On 22. 11. 2015. at 17:42, Braća Strugacki said:

kako god da im je bilo, sada se verovatno sa setom sećaju druga tite

 

pa da, zato nikada ne treba traziti bolji zivot za sebe i svoju porodicu jer ko zna sta moze da se desi. sedi di si ni za di si nisi.

Edited November 22, 20159 yr by Аврам Гојић

treba tražiti bolji život pronalaženjem bolje stvarnosti, ne menjanjem postojeće

 

svako menjanje postojećeg rastače stvarnost i uvodi više promenljivih u inače komplikovanu jednačinu čime se dobija nerešiva, a haos nije demokratija

  On 22. 11. 2015. at 17:47, Аврам Гојић said:

Ma nesto mi sumnjiva i ova brojka od 30 posto, mozda se odnosi na mladje ljude.

Baš hteo da pitam, fukara od sistema a 30% falultetski obrazovanih...

  On 22. 11. 2015. at 17:52, Braća Strugacki said:

treba tražiti bolji život pronalaženjem bolje stvarnosti, ne menjanjem postojeće

 

svako menjanje postojećeg rastače stvarnost i uvodi više promenljivih u inače komplikovanu jednačinu čime se dobija nerešiva, a haos nije demokratija

Sve vreme pokusavam da zamislim scenario u kom legija pocinje odmazdu protiv naroda 5. oktobra i nadovezujem pisanija ovog tipa.

 

Smesno.

nije tu legija uopšte bio potreban, dovoljne su demokratski izabrane vlasti

Nisu im valjali Atreidi, neka se sada uzivaju sa Harkonenima.

  On 22. 11. 2015. at 17:59, Braća Strugacki said:

nije tu legija uopšte bio potreban, dovoljne su demokratski izabrane vlasti

Steta ako se tako osecas.

 

Meni je bolje bez Slobe i Legije.

  On 22. 11. 2015. at 17:37, Аврам Гојић said:

 

Bolnice su bile na nivou najgorih srpskih bolnica, bez adekvatne hrane i drugih potrepstina, u zemlji od 6 miliona ljudi koja pliva u nafti.

 

 

 

Zavisi koji period gledaš. Libiji su prve sankcije uvedene 93, ublažene 1999, a povučene su tek 2006. Ne znam šta je bilo u tom periodu. Mogu da ti kažem šta je bilo ranije. Moja tetka je radila kao laborant osamdesetih godina u bolnici u Tripoliju. Kao i gomila stranaca medicinskih radnika iz Jugoslavije, Poljske, Rusije i ostalih istočnoevropskih zemalja. Gadafi je dovodio strance da leči svoj narod. Ništa im od opreme i potrepština nije falilo.

Edited November 22, 20159 yr by slow

  On 22. 11. 2015. at 17:52, wall said:

Baš hteo da pitam, fukara od sistema a 30% falultetski obrazovanih...

 

Ne mogu da pronadjem ukupan broj fakultetski obrazovanih. Ipak, pronasao sam neverovatne brojke. Godine 2004, od 6 miliona ljudi, plemenska Libija koju ne zanima internet je u skolama imala 1.7 miliona, od kojih je vise od cetvrt miliona pohadjalo fakultete. 

 

To se ne kosi sa drugim tvrdnjama. Ti svi ljudi trebali su negde i da rade i da zasnivaju porodicu, a poslova je bilo za ortake Gadafijevih ortaka, ostali niti su mogli da izadju iz zemlje, niti da se zaposle i pocnu zivot.

Edited November 22, 20159 yr by Аврам Гојић

  On 22. 11. 2015. at 18:01, slow said:

Zavisi koji period gledaš. Libili su prve sankcije uvedene 93, ublažene 1999, a povučene su tek 2006. Ne znam šta je bilo u tom periodu. Mogu da ti kažem šta je bilo ranije. Moja tetka je radila kao laborant osamdesetih godina u bolnici u Tripoliju. Kao i gomila stranaca medicinskih radnika iz Poljske, Rusije i ostalih istočnoevroskih zemalja. Gadafi je dovodio strance da leči svoj narod. Ništa im od opreme i potrepština nije falilo.

 

Sasvim sigurno je bilo bolje pre sankcija.

 

A o sankcijama kao metodu resavanja problema u svetu mislim apsolutno sve najgore. Ako cemo da trazimo krivicu Zapada, hajde da je trazimo tu. Sankcije su ojacale Gadafijevu vladavinu na duzi rok, zatvorile zemlju i prepustile je njemu na milost i nemilost.

  On 22. 11. 2015. at 18:00, Shan Jan said:

Nisu im valjali Atreidi, neka se sada uzivaju sa Harkonenima.

 

Narod je nezahvalna stoka, mogli su da uzivaju jos decenijama u jednoj od najcrnjih diktatura na svetu, a umesto toga oni su sebe svojevoljno oterali u rat koji je Amerika sama orkestrirala jer niko u Libiji nije zeleo da se buni protiv Gadafija, u plemenskoj i primitivnoj zemlji u kojoj je svako studirao besplatno gde hoce u svetu.

