Roboti i zaposlenost

[Luther]

Promena svesti kod elita koje "upravljaju" planetom radi opšteg dobra i to najvećeg u istoriji vrste, to je jedini način IMO. A da za početak makar dobijemo neki klasični liberalizam sa regulacijom i  pravnom državom, koje ni kod domaćih tzv. komunista nije bilo, staljinizam i neostaljanizam da ne pominjemo.

 

.....

 

Ovo zaista ne razumem najbolje. Ko su te elite, ko i kako im menja svest, ko je definisao i koje je to opšte dobro koje su svi, ili bar većina prihvatili, šta je to najveće u istoriji vrste???

 

Zatim gde to treba da dobijemo:neki klasični liberalizam sa regulacijom i  pravnom državom? Zar to već nemamo u većem delu tzv. zapada?

 

I šta će u spojleru B.Horvat koji raspreda o reformama u SFRJ?

[Luther]

 

 

The Stiglitz equilibrium, in some ways, looks very similar: there would the same immense factory halls with thousands of robots but their net marginal product will be high and the entire net product will be appropriated by the capitalists.

 

For labor, in either case, there is almost nothing—simply because practically no one will be employed. Quite a negative utopia either way, one could say. But not quite: in the Stiglitz case, you could tax the capitalists and use that income to keep potential workers happy enjoying lots of leisure, watching TV and playing funny games on their laptops.

 

Meni u ovim robot doom scenarijima jedno nije jasno. Ako nijedan čovek nije zaposlen onda ljudi nemaju prihode. Ako nemaju prihode ko kupuje proizvode koje stvaraju robotizovane fabrike? Recimo da postoji potpuno zatvoren, robotizovan sistem koji proizvodi automobil od nule. Od projektovanja preko ekstrakcije stotina materjala, njihove prerade u delove, pa transporta na mesto gde će se sastaviti automobil. Sve su dakle uradili roboti i šta sada. Vlasnik kapitala, tj. robota treba sada za taj automobil da dobije novac(tj. neku drugu robu). Od koga može da dobije ako niko ne radi? Šta mogu da mu ponude drugi ljudi kad ništa ne proizvode?

 

Meni ovo liči na popularnu baba-rogu kako će doći stranci, pokupovati sve naše fabrike pa ih onda sve zatvoriti. Pa će nam onda prodavati svoje proizvode koje ćemo morati da uvozimo. Nije objašnjeno kako ćemo plaćati taj uvoz ako ništa ne proizvodimo.

 

Eto ako može neko objašnjenje.

[Prokleto Djubre]

Tako nesto i ja vidim taj problem. Ako zamislimo da recimo 60% ljudi jednostavno ne radi jer nema sta da radi i novi poslovi nisu dosli. Kako u toj situaciji moze opstati pojam zaposlenosti kakav danas poznajemo? Sta, ljudi ce jednostavno leci i umreti od gladi a kapitalisti ce sedeti u svojim koznim foteljama i smejati se puseci tompus? Tamo gde je vecina nezaposlena, prestaje ovaj kapitalizam kakav znamo.

[eumeswil]

Ovo zaista ne razumem najbolje. Ko su te elite, ko i kako im menja svest, ko je definisao i koje je to opšte dobro koje su svi, ili bar većina prihvatili, šta je to najveće u istoriji vrste???

 

Prvo, malko smanji ton, isto važi i za ostale. Niko im ne menja svest trenutno nego oni treba da promene način razmišljanja i ciljeve koje postavljaju pred ostatak društva kojim gospodare. Elite - vlasnici velikog kapitala, političari koji im ovi prvi upravljaju i svi „eksperti“ u sistemu. Opšte dobro ili cilj života je onako kako ga ja vidim, ne moraš ni ti bilo ko drugi u ovoj temi ili na forumu da se složi s tim. To je u mom slučaju očuvanje biosfere i očuvanje načina života koji je nekompatibilan sa sadašnjom idejom industrijskog progresa. Opšte dobro i cilj u Djubretovom slučaju je kolonizovanje svemira i evolucija u tom smeru, transhumanizam, iako se ne zna kako se čovek i njegovo postojeće okruženje mogu potpuno prilagoditi zahtevima takvih ciljeva. U slučaju nekih, nazvaću ih klasičnim/ortodoksnim komunistima, cilj je razvoj postojećeg kapitalističkog društva u istorijski okvir koji će se odmotati u nit slobode posredstvom dijalektičkog procesa. U oba ta slučaja ja vidim idealizam, koji, nažalost, neće imati veze sa budućom realnošću. Ko je od nas u pravu i koliko će samo vreme pokazati.

