executive used the money to ensure that Siemens was awarded lucrative contracts in conjunction with the 2004 Olympic Games in Athens.

 

 

 

 

Siemens Hit by Corruption Charges in Greece, Norway

Embattled engineering giant Siemens, under investigation in Germany for allegations of bribery and corruption, was dealt another blow this week as faced charges of bribing politicians in Greece and a fine in Norway.

...

On Tuesday, respected Greek daily Kathimerini claimed Siemens company officials earmarked more than €12 million (US$19 million) for Greece's main political parties between 1998 and 2005.

 

 

Deutsche Telekom in $95 million bribery settlement

German phone company Deutsche Telekom AG and a Hungarian unit will pay more than $95 million to settle U.S. criminal and civil probes into the bribery of government officials in Macedonia and Montenegro.

 

итд.

Edited by Korki
Link to comment

Да ти буде још лакше да схватиш

 

Ово не спада у прање новца, још мање је прање новца оно шо се деси са легалним новцем које добију ове компаније након што добију овакав посао, што је била поента твоје приче.

Иначе је изузетно чест случај у Србији када се добија новац од Европске банке за обнову и развој EBRD да се овакве ствари дешавају, на шта се и ЕПС вади, са правом, само наше бајне, реформисане, правосудне институције не смеју да крену на њих да немачки амбасадор не би позвао врховног вођу,

 

Спреман сам нашироко да о овоме говорим, од намештања добијања послова на градњи путева па надаље, који иду преко EBRD.

Уосталом, немачке компаније су познате на Балкану по огромној корупцији

 

 

 

 

итд.

 

Novac koji se dobije kriminalnim aktivnostima nije legalan novac ma koliko to tebi bilo teško da shvatiš. Za to pojedinci idu u zatvor a firme budu draštično novčano kažnjene. Lica koja učestvuju u prikrivanju i pranju tako stečenog novca takođe podležu krivičnom gonjenju.

 

 

Radovan Štrbac, advokat Darka Šarića, uhapšen je juče zbog sumnje da je po nalogu pljevaljskog narko-bosa, novac od trgovine drogom investirao u kupovinu preduzeća. U akciji novosadske policije uhapšena je i njegova supruga Dubravka Štrbac, kao i Stevica Kostić, koji se terete da su kao kuriri prenosili Šarićev novac.

 Šta i kako rade drugi je bez značaja. Govori se o NK.

Link to comment

 

Хиљаду и први неспоразум око либерализма као доктрине и праксе
Аутор: Љубомир Маџар недеља, 06.03.2016. у 09:05

 

Господин Ћирјаковић је ватрени, страсни полемичар. То се разабира по томе што је нашао времена за још један полемички осврт на доктринарна опредељења која му нису по вољи („Богови су пали на земљу“, од 3. марта). А успут му је пошло за руком да и друге – мог пријатеља Беговића и мене самога – наведе да троше своје време.

Будући да, економски гледано, време има свој опортунитетни трошак, мерен оним што се друго у датом интервалу могло одрадити, г. Ћирјаковић је овим извесно успео да произведе трошак, а одговарајући резултати су засад невидљиви. Ипак, будући да је, како се чини, млад човек, остаје нада да ће се потребни резултати јавити у некој будућој полемици.

Трошак је начињен а резултати изостали због тога што је г. Ћирјаковић, помињући ме у свом тексту, мимоишао и заобишао моју аргументацију у прилог слободе као велике својеврсне „производне снаге“. Поменуо сам три светске индустријске револуције које су се одиграле у последњих тристотинак година и све настале у амбијенту – релативно узев – индивидуалних слобода и неспутаног размаха предузетништва.

Указао сам на околност да су све кључне компоненте савременe цивилизације настале на Западу и одатле се тегобно шириле остатком света. Питао сам га може ли ишта крупно и у савременом свету опредељујуће да истакне а да је потекло са Истока. Подсетио сам га на чињеницу да је сваки напредак, уз остало али и пре свега, један импресивни пропламсај креативности, а да не треба превише ломити главу да се закључи да је креативност могућа само у амбијенту широких личних слобода и загарантованих грађанских права.

Веровао сам да сам му успут објаснио да се слобода не дозира на кашичице и да је – кад преовлада – има или за све или за никога; да би могли да се остваре они јако малобројни међу нама који су истински способни, слобода мора да буде освојена за све, или бар за преовлађујућу већину.

