Mađarski zid: izbeglice sa Bliskog istoka i iz Afrike u Srbiji i regionu

[Korki]

Ne moras sa moja baba, imas Srbiju i srpsku ekonomiju, uporedivu sa bliskoistocnim, i nedostatak jos jedno 90ak miliona ljudi u njoj ako je ovo sto si ti kacila bas cela prica. Baba je tu samo neko ko je radio isto sto i svi u Srbiji u to vreme - radjao jedno i  po a ne sestoro dece, iako su bili relativno siromasni (tj bas zbog toga).

 

Имамо пример, и видимо да Србија пуца док стабилне политички блискоисточне земље расту по 5% и више, говорим о Мароку, земљи без нафте. Ако говоримо о Катару или УАЕ, онда говоримо о најбогатим земљама на свету по глави стнаовника који имају велики прилив становника.

Разлог зашто је Сирија, Ирак и Либија у стању каквом јесу није раст становништва већ политичке природе, углавном спољнег утицаја. Тако у Катару, СА, Бахреину или Мароку, може да опстане диктатура али у Сирији или Либији неће моћи док год не дође неко ко одговара великим играчима који контролишу БИ. Пример је Јемен, где је на "изборима", подржаним од запада, био један једини кандидат после смене старог диктатора, који сада заједно са Хутима води грађански рат, иначе су Хути бојкотовали те тзв. изборе. И тако....

Што се тиче раста становништва, у оваквом економском систему који данас гајимо и сматрамо исправним, раст је имепратив ако желиш раст економије. Цела економије се своди на две компоненте: раст становништва и раст продуктивности. Када си већ развијен тешко је значајно дизати продуктивност.

Африка има гладних али и расте великом брзином и има још јаче да расте због изузенто раста броја становника. Кина се развила и поред великог раста становништва, иако је КП покушала то да ограничи, а сада удара главом у зид због тога јер економски раст успорова због политике једног детета(коју ће изменити, скоро извесно).

За разлику од Африке, Србија нема никакву економску будућност са данашњом демографском сликом, притисак на буџет Србије са оваквом демографијом је неиздржив. Сада ћеш ти да поменеш незапосленост а ја да ти одговорим одмах, да је више младих људи више би се улагало овде и имали би код инвеститора значајно бољу позицију. То је само један пример.

[adam]

au jebote. zar je toliko komplikovano ukapirati da u siromasnim sredinama sa visokom smrtnoscu dece imamo visok natalitet a u sredinama gde je smrtonst minimalna, ljudi mogu priustiti da imaju jedno ili dva deteta. odrzanje vrste kao takvo.

 

naravno, po smanjenju smrtnost dece, treba da prodje neko vreme da se populacija na to navikne, sto se i desava u razvijenim sredinama slabije razvijenih podrucja.

 

na kraju - koliko je komplikovano usvojiti stav da je jedno ili dvoje dece ok, taman toliko je komplikovano usvojiti stav da treba radjati najmanje petoro, recimo, u japanu. eto, recimo, ti dagmar zivis u razvijenoj zemlji u kojoj populacija rapidno stari i drustveno je neodgovorno da ne odgajis najmanje troje, cetvoro. ne moraju svi da imaju ipad, dovoljno je da budu cisti, siti i voljeni. za toliko ces naci. 

[Hella]

Svi ljudi na svetu imaju pravo da za sebe traže nešto bolje i još bolje od boljeg, pa tako i izbeglice.

izgleda da baš i nemaju

 

Nakon što je Srbija okarakterisana kao bezbedna država porekla, izgledi da njeni građani u Nemačkoj i državama EU dobiju azil je gotovo nemoguća, poručio je danas ambasador te zemje u Beogradu Aksel Ditman.

 

Predstavljajući projekat "Osnaživanje mladih romskih porodica radi smanjivanja traženja azila" koji sprovodi ADRA Srbija u saradnji sa ADRA Nemačke uz podršku Ministarstva spoljnih poslova Nemačke, Ditman je objasnio da je stopa dodele azila građanima Srbije oko 0,2 odsto, što je minimalno.