 

 

Zatim gde to treba da dobijemo:neki klasični liberalizam sa regulacijom i  pravnom državom? Zar to već nemamo u većem delu tzv. zapada?

Nemamo, neoliberalizam koji je u stvari feudalizam (vidi Corey Robina), crony kapitalizam i libertarijanizam nisu isto što i klasični liberalizam. Nadao sam se da je to opšte poznato, barem ovde na PPPu? Osim ako smatraš da je spasavanje banaka i korporacija od propasti novcem poreskih obveznika, tj socijalizovanje rizika i gubitaka i privatizovanje profita, klasično liberalni pristup u ekonomiji i da je to nešto što treba pozdraviti.

 

 

 

I šta će u spojleru B.Horvat koji raspreda o reformama u SFRJ?

 

Piše ti, da pokažem da koncept pravne države nije poštovan tad, iako se komunisti kao zalažu za neku jednakost i pravednost. Tzv. realni socijalizam je u stvari rigidni državni kapitalizam, gde velika većina viškova odlazi članovima partije u džep.

 

I da prokomentarišem post namenskog o sredstvima i ciljevima. Sva sredstva osmišljena da omoguće ovladavanje okruženjem i koja su nekada bila samo sredstva su sada postali ciljevi, još preciznije - postali su okruženje. Mi više ne koristimo tehnologiju, živimo je. Upitno je da li vrsta koja ima tako naprednu tehnologju i taj (prvenstveno zapadnjaćki) dihotomizovani, dekartovski/kartezijanski pristup životu koji stavlja um naspram tela, logiku i razum naspram instinkta, kulturu naspram prirode, državu naspram individue, ovaj svet naspram onog, može da preživi. To su simptomi fragmentisanog načina razmišljanja i nekih dubokih podela i velikih promena iz prošlosti koji se ne mogu lako ispraviti.

 

Jesu učenisnici teme gledali Koyaanisqatsi? Ako nisu, preporučujem.

 

 

Edited October 15, 2016 by miki.bg

[Prokleto Djubre]

Niko im ne menja svest trenutno nego oni treba da promene način razmišljanja i ciljeve koje postavljaju pred ostatak društva kojim gospodare.

 

Zaista se radi o razlicitim idealizmima, kako i sam kazes, ali ne mislis li da idealizam koji se zasniva na ideji da neko ko je u poziciji moci treba da promeni svest vise spada u bajke nego u neke racionalne ideje. Znam recimo da stav "Moram da promenim nacin razmisljanja" cesto daje izuzetne rezultate, ali nisam cuo da je "Moras da promenis nacin razmisljanja" ikada imao efekta.

 

Sva sredstva osmišljena da omoguće ovladavanje okruženjem i koja su nekada bila samo sredstva su sada postali ciljevi, još preciznije - postali su okruženje. Mi više ne koristimo tehnologiju, živimo je.

 

Ovo nista ne znaci. Cak nije ni pitanje tacnosti, nego jednostavno nema znacenje. Metalno orudje koje menja kamen moze da se opise ovim pasusom i da se ne izgubi na tacnosti. Hajde povuci mi tu liniju dokle tehnologija biva sredstvo, a gde je to kad postaje cilj. Ja kad god sam slusao nekoga s tom tezom, ispostavljalo se da je crta otprilike negde gde je prestao da uci o novim tehnologijama, najcesce njegove dvadesete godine, ali ponekad to bude vreme svog detinjstva. Sve ono s cime smo odrasli je dobra tehnologija, ovo posle je zlo koje razdvaja ljude. Minimum analize ovog stava dovodi do zakljucka da onaj koji ga iznosi u stvari ima problem da se snadje u svetu koji ne razume. Nije slucajno da ne mozes naci decu koja tako razmisljaju.

