Oortov oblak i društveni ugovor

[bigvlada]

Premisa:

Ljudska rasa neće izumreti u samoubilačkom nuklearnom ratu. Fuzija će postati dominantna tehnologija energetskog sektora. Namerno neću da licitiram sa godinama (decenijama) jer ima više pristupa problemu a mi i dalje ne znamo koji je ostvariv i upotrebljiv. Nakon komercijalnih fuzionih centrala, sledi minijaturizacija reaktora kako bi bio korišten u avionima, brodovima i kosmičkim letelicama. Sve ovo je već isprobano sa fisionim reaktorima ali se od komercijalizacije tehnologije odustalo usled straha od radijacije, kontaminacije terena nakon saobraćajne nesreće ili ratnog sukoba.

Iako fuzija nema ovakvih problema, zbog dugog vremenskog perioda potrebnog za njeno usavršavanje moguće je da će se prvi deo ove teze odvijati uz pomoć torijumskih nuklearnih reaktora koji bi za postizanje fisije koristili akcelerator, tj. reakcija se prekida kada se isključi struja.

 

U sledećem milenijumu ljudska rasa će manje-više ostati prikovana za naš bazni solarni sistem. Iako fuzioni motori dozvoljavaju teoretske brzine od 0,7 – 0,9c, to su još uvek godine leta (bez kvarova) do najbliže zvezde. Kako su u prošlom veku konstruisane i slane sonde ka planetama sunčevog sistema, tako će i u narednim vekovima biti slate sonde ka nama najbližim susednim sistemima. Vremena potrebna za takve misije će se meriti pre decenijama nego godinama.

U slučaju da se u nekom takvom sistemu nađe planeta upotrebljiva za naseljavanje (upotrebljiva, tipa Mars; šanse da se nađe nešto slično Zemlji na razdaljini od samo par svetlosnih godina su jako male) može se razmišljati o slanju generacijskog broda koji bi obavio takvu misiju. Ali će se to desiti tek posle vekova slanja sondi i istraživanja takvih planeta. Do tada smo zakopani ovde.

Međutim, to ne znači da nemamo šta da istražujemo i naseljavamo u našoj bliskoj okolini. Oortov oblak, koji okružuje planete sunčevog sistema se sastoji od milijardi objekata većih od 20 kilometara u prečniku, sa međusobnim rastojanjima koja su uporediva sa rastojanjima između Zemlje i Marsa. Dobar deo čine smrznuti amonijak, voda i najrazličitije kombinacije gasova, organskih i neorganskih jedinjenja, dok ostatak čine asteroidi svih profila.

Put u jednom pravcu čak i sa primitivnim hemijskim raketama ne traje duže od 20 godina, dok će fisioni torijumski i kasnije fuzioni reaktori drastično smanjiti to vreme. Mi danas posedujemo tehnologiju neophodnu za kolonizaciju tih nebeskih tela. Generalna proba tog procesa će biti eksploatacija asteroidnog pojasa između Marsa i Jupitera, iako su tu razdaljine između objekata mnogo manje. Ovi nije prvi slučaj da se ovakve stvari dešavaju, tokom ljudske istorije mnogi narodi su vršili naseljavanja od ostrva do ostrva, npr. južnoamerički narodi koji su u dužem vremenskom periodu naseljavali pacifička ostrva. Ima sličnosti između skokova od asteroida do asteroida uz uspostavljanje baza sa portugalskim skokovima i faktorijama duž afričke i južno-američke obale.

Tehničkim i ekonomskim aspektima kolonizacije Oortovog oblaka možemo da se bavimo na drugim temama, ovde je akcenat na društvenom uređenju koje se razvija u relativnoj izolovanosti od ostalih zajednica.

Moram da napomenem da u ovakvoj viziji budućnosti, ekonomska sredstva neophodna jednoj zajednici željnoj da uspostavi sopstvenu naseobinu (iznajmljeni transport, habitati i zelene bašte za početak, ukopane kolonije od cigala kasnije) ne bi bila veća od neke velike ali razumne sume (nešto što jedna zajednica može da skupi u periodu od 100 godina), koju ću proizvoljno postaviti na 300 milijardi današnjih američkih dolara. Vodio sam se računicom da bi jedan habitat koštao 190,8 milijardi dolara (cene iz 1975. godine) plus 110 milijardi za transport. 

