TESOL,TEFL, ESL

[Ankaa]

Njihove potrebe su pre svega native spikeri, za sertifikate manje-više, nisu ni potrebni.

da, ali se to rapidno menja, ja moram da razmisljam unapred :D 

[belch]

Njihove potrebe su pre svega native spikeri, za sertifikate manje-više, nisu ni potrebni.

Tako je, Japan je poznat po tome sto je tamo jako tesko uci. Tamo su i plate, po pricama, mnogostruko vise nego u ostatku Azije. No, opet po pricama, ne znaci da je nemoguce, ali su uspevali da odu uglavnom ljudi koji su vec imali iskustvo rada negde u istocnoj Aziji.

@velo

racuna se i gledanje sa engleskim titlovima :)

[belch]

Okej, čini mi se da se ovde brka nekoliko stvari, hajde da probamo da ih zajedno raščlanimo.
ESL i EFL su sinonimi, znači english as a second language (odnosno english as a foreign language). Ovo jednostavno označava to da engleski uči neko kome on nije maternji, i da ga neko predaje. Praktično svi koji predaju engleski ljudima van engleskog govornog područja se bave, ovako ili onako, esl sistemom. Pa sad ti unutar toga imaš milion pristupa. 
TESOL i TEFL su skraćenice koje označavaju predavanje engleskog kao stranog jezika (teaching of english as a foreign language). Tu opet sve zavisi od programa same škole u kojoj se radi ili preferencija nastavnika ako ima tu slobodu. 
CEFR znači common European frame of reference for languages, i to je prosto tabela odnosno skala koja označava govornikov nivo poznavanja jezika. Na tu skalu mogu da se smeste ocene sa ieltsa, bodovi sa toefla ili nivoi sa kembridžovih ispita. O tome više na ovom linku. Zato mi je malo nejasno na šta misliš kad kažeš da predaješ po cefru već godinama. Mislim, svi na svetu praktično predaju po cefru. 
Ono što je po mom mišljenju najvažnije za bilo koju školu koja te upošljava, bilo gde na svetu su dve stvari - tvoj nivo jezika (uglavnom izražen na CEFR skali, i to kakve kvalifikacije imaš kao predavač. Za te kvalifikacije možeš završiti fakultet, ili položiti neki od specijalizovanih ispita za profesore - već spomenuti celta i delta ispiti, kao i tkt i slični. Više o sertifikatima - ovde
Sve ove informacije postoje na wikipediji, al vidi šta kažu baš za Aziju 

In Asia there has also been a tendency to hire TEFL teachers on superficial criteria, such as race (with Caucasians preferred) on the assumption that an English teacher, or native English speaker should be 'white', this is proven especially true in a Thailand, a big employer of TEFL teachers, with adverts frequently calling explicitly for native-English speakers. Partly this is driven by commercial expectations in the private sector, where parents feel that paying extra fees for TEFL teacher should warrant an American or British TEFL teacher, the schools will not risk losing students over this. Nascent demand from China also means that quite often an inexperienced and/or under qualified person may get favoured over others if their nationality fits the parent-driven demand, to the exclusion of many Filipino teachers with masters in education

:D
 

Takođe, nije mi najjasnije šta misliš kad pričaš o načinima predavanja. Koji je stari, tradicionalni, zašto misliš da je on bolji? Koji je novi sistem? Kako konkretno Longmanovi i Oksfodovi udžbenici imaju veću primenu za taj novi, i kako to što u njima piše (šta, konkretno?) nije dovoljno (za šta nije dovoljno?)?

 

Isto, kažeš 

 

 

Znam da ni ljudi sa anglistike nisu u toku sa tim novim sistemima i standardima, i to samo svedoci o superiornom kvalitetu naseg sistema u odnosu na njihov, ali to dolazi... 

Ljudi sa anglistike su u toku tačno onoliko koliko se sami angažuju, i koliko se posvete učenju metodike, jer je sve ovo o čemu ovde pišemo objašnjeno u užbenicima i na predavanjima. I kako to što ljudi sa anglistike nisu u toku sa novim sistemima može da govori o našem superiornom kvalitetu u odnosu na njihov? BTW, u odnosu na čiji? 

 

Gramatika se uvek mora predavati, na ovaj ili onaj način. Postoje različiti učenici koji uče na različite načine. Na primer, naravno da deci ne možeš spominjati gramatiku, imenice, zamenice, kad oni pojma nemaju ni šta je to. Njima se mora predavati preko diskursa, preko slikovnica, priča, crteža, videa, crtaća. Sa odraslima je naravno, druga priča, pogotovo ako su početnici. Međutim, ako ti kao neko ko recimo ne govori japanski, odeš u Japan i kreneš da predaješ (pogotovo početnicima), naravno da nećeš moći da se u potpunosti osloniš na objašnjavanje gramatike - mnogo će jasnije biti učenicima ako i se objasni kroz situacije. I tako se naravno može sasvim dobro naučiti dovoljno do nekog srednjeg nivoa, kada se već može polako uvoditi gramatika u priču. Pogledaj samo program Rosetta Stone, koji garantuje uspeh u učenju od apsolutne nule, i sve kroz situacije i slike, ništa kroz objašnjavanje gramatike. 

 

Ovo, s druge strane nema nikakvog smisla

 

 

 To znaci da je osnova diskurs, da se nece predavati gramatika, posto moramo pomoci ljudima da odmah nakon sto se susretnu sa frazom budu spremni da je koriste na sve moguce nacine. Objasnjenja moraju biti koncizna, sadrzana u jednoj, eventualno 2 recenice i pokriti apsolutno sve varijante u kojima se rec, izraz ili kategorija javlja

Jako retko su ljudi u stanju da frazu iz prve nauče da koriste. Postoje jasno utvrđene faze recepcije novog jezika, i svako ko očekuje instant znanje nije realan. 