 

Upitno je da li vrsta koja ima tako naprednu tehnologju i taj (prvenstveno zapadnjaćki) dihotomizovani, dekartovski/kartezijanski pristup životu koji stavlja um naspram tela, logiku i razum naspram instinkta, kulturu naspram prirode, državu naspram individue, ovaj svet naspram onog, može da preživi. To su simptomi fragmentisanog načina razmišljanja i nekih dubokih podela i velikih promena iz prošlosti koji se ne mogu lako ispraviti.

 

Pa u stvari, civilizacije se jesu sretale tokom istorije i nekada su imale sasvim suprotne ideje o tome koliko je tehnologija bitna. Nema tu nista upitno, ovi sto su u skladu s prirodom i okrenuti duhovnom svetu su u 100% slucajeva zavrsavali poklani, silovani i opljackani. Istorija ne daje nikakav prostor ovim dilemama, nikada logika, razum, razvijenost i tehnoloska inventivnost nije poklekla pred instinktom, "prirodnim zivotom" i odbacivanjem tehnologije. Onaj ko zeli da tvrdi suprotno, mora kompletno da iskonstruise pogled na buducnost tako da bude u apsolutnoj suprotnosti sa prosloscu. Nije da je istorija nesto sto treba banalno ponavljati u krug, ali ne verujem ni da potpuno ignorisanje moze doneti dobre rezultate.

[Budja]

Budjo, objasni kako je totalitarni pogled. Još samo fali da neko spomene ono čuveno: bilo kakva kritika ili promena statusa quo - populizam.

 

 

 

I da prokomentarišem post namenskog o sredstvima i ciljevima. Sva sredstva osmišljena da omoguće ovladavanje okruženjem i koja su nekada bila samo sredstva su sada postali ciljevi, još preciznije - postali su okruženje. Mi više ne koristimo tehnologiju, živimo je. Upitno je da li vrsta koja ima tako naprednu tehnologju i taj (prvenstveno zapadnjaćki) dihotomizovani, dekartovski/kartezijanski pristup životu koji stavlja um naspram tela, logiku i razum naspram instinkta, kulturu naspram prirode, državu naspram individue, ovaj svet naspram onog, može da preživi. To su simptomi fragmentisanog načina razmišljanja i nekih dubokih podela i velikih promena iz prošlosti koji se ne mogu lako ispraviti.

 

 

Naravno da je totalitarizam ako svoje ideolosko vidjenje zivota kroz tehnoglogiju zelis da nametnes masama koji tu tehnolohiju, kako kazes, "zive".

 

 

I nemoj zamenjivati teze. Tretiranje nejednakosti i reforma corny kapitalizma nisu isto sto i ludizam  i tehnologija stop, tj. postojeci problem captured state se nece resiti konsensusom Bildlbeg grupe, Trilateralne komisije i Vatikana da se reformise kapitalizam putem zasutavljanja finansiranja u istrazivanje i razvoj.

 

 

Prosto, tehnoloski razvoj i globalizacija jesu promenitli potrebu za middle managementom, sto ugrozava srednju klasu, ali je upside u smislu podizanja stotina miliona siromasnih zahvaljujuci transakcijama kroz mobilne, na primer, nedvosmislen.

 

Ono gde se uspide ne vidi je uloga finansijskog sistema i njihove monopolske rente, i gde je crony kapitalizam najvidljiviji. A tu je, realno, pritisak najmanji.

 

Hilari ce rado da prcia o solarnoj energiji, klimatskim promenama, slicno ce da pricaju i oni njeni City bankari, ali da li je to ta promena?

[namenski]

Zaista se radi o razlicitim idealizmima, kako i sam kazes, ali ne mislis li da idealizam koji se zasniva na ideji da neko ko je u poziciji moci treba da promeni svest vise spada u bajke nego u neke racionalne ideje. Znam recimo da stav "Moram da promenim nacin razmisljanja" cesto daje izuzetne rezultate, ali nisam cuo da je "Moras da promenis nacin razmisljanja" ikada imao efekta.

Tako je. 

Svestan pojedinac pre svega.

Poznato zvuci.

