Jedna mapa govori vise od rijeci

[namenski]

17 minutes ago, I*m with the pilots said:

Možeš li malo detaljnije o tome?

 

Tesko, ne bi bilo iz prve ruke u svakom slucaju: doduse mogu da pokusam da se raspitam kod par pomenutih drugara za koje znam da su imali okapanja.

Secam se da je bilo problema oko valjda ponovnog prijavljivanja ili nesto tome slicno.

Pravnici ce bolje znati, skoro sam siguran da postoji zakonska obaveza odjavljivanja, postoji i neka kazna, ali je posle ukidanja obaveznog vojnog roka, stvar kudikamo jednostavnija, jer je - a toga se vec dobro secam - najvece cimanje oko odjave bilo u vezi sa vojskom, takozvanim ratnim rasporedima i ostalim glupostima.

 

[pasha]

[pasha]

Zanimljivo je da istocna Evropa dominira kada se pogleda vlasnistvo nad nekretninama dok su najbogatije zemlje zapadne i severne Evrope pri dnu.

[palikaris]

Pa to je odavno poznati globalni trend, ne samo u Evropi. Visok homeownership rate (preko 60, 70%) je u najbednijim zemljama, ozbiljne, razvijene i uređene zemlje imaju i razvijene stambene politike, pa i public housing, ne prepuštaju svoje stanovništvo tržišnim mehanizmima^tm da im lihvari izvlače poslednji cent iz džepa za stanove. U Beču je preko 70% stambenog fonda neka vrsta neprofitnih, javnih stanova, stambenih kooperativa itd. Singapur mislim da ima preko 80% javnih stanova. Holandija, skandinavse zemlje, sve imaju jak taj sektor neprofitnog stanovanja. A istočnoevropskoj gologuziji su prodali priču o privatizaciji stambenog fonda, sa pričom da je to što smo mi imali u komunizmu neodrživo ekonomski.

[gone fishing]

da i onda oni iz podstanarskog životnog staža kada (ako) dočekaju penziju zapale u portugaliju ili španiju gde konačno mogu sebi da priušte kuću blizu mora a verovatno je i jeftiniji život nego u eng, hol ili danskoj

[jms_uk]

Apropo odjavljivanja:

 

Quote

Odjava prebivališta

Građanin je dužan da odjavi prebivalište ako se iseljava iz Republike Srbije u inostranstvo.

Odjava prebivališta radi iseljenja iz Republike Srbije u inostranstvo podnosi se na propisanom obrascu (koji se isključivo dobija kod službenika na šalteru), pri čemu je potrebno priložiti sledeća dokumenta:

1. važeći dokument sa fotografijom;
2. dokaz o iseljenju iz Republike Srbije u inostranstvo, odnosno pisanu izjavu podnosioca odjave da se iseljava iz Republike Srbije;
3. dokaz o uplaćenoj naknadi na ime republičke administrativne takse za odjavu prebivališta (vidi tabelu)

 

odavde

 

Apropo kazni, zakon kaze:

 

Quote

III KAZNENE ODREDBE 

Član 27 

Novčanom kaznom od 10.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj fizičko lice: 

 

 

2) ako ne odjavi prebivalište u slučaju iseljenja iz Republike Srbije (član 14. stav 1. ovog zakona);

 

[pasha]

[đorđe geprat]

On 10.10.2018. at 19:28, palikaris said:

Pa to je odavno poznati globalni trend, ne samo u Evropi. Visok homeownership rate (preko 60, 70%) je u najbednijim zemljama, ozbiljne, razvijene i uređene zemlje imaju i razvijene stambene politike, pa i public housing, ne prepuštaju svoje stanovništvo tržišnim mehanizmima^tm da im lihvari izvlače poslednji cent iz džepa za stanove. U Beču je preko 70% stambenog fonda neka vrsta neprofitnih, javnih stanova, stambenih kooperativa itd. Singapur mislim da ima preko 80% javnih stanova. Holandija, skandinavse zemlje, sve imaju jak taj sektor neprofitnog stanovanja. A istočnoevropskoj gologuziji su prodali priču o privatizaciji stambenog fonda, sa pričom da je to što smo mi imali u komunizmu neodrživo ekonomski.

ne znam kako je bilo u drugim ist. evropskim zemljama ali u SFRJ je naprosto niskim stanarinama postalo neodrživo održavanje zgrada u OK stanju. uzrok visokom procentu privatnih nekretnina kod nas je u otkupu stanova za relativno male pare, u velikom broju kuća za odmor (ljudi su dobijali stanove pa su višak para trošili na kuće po planinama i obalama) i u građenju sopstvenih kuća po selima i u slučajevima kada se znalo da ne možeš da "dobiješ" stan. ima i toga da je slaba pokretljivost stanovništva uticala na odluke da se usidri na nekom mestu. 