Posle ovog uvoda, sledi glavna teza: mogu li se, u priličnoj izolaciji, stvoriti društveni sistemi (koji bi u nekim slučajevima za osnove imali postojeća društvena uređenja) koji bi u svojim aspektima bili napredniji od ovih koje imamo? Neki će želeti komunikaciju sa drugim naseobinama, neki će želeti da budu samo-dovoljni, neki potpuno izolovani. Određene zajednice će se usredsrediti na trgovinu sa drugim zajednicama (rudarstvo će svima biti glavna preokupacija, bilo da se vrši za sopstvenu upotrebu ili za trgovinu ) dok će se neke ograničiti na ekonomski model sličan onim koji su upražnjavale razne pacifičke zajednice (jednom u šest meseci dođe brod za snabdevanje koji pokupi kopru koja je jedini resurs koji zajednica ima a za uzvrat istovari najrazličitiju robu široke potrošnje od odeće do talasastih limova za krovove).

Na prvu loptu, meni padaju na pamet dva društvena modela:

Prvi bi bio zasnovan na postavkama samoupravnog socijalizma, ali bez političkih partija. Tu bi sve I svja bio neki ekvivalent republičke izborne komisije, koji bi sprovodio izbore za članove vlade, parlament kao i ostale poslove u državnoj upravi. Bili bi poznati kriterijumi za svako mesto u državnoj upravi, a kandidati bi prolazili kroz više nivoa testova, sličnih onim koje koriste kompanije prilikom selekcije kandidata. Tek kada se lista suzi na desetak imena po ministarstvu, u završnom krugu birači mogu da glasaju za kandidate koji predstavljaju svoje viđenje datog sektora društva. Premijer bi morala da bude osoba koja bi morala da pomiri sve te različite vizije sa realnosti finansija zajednice. Svi mandati bi bili oročeni na 4 godine posle čega bi se birala nova uprava. Svi postojeći službenici bi imali pravo da ponovo apliciraju ali bi morali da ponovo prolaze kroz ceo sistem selekcije (tj. morali bi da stalno obnavljaju svoje znanje, slično MS sertifikatima). Bila bi dozvoljena privatna industrija (sem vojne), ali bi se porezi povećavali sa brojem zaposlenih i godišnjim obrtom kompanije, destimulišući stvaranje velikih privatnih kompanija.

Drugi model bi bio jako sličan današnjim nordijskim socijaldemokratijama, uz jedinu bitnu razliku da ne bi postojalo nasleđivanje. Osoba koja po svojim fizičkim ili intelektualnim kapacitetima iskače iz proseka i na osnovu toga postigne određeni uspeh u društvu, ne bi mogla da koristi taj svoj uspeh kako bi osnovala političku ili ekonomsku dinastiju. Rodbina bi kretala od nule, imovina bi pripala zajednici.

Da li je Oortov oblak mesto gde će se konačno rešiti pitanje idealnog državnog uređenja homo sapiensa ili ćemo završiti sa hiljadama različitih društvenih uređenja i nadom da se one neće međusobno uništavati samo zato što su različite?

[hazard]

Ovo je jako interesantna tema :) imam svoja razmišljanja na sličnu temu već duže vreme ali su ona više u formi premise za scifi roman, i nosim se skoro mišlju da o tome započnem topik, ali si me na neki način preduhitrio :) izneću ta svoja zamišljanja onda ovde kasnije, ako se ne ljutiš.

 

A što ti na pamet padaju samo ta kvazi-socijalistička uređenja? :D Mislim, OK, na osnovu tvog forumskog opusa jasno je da su ideološki levo nasađen.

 

No ja, kao desno nasađen, u tvom scenariju vidim pak odličnu laboratoriju za isprobavanje liberterijanističkih društvenih eksperimenata.

 

Već postoji na Zemlji nešto što se zove Free State Project - a izolovona kolonija u Ortovom oblaku zvuči kao logičan nastavak te priče.

 

Zapravo u takvom scenariju bilo bi poželjno isprobati što više društvenih uređenja - od anarho-kapitalizma do anarho-komunizma. Glavnu prednost vidim u tome što bi u njima učestvovali pojedinci koji to zaista žele. Socijalistička ili liberterijanska kolonija ne bi bila ,,kvarena" ljudima koji su nevoljno tu i kojima je sistem nametnut - bar ne u 1. generaciji. Međutim, postoji pitanje koliko bi uređenja zaista mogli da isprobamo tako ,,od nule" jer je društveno uređenje često funkcija kompleksnosti društva (između ostalog).