I pokazalo se u praksi uspesno u 3 lepe...

 

Ovo nista ne znaci. Cak nije ni pitanje tacnosti, nego jednostavno nema znacenje. Metalno orudje koje menja kamen moze da se opise ovim pasusom i da se ne izgubi na tacnosti. Hajde povuci mi tu liniju dokle tehnologija biva sredstvo, a gde je to kad postaje cilj. Ja kad god sam slusao nekoga s tom tezom, ispostavljalo se da je crta otprilike negde gde je prestao da uci o novim tehnologijama, najcesce njegove dvadesete godine, ali ponekad to bude vreme svog detinjstva. Sve ono s cime smo odrasli je dobra tehnologija, ovo posle je zlo koje razdvaja ljude. Minimum analize ovog stava dovodi do zakljucka da onaj koji ga iznosi u stvari ima problem da se snadje u svetu koji ne razume. Nije slucajno da ne mozes naci decu koja tako razmisljaju.

 

 

Znaci sledece: da onaj koji tako postavlja stvari, naprosto ne zna, nema pojma.

Da pod novim tehnologijama, i tehnologijom uopste, smatra par stvarcica koje su trenutno u modi i za koje tupani smatraju da su tehnoloski vrh epohe.

Nove tehnologije nisu samo one koje se daju videti u par novih modela pametnih telefona, guglovima i ostalim fejsbukovima: u nove tehnologije spada i, na primer, genetski inzenjering, a najcudnije je i najjadnije od svega sto novokomponovani tehnoloski entuzijasti nisu sposobni da se zapitaju da kako to da kao civilizacija veoma uspesno guramo pod tepih sve negativne propratne efekte tehnologija od kako postojimo.

Najbolje obozavam primedbu o nesnalazenju u svetu koji se ne da razumeti: obican dizel motor ili gasna turbina su se za poslednjih 20-ak godina promenili do te mere da su neprepoznatljivi inzenjeru koji se skolovao do kraja 80-ih godina proslog veka. U naftnoj industriji, delu vezanom za podmorska istrazivanja, tehnoloski napredak prevazilazi onaj u kosmickim istrazivanjima u istom periodu.

Najlakse je i najfensi srati o nerazumevanju novih tehnologija, narocito kad se o tehnologiji nema pojma i kad se ista svodi, kao sto rekoh, na nekoliko andrmolja koje su kao bajagi promenile razvijeni deo sveta, ako i njega.

Nece biti prvi put - ne daj boze - da smo kao civilizacija upali u klopku sopstvenih tehnologija sve se nadajuci da ce one da deluju iskljucivo u pozitivnom^tm pravcu.

To ne biva: nesto sto se zove 'nekriticka povezanost tehnicara sa sopstvenim zadatkom' je danas vise na snazi i opasnije je nego ikad, jer - sto je vise tehnologije, vise je i mogucnosti za njenu zloupotrebu.

Isti onaj softveras^tm koji pravi aplikacije za olaksavanje zivota sirokim masama, pravi i softver za ubitacnija nego ikad 'pametna' oruzja, samo sto je danas u sirokim masama tehnicara daleko manje prisutna svest o sopstvenoj odgovornosti: korporacije ili ko vec su premrezile nebo i pojedinca stavile u iznimno komforan polozaj da nije ni za sta odgovoran.

Dja video igrica, dja softver za najubitacniji dron, isti kurac.

Nema vise, nije preovladjujuci drustveni narativ^tm upozoravajuce pismo kao sto je bilo ono Anstajnovo na primer.

Mozes 'ladno - ako ti vec nije jasan pokusaj razdvajanja tehnologije kao cilja i kao sredstva, da povuces paralelu sa modernim takozvanim sportom: sta je cilj u trci na 100 metara?

Da se trci 5 sekundi, 3 sekunde, da se teleportuje za 0 sekundi: sve ce to tehnologija da resi, ali ce da nam ostane pitanje gde su tu covek i njegovo pregnuce.

Mozes, kao sto vec imas obicaj da penis do mile volje, ali: tvoj osnovni problem je elementarno tehnicko neznanje, ti si bese, uostalom i ako se dobro secam, vozio od Beograda do Zagreba prosekom od 150 km/h?

