Uberizacija = urušena ekonomija, da ili ne?

[hazard]

on govori o tome da će se broj vlasnika automobila značajno smanjiti i u tom scenariju - infrastruktura jeste dovoljna. ali - taj scenario je pitanje koliko je realan

 

Pa nije, tj., zavisi gde. U Dalasu, verovatno jeste. U Londonu nije, tamo se već smanjio broj automobila u centru putem congestion charge-a, kao što kaže neki tip u komentarima na ovom blogu špic u centru Londona izgleda tako što imaš redove crvene autobusa i crnih taksija po ulicama a između njih po neki kamion ili automobil. Koliko sam ja imao prilike da vidim, to jeste tako. Ako rasporediš autobus u kome ima 100njak ljudi na automobile (koliko god bili mali i efikasno raspoređeni, štagod) u koje može da stane 5 ljudi max., zauzećeš više prostora na ulici nego taj autobus, od toga se ne može pobeći.

[Dagmar]

Ne vidim apsolutno nijedan razlog zašto bi se napravila, što reče jedan moj poznanik - ljudi su skupi i nepouzdani, sve što sam mogao - automatizovao sam.

 

Pa uvek je bolje ako masina moze da odradi posao, ko bi se petljao sa ljudima ako ne mora.

Moguce da ce nas pregaziti prica o automatizaciji, deluje mi da svejedno slede neke velike kataklizme i potresi, ko zna sta sve moze da ispadne game changer i u prici o automatizaciji

[eumeswil]

Petljao bi se sa ljudima akko su jeftiniji za održavanje u životu od mašine.

Edited December 2, 2015 by miki.bg

[MancMellow]

Pa nije, tj., zavisi gde. U Dalasu, verovatno jeste. U Londonu nije, tamo se već smanjio broj automobila u centru putem congestion charge-a, kao što kaže neki tip u komentarima na ovom blogu špic u centru Londona izgleda tako što imaš redove crvene autobusa i crnih taksija po ulicama a između njih po neki kamion ili automobil. Koliko sam ja imao prilike da vidim, to jeste tako. Ako rasporediš autobus u kome ima 100njak ljudi na automobile (koliko god bili mali i efikasno raspoređeni, štagod) u koje može da stane 5 ljudi max., zauzećeš više prostora na ulici nego taj autobus, od toga se ne može pobeći.

 

dobro, jbg, centar Londona stvarno nije dobar primer. Ali ima masa drugih gradova. Tip olazi od pretpostavke da će mnogo manji broj ljudi imati lične automobile. Ja sam veoma skeptičan prema tome da će se to u neko dogledno vreme dogoditi, ali pod tom pretpostavkom za veliki broj mesta ima smisla to što piše.

[hazard]

Meni je malo rasparalo uši to o javnom prevozu jer se nekako vidi da je tip Amer i da piše iz perspektive koja ipak nije baš tipična za svet kada je to u pitanju.

 

Ako ćemo pravo, automatizacija vozila je krenula u javnom prevozu baš: https://en.wikipedia.org/wiki/List_of_automated_urban_metro_subway_systems

 

Koliko oćeš linija i celih metro sistema gde vozača nema uopšte ili on služi samo da nagleda i bude tu za nedaj bože. Kopenhaški metro (otvoren 2002.) može da radi sasvim bezbedno bez ijednog člana posade u samom vozu, a u kontrolnom centru obe linije sa 22 stanice i svim vozovima u prometu nadgledaju koliko sam shvatio 4 osobe.

 

O tome da centar Londona nije dobar primer...pa ima mnogo gradova na ovoj planeti koji su u tom smislu kao London, a biće ih kako stvari stoje sve više. Sve te lepe stvari koje autor nabraja da bi mogle da se dese imaju najviše uticaja ako se dese u takvim gradovima. To što će u nekom Urbana-Šampejnu neki autouber zameniti njihov sistem javnog prevoza koji se sastoji od celih 100 buseva nije neki big deal.

[MancMellow]

Ma meni je najslabija karika to o drastičnom smanjenju ličnih vozila. Mislim, to, na 5-10 godina od danas...nema šanse da se desi. Možda ako pričamo o nekoj 2040-toj ili 2050-toj. 