 

Nadam se da sam sve pokrio

Ima smisla. Sad sam i ja progledao.

  On 22. 11. 2015. at 15:46, dig_chohano said:

Koliko smo samo blagosloveni što imamo tebe na forumu.

 

... jebes forum koji je kalugulom blagosloven

 

  On 22. 11. 2015. at 17:37, Аврам Гојић said:

Libija je bila  zemlja sa  sa gomilom nezaposlenih ljudi koji su se vrzmali ulicama bez jasnog cilja, velikim brojem fakultetski obrazovanih ljudi koji nisu mogli da nadju posao, diktatorom koji je pravio privid zemlje Dembelije i ciji su minioni vladali zemljom u feudalnom maniru, i za koje je susedni Egipat, iako siromasniji, predstavljao Pijemont civilizacije i sarenila. Ne, nije im se svidjao diktator Gadafi iz mnogih razloga, i kada su se oni sabrali u fokus, doslo je do ustanka. Sta je bilo kasnije, sasvim je druga stvar, od toga da je Zapad cekao 30 dana pre ulaska u sukob i onda je pokazao svu silinu svoje nekompetencije u toj intervenciji,

 

Inače mrzelo me je do sada da debunkujem ceo onaj spisak divota iz Libije ali evo.

 

1. Nisu placali struju.

 

Jesu, kao i ostale komunalije.

 

2. Nije se placala kamata.

 

Kamata se placala na sve pozajmice.

 

3. Nema beskucnika.

 

Ovo je uglavnom tacno, svaka cast Gadafiju koji je za samo dve decenije.

 

4. Svi mladenci dobijali su 50.000 dolara od drzave.

 

Potpuna izmisljotina.

 

5. Obrazovanje i zdravstvo bili su besplatni.

 

Jesu, i pre Gadafija i za njegovo vreme. Bolnice su bile na nivou najgorih srpskih bolnica, bez adekvatne hrane i drugih potrepstina, u zemlji od 6 miliona ljudi koja pliva u nafti.

 

6. Ko je zeleo da se bavi poljoprivredom, dobijao je farme i opremu od drzave.

 

Izmisljotina.

 

7. Drzava je placala lecenje u inostranstvu.

 

Ovo je potpuna istina, osim sto drzava nije placala nego su banke pozajmljivale novac, isto kao i u bilo kojoj drugoj zemlji.

 

8. Kupujes auto, drzava ti da pola para.

 

Automobili su bili veoma skupi i prodavali su ih korumpirani drzavni namestenici sa monopolom na prodaju. Prvo platis mito, pa marginu na monopol, pa onda dodjes do cene automobila.

 

9. Ako ne mozes da nadjes posao, drzava ti daje novac u visini plate za tvoju struku.

 

Trecina diplomaca bila je bez posla, i izdrzavale su ih porodice, jer u Libiji nije bilo apsolutno nikakve naknade za nezaposlene.

 

10. Za svako dete drzava je placala 5.000 dolara. 

 

Nije.

 

jbt na trenutak sam mislio da citam presek stanja u Srbiji

 

sem sto u Srbiji ima beskucnika, zdravstvo se placa a nema kreditiranja za lecenje u inostranstvu, ziveo Gadafi.

 

Puanta je da su danas od ovog katastrofalnog stanja udaljeni par desetina godina, ako uopste budu imali srece da se na to stanje vrate.

 

edit: sem, naravno, ako je vecini Libijaca subjektivni dozivljaj takad da su slobodni ko ptice na grani. Sto se po broju utopljenih u sredozemlju ne bi reklo.

 

 

  On 22. 11. 2015. at 17:41, Аврам Гојић said:

ovo je smejurija koja se cesto poteze. ponovicu da je Libija imala 30 posto fakultetski obrazovanih ljudi.

ima jedan kratak ali dobar tekst na temu plemenske Libije.

 

aman Vaso jesi li nekada bio u CG

Edited November 22, 20159 yr by Caligula

  On 22. 11. 2015. at 18:03, Аврам Гојић said:

Sasvim sigurno je bilo bolje pre sankcija.

 

A o sankcijama kao metodu resavanja problema u svetu mislim apsolutno sve najgore. Ako cemo da trazimo krivicu Zapada, hajde da je trazimo tu. Sankcije su ojacale Gadafijevu vladavinu na duzi rok, zatvorile zemlju i prepustile je njemu na milost i nemilost.

 

Proveriću šta je bilo i za vreme sankcija, jedan moj brat iz Banjaluke je kao vojni konsultant išao u Libiju više puta posle 2000-te. Nismo pričali o socijalnim prilikama u Libiji ali ću ga sledeći put pitati šta se tamo dešavalo.

Bez veze se vrtite oko toga da li su Libijci imali ili nisu imali realne razloge da se pobune. Svako ima razlog da se pobuni. Kombinacija ovih i onih faktora, pa onda pobune u dve susedne države, pa podeljenost unutar same Libije koju ni švedska demokratija i standard ne bi iznivelisali a kamoli pukovnikova diktatura.. Sasvim je tu bilo dovoljno elemenata da se nešto pokrene u narodu.

 

Ko se posle i kako umešao, to je druga priča.