Dakle, za pocetak, pokusaj da naucis jedno: tehnologije resavaju probleme.

Ali ih i stvaraju.

 

Mogao bi, doduse, i da naucis kako radi - parna masina.

 

Pa u stvari, civilizacije se jesu sretale tokom istorije i nekada su imale sasvim suprotne ideje o tome koliko je tehnologija bitna. Nema tu nista upitno, ovi sto su u skladu s prirodom i okrenuti duhovnom svetu su u 100% slucajeva zavrsavali poklani, silovani i opljackani. Istorija ne daje nikakav prostor ovim dilemama, nikada logika, razum, razvijenost i tehnoloska inventivnost nije poklekla pred instinktom, "prirodnim zivotom" i odbacivanjem tehnologije. Onaj ko zeli da tvrdi suprotno, mora kompletno da iskonstruise pogled na buducnost tako da bude u apsolutnoj suprotnosti sa prosloscu. Nije da je istorija nesto sto treba banalno ponavljati u krug, ali ne verujem ni da potpuno ignorisanje moze doneti dobre rezultate.

 

 

 

Upravo ono sto sam rekao gore, a na sta se odgovor izbegava: jesu tehnoloski zaostaliji zavrsavali poklani i silovani, ali nikako da preko tastatura prevalis ko ih je to klao i silovao.

U ime cega, i - kad smo vec kod tehnologije - cime?

Idejama?

[Prokleto Djubre]

Osecam se unizeno svaki put kad mi se obratis, a ideja da cu voditi nekakav razgovor s tobom je potpuno sumanuta.

[Luther]

Tako nesto i ja vidim taj problem. Ako zamislimo da recimo 60% ljudi jednostavno ne radi jer nema sta da radi i novi poslovi nisu dosli. Kako u toj situaciji moze opstati pojam zaposlenosti kakav danas poznajemo? Sta, ljudi ce jednostavno leci i umreti od gladi a kapitalisti ce sedeti u svojim koznim foteljama i smejati se puseci tompus? Tamo gde je vecina nezaposlena, prestaje ovaj kapitalizam kakav znamo.

 

Možemo otići korak dalje. Pretpostavimo da ne 60% već 100% ljudi legne i umre od gladi ili na drugi način nestane. Ostali su samo kapitalisti ali oni nemaju za koga da proizvode pa onda više i nisu kapitalisti jer im kapital ničemu ne služi. Ostaju im samo roboti da se sa njima zabavljaju. Roboti bi ovim ljudima, kojih na planeti ne bi bilo mnogo, obezbeđivali sve što im je neophodno za život. Ovakav razvoj opisao je Isak Asimov u serijalu Zadužbina(deo:Zadužbina i zemlja) kao planetu Solaria. Da li je to sociološki moguće i održivo ne mogu da zamislim. U svakom slučaju nije moguće u zamislivoj budućnosti.

[Luther]

Prvo, malko smanji ton.........

 

 

Izvini ako sam ti zvučao grubo zaista mi nije bila namera. Jednostavno nisam razumeo šta želiš da kažeš. Sada si pojasnio i ja ovome što su ti odgovorili P.Đ i Budja a sa čime se potpuno slažem, nemam šta da dodam. Jedino da pitanje (neo)liberalizma itd. na zapadu i šta je opšte poznato a šta ne, nije za ovaj topik a o tome možemo razgovarati drugi put i na drugom mestu.

[Prokleto Djubre]

Možemo otići korak dalje. Pretpostavimo da ne 60% već 100% ljudi legne i umre od gladi ili na drugi način nestane. Ostali su samo kapitalisti ali oni nemaju za koga da proizvode pa onda više i nisu kapitalisti jer im kapital ničemu ne služi. Ostaju im samo roboti da se sa njima zabavljaju. Roboti bi ovim ljudima, kojih na planeti ne bi bilo mnogo, obezbeđivali sve što im je neophodno za život. Ovakav razvoj opisao je Isak Asimov u serijalu Zadužbina(deo:Zadužbina i zemlja) kao planetu Solaria. Da li je to sociološki moguće i održivo ne mogu da zamislim. U svakom slučaju nije moguće u zamislivoj budućnosti.

