DPjevi

[MocaVukotic]

Caravaggio je ispao sjajan izbor, kao implicitna kritika tradicije domaćeg filma...

to je nebitan italijanski tv film, koji je nama važan jer je zbog njega izgrađen ovaj "rimski" grad u avali (dakle, prvobitno firenca, pa prerađeno u rim), a storaro je tu upao isključivo zbog toga što se loži na karavađa, pa mu nije bilo bitno ni gde dolazi, ni sa kim radi. da nje karavađo u pitanju, ladio bi jaja negde po amerikama. čista sreća.

[Ajant23]

Da, a priča od direktorima fotografije je počela tako što je Vasudeva hvalio forografiju u filmu Bound for Glory, za koju sam ti svojevremeno na topicu o Američkim sedamdesetim rekao nešto tipa fotografija od koje zastaje dah, ali se oseća da je vreme pravih sedamdesetih prošlo. Ona naša prepiska koja se završila tvojom konstatacijom o tome da sam odviše renesansni čovek za tebe, a Caravaggio simboliše zanimljiv prelaz prema baroku, i uopšte ta dekorativna moralnost svetlosti, njen upliv kao spoljne vrednosti, slično kao oslanjanje na ideje moralnih komentara na kojima se gradi trasirani diskurs, stilizovana kritika društva kao i kreacija koja se gradi na uhodanim i školovanim političkim i društvenim kategorijama.

 

Drugim rečima, Caravaggio između ostalog simboliše kraj pravih američkih sedamdesetih i prelazak na dekorativnu baroknu svetlost kojom odiše i Šrederova suverzija film noira i sve ono što trijumfuje sa Novim Holivudom, ali i nažalost dominantnu tradiciju domaćeg filma bilo da je pretežno kvaziklasicistička (više u hrvatskoj) ili polemički diskurzivna (više u Srbiji), sve je to trasirana i školovana kritika i kreacija.

 

Naravno, on simboliše i kraj sjajnog perioda evropskog filma, koji se ogleda u Poslednjem tangu u Parizu i klicu Novog Holivuda, koja se nagoveštava sa Kumom. Prvo je radio Storaro, drugo je radio Willis koga je Storaro nasledio kod Coppole.

 

Onako...

[John Coltrane]

ima na youtube ovaj novi film o nirvani, odn. kurt cobainu: 'montage of heck' ako nekoga zanima. ovo je prvi film koji sam pogledao, a ima veze sa nirvanom. ne znam kakvi su ostali filmovi koji se ticu ovog benda, ovaj je usko povezan sa odrastanjem kurt cobaina. prilicno je tuzan i nedvosmisleno prikazuje uzrok, primarni uzrok njegove nesrece. sve ostalo sto se desavalo u njegovom zivotu vezano za nirvanu, drogu, courtney love, potpisivanje za major label, kao da ga je jos vise seckalo na komade.

Hvala za ovo, nisam ni cuo do sad za tako nesto. Btw i ja sam citao knjigu kad je prevedena, stvarno tezina na kvadrat, secam se da sam par puta prekidao i ostavljao, odisala je nekom mukom. Ima i onaj detalj kad je kao klinac na pecanju izvukao pistolj iz reke/jezera.

[MocaVukotic]

Da, a priča od direktorima fotografije je počela tako što je Vasudeva hvalio forografiju u filmu Bound for Glory, za koju sam ti svojevremeno na topicu o Američkim sedamdesetim rekao nešto tipa fotografija od koje zastaje dah, ali se oseća da je vreme pravih sedamdesetih prošlo. Ona naša prepiska koja se završila tvojom konstatacijom o tome da sam odviše renesansni čovek za tebe, a Caravaggio simboliše zanimljiv prelaz prema baroku, i uopšte ta dekorativna moralnost svetlosti, njen upliv kao spoljne vrednosti, slično kao oslanjanje na ideje moralnih komentara na kojima se gradi trasirani diskurs, stilizovana kritika društva kao i kreacija koja se gradi na uhodanim i školovanim političkim i društvenim kategorijama.