[hazard]

Da li je Oortov oblak mesto gde će se konačno rešiti pitanje idealnog državnog uređenja homo sapiensa ili ćemo završiti sa hiljadama različitih društvenih uređenja i nadom da se one neće međusobno uništavati samo zato što su različite?

 

 

I da - mislim da jedan ideal ne postoji. Svet i univerzum nisu statični, pa ni ljudsko društvo nije statično. Platonski svet idealnih formi ne postoji i s tim u vidu ne možemo težiti nepostojećem. Postoji samo društveno uređenje najbolje prilagođeno datom istorijskom trenutku, dakle najuspešnije uređenje u datim okolnostima (kao što je u naše doba, za sada kapitalizam sa uglavnom slobodnim tržištem i liberalnom demokratijom uspešniji od svih svojih takmaca, socijalizma, fašizma, korporativizma i sl.). Recimo nama iz današnje perspektive feudalizam izgleda grozno ali on je bio uređenje najbolje prilagođeno trenutku - raspadu rimskog carstva. Feudalizam je bio ,,efikasniji" i ,,žilaviji" u odnosu na pokušaje da se u tim okolnostima očuva društveni i politički model poznog rimskog carstva.

 

Pritom, možemo imati i dva ili više uređenja koji su ,,jednako uspešni" ali svaki sa drugačijim odnosom prednosti i mana. Npr, tokom 20. veka moglo se reći da su kapitalizam i socijalizam bili jednako uspešni, svaki sa svojim prednostima i manama - no danas nije tako. Danas možemo da kažemo da su jednako uspešne ,,meke" socijaldemokratije sa regulisanim tržištem poput Švedske ali i ,,surove" kapitalističke ekonomije poput Hong Konga - svaka sa svojim prednostima i manama.

 

Tako da je ideja da ćemo dostići neko idealno uređenje i ,,rešiti" taj ,,problem" po mom mišljenju fundamentalno pogrešna. Mislim, ne znam, možda ako evoluiramo u bića poput Q iz Star Treka, ali to je preveliko fantaziranje.

 

Ako ikada cela ljudska rasa konvergira u jednoteisto društveno uređenje, to će možda značiti da je ono zaista najbolje za dati istorijski trenutak, ali će takođe značiti da će cela ljudska civilizacija biti jako ranjiva na promenu tog trenutka.

 

Bolja opcija je na liniji ovoga što ti zamišljaš - više planeta sa više uređenja. I na kraju će na svakoj postojati istorijski trenutak koji će ,,forsirati" određeno uređenje. Ali to će biti odlična ,,polisa osiguranja" za ljudski rod, jer će tako biti otporniji na šokove - kada se promene okolnosti, neka će se društva srušiti katastrofalno, a neka će preživeti, a neka postati još jača. Kako je danas moderno reći, diversity is our strength. :)

[bradilko]

ko ce organizovati i placati izgradnju kolonija?

kako ce se regrutovati kolonisti?prisilom ili dobrovoljno?zavisi od stanja na majcici zemlji.

velicina kolonija?

roboti.ko ce biti vlasnici istih?

deluje da ce to u pocetku biti majusne rudarske kolonije nesto kao danasnje naftne platforme..

kompanijska diktatura bez mnogo levih skretanja.strogi ugovori.to vec sve vise imamo na planeti.

vremenom ce opet ici na politeizam..imacemo bogova ko kusih pasa sto nije lose.ili ce svaka kolonija imati slave kao ostatak paganizma kod nas.kad pocnu kolonisti da se razmnozavaju a ostaju tamo onda ce morati da se pocne sa odgojem i pocece nekakvo drustveno uredjenje da se stvara..

neveselo na pocetku

pravi kisni dan za izlezavanje i mlacenje prazne slame..

[Dionysos]

Iako fuzioni motori dozvoljavaju teoretske brzine od 0,7 – 0,9c

одакле ти ова цифра, оно што сам ја прочитао на ту тему је да се са фузионим моторима може постићи максимална брзина од 10% брзине светлости

[bigvlada]

Ovo je jako interesantna tema :) imam svoja razmišljanja na sličnu temu već duže vreme ali su ona više u formi premise za scifi roman, i nosim se skoro mišlju da o tome započnem topik, ali si me na neki način preduhitrio :) izneću ta svoja zamišljanja onda ovde kasnije, ako se ne ljutiš.