 

toliko za sad :)

[Ankaa]

Primetila sam da neki ljudi ne razumeju razliku izmedju sertifikata za profesore i sertifikata za govornike, to sam i ocekivala kada sam otvorila temu, ali, moj cilj je da izbunarim informaciju gde se moze naci spisak objasnjenja i to kako bi objasnjenja tacno trebalo da izgledaju. Zato nisam videla poentu, a nisam ni zelela da trosim vreme da objasnjavam sta je TEFL, posto neko ko ni ne zna sta je, sigurno ne moze da mi kaze gde da nadjem knjigu ili knjige sa objasnjenjima. Ali hvala sto si napisala, da se ne zbunjuju ljudi. 

 

Sto se tice toga koliko je ko u toku, nisam mislila na metodiku, to je mala maca, vec na sam americki sistem ucenja koji se implementira u svetu i nacin na koji se to radi. To je ESL, a novi standardi TEFL i TESOL koji jos uvek nisu akreditovani od strane nekog tela kao sto je to uradjeno u Evropi se i dalje nazivaju ESL, kad se kaze ESL teacher.

 

ESL je svakako baziran na tradicionalnom sistemu sto se tice tipa gradiva, medjutim, ne znam kako jos da ti docaram ogromnu razliku, sem sto mogu da uporedim udzbenike. Dakle, kod nas, u Evropi se tacno zna koje gramticke jedinice se usvajaju na kom nivou i na koji nacin. Onako kako si ucila, studirala i kako predajes i dalje. Seti se, recimo, da su jedine confusing words koje su bile pominjane bile lay i lie. Ne bi verovala koliki je spisak sada, ne pricam o recniku. Izrazi se po tradicionalnom sistemu usvajaju kroz lekcije sistematicno vezane u unite koji imaju zasebne teme, ne kroz izdvojene formule izraza. U medjuvremenu, Oksford i Longman uvode sve vise pattern tablica, ali se i dalje drze. Onaj link sto sam ti poslala objasnjava kako izgleda cas. Dakle, nema da ti predajes vreme, vrstu reci, tip recenica, gradjenje ili promenu reci, nista od toga. Daje se formula izraza za razne prilike, dok se jedinicama u tom izrazu ne pristupa. To je ono kad kod nas kazu da Amerikanci uce samo minimum koji im je potreban da obavljaju posao. E. 

 

Mozda znas da Japanci odavno masovno koriste elektronske recnike. Kada uneses, recimo, like, to izadje slicno kao u nasim recnicima, ali uz to idu i objasnjenja kako se rec koristi, mnogo opsirnija nego kod nas. Da ne davim dalje, tako treba da izgleda cas: da on sam provaljuje sta je, lupam, to sto mi je posledje ostalo u glavi, would, a da ga ti ne objasnjavas, nego da mu kazes da kaze would you like kad hoce... I would you kad hoce... 

 

A ako te pita za pojedinacnu rec, kao sto je say, nema veze da li ima 5 ili 55 godina, treba da mu ispricas bas sve o toj reci, da izlistas i idiome, bez obzira na njegov nivo znanja. 

 

Bukvalno mu izdiktiras sve o necemu, ali u jednoj recenici. To je ESL. Naravno, postoje nivoi, isto se prvo savlada gramatika, pa se ide dalje, ali nije organizovano udzbenicima. Smatraju da obavezivanje ljudi da kupe narednu seriju udzbenika nije korektno. Da svi na svetu predaju po CEFR- ne bi postajalo sve to i ja sada ne bih ni bila ovde. 

 

Sto se tice toga sta kazu za Aziju, hvala tebi na preporuci za link na Vikipediji, ali, ja to sve vec odavno znam, ocigledno. Takodje znam i to kako sa decom raditi. 

 

Predavanje na isti nacin na koji roboti to rade se uvodi kako bi se stvorila potraznja za robotima koji ce to raditi, jer je ponuda spremna. Kao sto vidis, bela faca ce prodati uslugu, ali od skoro su omogucili bas svakome da to radi, a na kraju ce, logicno, zakljuciti da su masine ipak vise dorasle standardu nego stranci kojima engleski nije maternji jezik i win-win. 

 

Kad kazem da nije dovoljno, mislim na to da ni1 od tih izdanja koje koriste profesori ne pokriva apsolutno sve o jenoj reci. :/

 

Medjutim, to nece skoro doci, a posebno ne ovde, tako da se valja pripremiti. 

 

Uzmi sad lepo stopericu i vidi za koliko mozes da objasnis razliku izmedju bunch, a lot of i many, recimo. :D nemoj predavati many, samo reci u kakvim prilikama da upotrebi. 

 

evo http://www.5minuteenglish.com/

 

Naravno da to nije realno, ali, posto ce relativno uskoro casovi biti skraceni na 30 min, a danasnja deca, kojoj jedino ekran drzi paznju klasifikovana na osnovu IQ-a, ne na osnovu godista, to dolazi vec u nasem radnom veku. 

 

A smatram da je tradicionalan nacin bolji, zato sto ucis jednako ozbiljno kao maternji govornik, studiozno i sistematicno, ne samo za potrebe sluzenja, posto ti dodje tek 2nd language. 

Edited November 29, 2015 by Ankaa