[hazard]

Pa automobil nije samo praktična sprava poput, ne znam, seckalice za luk nego i statusni i kulturološki simbol...naročito je u Americi ,,car culture" razvijen kao što svi znamo, ali i u Nemačkoj takođe, a ni 1 Srbija ne zaostaje po tome. Jeste tačno da ,,car culture" manje izražen kod ,,millenials" starosne grupe u S. Americi nego kod bejbibumera ali daleko od toga da nestaje.

 

Pritom, ne može se sve svesti na računicu...u pravu je autor gornjeg bloga da je za mnoge danas car-sharing ekonomičniji od vlasništva nad sopstvenim automobilom, ali evo ja prvi koristim trenutno car sharing (zipcar) jer nemam para za bacanje a auto mi je ipak ponekad neophodan, ali da imam love odmah kupio auto...pa šta ako bi ga koristio samo 4% vremena, tj. ako bi ga vozio sam vikendom i još jedanput nedeljno da odem u nabavku. Big deal, radije bih imao auto da mogu iz nekoliko razloga, i ako nisam car freak i idem javnim prevozom kad god mogu gde god mogu.

[bigvlada]

Ovo što opisuje jeste mogući scenario (mada nikako do 2025., to se slažem) ali postoji jedno bar hiljadu začkoljica koje scenario kvare tj. tona stvari mora da se poklopi baš kako treba da bi se to zaista i desilo u nekom razumnom roku (tj. da ne govorimo o situaciji za 100 ili 200 godina nego za 25-50-60).

 

Setimo se Segway-a, priča o tome kako će revolucionizovati lični transport, i onda - cvrc

 

Ovde je problem br. 1 regulacija. Postojeća industrija će se upirati da ovakav razvoj stvari blokira putem regulacija i zakona i propisa i tako dalje. It's not safe! i Think of the jobs! i aj ćao. A i ako im ne uspe, prva velika nesreća sa automatskim vozilima sa više od petoro mrtvih i eto prilike za negativni marketing i širenje straha, lako se može desiti da niko posle toga neće hteti da sedne u auto bez vozača.

 

Dalje, uzima se kao neizbežno da će ovakva vozila ukinuti potrebu za javnim prevozom...što je ako gledamo autorov argument računice (car/ride sharing je jeftiniji od kupovine automobila) netačno. Ako priča o ceni od 50 centi po milji u Njujorku, to je i dalje znatno skuplje od javnog prevoza. U tom istom Njujorku najskuplja karta za metro košta $2,75, i za te pare se voziš koliko hoćeš milja, dok za toliko para pređeš 5,5 milja tim zamišljenim autouberom (5,5 milja za grad poput Njujorka je smešna razdaljina). Neograničena mesečna karta košta $116,50, a ima i raznih sa popustima (valjda za studente, penzionere, šta li već), dakle to sve šije tu računicu sa pola dolara po milji onoliko. Dalje pitanja javnog prevoza nije samo pitanje cene, u centre velikih gradova se ide metroom jer jednostavno ne postoji kapacitet na putevima i ulicama da preveze toliki broj ljudi kolima. Da li je auto s vozačem ili bez vozača nije bitno. Može i da se voze po 5oro u svakom automobilu, ali opet nije to to, jednostavno nije isto kada nabiješ par stotina ljudi u jedan voz a vozovi idu na svaka 2 minuta. I na kraju, i ti automatski automobili će se daviti u gužvi na ulici, a metro će biti brži.

 

Jednostavno je bio suviše skup. Plus što je nepraktičan kada pada kiša ili sneg ili duva vetar. 

[namenski]

Slowe, jebiga, spade ti topik na cenu tramvajske karte  :P

 

Kad se vec pomenuo transport, individualni ili javni, prenebregava se, recimo, 1 od mogucih scenarija, optimistican donekle, ali pre svega civilizacijski i poprilicno temeljan: 20. vek je bio vek automobila i donekle aviona, tacnije vazdusnog transporta velikog broja ljudi na velike daljine.

Bio je i vek mamutske i po okolinu razarajuce saobracajne infrastrukture koja je na ivici prirodne smrti buduci da samo sto nije ugusila samu sebe.

S druge strane, postoje podrucja kao sto je na primer Rusija i okolina, Jugoistocna Azija, Juzna Amerika u kojima autoput kao simbol 20. veka i prividno resenje saobracajnih problema moderne civilizacije postaje nemoguc, neprimenljiv.