[palikaris]

13 hours ago, djordje geprat said:

ne znam kako je bilo u drugim ist. evropskim zemljama ali u SFRJ je naprosto niskim stanarinama postalo neodrživo održavanje zgrada u OK stanju. uzrok visokom procentu privatnih nekretnina kod nas je u otkupu stanova za relativno male pare, u velikom broju kuća za odmor (ljudi su dobijali stanove pa su višak para trošili na kuće po planinama i obalama) i u građenju sopstvenih kuća po selima i u slučajevima kada se znalo da ne možeš da "dobiješ" stan. ima i toga da je slaba pokretljivost stanovništva uticala na odluke da se usidri na nekom mestu. 

Pa onda se prilagodi visina stanarina, nisu te rente bile uklesane u kamenu, a ne da se ceo stambeni fond privatizuje za bagatelu. Mada i to sumnjam da je tacno skroz, da nije bilo para za odrzavanje, nego je bre bilo do loseg upravljanja zgradama i parama koje se naplacuju za stanarine.

 

Svuda u istovnoj Evropi je visok % privatnih stanova posledica otkupa. Plus je kod nas privatizacija radjena u vreme hiperinflacije, pa su ljudi za besmisleno male pare otkupljivali stanove, za po 200-300 maraka, i nije onda ni stvoren neki fond iz koda bi se gradilo jos stanova ubuduce, ili radile kapitalne rekonstrukcije na zgradama, da se popravljaju fasade, stavlja izolacija, energetska efikasnost, itd. Izmedju ostalog nam je i zato stambeni fond ocajno loseg kvaliteta, raspada se. 

[Bujodrag]

29 minutes ago, palikaris said:

(...)

Plus je kod nas privatizacija radjena u vreme hiperinflacije, pa su ljudi za besmisleno male pare otkupljivali stanove, za po 200-300 maraka, i nije onda ni stvoren neki fond iz koda bi se gradilo jos stanova ubuduce, ili radile kapitalne rekonstrukcije na zgradama, da se popravljaju fasade, stavlja izolacija, energetska efikasnost, itd. Izmedju ostalog nam je i zato stambeni fond ocajno loseg kvaliteta, raspada se. 

 

Jeste. Stan u blokovima smo otkupili dok je cena još bila velika ali ovaj kod Vuka, gde su živeli baba i deda je plaćen, čini mi se, svega par stotina maraka, zbog inflacije. S druge strane, moja porodica je tu živela baš dugo, pradedi nije vraćeno ništa od oduzetog iz Cvijićeve i još negde,  Tako da je ćale mislio da nama treba da se plati. Ja sam tad bio klinac pa ništa nisam kapirao. S druge strane, ta zgrada je zaštićena zakonom pa su je koliko toliko održavali, sredjivali fasadu, instalacije i tako to. Naravno, to nije sprečilo nekog krimosa da pre deset petnaest godina otvori jedan stan ka ulici i napravi lokal koji sad radi kao frizeraj. Mi smo se bunili i pisali prijave ali to nije imalo nikakvog efekta. Sada iza , iz Čelopečke, grade neku zgradu od sedam spratova a započinju još jednu, užu. Uklapaće se u krajolik kao što MauDau reče za štikle. A za parking će verovatno da modifikuju Park Ćirila i Metodija, šta će bre toliko zelenilo u centru; i onako služi samo da ljudi tu šetaju svoje džukele.

[peralozac]

20 hours ago, pasha said:

 

Zanimljivo. Šteta što na gornjem grafiku 100% ne uključuje ostatak sveta pa se ne vidi kako se taj procenat kretao. Takođe, korištena je neka kvazilogaritamska skala gde prvih 1000 godina zauzima jedva desetinu grafika, a zadnjih 200 skoro tri četvrtine. Neki normalan grafik bi još jasnije pokazao koliko je Kina konstantno moćna kroz vekove.

[pasha]

Takav grafik je koriscena da bi se video pad/rast SAD i Kine u poslednjih 300 godina.

Ne bih rekao da je Kina bila mocna jer taj veliki udeo u svetskom BDP pre bio posledica velikog broja stanovnika. Iako tokom evropskog Srednjeg veka Kina je naprednija od Evrope. Ustalom mnogo toga ce evropljani pokrasti od Kineza, verovatno i najvazniju stvar evropske dominacije svetom-pusku i barut.