Podsetio je da je Nemačka novim propisima ubrzala procedure rešavanja molbi za dobijanje azila, te da je planirano da u budućnosti podnosioci zahteva budu smešteni u jedan prihvatni centar, gde će taj proces biti dodatno ubrzan povećanjem broja službenika, a sve to će skratiti boravak tražilaca azila.

Nemačka namerava i smanjenje finansijke podrške podnosiocima molbe za dobijanje azila i pomoć u svim drugim neophodnim stvarima, rekao je Ditman i dodao da novi zakonski propisi predviđaju i da osobe, kojima je odbijen zahtev za azil, dobijaju zabranu za ulazak u Nemačku na duži vremenski period.

Zbog toga je, kaže, veoma bitno da se poboljšaju uslovi života Roma u Srbiji. Nemačka je, rekao je Ditman, svesna izazova sa kojima se suočava romska zajednica u Srbiji i upravo zado podržava napore srpske vlade, ali i nevladinih organizacija koje rade što je u njihovoj moći da pobojšaju život pripadnicima romske populacije.

Ministarstvo inostranih poslova Nemačke projekat ADRA podržava sa 50.000 evra, napomenuo je Ditman i dodao da taj projekat ima i za cilj da olakša reintegraciju Roma koji treba da se vrate zbog odbijanja zahteva za dobijanje azila.

Inače, cilj projekta je da pomogne Romima da izađu iz siromaštva putem ekonomskog osnaživanja i stručnog usavršavanja.

Pretpostavka je da će oni, koji dobiju šansu za zapošljavanje i zaradu za sebe i svoju porodicu, odustati od putovanja u zapadne zemlje radi traženja azila.

Izvršni direktor ADRA Srbije Igor MItrović istakao je da tema integracije i osnaživanja mlade romske populacije nije nova u Srbiji, ali da ovaj petomesečni projekat, koji je počeo u junu i završava se u oktobru, predstavlja testiranje jednog jednostavnog modela.

Na projektu radi 32 mladih odabranih mladih ljudi čiji rezultati ohrabruju.

"Kada se udruže raznovrsni partneri kojima je iskrneo stalo na dobrobiti mladih Roma, kada radimo na dobrom iskustvu, pre svega na ljudskim vezama, nemoguće je da dodje do neuspeha", poručio je Mitrović.

Rukovodilac projekta Danilo Rakić je ukazao da je broj tražilaca azila iz Sbrije veliki i skoro se svi odbijaju kao neosnovani, a najveći broj podnosilaca dolazi iz romske populacije, koja spada među najugorženije grupe stanovništva u Srbiji.

"Sve mere koje se tiču poboljšanja položaja Roma su na dugom štapu, ali je to jedino dugoročno rešenje", uveren je on.

Projektni koordinator ADRA Nemačke Hana Mučler ističe da je u aktuelnoj izbegličkoj krizi položaj Roma postao sve važniji.

Tako je kroz projekat planirnao i deljenje letaka čije su ključne poruke, na srpskom i romskom, poruke da ekonomski problemi, siromaštvo nisu osnov za sticanje azila, da se građani najviše odbijaju po ubrzanoj proceduri, i da se izlažu opasnosti da budu žrtve trgovine ljudima i prevare.

Korisnici projekta, prema Rakiću, su mladi Romi do 30 godina, koji žive u dva romska naselja u Zemunu, kao i dve ustanove, koji prolaze obuku za stručno usavršavanje, a na kraju projekta je predviđeno da dobiju grant za nabavku sredstava za rad.

[Prospero]

Ucena

 

 

Romanian Prime Minister Victor Ponta said that his country will request admission to the EU’s Schengen borderless area if mandatory quotas to accept refugees are decided by the Union.

