Izrael & Jordan

[Kampokei]

Bio u Tel Avivu i Jerusalimu. Vec dugo planirao, ali ocekivanja drzao umerenim. Povoda nije bilo, islo nam se negde gde je toplije nego u Evropi, a da nije predaleko. 

 

Tel Aviv je jako zanimljivo mesto. Stizemo u petak oko 14h, a vec tri sata kasnije grad pada u lagani san, jer pocinje shabat. Mi smo jako blizu Rotschild avenije, koja je sa okolinom prosarana stotinama bauhaus zgrada i kucica (ukljucujuci i zgradu u kojoj smo se smestili). Ipak, iako je shabat, niti su ulice sasvim prazne, niti je bas sve zatvoreno - prve veceri zavrsavamo u cetvrti Florentin (koja ce nam biti omiljena i narednih dana), biramo prilicno random i imamo srece jer je hrana odlicna. I skupaaaa. To je zapravo najveci nedostatak Tel Aviva. Sto se svega ostalog tice, nosimo samo pozitivne utiske. Grad je osnovan tek 1909. i pravljen je na brzinu i to se bogami i te kako vidi, jedva vidis neke tragove nekog urbanizma. Jako je puno zastakljenih terasa, mnogo vise nego u Beogradu, ali samo na zgradama gradjenim do negde 60-tih. Iako Askenazi cine veliku vecinu Jevreja u dijaspori, u samom Izraelu ima i mnogo Sefarda i Mizrahi Jevreja, te nesto etiopskih Jevreja, sto gradu daje jednu ipak orijentalnu notu, pogotovo van hipsterskih i bogatijih cetvrti. Tel Aviv je u medjuvremenu bukvalno progutao Jafu, koja je prastari grad i luka. Danas je Jafa (koja je po planu UN iz 1947. trebalo da bude van Izraela i gde Arapi/Palestinci i dalje cine 30% stanovnistva) tek nesto slicno onome sto je Zemun kao Beograd. Inace, barovi u TA su sjajni, ljudi jako prijateljski nastrojeni. Velika je razlika u znanju engleskog, neki ljudi pricaju savrseno, neki ne znaju ni da beknu. Natpisa na engleskom zapravo nema mnogo, hebrejsko pismo je svuda dominantno, pa smo u samoposluzi nekada morali da pitamo ljude sta pise na deklaracijama. Napolju smo svaki put smo odlicno jeli, a policiju smo videli samo na plazi. Znaci, grad bubble, sto je sasvim OK, da se razumemo Neverovatno mnogo se gradi i otvara se mnogo lokala. Gospodja i ja smo, po povratku trazili nasu zgradu na Google street view. I onda vidimo da je tamo snimak iz 2015. i da nas kraj izgleda bas drugacije.

 

 

 

 

Edited March 2, 2019 by Kampokei

[Kampokei]

Do Jerusalima idemo sa bus stanice, koja iz nekog razloga izgleda ocajno, dok je Ben Gurion jedan od najlepsih aerodoroma koje sam video. Put traje sat vremena, i odmah da kazem da mi je neverovatno da su dva grada na udaljenosti od 70 km u istoj zemlji toliko razliciti. Prvo, Jerusalim je jako visoko, oko 750m nadmorske visine, pa uvece bude i hladno. Drugo, prisustvo vojske i policije je neuporedivo vidljivije. OK, u principu nista neocekivano, ali posle telavivskog bubble-a te to malo osamuti. Grad ostavlja uzasno jak utisak. Downtown izgleda pristojno, gradjen uglavnom u 19.  i pocetkom 20. veka. I one zgrade su sto gradjene za turkog vakta (do 1917.) su uglavnom gradjene zapadnim parama. Najjaci utisak je koliko su ljudi religiozniji nego u TA. Ogroman udeo prolaznika na ulici ili saputnika u tramvaju je obucen tradicionalno, a cak i u nekim hipsterskim mestima sa craft pivima dobar deo tipova nosi tzv. kipa, a dobar deo devojaka ima marame na glavi. Isli smo i u cetvrt Mea Shearim, gde zive tzv. ultraortodoksni Jevreji. To je svet za sebe, turista nema, a osecas se kao u vremeplovu. Skoro svi su Askenazi. Dosta muskaraca ide ulicom i cita religijske knjige. Znao sam da oni ne sluze vojsku, ali nisam znao da mnogi medju njima ne priznaju Izrael kao drzavu. Cesto se desava da verbalno napadaju izraelske vojnike kad se pojave u njihovoj cetvrti (cak i mala deca) i teraju ih napolje. Mea Shearim je osnovana negde 1880-tih, tako da se na neki nacin i moze reci da je Izrael dosao kod njih, a ne da su oni dosli u Izrael (mada sigurno ima potomaka imigranata). Odusevio nas je Mahane Yehuda market, i u dnevnoj i u nocnoj varijanti. Umorni od humusa i bliskoistocne hrane, zavrsavamo u etiopskom restoranu i hrana je fenomenalna.

 

Stari grad je haos. Lavirint sukova, i tek kad se covek pocne na neki krov moze da oseti magiju tog grada. O apsurdima vezanima za ovo mesto bih mogao da napisem deset postova. Ovo je bila jordanska teritorija do 1967. i Palestinci su i dalje velika vecina stanovnistva. I ovo je najveca tacka sporenja zapravo i predmet palestinskih zelja. Poslovnog duha ne manjka, kod istog prodavca mozete da kupite majicu "Free Palestine" i "Israel Defense Forces". Tenzija se oseca, makar ja mozda nesto ucitavam. Svuda oko Zida placa i blizu Temple Mounta (gde su cuvene dve dzamije) su straze, metalni detektori, a dan pre nego sto smo mi bili su neki Palestinci uhapseni jer su pokusali da udju na Temple Mount kroz neki ulaz koji su Izraelci zatvorili pre desetak godina. Idemo do Zida placa, a tamo neka smotra nekih klinaca u uniformi. Mi mislili da je neka vojna zakletva, jer nakon sto je neki oficir odrzao govor krecu cestitke i veselje. Ali onda medju tim "regrutima" pored hebrejskog cujem tu i tamo i engleski i spanski. Tako da je to mozda neka kraca vojna obuka za dijasporu, sto tamo inace mislim da postoji.

 

Bili smo planirali i do Zapadne obale. Do tamo najnormalnije idu ture iz TA i Jerusalim svaki dan. Ramala vazi za najinteresantniju destinaciju, pogotovo za one koje vise zanima aktuelni trenutak nego istorija pre vise milenija. Ali dok smo se mi smislili, mesta vec bila popunjena, a ici tamo u svom aranzmanu nije nemoguce, ali jeste malo tricky. Neki drugi put.

Edited March 2, 2019 by Kampokei