 

Drugim rečima, Caravaggio između ostalog simboliše kraj pravih američkih sedamdesetih i prelazak na dekorativnu baroknu svetlost kojom odiše i Šrederova suverzija film noira i sve ono što trijumfuje sa Novim Holivudom, ali i nažalost dominantnu tradiciju domaćeg filma bilo da je pretežno kvaziklasicistička (više u hrvatskoj) ili polemički diskurzivna (više u Srbiji), sve je to trasirana i školovana kritika i kreacija.

 

Naravno, on simboliše i kraj sjajnog perioda evropskog filma, koji se ogleda u Poslednjem tangu u Parizu i klicu Novog Holivuda, koja se nagoveštava sa Kumom. Prvo je radio Storaro, drugo je radio Willis koga je Storaro nasledio kod Coppole.

 

Onako...

da, pričali smo već o tome, ja potpisujem i bez gledanja da haskell wexler ne može da omaši. čedo novog holivuda. naravno, učio je od starih b/w majstora, a ladno čovek sve vreme želi da bude reditelj, pri tom je verovatno najveće d.p. ime koje je izbacio novi holivud, što se amera tiče makar. i onda kad režira, zove vernu fields da mu montira, još jedno čedo novog holivuda. pomenuo si caravaggia kao simbol kraja pravih 70-ih, a ako se dobro sećam to je pojava filma "jaws" 1975. ja bih to, u tom smislu kako izgleda fotografija, pomerio godinu dana ranije, to jest na the godfather pt. II. razlog je sasvim prost i nimalo simboličan, zapravo je vrlo praktičan. jer, kum 2 je poslednji film ikada snimljen u starom technicoloru, koji je u međuvremenu postao preskup i "prespor". pa u stvari to je tačno ta linija razdvajanja, kum 2 - ajkula.

a ono o renesansnom čoveku, to i dalje stoji....

[kobni zelaya]

Ma, The Duke of Burgundy je smeće od filma i tipičan primer kako britanski hipsteri jašu na grbači odličnim fotografima. Iako je fotografija u tom filmu i sama prešla na rub kiča i konceptualnog egzibicionizma.

 

U tom filmu je i loš reditelj zahvalan poslodavac fotografu da skrene pažnju na sebe. Nažalost, daleko je to od vremena kada je Nicholas Roeg kidnapovao vizuelni identitet Truffautu u Fahrenheit 451 i nametnuo sebe preko reditelja na najbolji mogući način.

 

Kao u The Duke of Burgundy, koliko loš film toliko je i zahvalan za fotografa, tako i uglavnom reditelji Splat packa serviraju sebi katastrofalne scenarije da bi na njima maksimalno dali priliku sebi kao rediteljima da se ističu...

 

O manama The Duke of Burgundy i uopšte Stricklandovih filmova se može govoriti, ali ne u svetlu takvih opštih mesta kao "britanski hipsteri" i "konceptualni egzibicionizam". Zbunjuje međutim što ti zameraš fotografiji da je "prešla na rub kiča" (valjda došla do ruba, ili prešla rub, ne znam) u filmu koji rekonstruiše stil i atmosferu evropskih erotskih filmova sedamdesetih?! Tu mudrost ću morati da ti zapamtim....

[MocaVukotic]

ovo za roega i truffauta stoji postojano kao klisurina.

[Ajant23]

da, pričali smo već o tome, ja potpisujem i bez gledanja da haskell wexler ne može da omaši. čedo novog holivuda. naravno, učio je od starih b/w majstora, a ladno čovek sve vreme želi da bude reditelj, pri tom je verovatno najveće d.p. ime koje je izbacio novi holivud, što se amera tiče makar. i onda kad režira, zove vernu fields da mu montira, još jedno čedo novog holivuda. pomenuo si caravaggia kao simbol kraja pravih 70-ih, a ako se dobro sećam to je pojava filma "jaws" 1975. ja bih to, u tom smislu kako izgleda fotografija, pomerio godinu dana ranije, to jest na the godfather pt. II. razlog je sasvim prost i nimalo simboličan, zapravo je vrlo praktičan. jer, kum 2 je poslednji film ikada snimljen u starom technicoloru, koji je u međuvremenu postao preskup i "prespor". pa u stvari to je tačno ta linija razdvajanja, kum 2 - ajkula.

a ono o renesansnom čoveku, to i dalje stoji....