 

For many years now, Romania has fulfilled all the criteria required to join Schengen, but has been prevented by older member states that link its accession to progress in fighting corruption and improving the country’s law-enforcement system.

 

Like Bulgaria, Romania was admitted to the EU in 2007 on the condition that a so-called “Mechanism of Cooperation and Verification” set up by the European Commission monitors its progress until deficiencies are removed (see background).

 

“Solidarity means both rights and obligations, so if they want us to have the same obligations, they have to give us the same rights,” Ponta told reporters in Bucharest yesterday (7 September). “Romania has suffered an injustice over the Schengen issue. The countries that are now asking for our solidarity are the same countries that keep postponing our Schengen entry.” 

 

Commission President Jean-Claude Juncker is to unveil an ambitious plan on Wednesday (9 September) in response to the refugee crisis overwhelming Europe. 160,000 refugees are expected to be relocated from Italy, Greece and Hungary.

 

A Reuters report disclosed that Romania will be asked to accept 6,351 of them, while Germany will take in more than 40,000 and France 30,000.

 

Romania can accommodate as many as 1,500 refugees in existing facilities, Ponta said.

 

Bulgaria is in a similar situation to Romania with respect to Schengen. Bulgarian newspapers report that Ponta has spoken on the phone with Prime Minister Boyko Borissov, and that the issue discussed was the refugee crisis.

 

The Bulgarian government press service rejected allegations that the refugee crisis has been linked to the two countries’ admission to Schengen.

[Dagmar]

au jebote. zar je toliko komplikovano ukapirati da u siromasnim sredinama sa visokom smrtnoscu dece imamo visok natalitet a u sredinama gde je smrtonst minimalna, ljudi mogu priustiti da imaju jedno ili dva deteta. odrzanje vrste kao takvo.

 

naravno, po smanjenju smrtnost dece, treba da prodje neko vreme da se populacija na to navikne, sto se i desava u razvijenim sredinama slabije razvijenih podrucja.

 

Pa to prosto nije tacno, da samo smrtnost dece i siromastvo diktiraju takve trendove, porast populacije bi na bliskom istoku i u Srbiji bio mnogo uporediviji. Nije tacno da su u Srbiji odmah stali sa decom cim su ukapirali da su stigli antibiotici, a da negde drugde treba preko 70 godina i da im to jos nje doprlo do svesti i da prosto ne primecuju da se ne umire ko u XIXom veku i da im se stanovnistvo duplira svakih 20 godina.

 

 

na kraju - koliko je komplikovano usvojiti stav da je jedno ili dvoje dece ok, taman toliko je komplikovano usvojiti stav da treba radjati najmanje petoro, recimo, u japanu. eto, recimo, ti dagmar zivis u razvijenoj zemlji u kojoj populacija rapidno stari i drustveno je neodgovorno da ne odgajis najmanje troje, cetvoro. ne moraju svi da imaju ipad, dovoljno je da budu cisti, siti i voljeni. za toliko ces naci.

 

 

 

Izvini, ali to takodje prosto nije tacno, jednosoban stan je oko 1000 evra, dvosoban oko 1200, tu je i uplata obaveznog zdravstvenog, a jaka neto plata cak malo iznadprosecna na zapadu tacno 2000. Pritom zene u firmi (konkretno ovoj kojoj ja radim) vec posle drugog upadaju u kolaps na poslu, i pored pomoci baba i deda oni ne mogu da pokriju svaku bolesljikavost dece i uzimaju se slobodni dani tim povodom, a produktivnost nam prate i ti brojevi mnogo lose izgledaju kad stigne to drugo dete. Ako muz radi, kolaps je jer za to bolesno dete moraju da se uzimaju dani svaki cas pa se upada u pretnju otkazom, ako muz ne radi, tu nestaje problem cuvanja bolesne dece ali sa troje cetvoro dece imas cetvoro ili petoro ljudi da izdrzavas sa manje od hiljadu evra za hranu, oblacenje, zdravstvo, prevoz do posla ako treba, i jos ostale troskove. Volela bih makar u teoriji da vidim racunicu kako se prosecnom platom u jacoj evropskoj zemlji pokriva cistost, sitost i voljenje za tih najmanje troje cetvoro. Naravno za bankare i profesore je racunica drugacija jer zaradjuju bolje, ali oni cesto i imaju vise dece od prosecnih radnika.

