Visokoškolsko obrazovanje na budžetu ili ne

[MancMellow]

1. kako to, majke ti? :D Tako što će jednom godišnje gomila privatnika na osnovu svojih potreba prijavljivati svoje potrebe NSZ-u, pa se na bazi toga recimo pravila trogodišnja projekcija potrebnih kadrova, sa dozvoljenim odstupanjem od 10%? Koliko je tu uplitanje države?

 

2. za mene pre svega postoji interes pojedinca da sebi obezbedi adekvatnu ličnu egzistenciju kroz rad za koji se je školovao, i od toga polazim. sekundarni interes mi je racionalni utrošak jedva dostupnih sredstava, ne želim da potpomažem zapadnoevropske privrede i zauzvrat dobijam 1 doznaku, jer po n-ti put da to valja mnogi bi se narod ovoga sveta toga držao. I ja ceo proces gledam tim očima, dakle fokus mi je na rezultatu. Rezultat ne valja, toliko.

 

3. redistribucija druže, to je ono kad porezima zahvataš deo novostvorene vrednosti od njenog titulara i prebacuješ nekom trećem, jer distribuciju vrši tržište. ja nemam problem da nazovem stvari pravim imenom, stvarno. ono za šta se ja zalažem je efikasniji model od postojećeg gledano sa very tiny micro aspekta, a njegovu ideološko-teorijsku apstrakciju sa zadovoljstvom ostavljam tebi.

 

4. way to go - onda ukinimo ikakav režim, pa neka se svako služi svojim pravom da se kreće i da bude kreten.

 

1. Veće nego sada. Simples

 

2. A zašto ne pustiš tih 5,5 miliona pojedinaca da sami odrede šta im je interes? Mislim, ti možeš da pokušaš da ih pridobiješ za to što tvrdiš, ali sumnjam da ćeš uspeti. Fokus ti je na rezultatu - za koga, za tebe lično? To je lepo, ali i njima (večini) je isti fokus. 

 

3. Znam odlično šta se smatra i kako se definiše "redistribucija", ali se ne slažem. Za mene postoji porez, koji je državni novac. I postoji politička volja većine kako će se taj novac trošiti. Šta su izdvajanja za sudove ili policiju, koja je to "redistribucija", kome? "Redistribucija" je samo jedan od aspekata distribucije državnog novca. 

 

4. A pa ne, demokratija nije anarhija :)

[Tribun_Populi]

1. Veće nego sada. Simples

 

2. A zašto ne pustiš tih 5,5 miliona pojedinaca da sami odrede šta im je interes? Mislim, ti možeš da pokušaš da ih pridobiješ za to što tvrdiš, ali sumnjam da ćeš uspeti. Fokus ti je na rezultatu - za koga, za tebe lično? To je lepo, ali i njima (večini) je isti fokus. 

 

3. Znam odlično šta se smatra i kako se definiše "redistribucija", ali se ne slažem. Za mene postoji porez, koji je državni novac. I postoji politička volja većine kako će se taj novac trošiti. Šta su izdvajanja za sudove ili policiju, koja je to "redistribucija", kome? "Redistribucija" je samo jedan od aspekata distribucije državnog novca. 

 

4. A pa ne, demokratija nije anarhija :)

 

1. To pod uslovom da fakulteti/univerziteti koji at this very moment određuju koliko i kojih profila će se upisati godišnje, Vlada koja na to daje saglasnost i KAPK koja izdaje akta o akreditaciji (u kojima je, između ostalog, propisan mogući broj studenata) nisu država. Ako to nije država, onda...

 

2. Ne za mene lično, za sveee™, budući da pričamo o trošenju javnih para i sprovođenju nekih javnih politika. Ako bi ih pustio, onda bi to značilo anuliranje postojećeg sistema i prekid finansiranja ičega, a to je već klasični neoliberalizam.

 

3. Ne postoji ništa takvo kao što je državni novac, država ne proizvodi ništa, to su naši novci u rukama države. I tu opasno kliziš, jerbo si upravo obesmislio koncept predstavničke demokratije. edit: izdvajanje za sudove i policiju je obezbeđenje opšte bezbednosti i pravne sigurnosti građanima. Alternativa tome su privatne vojske kao u SAD i preki sudovi. Dakle, 1 redistribucija.

 

4. A pa daaa, samo što javna preraspodela novca koju braniš kao 1 koncept podrazumeva nekakav plan, znaš, jer kad se vrši bez plana ili sa lošim planom onda su to bačene pare.