 

Mislio sam metaforično na Caravaggia, i malo se igrao objašnjavajući repliku.

 

Jaws je samo zastava kraja, pravi kraj je Taksista. A, tu se mnogo više krije metafora o Caravaggiu preko Paula Schradera i film noira...

 

O manama The Duke of Burgundy i uopšte Stricklandovih filmova se može govoriti, ali ne u svetlu takvih opštih mesta kao "britanski hipsteri" i "konceptualni egzibicionizam". Zbunjuje međutim što ti zameraš fotografiji da je "prešla na rub kiča" (valjda došla do ruba, ili prešla rub, ne znam) u filmu koji rekonstruiše stil i atmosferu evropskih erotskih filmova sedamdesetih?! Tu mudrost ću morati da ti zapamtim....

 

Preći na rub u kome ti vidiš samo dve opcije znači preći u sfere tvojih "kritičkih" promišljanja. Kada do toga dođe, ionako je svejedno da li je nešto kič ili nije...

 

Kojih bre pornića, naprotiv, više izgled britanskih filmova u boji iz šezdesetih i početka sedamdesetih. Bilo da su ih radili domaći ili strani reditelji. Čak me je podsetio na Wylerovog The Collectora. Ako pod pornićima vidiš da je fotografiju ovom filmu radio snimatelj Diplomca ili Poslednje bioskopske predstave, filma koji bi bio gotovo savršen da nije one odurne epizode sa sveštenikovim sinom i pedofilijom.

 

Kada smo kod pedofilije, Roger Fellous, direktor fotografije Dnevnika jedne sobarice, filma u kome postoji motiv silovanja deteta, jeste radio fotografiju nekim od najboljih evropskih pornića sedamdesetih, ali je rođen u Parizu i slabo se vidi u tom tvom hipsterskom smeću...

[MocaVukotic]

Mislio sam metaforično na Caravaggia, i malo se igrao objašnjavajući repliku.

 

Jaws je samo zastava kraja, pravi kraj je Taksista. A, tu se mnogo više krije metafora o Caravaggiu preko Paula Schradera i film noira...

 

skontao sam metaforu, samo sam hteo da dodam da je za mene kum 2 taj caravaggio, i metaforički i faktički. da, sad se sećam, jaws je najavio a taxi driver zatvorio. biće da si ti u pravu, jer kad je kum u pitanju, ne mogu da sagledam stvari potpuno objektivno.

 

ako ovde još ima neko ko moderiše, bilo bi dobro ako može da iseče ove DP postove i napravi neki banana split, da ne sjebavamo temu.

[kobni zelaya]

 

 

Preći na rub u kome ti vidiš samo dve opcije znači preći u sfere tvojih "kritičkih" promišljanja. Kada do toga dođe, ionako je svejedno da li je nešto kič ili nije...

 

Kojih bre pornića, naprotiv, više izgled britanskih filmova u boji iz šezdesetih i početka sedamdesetih. Bilo da su ih radili domaći ili strani reditelji. Čak me je podsetio na Wylerovog The Collectora. Ako pod pornićima vidiš da je fotografiju ovom filmu radio snimatelj Diplomca ili Poslednje bioskopske predstave, filma koji bi bio gotovo savršen da nije one odurne epizode sa sveštenikovim sinom i pedofilijom.

 

Kada smo kod pedofilije, Roger Fellous, direktor fotografije Dnevnika jedne sobarice, filma u kome postoji motiv silovanja deteta, jeste radio fotografiju nekim od najboljih evropskih pornića sedamdesetih, ali je rođen u Parizu i slabo se vidi u tom tvom hipsterskom smeću...