[braca]

Na tu temu obavezno odgledati... 

[mlatko]

Ludilo, Orban ce jos angazovati migrante da sami podizu zid sa srpske strane granice... Kaze zasad se sporo i lose gradi. Platice ih preko Paypala kad odrade posao

Edited September 8, 2015 by mlatko

[ObiW]

Orban je evropski Donald Trump.  

[pacey defender]

Orban je evropski Donald Trump.  

da, uz razliku da se nalazi na vlasti.

[Frank Pembleton]

Ako možete pigledajte ponovo prilog i uključenje Sanje Ignjatović Eker na vestima b92 . Jbte biće ozbilnih sranja vreme se pogoršava i svi su sve nervozniji...

 

 

poslato sa WC šolje by BVK

[Pontijak]

Bogati Ujedinjeni Arapski Emirati nisu uobičajena stanica za sirijske izbeglice. Ipak, upravo je tu došao mladi Tarik na svom putu ka Švedskoj, plaćajući pritom daleko više u odnosu na druge migrante.

Uz pomoć krijumčara ljudi koji rade na području Bliskog istoka i Evrope, ovaj 26-godišnjak stigao je od Dubaija do Švedske za samo tri nedelje i u relativno komfornim uslovima.

Migranti obično plaćaju oko 700 evra za prelazak mora do Evrope, a za taj novac dobijaju mesto na prepunim i uglavnom nepouzdanim brodićima krijumčara. Međutim, Tarikov “paket” koštao je ukupno 7.000 evra, koje je dobio od porodice u Damasku. Za taj novac, dobio je lažne dokumente, ali i relativno bezbedan put, za razliku od 2.500 ljudi koliko je do sada poginulo pokušavajući da pređe more od Severne Afrike do Italije ili od Turske do grčkih ostrva.

Centralni Damask izbegao je najgore sukobe u Sirijskom ratu, ali mladi ljudi i dalje strahuju od regrutacije. Čak i u slučaju da ne moraju da ratuju, preostaje im da se bore za život u razorenoj državi sa gotovo nepostojećom privredom.

“Mogao sam da biram između toga da živim od džeparca koji mi daju roditelji ili da rizikujem, nadajući se da ću prelaskom mora dobiti šansu za bolji život”, kaže Tarik, koji nije želeo da otkrije svoje prezime.

Tokom 18 meseci, ovaj apsolvent studija marketinga pretraživao je sajtove i išao na bezbroj razgovora za posao, ali bez uspeha. Zatim je odlučio da ode u Emirate na biznis vizu 2012. na samom početku sirijskog konflikta. Bio je samo jedan od više hiljada pripadnika njegovog naroda koji je došao kod rođaka, državljana Emirata.

Međutim, firma u kojoj je kratko radio je propala, kao i njegovi pokušaji da nađe novo radno mesto u Libanu i Alžiru. Tako je ponovo počeo da razmišlja o Evropi.

Prošle godine je prelomio i pridružio se mnoštvu ljudi koji se nadaju da će naći utočište u Evropskoj uniji. Ipak, mali broj njih ima priliku da do nje dođe onako kako je to učinio Tarik.

Pošto porodica nije uspela da ga odgovori od putovanja, odlučili su da mu pokriju troškove do Švedske koju, kako kaže, migranti smatraju “destinacijom iz snova”. Za početak su mu dali 3.000 evra.

“Otkrili smo da ako platimo malo više, može putovati u uslovima od ‘pet zvezdica’”, kaže njegova majka Rema, koja je ostala na Bliskom istoku. “Želeli smo da budemo sigurni da mu ni dlaka s glave neće faliti”.