Edited May 5, 2015 by Tribun_Populi

[Dagmar]

Možda i nije, samo ima mali problem... nepravilno je raspoređeno. Ne daje rezultate koji bi se logično trebali očekivati.

 

 

 

Ja mislim da daje vanredne rezultate. Njihov posao je da obrazuju, koliko se ja razumem, i oni to i rade, uprosečeno sasvim solidno obrazuju s obzirom na mizerna ulaganja, deca koju oni obrazuju su solidni radnici i na domaćem i na stranom tržištu (a to ti je još jedna potvrda kvaliteta određenih smerova, ako dosta ljudi iz Srbije može da ode negde u zemlje koje imaju de facto bolje obrazovanje, i tamo se zaposle i smatraju za sasvim solidne i kvalifikovane radnike, znači da je kvalitet obrazovanja dobar).

Kako tebi kvalitet obrazovanja našeg visokog školstva nije dobar, a tolikim firmama i domaćim i stranim je dobar???

[Tribun_Populi]

Kako tebi kvalitet obrazovanja našeg visokog školstva nije dobar, a tolikim firmama i domaćim i stranim je dobar???

 

Ko je uopšte govorio o kvalitetu.

 

Ako pričamo o izdvajanjima iz bjudžeta, govorimo o redistribuciji dohotka u smislu koncepta socijalne države radi omogućavanja jednakih šansi. Svrha obrazovanja nije lartpurlartizam, već je primarna svrha zapošljavanje i obezbeđenje sebi & porodici materijalne egzistencije, a sekundarna svrha je i podizanje opšteg nivoa obrazovanosti stanovništva. Obrazovanje bez mogućnosti zapošljavanja promašuje primarnu svrhu, a onda dolazi do odlaska i erozije opšteg nivoa obrazovanosti pa se promašuje i sekundarna svrha. To je loš rezultat, i tu nešto ne valja.

[Utvara]

1. To pod uslovom da fakulteti/univerziteti koji at this very moment određuju koliko i kojih profila će se upisati godišnje, Vlada koja na to daje saglasnost i KAPK koja izdaje akta o akreditaciji (u kojima je, između ostalog, propisan mogući broj studenata) nisu država. Ako to nije država, onda...

 

2. Ne za mene lično, za sveee™, budući da pričamo o trošenju javnih para i sprovođenju nekih javnih politika. Ako bi ih pustio, onda bi to značilo anuliranje postojećeg sistema i prekid finansiranja ičega, a to je već klasični neoliberalizam.

 

3. Ne postoji ništa takvo kao što je državni novac, država ne proizvodi ništa, to su naši novci u rukama države. I tu opasno kliziš, jerbo si upravo obesmislio koncept predstavničke demokratije. edit: izdvajanje za sudove i policiju je obezbeđenje opšte bezbednosti i pravne sigurnosti građanima. Alternativa tome su privatne vojske kao u SAD i preki sudovi. Dakle, 1 redistribucija.

 

4. A pa daaa, samo što javna preraspodela novca koju braniš kao 1 koncept podrazumeva nekakav plan, znaš, jer kad se vrši bez plana ili sa lošim planom onda su to bačene pare.

Naravno da država proizvodi svašta i da državni novac nije naš novac. Ti ko Vučić na Pinku jbt. Ako je to tvoj novac, ti lepo u trezor Narodne banke pa ga uzmi.  

Država svuda na svetu, pa i kod nas proizvodi mnoge proizvode i privređuje, uzima narodne pare i pravi fondove od kojih pravi više para (sovereign wealth investicioni fondovi) itd.

Kod nas recimo ima monopol na telekomunikacije i struju, na sasvim zadovoljavajućem nivou po svetskim standardima, plus se taj novac vraća u budžet.

[Tribun_Populi]

Naravno da država proizvodi svašta i da državni novac nije naš novac. Ti ko Vučić na Pinku jbt. Ako je to tvoj novac, ti lepo u trezor Narodne banke pa ga uzmi.

Država svuda na svetu, pa i kod nas proizvodi mnoge proizvode i privređuje, uzima narodne pare i pravi fondove od kojih pravi više para (sovereign wealth investicioni fondovi) itd.

Kod nas recimo ima monopol na telekomunikacije i struju, na sasvim zadovoljavajućem nivou po svetskim standardima, plus se taj novac vraća u budžet.

 

Okle druže, čime? :D Šta to konkretno proizvodi ministarstvo unutrašnjih poslova? I tvoj i moj novac sa neopredeljenim udelima, znaš, a naši šatro predstavnici u skupštini ga jednom godišnje raspoređuju bjudžetom. To kako par vas ovde vidi državu, pa Vučić bi vas u skute ljubio, ispada da je dovoljno da bilo ko zajaše i da onda državni novac koji država sama stvara troši kako hoće, jer država proizvodi.