Kina je bila siromasna po glavi stanovnika u odnosu na zapad vec negde od 16-17 veka. To se najbolje vidi sa dolaskom britanskih emisara u Kinu tokom 18 veka kada oni zele da uspostave diplomatske odnose, citaj da iskoriste ekonomski Kinu, sto ce uraditi u 19 veku. Tada imas opise siromastva obicnog sveta.

Cak bi rekao da je Indija bila mocnija ekonomski gledano sve dok evropljani nisu upoznali Indiju sa svojim Istocno-Indijskim kompanijama.

 

Elem, grafovi iznad pokazuju nesto drugo. Kina je od 1973 do 2017 narasla sa nekih $700 milijardi BDP do $23 biliona(triliona) ppp(nije daleko ni nominalni), sto je uvecanja BDP za manje od 50 godina vise od 30 puta. Sto je neverovatno, to je rast na godisnjem nivou od 8-9%.

SAD su uvecale svoj BDP najvise tokom period 1820-1870 nekih 8 puta ili na godisnjem nivou 4-5% i to se smatralo ogromnim uspehom.

 

Da dodam: Taj rast puno ljulja brod ekonomskog liberalizma. Tacno je da su Kinezi poceli svoj veliki rast otvaranjem ali to otvaranje islo sa ludackih Maovih pozicija potpune zatvorenosti i Kulturne revolucije. Kina ni danas nije liberalna ekonomski. Ona ima Petogodisnje planove-Petoljetke(primera radi, sada je glavni sukob sa SAD oko "Made in China 2025" gde Kina ima plan da potpuno preuzme vodecu ulogu tehnoloske nacije u svetu), mnoge carinske i vancarinske zastite trzista, manipulacije valutom itd. a opet su napravili rast od pola veka koja nijedna zapadna ekonomija nije uspela kroz jedan hibrid liberalizma i planske ekonomije.

Edited November 5, 2018 by pasha

[peralozac]

Mislio sam moćna čisto u smislu udela u svetskom BDP.

 

Naslov "2,000 Years of Economic History in One Chart" je pogrešan za ono što je prikazano. Da su linearno prikazani svi vekovi, pokazala bi se konstantnost kineskog udela gde je 20. vek samo privremeno odstupanje od proseka. Ako se tako gleda, nedavni rast nije neverovatan već očekivan.

 

Zanimljivo u svakom slučaju, hvala što si okačio.

[mlatko]

Interesantan je onaj peak 40-50ih kad Usa-Ussr stanjuju druge ekonomije.

Inviato dal mio Redmi 4 utilizzando Tapatalk

[palikaris]

4 hours ago, pasha said:

...

Da dodam: Taj rast puno ljulja brod ekonomskog liberalizma. Tacno je da su Kinezi poceli svoj veliki rast otvaranjem ali to otvaranje islo sa ludackih Maovih pozicija potpune zatvorenosti i Kulturne revolucije. Kina ni danas nije liberalna ekonomski. Ona ima Petogodisnje planove-Petoljetke(primera radi, sada je glavni sukob sa SAD oko "Made in China 2025" gde Kina ima plan da potpuno preuzme vodecu ulogu tehnoloske nacije u svetu), mnoge carinske i vancarinske zastite trzista, manipulacije valutom itd. a opet su napravili rast od pola veka koja nijedna zapadna ekonomija nije uspela kroz jedan hibrid liberalizma i planske ekonomije.

 

Naravno da ljulja, pošto je ideja da bilo koja država može ozbiljno da se razvije metodama ekonomskog libearlizma najobičniji bullshit. Ni jedna danas razvijena država se nije tako razvila, nego baš ovako kako to radi Kina, i pre nje Japan, Južna Koreja, Singapur, itd. Ključni resursi su u državnim rukama, gradi se ozbiljan državni aparat a ne da se popunjava polupriučenim majmunima, privatni biznisi mogu da rade samo u okviru nekog strogo definisanog i kontrolisanog okvira, i u industrijama u kojima ima smisla da radi privatni sektor, a ne da pokupuju vodovode, kanalizacije, puteve itd. tu može i moja baba da zarađuje pare jer rizika praktično nema, onda država planira razvoj na duže staze, itd.

 

Ima onaj izveštaj Spensove komisije o nekih čini mi se 13 zemalja koje su tokom 20. veka u roku od 20-25 godina imale rast od 7% ili više, ni u jednoj nije bilo ekonomskog liberalizma. Slično nešto su radile sve danas razvijene države u nekom periodu svoje istorije. Liberalizam dolazi kasnije, kada se razviješ, pa ložiš sirotinju da se liberalizuje da bi za male pare pokupovao sve.