Tesko je zamisliti Rusiju ispresecanu autoputevima sve i da joj krene i razvije se po modelu 'najveca sreca za najveci broj ljudi': srecna porodica Ivanovih, tacnije milioni srecnih porodica tesko ce da putuju automobilima na odmor iz Habarovska na Crno more, sa sve monsruoznom putnom infrastrukturom.

Tesko da ce, na primer, 1 Kina da dohvati model razvoja u kome ce svaka porodica da ima kucu, 2 automobila i bazen.

Individualni vazdusni transport je smuti pa prospi, nista od toga: uz svu elektroniku, Zemljina atmosfera je jednostavno premala.

A automatizacija i robotizacija mogu, kao 1 od mogucih, a bice i pozeljnih posledica da razviju mogucnosti za povratak/razvoj starih dobrih manuelnih/zanatskih vestina za cijim proizvodima potraznja nikad nece nestati, moze samo da se poveca do neslucenih nivoa: od klasicnog rucnog rada na granici i preko granice umetnickih dela za nesluceno veliki broj ljudi, do intelektualnog rada pojedinaca za cim ce se takodje povecavati potreba, ali i broj ljudi zainetersovanih za tu vrstu proizvoda, 1 recju potrosaca. 

[Sestre Bronte]

vr će promeniti svet, možda i dočekam tu matriksizaciju

[akibono]

... i hop, kraj priče se nazire :)
 

Federal Judge Rules to Expand Class-Action Lawsuit Against Uber

A federal judge handed down a significant ruling in favor of the Uber drivers suing the ride-hailing start-up in California for misclassifying workers, expanding the class to a potential total of 160,000 employees.

This summer, after U.S. District Judge Edward Chen granted class-action status to the three drivers who brought the initial suit claiming that they were not just contractors for Uber, and therefore deserved things like health benefits, Uber argued that its drivers aren’t really employees. “The reality is that drivers use Uber on their own terms: they control their use of the app,” the company said in a statement.

After Chen ruled that that was a bunch of baloney, Uber argued that the class should be limited to drivers who did not accept arbitration agreements when first signing up to work for the company, radically diminishing the size of the class in the suit.

But, the Los Angeles Times reports, Chen ruled that that was a bunch of baloney as well. On Wednesday, he certifying an additional subclass of UberBlack, UberX and UberSUV drivers—regardless of whether they accepted a contract an arbitration provision.

“[Judge Chen] has now ruled all of Uber’s arbitration agreements to be unenforceable,” plaintiff lawyer Shannon Liss-Riordan told the Times. “We don’t know yet how many drivers will be covered, but it will be many thousands more who can now be included. We are very pleased with this ruling.”

“As employees, drivers would lose the personal flexibility they value most—they would have set shifts, earn a fixed hourly wage and be unable to use other ride-sharing apps,” Uber said in a statement to the Wall Street Journal that was surely not meant to be interpreted as a threat.

 

[hazard]

Ma OK, ja ne znam dovoljno o ekonomiji da bih mogao pretpostaviti sta ce biti odgovor. Zato i kazem - napravice se nova radna mesta valjda. Sto se tice precenjivanja masina, mislim da sam tu cak i konzervativan i o tome mogu raspravljati nasiroko :)

 

Ovde sam ostao nedorečen, a rekao sam da ću se vratiti ovoj temi :D pa ću obrazložiti malo zašto uopšte ne verujem u doom&gloom scenarije gde nas roboti i kompjuteri sve ostavljaju bez posla.

 

Počnimo ovako: zamislite da ste se vratili unazad 200 godina, u jedan sasvim drugačiji svet gde je većina ljudi i dalje živela na selu a ne u gradovima i gde je bar 40-60% stanovništva direktno radilo u poljoprivredi. I zamislite da kažete tim ljudima kako će za 200 godina samo 2% radne snage raditi u poljoprivredi, i da će rad tih 2% biti dovoljan da prehrani ceo svet nekoliko puta. Gledali bi vas vrlo zabrinuto i lamentirali nad sudbinom miliona nezaposlenih poljoprivrednika, verovatno. Zapravo, već smo u 19. veku imali Ludite koji su razbijali mašine da ne bi otimale posao od ljudi, pa su Luditi nestali kao prolazna faza a industrijalizacija potpomognuta mašinama i automatizacijom je dovela do najvišeg stepena prosperiteta koji je ljudska rasa ikada poznavala - i to bez masovne nezaposlenosti i pored činjenice da se rezervoar radne snage znatno povećao ulaskom žena u isti tokom 20. veka. 