 

A što ti na pamet padaju samo ta kvazi-socijalistička uređenja? :D Mislim, OK, na osnovu tvog forumskog opusa jasno je da su ideološki levo nasađen.

 

No ja, kao desno nasađen, u tvom scenariju vidim pak odličnu laboratoriju za isprobavanje liberterijanističkih društvenih eksperimenata.

 

Već postoji na Zemlji nešto što se zove Free State Project - a izolovona kolonija u Ortovom oblaku zvuči kao logičan nastavak te priče.

 

Zapravo u takvom scenariju bilo bi poželjno isprobati što više društvenih uređenja - od anarho-kapitalizma do anarho-komunizma. Glavnu prednost vidim u tome što bi u njima učestvovali pojedinci koji to zaista žele. Socijalistička ili liberterijanska kolonija ne bi bila ,,kvarena" ljudima koji su nevoljno tu i kojima je sistem nametnut - bar ne u 1. generaciji. Međutim, postoji pitanje koliko bi uređenja zaista mogli da isprobamo tako ,,od nule" jer je društveno uređenje često funkcija kompleksnosti društva (između ostalog).

 

Ma i ja sam kiselio temu par godina. Nije to ništa novo, od kada su počeli sa razmišljanjima o habitatima, od tada su počele i spekulacije o društvenim uređenjima. 

 

Igrao Darkest hour: Hearts of Iron 2 sa Kinezima. :D  Ne mislim da postoji samo levo i desno već da je u pitanju (za sada) trostrana (četvrto teme bi mogla da bude neka ekstremna teokratija poput ISIS-a) piramida, nešto slično HOI igrama. Jedan ekstrem je Staljnizam, drugi Nacizam а treći potpuno liberalni kapitalizam, što se na kraju svodi na to da planetom vlada par megakorporacija. Nijedan ekstrem ne valja.

 

Naravno da treba isprobati što više, to je najbolji način da vidimo šta je samoodrživo na duže staze. Svi kreću "od nule" tj. jednog bazičnog dizajna kolonije koji onda menjaju prema svojim potrebama. Pošto se radi o veličinama koje su ekvivalent jednog prosečnog starogrčkog polisa, od tog društva zavisi da li će se izolovati ili će napregnuti snage da osnuje novu koloniju kada postane tesno. Oni su imali demokratiju i oligarhiju, mi možemo da imamo nekoliko desetina već poznatih sistema, plus nove. Prednost je u tome što neki sistemi koji nisu opstali na Zemlji usled ratova ili pobuna ovde imaju teoretsku šansu - npr. neka varijanta staroegipatskog monoteizma,rimski kolonat ili tibetanska teokratija.   

 

I da - mislim da jedan ideal ne postoji. Svet i univerzum nisu statični, pa ni ljudsko društvo nije statično. Platonski svet idealnih formi ne postoji i s tim u vidu ne možemo težiti nepostojećem. Postoji samo društveno uređenje najbolje prilagođeno datom istorijskom trenutku, dakle najuspešnije uređenje u datim okolnostima (kao što je u naše doba, za sada kapitalizam sa uglavnom slobodnim tržištem i liberalnom demokratijom uspešniji od svih svojih takmaca, socijalizma, fašizma, korporativizma i sl.). Recimo nama iz današnje perspektive feudalizam izgleda grozno ali on je bio uređenje najbolje prilagođeno trenutku - raspadu rimskog carstva. Feudalizam je bio ,,efikasniji" i ,,žilaviji" u odnosu na pokušaje da se u tim okolnostima očuva društveni i politički model poznog rimskog carstva.

 

Pritom, možemo imati i dva ili više uređenja koji su ,,jednako uspešni" ali svaki sa drugačijim odnosom prednosti i mana. Npr, tokom 20. veka moglo se reći da su kapitalizam i socijalizam bili jednako uspešni, svaki sa svojim prednostima i manama - no danas nije tako. Danas možemo da kažemo da su jednako uspešne ,,meke" socijaldemokratije sa regulisanim tržištem poput Švedske ali i ,,surove" kapitalističke ekonomije poput Hong Konga - svaka sa svojim prednostima i manama.

 

Tako da je ideja da ćemo dostići neko idealno uređenje i ,,rešiti" taj ,,problem" po mom mišljenju fundamentalno pogrešna. Mislim, ne znam, možda ako evoluiramo u bića poput Q iz Star Treka, ali to je preveliko fantaziranje.