Da, citao sam, mada dovoljno davno da mesam Zaduzbinu s drugim knjigama. Ne znam sta da kazem na taj scenario, nije nezamisliv, ali meni je bas tesko verovatan. Po mom iskustvu, ljudi se jednostavno ne ponasaju tako. Istorijski mi se cini da masu mozes pritiskati donekle, ali kad pukne, to bude bas eksplozivno. To je lekcija koju ja izvlacim iz istorije, ali posto mi to bas nije specijalnost, moguce da sam previse pozitivan.

[namenski]

Osecam se unizeno svaki put kad mi se obratis, a ideja da cu voditi nekakav razgovor s tobom je potpuno sumanuta.

:D

 

Hoce to od neznanja, BTW obaska cudna stvar, toliko da upada u oci, kako tehnoloski entuzijasti, uz svo razumevanje^tm za tehnoloski napredak, imaju strasno kratak fitilj: razgovarao bi ti, samo kad bi imao minimum znanja potreban za razgovor, nesto vise od napabircenih 'novinski naslov' ili twiter, svejedno, napomena o ovoj ili onoj tehnoloskoj novini koja samo sto nije iz osnova sve promenila, pa sve to pretoceno u 1 prosecan srednjoskolski pismeni zadatak na temu 'Zasto volim moderni svet i njegova tehnoloska dostignuca', ili 'Kako ce covecanstvo zahvaljujuci tehnologiji da zivi dugo i srecno i da bude mir u svetu'

Pa tako uletis sa euforijom od raketi koja samo sto nas nije prosvetlila^tm, onoj tamo na nauci, itd, itd...

Pod 1, sumnjam da uopste znas kako radi raketni motor, ali nije u tome stvar: ja, verovao ili ne, razumem i podrzavam vecinu tvojih stavova glede modernih tehnologija - uostalom od njih zivim - i potrebe da se prema njima i njihovom uticaju na moderno drustvo bude u najmanju ruku otvoren.

Fali ti samo nesto: pokusaj, sposobnost za minimalnu dozu zapitanosti^tm, mimo nekriticke uspaljenosti na bas sve sto je novina^tm jer, bice, da ipak ima razloga za zapitanost kako to da u 1 zahuktaloj civilizaciji koja je dostigla do sada nevidjene tehnoloske vrhunce, vodimo - verske ratove?

Ili, kako to da raspolazemo do sada nezamislivom kolicinom informacija, a nismo uspeli da dosegnemo ni malecki deo dometa 1 Baha ili 1 Rembranta, dzaba nam mogucnost da preletimo Atlantik za manje od 2 sata.

Nece biti da je odgovor samo u prostom povecanju broja kojima su dostupne moderne tehnologije i moderno obrazovanje: nije to samo pitanje statistike, pitanje je i mnogo sire elementarno ljudske motivacije.

Jer, kako to da je najjaca tehnoloska mamuza koju znamo - rat, ratovanje i uopste vestina uzajamnog tamanjenja?

Kao sto vidis, nije to tako prosto, bas kao sto nije prost odgovor na pitanje kako smo kao civilizacija dosli do toga da se pitamo da li je tehnologija cilj ili sredstvo.

I, da li smo jureci uz pomoc tehnologija, sve brze, sve dalje i sve vise - usput nesto, mozda, izgubili.

A dobili, ili samo pokusavaju da nas ubede da jesmo, samo novu verziju onog starog, ofucanog: sto je dobro za GM, dobro je i za Ameriku,  s tim da je ta fraza sada globalizovana pa moze da se cita, na primer, kao - sto je dobro za MS ili Google, dobro je i za Planetu.

[Prokleto Djubre]

Odjebi degeneriku. :)

[namenski]

Odjebi degeneriku. :)

To je to: citao si Asimova, ali davno, pa se ne secas, istorija ti nije specijalnost, pa si se, eto, mozda zajebo, mogu sad ocas posla da nadjem gomilu tvojih postova koji pocinju sa 'ja ne znam, ali...', o onim cuvenim 'ima na youtube' da ne pricam, bas kao i o topiku o onoj raketi koja je revolucija kakvu do sad ne videsmo, a koji si otvorio na - nauci.