 

EPS nije država, Telekom nije država, to su samo preduzeća u svojini države koja posluju po tržišnim pravilima kao i svako drugo.

[Dagmar]

Ko je uopšte govorio o kvalitetu.

 

Ako pričamo o izdvajanjima iz bjudžeta, govorimo o redistribuciji dohotka u smislu koncepta socijalne države radi omogućavanja jednakih šansi. Svrha obrazovanja nije lartpurlartizam, već je primarna svrha zapošljavanje i obezbeđenje sebi & porodici materijalne egzistencije, a sekundarna svrha je i podizanje opšteg nivoa obrazovanosti stanovništva. Obrazovanje bez mogućnosti zapošljavanja promašuje primarnu svrhu, a onda dolazi do odlaska i erozije opšteg nivoa obrazovanosti pa se promašuje i sekundarna svrha. To je loš rezultat, i tu nešto ne valja.

 

 

Ako pogledaš oko sebe primetićeš ipak da se i obrazovani zapošljavaju, da jeste nezaposlenost velika, ali nismo baš ni Čad. Statistika kaže da je oko 25, objektivno 30ak% nezaposlenih, što znači da 70% ima posao. Ne možeš da uzmeš samo 30% a zaboraviš onih 70%, i kažeš kako fakultetski obrazovani nemaju mogućnost zapošljavanja pobogu.

 

Što se odlaska tiče ne bih rekla da erodira opšti nivo obrazovanosti jer je srpska emigracija u proseku neobrazovana, koliko ode procentualno obrazovanih, toliko ode i neobrazovanih (statistika koju sam ti kačila), pa domaći prosek ostaje tu negde.

[MancMellow]

1. To pod uslovom da fakulteti/univerziteti koji at this very moment određuju koliko i kojih profila će se upisati godišnje, Vlada koja na to daje saglasnost i KAPK koja izdaje akta o akreditaciji (u kojima je, između ostalog, propisan mogući broj studenata) nisu država. Ako to nije država, onda...

 

2. Ne za mene lično, za sveee™, budući da pričamo o trošenju javnih para i sprovođenju nekih javnih politika. Ako bi ih pustio, onda bi to značilo anuliranje postojećeg sistema i prekid finansiranja ičega, a to je već klasični neoliberalizam.

 

3. Ne postoji ništa takvo kao što je državni novac, država ne proizvodi ništa, to su naši novci u rukama države. I tu opasno kliziš, jerbo si upravo obesmislio koncept predstavničke demokratije. edit: izdvajanje za sudove i policiju je obezbeđenje opšte bezbednosti i pravne sigurnosti građanima. Alternativa tome su privatne vojske kao u SAD i preki sudovi. Dakle, 1 redistribucija.

 

4. A pa daaa, samo što javna preraspodela novca koju braniš kao 1 koncept podrazumeva nekakav plan, znaš, jer kad se vrši bez plana ili sa lošim planom onda su to bačene pare.

 

1. Naravno. To je sve država. Ali ti bi da malo skrajneš obrazovne institucije iz tog planiranja, a da malo ubaciš privatan kapital, pa tako onda osim što je država uvezana u obrazovanje, uvezao bi je i u poslovanje privatnih firmi (a njih bi uvezao u državu)

 

2. Ako samo pokušaš da definišeš "neoliberalizam" shvatićeš da država tu finansira sve i svašta, a ako se uneseš malo dublje u zemlje koje se "neoliberalne" to ćeš shvatiti još više. Ali to je trol. Nego, opet, lepo je i što ti je fokus na dobrobiti za sve, ali...i meni je fokus na dobrobiti za sve i mislim da dok se dosta stvari ne promeni treba da ostane bar kako je sada. 

 

3. Prvo, nije tačno da država ne proizvodi ništa, jer postoje kompanije koje su u državnom vlasništvu :D ali nema veze to. Opšta bezbednost...kako se do nje dolazi i na osnovu čega se sprovodi i čime se definiše? Zakonom. Zakon je volja građana. Novac je takođe od građana. Ti identifikuješ državu sa državnim aparatom. Država nije ništa drugo do perpetualno institucionalizovano sprovođenje volje nosilaca/nosioca suvereniteta (u slučaju gređanske demokratije - građana).  L'Etat c'est nous (Ok, u monarhijama recimo nije tako, ali naš model nije taj). I u tom smislu - naravno da država proizvodi nešto. Ljudi preko predstavnika raspolažu time što se proizvodi. To je predstavnička demokratija. 