 

Ako ikada cela ljudska rasa konvergira u jednoteisto društveno uređenje, to će možda značiti da je ono zaista najbolje za dati istorijski trenutak, ali će takođe značiti da će cela ljudska civilizacija biti jako ranjiva na promenu tog trenutka.

 

Bolja opcija je na liniji ovoga što ti zamišljaš - više planeta sa više uređenja. I na kraju će na svakoj postojati istorijski trenutak koji će ,,forsirati" određeno uređenje. Ali to će biti odlična ,,polisa osiguranja" za ljudski rod, jer će tako biti otporniji na šokove - kada se promene okolnosti, neka će se društva srušiti katastrofalno, a neka će preživeti, a neka postati još jača. Kako je danas moderno reći, diversity is our strength. :)

 

U svakom slučaju će biti isprobani i komunizam kakav je mogao biti da je umesto Staljina na čelu bio neko normalan ali i nacizam u svim svojim podvarijantama.

Teoretski, mi možemo postepeno, osnivanjem kolonija i stanica za punjenje gorivom/opskrbom  stignemo do sledećeg zvezdanog sistema, jer i u svemiru između sistema ima materijala. 

 

Slažem se, Oortov oblak ima šansu da bude rasadnik i poligon (umesto Balkana i sličnih mesta) društvenih uređenja, gde bi onda ona najuspešnija mogla biti implementirana na nekoj od otkrivenih naseljivih planeta. To je teorija, praksa nam govori da će itekako biti ideoloških ratova. 

 

ko ce organizovati i placati izgradnju kolonija?

kako ce se regrutovati kolonisti?prisilom ili dobrovoljno?zavisi od stanja na majcici zemlji.

velicina kolonija?

roboti.ko ce biti vlasnici istih?

deluje da ce to u pocetku biti majusne rudarske kolonije nesto kao danasnje naftne platforme..

kompanijska diktatura bez mnogo levih skretanja.strogi ugovori.to vec sve vise imamo na planeti.

vremenom ce opet ici na politeizam..imacemo bogova ko kusih pasa sto nije lose.ili ce svaka kolonija imati slave kao ostatak paganizma kod nas.kad pocnu kolonisti da se razmnozavaju a ostaju tamo onda ce morati da se pocne sa odgojem i pocece nekakvo drustveno uredjenje da se stvara..

neveselo na pocetku

pravi kisni dan za izlezavanje i mlacenje prazne slame..

 

Moja ideja u tom smislu je da se za prvih par (u mesečevim L4 i L5 tačkama) koje će se koristiti kao testni primerci za one planirane malo dalje, u asteroidnom pojasu između Marsa i Jupitera (a ti habitati će biti premisa za one u Oortovom oblaku) oformi jedno nadnacionalno međunarodno telo, slično onom koje sada postoji za razvoj fuzionog reaktora. Retko ko ima i pare i volje i znanja da to uradi sam. 

 

Sa čisto finansijske strane, za habitat od 10000 ljudi, sa pomoćnom bazom na Mesecu, po proračunima iz 1975 godine, to bi iznosilo 190 milijardi dolara i period gradnje od oko 20 godina. NASA je polovinom šezdesetih trošila blizu pet milijardi dolara samo na Apolo program. Ovakav poduhvat bi podrazumevao duplo više novca na godišnjem nivou tokom dvadeset godina. 

 

Od situacije gde jedna etnička/verska/ideološka grupa može u nekom razumnom roku da skupi dovoljno para za transport i gradnju kolonije nas dele vekovi. Da li će biti više kompanija koje će se baviti gradnjom stanica ili samo jedna nadnacionalna međunarodna (Magratea d.o.o.) kojoj će se uplaćivati keš na godišnjem nivou u toku stotinjak godina (situacija slična onoj iz srednjeg veka gde su se neke katedrale gradile decenijama ili čak vekovima) ćemo tek da vidimo. 

 

Uvek će biti dobrovoljaca. Profesionalni izazov, plata, nov poečtak itd... razni su faktori koji utiču na nečiju odluku. Rudarenje asteroida bi donekle podsećalo na rad na naftnim platformama, kao i uspostavljanje sistema stanica za snabdevanje i opravku brodova na većim asteroidima. Nešto kao portugalske faktorije iz petnaestog veka. Ali asteroidi nisu neophodni za početak, kada je Mesec već tu. 