 

Isto tako, vratite se u 1925. ili 1955. i nekome u nekoj za to vreme visoko razvijenoj industrijskoj zemlji Zapada recite kako za 100 ili 50 godina više neće većina zaposlenih u toj zemlji raditi u proizvodnji, već u sektoru usluga (i to sve opet bez neke masovne nezaposlenosti). Verovatno bi vas gledali kao čudaka.

 

Generalno, mi slabo umemo da zamišljamo budućnost nakon nekakve nagle promene i skloni smo da mislimo kako je ono što mi znamo i poznajemo sve što ima i što može biti. Tako su eminentni fizičari krajem 19. veka ubeđeno i suvereno izjavljivali da u fizici nema više šta da se otkrije, da su svi zakoni poznati i da ostaje samo da se rade preciznija i preciznija merenja (a onda je došla teorija relativiteta koje je sve obrnula naopačke, pa onda kvantna teorija koja je to uradila još jedanput). Pa je bio i jedan ekonomista iz 19. veka (zaboravih mu ime i ne mogu sada da nađem citat) koji je izjavio da je napredak zbog industrijalizacije toliki, da ćemo uskoro doći do nivoa kada će sve materijalne potrebe čovekove biti zadovoljene, pa je valjda i postavio pitanje koja će onda biti motivacija da se radi - ali kao što smo videli, kada čovek dostigne jedan materijalni nivo, on želi sledeći, i ono što je radnik u 19. veka smatrao kao zadovoljenje svih svojih potreba mi danas gledamo kao teško siromaštvo.

 

E sad, kada već pričamo o kompjuterima koji zamenjuju ljude, da vidimo baš na njihovom primeru kako svaki put kada su kompjuteri baš u kompjuterskoj industriji (!) negde ,,zamenili" ljude, nisu ljudi ostajali bez posla, već su naprotiv novi poslovi kreirani:

 

Na početku, faktički je svaki neposredni korisnik (,,operater") kompjutera morao biti i programer. Nije postojao ni DOS ni UNIX, a kamoli nekakav GUl; svaki korisnik je morao direktno da upiše program u kompjuter, i da isčita rezultate. Na početku se pisalo u hexu - programer je morao da zna tačno šta znači nešto tipa AE098F. Onda je neko napisao prvi asembler - i omogućio da ljudi pišu nešto nalik ljudskom jeziku - tipa add r1, r5 - a kompjuterski program - asembler - automatski je to prevodio u hex tj. binarni kod. Međutim ovo je bila samo ,,maska" - i dalje su se morale znati instrukcije (ali su bile lakše za pamćenje) i i dalje se direktno manipulisao konkretnim hardverskim komponentima procesora (npr. registarima).

 

Onda je neko smislio programski jezik višeg nivoa. Kao što su FORTRAN, Pascal, ili C. Programski jezik koji delove kompjutera ne gleda direktno i konkretno već uopšteno i apstraktno. Da, barate se i memorijom i diskom i tako dalje, ali na konceptualnom nivou. I uz to ide kompajler koji automatski prevodi taj apstraktni kod u asembler pa u binarni kod. Mašina je zamenila čoveka, kompjuteri su počeli na neki način da ,,programiraju sami sebe".

 

Nešto što je moralo da se radi u asembleru ili hexu 5 dana, sada je moglo da se uradi u nekom Cu ili Paskalu za dan. Program koji su ranije morali da pišu grupe programera sada je mogao da napiše jedan za par sati. Međutim ovo nije dovelo do opadanja broja programera - naprotiv, dovelo je do eksponencijalnog rasta broja programera. Zašto? Zato što je programiranje postalo pristupačnije i lakše.