Budi ti meni OK i nastavi da pises pismene zadatke, ali molim te promeni topik: ima tamo gore 1, zove se 365 dana ;)

[eumeswil]

Metalno orudje koje menja kamen moze da se opise ovim pasusom

Tačno, trebao sam da budem precizniji u objašnjenju. Kad sam rekao napisao tehnologija, mislio sam na današnji svet, kompletni svet moderne tehnike. U industrijskom kapitalizmu, razvoj tehnologije, „produktivnih snaga“, proizvodnja robe i pružanja usluga je default modus operandi, ne može lako ili uopšte da se razdvoji tehnologija kao sredstvo od tehnologije kao cilja. Ovo se mnogo razlikuje od tehnike u  feudalizmu i antici i pre antike. Bitno je različito čak i od merkantilnog kapitalizma, gde ljudi nisu zavisni od imperativa tržišta za osnovne životne potrebe.  Nužnost koja je postojala u tim društvima je drastično drugačije prirode od nužnosti u današnjim. Norbert Viner, jedan od osnivača kibernetike, kaže da današnji metodi komunikacije, tj. oni iz njegovog vremena 50ih, isključuju svaku intelektualnu aktivnost osim one koja je toliko konvencionalna da nema nikakvu presudnu vrednost. Danas je to još više izraženo. Sve je sterilniji bilo koji deo života u modernom svetu. Bodrijar npr je to nazvao melanholijom i nihilizmom prezasićenih sistema informacija koji nas okružuju..

 

A najbolji i najjednostavniji primer kako „živimo tehnologiju“ i koliko prolazi gotovo neprimetno je mehanički sat, tj. mehanizacija i matematizacija vremena, što se izrodillo iz religioznog načina života u manastirima  Kada vreme postane nešto što može da se izmeri na vrlo precizan način, postaje roba koja se može kupiti kao i bilo koja druga. Kao rezultat dobija se repetetivnost i monotonija svakodnevice, kvantitet zamenjuje kvaliitet, brz tempo života, brza hrana, jutarnji i popodnevni rush, koji mogu da dovedu do raznih poremaćaja i skrate  život. .U postmodernom dobu imaš ono što Dejvid Harvi naziv prostor-vreme kompresija usled informatičke tehnologije i globalizacije finansijskog kapitala, a kad smo tu evo i Burdijea na temu neoliberalizma - http://mondediplo.com/1998/12/08bourdieu. Robovanje satu osoba bez primanja i imovine može da izbegne jedino ako je spremna prihvatiti rizike života negde u diviljni ili snalaziti se na razne načine bez zaposlenja. Sloboda se ne odnosi samo na oslobađanje od uticaja vlasti, nego i na oslobođanje od uticaja naših tehničkih konstrukata. Ovo drugo danas deluje nemoguće za izvesti nažalost. Izreke „vreme je novac“, „tačan kao sat“, „nemoj gubiti vreme“ su samo posledice toga. Sat bi trebalo da bude samo sredstvo za koordinaciju, a ne da upravlja kompletnim tokom života.

 

Dalje, npr. higijenski standardi u industrijskim gradovima u 19. veku su gori od onih u gradovima u 13. veku.  Ako postoji jedna era u kojoj nikako ne bih želeo da sam rođen onda je to 19.vek. Dakle, ne može prosto da se kaže 19. vek bolji od 13. veka.

 

Nauka danas, piramidalana šema akademskog establišmenta - https://www.jacobinmag.com/2014/06/bad-science/

 

Minimum analize ovog stava dovodi do zakljucka da onaj koji ga iznosi u stvari ima problem da se snadje u svetu koji ne razume. Nije slucajno da ne mozes naci decu koja tako razmisljaju.

Mislim da si ovde baš simplifkovao situaciju. Kao, kad smo deca i koristimo novu tehnologiju, znači da je ona automatski dobra jer je koristimo i „intimno“ smo se upoznali sa njom. Kritička pitanja kao što su zašto je koristimo in the first  place i da li nam je i zašto nametnuto da je koristimo ili smo je sami izabrali svojom voljom, se ne postavljaju. Ja npr. koristim Fb samo za minimum koji mi je neophodan zato što sam primoran da bih bio u kontaktu sa drugima koji ne žele ili neće da koriste druge načine komunikacije, čitaj: lenji su da naprave prelazak i oportunitetni trošak je veliki.