[bigvlada]

одакле ти ова цифра, оно што сам ја прочитао на ту тему је да се са фузионим моторима може постићи максимална брзина од 10% брзине светлости

 

Mislim da sam ranije naveo rad u kome su izređane te cifre, moraću da ga iskopam. Znam da je i u jednoj staroj Galaksiji bio tekst o tehnologijama za međuzvezdana putovanja gde su naveli da fuzioni motor može da razvije 0,7C. Oni nisu naveli izvor. 

 

btw. spremam polako i temu o tehnologijama, tj. vrstama motora za međuzvezdana putovanja. 

[Dionysos]

прелистао сам мало интернет видим да се те цифре помињу у контексту погона на антиматерију...

видим и да је pbs space time се бавио том проблематиком

 

https://www.youtube.com/watch?v=EzZGPCyrpSU
 

[Time Crisis]

 

Oortov oblak, koji okružuje planete sunčevog sistema se sastoji od milijardi objekata većih od 20 kilometara u prečniku, sa međusobnim rastojanjima koja su uporediva sa rastojanjima između Zemlje i Marsa. Dobar deo čine smrznuti amonijak, voda i najrazličitije kombinacije gasova, organskih i neorganskih jedinjenja, dok ostatak čine asteroidi svih profila.

Put u jednom pravcu čak i sa primitivnim hemijskim raketama ne traje duže od 20 godina, dok će fisioni torijumski i kasnije fuzioni reaktori drastično smanjiti to vreme. Mi danas posedujemo tehnologiju neophodnu za kolonizaciju tih nebeskih tela. Generalna proba tog procesa će biti eksploatacija asteroidnog pojasa između Marsa i Jupitera, iako su tu razdaljine između objekata mnogo manje.

 

 

Jeste da ovo nije mesto za tehničku diskusiju, ali ovo je pogrešno ako se ne varam. Oortov oblak počinje od nekih 2000 AU i mnogo je dalji od pomenutih 20 godina. Plus teško da već sad imamo tehmologiju.

[bigvlada]

Jeste da ovo nije mesto za tehničku diskusiju, ali ovo je pogrešno ako se ne varam. Oortov oblak počinje od nekih 2000 AU i mnogo je dalji od pomenutih 20 godina. Plus teško da već sad imamo tehmologiju.

 

U pravu si. Ja sam pojednostavio stvari radi lakše diskusije. Prvo ide Kuiperov pojas pa tek onda Oort. Sa druge strane, vrlo je verovatno da će ljudstvo biti ukrcano na mestu gradnje pa onda odvučeno do izabranog mesta, tako da koja godina manje ili više nje toliki problem. 

 

Podatak o teoretskim brzinama je iz rada Dvejna Spensera i Lionarda Džafija (valjda se tako čita, sa Engleskim nikada nisi siguran) Feasibility of interstellar travel koji su napisali za JPL (Jet Propulsion Laboratory) 1962. godine. 

[Ayatollah]

Premda jako volim da čitam Vladine postove, mislim da je ovo pomalo promašena tema. Društveno uređenje eventualnih ljudskih kolonija u Sunčevom sistemu će prevashodno zavisiti od političko - socijalnog stanja u trenutku kada (ako) se te kolonije budu osnivale i osamostaljivale, tako da je velika razlika da li će ovo krenuti za 150 ili 500 godina. I na manjim vremenskim distancama možemo videti velike ekstreme - tako su pre 50 godina bili sasvim uobičajena autoritarna ideološka socijalistička društva, pre 70 fašistička društva, a pre 250 godina su skoro sva društva bila feudalnog tipa. Da li ćemo za 150 ili 500 godina imati Star trek utopiju, neku mračnu korporativističku / neofeudalnu / fašističku distopiju, nešto između, ili će pojedini delovi sveta imati svaki svoj sistem, ostaje da se vidi, ali će to stanje tada imati presudan uticaj.

 

Ono što mi se ipak čini, bez obzira na gornju premisu, je da u takvim društvima neće biti mnogo prostora za kojekakve društvene eksperimente i hipsterska zaluđivanja. Gde god da čovečanstvo u Sunčevom sistemu ode, a naročito ako su u pitanju udaljeni asteroidi, uslovi života će biti ekstremno teški, čak i sa fuzionim izvorima energije. Savlađivanje ovakvih uslova će zahtevati gvozdenu disciplinu, čija je alternativa smrt u vakuumu, tako da neće biti neposrednih demokratija i liberatarijanskih društava. Da se to dešava ovih dana, rekao bih da su moguće samo tri varijante - vojna uprava, korporacijska uprava ili mafijaška uprava, ostale varijante bi brzo propale. 