 

I to je bio slučaj sa svakom sledećom generacijom apstrakcije - od C došli smo do objektno orijentisanih jezika i raznoraznih jezika za skriptovanje koji su potpuno ,,zatvoreni u sebe" i koji ne dozvoljavaju direktnu interakciju programera sa bilo kojim hardverskim delom kompjutera takoreći. I svaki korak doveo je do toga da programera bude sve više i više. Naravno, nisu svi bili istog ,,kvaliteta" - nije isto biti PHP web designer i embedded systems designer koji drlja C i asembler, ili neko ko piše operativne sisteme u C ili C++-u, ili neko ko piše kompajlere, ili razvija zahtevne 3D igrice ili programe za fizičku simulaciju. Međutim, programera danas nikada više, a onih koji moraju da pišu kod direktno u hexu je - nula. I to pored činjenice da je nekada, 100% programera intimno znalo kako funkcioniše svaka mašina koju su programirali, dok danas jedno 70% programera ima samo uopštenu sliku u glavi o tome kako radi hardver, a jedan dobar deo zapravo nema ni pojma šta se dešava ,,ispod haube" i kada oni kliknu dugme ,,compile". Kompjuter radi sve za njih, a jedan mali % programerske populacije razume se u to i programira kompjutere tako da ovi mogu sami sebe da se programiraju na osnovu onoga što su svi ovi ostali programeri zamislil i zapisali na nekom high-level jeziku.

 

No ajmo sada i dalje od programera samih - rekoh, nekada je neposredni korisnik kompjutera morao biti programer. Danas, 99,999% neposrednih korisnika kompjutera nisu programeri i za njih su programski jezici, na bilo kom nivou apstrakcije, skup hijeroglifa.

 

Pa opet, ti ljudi na tim kompjuterima rade ozbiljne poslove - arhitekte i razni inženjeri koji koriste AutoCADove i slične programe, pa onda grafički dizajneri sa svojim Photoshopovima i Illustratorima i slično - i ne samo da rade ozbiljne poslove, već smišljaju nove stvari, stvaraju nove proizvode i usluge. Koriste procesorsku, kompjutersku moć - koja im je na raspolaganju, koja radi tonu stvari koje bi oni (i još 5, 10, 100 takvih kao što su oni) morali da rade ručno, i stvaraju nešto novo. Grafički dizajner koji je oslobođen potrebe da ručno izrađuje panoe ili fizički meša boje ili slaže slogove na štamparskoj mašini ili šta već - koristi dobijeno vreme da smišlja nove dizajne, da se igra, kombinuje, u jako kratkom periodu eksperimentiše sa milion kombinacija sa kojima nikada bez kompjutera i automatizacije ne bi mogao. 

 

Kompjuteri su već zamenili ljudski rad na toliko polja - ali su u isto vreme, omogućili ljudima da rade neke stvari koje ranije jednostavno ili nisu mogli, ili nisu mogli na način na koji danas rade. Omogućili su ogromno oslobađanje ljudskoj potencijala, mašte, kreativnosti, radinosti, produktivnosti. Naravno, imaju i svoje loše strane u svakom od tih segmenata (ako se suviše oslanjamo na njih za neke stvari, mogu učiniti da budemo manje kreativni recimo), ali uticaj je uglavnom pozitivan, kada se sve sabere.

 

Ako se odmaknemo od kompjutera - pa evo, foto aparat je prilično ubio potražnju za slikanim portretima - to je danas vrlo jedno minijaturno tržište - ali je stvorio celu jednu novu industriju oko sebe. Fonograf je znatno smanjio potrebu za lokalnim muzikantima skromnog talenta koji su pevali uživo (osim, izgleda, u Srbiji) jer drugačije nije mogla da se sluša muzika - ali je stvorio celu jednu novu industriju oko sebe i ceo jedan novi ekosistem - DJeva, radijskih urednika, producenata, muzičkih kritičara, tekstopisaca, itd. itd. itd. I danas možda Youtube i slične stvari na internetu ubijaju filmsku ili TV industriju, ali u isto vreme omogućavaju nekim klincima koji se snimaju web kamerom da postanu bukvalno milioneri. Omogućava onom liku iz Jagodine da zarađuje hiljadu evra mesečno postavljajući klipove vežbi na YT...i tako dalje.

 

Zašto neka buduća revolucija sa robotima, ili čime već, ne bi proizvela sličan efekat? Ko zna šta bi neko smislio da sve može da radi sa tim robotima? Ko zna kakve bi se industrije oko toga napravile? I koliko bi zapošljavale?