 

 

Ima jedna izreka drevnih Kineza - ako već nisi razumeo film, onda pročitaj intervju s rediteljem.

 

Is The Duke of Burgundy’s relationship to Seventies European erotica—the films of Jess Franco especially—the same as Berberian Sound Studio’s relationship to giallos? There’s clearly something more personal going on—Evelyn being a director surrogate who creates these perfectible rituals with role-playing, scripts, costumes, décor, and performance demands?

Absolutely, yeah. That was one of the great joys of doing it. The beauty of sadomasochism is that it provides this theatrical arena, not only to explore power dynamics in any relationship, but also power dynamics between directors and actors. I liked the parallel between Evelyn’s script and my script, the marking tape she puts on the floor, and Cynthia’s fear of getting her performance wrong—not just through forgetting a line but if the nuance is not there, if her conviction is not enough. There was a scene, which was cut out for other reasons, where Evelyn said: “What’s your problem? Most people would be happy to be spoiled and have their feet rubbed?” But what she doesn’t see is the psychological pressure she puts on Cynthia to perform and be something she’s not by dressing up and so on. What if she’s no good at tying knots?

Ovo sa pedofilijom ne bih komentarisao, to je već suviše jadno i za pdf politika, a kamoli ovde.

[Ajant23]

Pa, prešao si na rub kiča, dakle na svoje priče o temama i uviđanju izbora koji više nemaju veze ni sa čim. Šta me zabole za intervju sa rediteljem. Što ga nije stavio u svoj film, ako mu je toliko bitan.

 

Priča o pedofiliji je motiv Dnevnika jedne sobarice, a isuviše je jadan motiv za sjajnu Poslednju bioskopsku predstavu, nažalost pisac te knjige je dobio Oskara za slab scenario za Broadback Mountain, koji deluje kao osrednja dramatizacija nikad napisanog romana, mnogo godina kasnije.

 

Pedofilija je jeftin motiv i u Dnevniku jedne sobarice. Ipak, fotograf ovoga filma je snimao neke od najboljih pornića sedamdesetih i u njima su glumili isključivo punoletni glumci, i filmovi su zaista imali veze sa seksom...

[kobni zelaya]

I kakve to veze ima s The Duke of Burgundy?

 

A inače, to o čemu Strickland priča i jeste u filmu, samo ti to nisi provalio (mada zbog ovog s pedofilijom sad počinjem da sumnjam da si ga uopšte i gledao).

[ultra plasticni]

Zana Moro glumi sigurno punoletnu zenu. U jednoj sceni cak priznaje da ima pecurke izmedju nogu.

 

A kad smo vec kod njenih nogu, one poluduboke kozne cizmice su za drkanje na suvo

[Ajant23]

Nema to veze sa Žanom Moro, već sa odurnim motivom sa kojim se završava film...

 

I kakve to veze ima s The Duke of Burgundy?

 

A inače, to o čemu Strickland priča i jeste u filmu, samo ti to nisi provalio (mada zbog ovog s pedofilijom sad počinjem da sumnjam da si ga uopšte i gledao).

 

Fotografija filma The Duke of Burgundy, koji nema veze sa pornićima, ni sama nema nikakve posebne veze sa fotografijom pornića.

 

Zabole me šta Strickland priča. Film sam nažalost gledao i bezveze je.

 

Ali, kao što već rekoh, prešao si na rub tih svojih izbora, intencija reditelja, intervjua, važnih komentara, nebuloznih tematizacija i tako dalje... Jednom rečju, svejedno je na tom rubu sa koje strane ponora se nalaziš, kada si ti davno razrešio problem svakog ponora i ostalih dubina...

Edited June 14, 2015 by Ajant23

[kobni zelaya]

I dalje nisam čuo kakve veze pedofilija ima s The Duke of Burgundy?

[Ajant23]

Nema, isto kao što ni fotografija filma nema veze sa pornićima.

 

Naravno, zbunilo te je to što sklon tematskom razmišljanju po kategorijama, sada preturaš po subverzijama tuđih postova i filmova da se uklopiš, i to je prirodno...