[Sestre Bronte]

Od brodova, za sada generacijski brodovi, sve drugo je previše daleko u budućnosti. Kako ovi malecni imaju evoluciju na svojoj strani, nisam uveren da čovek može da dobije bitku sa bakterijama i virusima na vreme. Što se tiče drutvenog uređenja, računam da će biti negde između Bila i Starship troopers, ništa dobro, drugim rečima.

[Dionysos]

ако говоримо о неком реалистичном сценарију у будућности, мислим да су шансе за људску колонизацију астероида или месеца по сунчевом систему равне нули, то евентуално могу да буду истраживачке станице или рударске и сличне насеобине тј. не би било трајног насељавања, самим тим је друштвено уређење непотребно, били би то или научници на задатку или радници под уговором, с тим да кад је друга опција у питању прилично сам сигуран да када дођемо до тренутка да смо способни да рударимо астероиде да ћемо бити способни и да правимо роботе који ће обављати те задатке, поузданије и ефикасније од људи...

 

једину трајну колонизацију коју могу да замислим је некакав аустралијски сценарио где би тамо слали робијаше, под условом да тадашње друштво буде ок са тим са моралне стране

[zmanic]

Nema rešenja, bar za sada ne vidim, za jedan veeeliki problem:  ksenofobiju.

To mora prvo da se iskoreni na Zemlji, na koji način ne znam niti imam pojma odakle da se krene.

Možda nam je to genetski ugrađeno i da se mora genetskim inžinjeringom i ispravljati.

A sa današnje tačke i iskustvam, izvora će biti i prebiše.

Recimo da prvi susret ili kontakt-komunikacija ljudi-stvorenja iz prvog talasa kolonizacije i nekog narednog ne može ni da se zamisli niti planira. Ono će verovatno jedni od drugih biti mnogo, mnogo udaljeni i vremenski i kulturno-tehnološki ..... Možda će se susretati različite vrste u biološkom smislu, verovatno.

[Time Crisis]

Premda jako volim da čitam Vladine postove, mislim da je ovo pomalo promašena tema. Društveno uređenje eventualnih ljudskih kolonija u Sunčevom sistemu će prevashodno zavisiti od političko - socijalnog stanja u trenutku kada (ako) se te kolonije budu osnivale i osamostaljivale, tako da je velika razlika da li će ovo krenuti za 150 ili 500 godina. I na manjim vremenskim distancama možemo videti velike ekstreme - tako su pre 50 godina bili sasvim uobičajena autoritarna ideološka socijalistička društva, pre 70 fašistička društva, a pre 250 godina su skoro sva društva bila feudalnog tipa. Da li ćemo za 150 ili 500 godina imati Star trek utopiju, neku mračnu korporativističku / neofeudalnu / fašističku distopiju, nešto između, ili će pojedini delovi sveta imati svaki svoj sistem, ostaje da se vidi, ali će to stanje tada imati presudan uticaj.

 

Ono što mi se ipak čini, bez obzira na gornju premisu, je da u takvim društvima neće biti mnogo prostora za kojekakve društvene eksperimente i hipsterska zaluđivanja. Gde god da čovečanstvo u Sunčevom sistemu ode, a naročito ako su u pitanju udaljeni asteroidi, uslovi života će biti ekstremno teški, čak i sa fuzionim izvorima energije. Savlađivanje ovakvih uslova će zahtevati gvozdenu disciplinu, čija je alternativa smrt u vakuumu, tako da neće biti neposrednih demokratija i liberatarijanskih društava. Da se to dešava ovih dana, rekao bih da su moguće samo tri varijante - vojna uprava, korporacijska uprava ili mafijaška uprava, ostale varijante bi brzo propale. 

 

Slažem se, ista stvar je i meni pala na pamet. Ako se setimo da je za New Horizons "fly-by" misiju do Plutona trebalo oko 20-25 godina, od Plutonovog orbitera i rovera (ako ih uopšte bude) deli nas bar 40-50 godina, ako ne i ceo jedan vek. Kolonizacija OOrtovog oblaka je verovatno u najboljem slučaju vekovima daleko i ko zna kakvo će uopšte društveno uređenje biti na Zemlji za 500 ili 800 godina, praktično je nemoguće predvideti. :)