 

Naravno da će neki ljudi izgubiti posao bez mogućnosti da nađu bolji - neko će možda trajno ostati nezaposlen, neko će morati da prihvati gori posao od onog koji je imao ranije - ali mi se ideja da će eto biti mase i mase besposlenih dok roboti i kompjuteri rade sve čini skoro pa nemogućom.

 

OK, sasvim je moguće da mi idemo ka nekakvoj budućnosti u kojoj će većina poslova biti u nečemu što bi danas klasifikovali kao razonodu i zabavu ili jednostavno nepotrebne stvari. Opet, da ste nekome pre 150 godina rekli da će samo u SAD u sportskoj industriji raditi preko milion ljudi, da će se milioni zarađivati od pikanja lopte na stotinu načina i da će redar na fudbalskoj utakmici biti legitimno stalno zanimanje, prvo bi vas gledali čudno, možda bi se smejali, a kada bi ste ih eventualno ubedili zabrinuli bi se i pitali bi se kakvo je to društvo u kome se toliki novci troše na takve sporedne stvari i kakvi su to ljudi koji se ceo život zajebavaju? Još onda kada bi ste im ispričali za Holivud (ili se vratite malo dalje u prošlost, u vremena kada je biti glumac bilo sramota, otprilike malo iznad nivoa bivanja prostitutke)...no to je samo znak prosperiteta - osnovne stvari smo obezbedili, pa onda imamo da trošimo na zajebancije toliko da te zajebancije počinjemo da shvatamo ozbiljno. Mislim, ako ovaj svet bude nastavio da napreduje, ko zna nad čim ću se ja tako zgražavati u svojoj 95. godini.

 

Sasvim je moguće da će za 50 godina skoro sve ono što danas smatramo za neophodno i bitno raditi daleko manji % radno sposobnog stanovništva uz ogromnu pomoć kompjutera i robota ili čega već. Ali to ne znači da ljudi neće naći nešto drugo da im bude predmet ekonomske razmene i takmičenja, i da ćemo morati da brinemo o višku koji ne zna šta će sa sobom.

[bradilko]

tehnoloski napredak ce doneti nove vrste radnih mesta.npr 3d stampa i ko zna sta jos..a mnoge ce i ugasiti.

a koliko ce na sve uticati drustvene nauke?da li su kroz istoriju ekonomija,pravo,politika,filozofija,sociologija etc pratile tehnoloske skokove?ili prethodile ili dopunjavale?jel to uopste bitno ili lupam?kako sad stoje stvari?sa cim se moze meriti sadasnji tehnoloski nivo?jel sadasnje vreme vreme enormnog teh.progresa ili se ceka neka nova velika stvar i rabi staro?kakav je bio rast stanovnistva?moze li se uopste uporedjivati sa danasnjicom?

cini mi se da ce mnogo manji postotak stanovnistva uzivati u tehnoloskom razvoju nego ikad

[Indy]

Hazarde, previše se oslanjaš na analogije (barem se meni tako čini). Ono, nije da te je mrzelo (naprotiv)... ali, kroz sve kao da vidim neki verovatno nenameran pozitivan spin, možda samo zato što je tvoje lično iskustvo (i iz tvog okruženja) pozitivno, za sada. Jako je to lako reći, "stare poslove će zameniti novi" (ako je i to tačno, što nije sigurno, i niko tu ništa ne garantuje - ne slučajno). Mislim, jako je to lako reći onima koji računaju da oni neće biti ti koji su zamenjeni, ili odbačeni. Poenta je, možda tako i ne mora da bude. Ne mora da bude da je naša političko-ekonomska realnost neka nekontrolisana sila koja se jednostavno spontano "dešava" (kao pljusak, ili mećava), pa kom obojci, kom opanci. Mi bismo mogli da budemo i ambiciozniji i da zamislimo (i kreiramo) svet u kome ljudi neće biti prosto odbacivani kao iscepane gaće, prevashodno zato što će to nekakvim deoničarima doneti veći profit (kao što je to uglavnom sada.)

[bigvlada]

To bi moglo da se kompenzuje nečim što bi ličilo na švajcarski predlog uvođenja bazičnog prihoda (koji nije prošao na referendumu).