Да би његошевски прави лаф могао да изиђе на светло дана и повуче сјајну бразду у развоју цивилизације, грумен слободних људи из кога излази мора да буде одистински велик. Упозорио сам га, најзад, на изборе које свакодневно, пред нашим очима, чине млади најспособнији људи опредељујући се за западне земље, за државе са ослобођеном иницијативом, а није се дало чути да ико у тој сеоби младежи Исток и помиње.

Ништа од тога што му је предочено на његовом тексту није оставило ма и најмањи траг. Он је то једноставно заобишао. Уместо тога латио се трагања за аргументима у мојим другим списима не би ли нашао ставове за које би се закачио.

Тиме није ни постигао ни доказао ништа осим што је показао да чита моје текстове, што ја, уз сва извињења, не могу рећи у односу на њега. Најискреније, а уколико треба и самокритички, могу да кажем да за њега нисам знао ни да постоји док се у ,,Политици“ није појавио са текстом који је требало да буде полемички.

Успут је, полемике ради, оспорио моју тврдњу да у савременом друштву за државу има много посла, нарочито ако има основа за наду да се, упркос деценијама акумулираном разочаравајућем искуству, неће препустити својим добро познатим злоупотребама.

Успротивио се универзално прихваћеној идеји да је један од њених послова – просто зато што нико други не може тај задатак да преузме – заштита природне средине. То што овде, као и на многим другим подручјима, видим посла за државу не чини ме „стручњак/ом/ за климатске промене“ него ме легитимише као обичног човека природно окренутог према стварима за које и не треба много више од здравог разума.

Ово је прилика да г. Ћирјаковића мало и подучим: либерали су далеко од тога да багателишу функције и потенцијалне учинке државе; они само траже да се држава повуче са подручја на којима није ни требало да се ангажује и да се посвети пословима које само она може да одради.

У једном важном смислу либерали од државе очекују и траже чак и више од оних других, у које спада и мој опонент. То што се од државе тражи у либералној парадигми захтевно је и врло компликовано, а бирократији даје много мање непосредних користи од оних облика грубе интервенције ка којима она законито гравитира.

То су они послови где су добре прилике за злоупотребе и корупцију, као и за предизборну манипулацију кроз коју моћници гласове бирача купују за њихов рођени новац.

Све што је битно у мом тексту г. Ћирјаковић је једноставно игнорисао. Мудра му је та тактика игнорисања хриди на које би се насукао. Но, тиме је безнадно осиромашио ову полемику.

Економиста, професор универзитета

Edited by slow
Link to comment

Novac koji se dobije kriminalnim aktivnostima nije legalan novac ma koliko to tebi bilo teško da shvatiš. Za to pojedinci idu u zatvor a firme budu draštično novčano kažnjene. Lica koja učestvuju u prikrivanju i pranju tako stečenog novca takođe podležu krivičnom gonjenju.

 Šta i kako rade drugi je bez značaja. Govori se o NK.

 

Порекло новца у два случаја која си поменуо, последњи јесте пример прања новца, али онај раније није(одакле смо започели расправу), већ неки други вид привредног криминала, ако уопште постоји, у то не улазим, већ спада у оне горње примере са Сименсом или Дојче Телокомом.

Како није битно када си сам давао примере из РС и друге да би нешто доказао? Можда ти се примери не допадају?

 

Где си ти изучио то твоје либертиријанство(или како већ)?

Link to comment

Порекло новца у два случаја која си поменуо, последњи јесте пример прања новца, али онај раније није(одакле смо започели расправу), већ неки други вид привредног криминала, ако уопште постоји, у то не улазим, већ спада у оне горње примере са Сименсом или Дојче Телокомом.

Како није битно када си сам давао примере из РС и друге да би нешто доказао? Можда ти се примери не допадају?

 

Где си ти изучио то твоје либертиријанство(или како већ)?

 

Tamo gde se pripadnici organizovanog kriminala ne nazivaju makroekonomskim i privatizacionim ekspertima.

Link to comment

Pa zar u Srbistanu ima privatizacionih eksperata koji imaju čiste ruke i mirnu savest? Meni to zvuči kao SF.

 

Ima li i tu nekih optužnica koje nisu napisane a trebale su, ili su svi čisti? 

Edited by slow
Link to comment

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now
×
×
  • Create New...