 

Očigledno je da ljudska vrsta u ovom trenutku ima vrlo ograničene mogućnosti za rešavanje značajnijih društvenih problema. Problemi kao što su nasilje u porodici i školi, etnička, rasna, polna diskriminacija su se pokazali skoro nerešivim. Kako će se tek rešiti mnogo složeniji problem usklađivanja slobode, naučno-tehnološkog progresa i ekološke održivosti?  Najveći društveni problemi se retko kad ili nikad rešavaju na osnovu nekakvog plana, obično to ide kroz proces sukobljenih kratkoročnih interesa raznih strana i najčešće se završi u manjem ili većem kompromisu.. U slučaju ekologije, sukob interesa je najočiglednniji: ekonomski benefit proizvodnje radi proizvodnje i uvećavanja profita vs. očuvanje sredine i resursa za naredne generacije.

 

 

 

Hilari ce rado da prcia o solarnoj energiji, klimatskim promenama, slicno ce da pricaju i oni njeni City bankari, ali da li je to ta promena?

 

Jel rado pričala u javnosti i hoće li pričati o tome kako je Stejt department po njenim vođstvom i uz pomoć advokata Dejvida Goldvina, širio fraking po svetu i pomogla američkim kompanijama da ugrabe lukrativne koncesije škriljnog gasa? Počev od komšija Bugara i Rumuna pa nadalje

 

 

Bugarski ministar inostranih poslova dočekuje Klintonku na sofijskom aerodromu 

 

 

 

 

Ili o Snoudenovom otkriću da je Vašington koristio veliku trojku Google, Fb, Apple i druge gigante potrošačke elektronike radi špijuniranja. Nakon uzgajanja fašističkih režima po svetu, malo su oprobali recept i kod kuće.

 

 

Možemo otići korak dalje. Pretpostavimo da ne 60% već 100% ljudi legne i umre od gladi ili na drugi način nestane. Ostali su samo kapitalisti ali oni nemaju za koga da proizvode pa onda više i nisu kapitalisti jer im kapital ničemu ne služi. Ostaju im samo roboti da se sa njima zabavljaju. Roboti bi ovim ljudima, kojih na planeti ne bi bilo mnogo, obezbeđivali sve što im je neophodno za život. Ovakav razvoj opisao je Isak Asimov u serijalu Zadužbina(deo:Zadužbina i zemlja) kao planetu Solaria. Da li je to sociološki moguće i održivo ne mogu da zamislim. U svakom slučaju nije moguće u zamislivoj budućnosti.

Ili film Elizijum.

 

 a nismo uspeli da dosegnemo ni malecki deo dometa 1 Baha ili 1 Rembranta, dzaba nam mogucnost da preletimo Atlantik za manje od 2 sata.

Nece biti da je odgovor samo u prostom povecanju broja kojima su dostupne moderne tehnologije i moderno obrazovanje: nije to samo pitanje statistike, pitanje je i mnogo sire elementarno ljudske motivacije.

Jesmo, samo su drugačije prirode zbog promene u fizičkoj komponenti umetničke produkcije. Ekvivalent toga danas bi bio neka vrhunska elektronska muzika, film ili video igra.

 

Ako želiš, odvoji jedno sat-dva i pročitaj ovo. Treći deo nije online. Možeš da preskočiš delove vezane za video igre ako ti je frka da ne razumeš. U ogromnom eseju autor se u analizi oslanja na Ničea, Bendžaminov esej Umetničko delo u doba mehaničke reprodukcije, rad filmske kritičarke Pauline Kael, Bodrijara itd. Tip koristi prvenstveno Ničeovu metodu kritike kulture gde kultura ima morfologuju u kojoj se umetničke forme rode, dostignu vrhunac nakon nekog vremena i onda krenu u opadanje. Upotrebljava oštriji i vulgarniji stil prema hipsterima, ali to ne bi trebalo da omete nekoga da shvati suštinu.

Edited October 16, 2016 by miki.bg