Tarikovo putovanje iz Dubaija počelo je letom za Tursku, koji Sirijci mogu posetiti uz vrlo malo birokratskih problema. U Istanbulu su mu sunarodnici pomogli da stupi u kontakt s krijumčarima.

Posle nedelju dana provedenih u lokalnom hotelu, Tarik je odleteo u obalski grad Izmir, gde se ukrcao u mali, ali udoban brod na kratko putovanje do grčkog ostrva Rodos. Većina migranata ovu razdaljinu prelazi na pretrpanim čamcima na naduvavanje koji lako potonu. Međutim, Tarikovom mnogo otpornijem brodu sa malim brojem putnika nije pretila takva opasnost. Njegova glavna briga bila je da će ga zaustaviti grčka obalska straža, ali se to srećom nije desilo.

Prateći instrukcije krijumčara, uzeo je taksi do najbliže policijske stanice i registrovao se kao izbeglica. Tu je zadržan i dobio je sklonište na dva dana, nakon čega je pušten pod uslovom da ne napušta ostrvo.

Ne obazirući se na to, Tarik je ponovo pronašao krijumčare, koji su mu organizovali putovanje do Atine. Za još 4.000 evra, koliko su mu roditelji poslali u Atinu, dobio je lažni francuski pasoš i slovačku ličnu kartu koji su mu omogućili da se ukrca na let za Francusku.

Kada je tamo stigao, bez ikakvih problema je došao do Švedske uz rutinske provere na granicama.

Švedska ima dugu tradiciju prihvatanja izbeglica. Papirologija je minimalna, a pridošlice se podvrgavaju lekarskim pregledima pre nego što im se dodele privremeni smeštaji. Tarik je jedan od 81.000 ljudi koji su u toj zemlji tokom prošle godine zatražili azil.

Nakon mirne noći u svojoj novoj kući u Bolidenu, Tarik je podneo zahtev za stalno boravište.

“Nakon nekoliko godina moći ću da se vratim na Bliski istok zahvaljujući švedskom pasošu”, rekao je on.

 

 

[Krošek]

zanimljiv ekstreman primer

na svedskoj je sta ce s njim ali ja bih tog vecitog studenta deportovao u siriju...kad se rat zavrsi po mogucnosti

[ObiW]

A ostale izbegle Sirijce? Sta bi sa njima radio kad se rat zavrsi?

[Pontijak]

zanimljiv ekstreman primer

na svedskoj je sta ce s njim ali ja bih tog vecitog studenta deportovao u siriju...kad se rat zavrsi po mogucnosti

 

zasto ekstreman primer? uostalom, tako su odlazili u beli svet ljudi iz beograda pocetkom 90ih, zar im to treba zameriti? zar treba zameriti tariku iz damaska sto je pripadnik tamosnje srednje klase i sto je otisao odatle iako je rat malcice dalje od centralnih delova damaska kao sto je pre cetvrt veka rat bio malcice dalje od beograda? znaci li to da bi ti deportovao i sve nekadasnje studente koji su emigrirali iz beograda u periodu 1991-1999 jer se rat ovde zavrsio pre 16 godina? sreca i tarikova i svih ostalih sto kraljevina svedska nece tebe pitati za misljenje

Edited September 8, 2015 by Pontijak

[Djuro]

drugar sa Kosova se nije pojavio prekjuce na uobicajenom nedeljnom basketu. pitam mu brata gde je, da nije bolestan?

kaze da nije ali ne moze da prica o tome, tu pred svima.

 

danas me zvao i kaze da mu je braca nabavio lazne sirijske papire i zapalio prosle nedelje za Austriju. Sad je vec u Nemackoj, u nekom azilu, sa zenom i troje dece.

i ranije je pokusavao da ode preko ali nije uspeo.

e sad, sta njega ceka kao "sirijskog izbeglicu" i zasto se odlucio na taj korak - ja stvarno nisam u stanju da razumem.