 

4. Naravno. A plan zavisi od tj je rezultanta (odnosno trebalo bi da bude) pojedinačnih interesa, želja, političke volje itd. 

[Tribun_Populi]

 

 

Ne bih da se vraćam na našu prethodnu diskusiju, stoga samo par hintova. U strukturi nezaposlenih 26% je mlađe od 30 godina, a polovina mlađe od 50. Govorimo o najaktivnijoj populaciji, koja treba da nosi i da predstavlja kičmu promena, obzirom da se nalazimo u toj fazi već evo 15 godina a da smo je realno samo površinski dotakli. Suštinski, stub promena nosi nekih 10% najkvalitetnijih. Masovna proizvodnja ubija kvalitet, pri prevelikoj ponudi a maloj tražnji ubija cenu rada i dovodi do toga da kvalitet odlazi tamo gde mu je bolje. Ujedno, loša struktura masovne proizvodnje dovodi do toga da dobar deo proizvedenog nema svog kupca, pa propada i nema povrata uloženog. Tako da, kao što navedoh već, 30-godišnji dipl.ekonomista radi kao menadžer zakivanja, i po Mančovoj i Prosperovoj so fucking what doktrini taj se je ostvario. Erm, nije.

 

Pri tom, govorimo o ljudima, koji sem toga što nešto rade i zarađuju, u ovom sistemu imaju i ulogu nosilaca suverenosti tj. to kako oni razmišljaju se broji na svake četiri godine i apstrahuje u vidu 1 vlasti, koja upravlja društvom.

Edited May 5, 2015 by Tribun_Populi

[radisa]

 Tako da, kao što navedoh već, 30-godišnji dipl.ekonomista radi kao menadžer zakivanja, i po Mančovoj i Prosperovoj so fucking what doktrini taj se je ostvario. Erm, nije.

Da, a da nije studirao i da se odmah zaposlio kao zakivač na traci, onda bi se ostvario?

[Tribun_Populi]

Da, a da nije studirao i da se odmah zaposlio kao zakivač na traci, onda bi se ostvario?

 

Kao zakivač? Svakako.

Misliš da je bolje uložiti u njega 20.000 evra za visoko obrazovanje i omogućiti mu da nađe posao kao zakivač, ili da se odmah posle srednje zaposli kao zakivač?

[Dagmar]

Ne bih da se vraćam na našu prethodnu diskusiju, stoga samo par hintova. U strukturi nezaposlenih 26% je mlađe od 30 godina, a polovina mlađe od 50. Govorimo o najaktivnijoj populaciji, koja treba da nosi i da predstavlja kičmu promena, obzirom da se nalazimo u toj fazi već evo 15 godina a da smo je realno samo površinski dotakli. Suštinski, stub promena nosi nekih 10% najkvalitetnijih. Masovna proizvodnja ubija kvalitet, pri prevelikoj ponudi a maloj tražnji ubija cenu rada i dovodi do toga da kvalitet odlazi tamo gde mu je bolje. Ujedno, loša struktura masovne proizvodnje dovodi do toga da dobar deo proizvedenog nema svog kupca, pa propada i nema povrata uloženog. Tako da, kao što navedoh već, 30-godišnji dipl.ekonomista radi kao menadžer zakivanja, i po Mančovoj i Prosperovoj so fucking what doktrini taj se je ostvario. Erm, nije.

 

Pri tom, govorimo o ljudima, koji sem toga što nešto rade i zarađuju, u ovom sistemu imaju i ulogu nosilaca suverenosti tj. to kako oni razmišljaju se broji na svake četiri godine i apstrahuje u vidu 1 vlasti, koja upravlja društvom.

 

 

Ja na zapadu znam ljude koji imaju 30, nisu završili ekonomiju u BGu nego doktorate na najkvalitetnijim univerztetima, i ne rade nigde. Niko zbog toga neće reći da treba da se ukine budžetsko obrazovanje. Šta znači jedan primer - gledaj statistiku. A cena radnih mesta opada svuda, to je globalni fenomen, i ne možeš očekivati da 9 ljudi odustane od studija nečega da bi onaj jedan što preostane mogao da bira gde da radi i za koje pare.

 

A ovo o 10% najkvalitenijih - pa od tih 10% najkvalitetnijih 9% ti je u Srbiji. Da mogu sami da iznesu promene, izneli bi već do sada. Od tih 10% najkvalitetnijih za promene, većina možda nema ni fakultet. Na fakultet idu oni najkvalitetniji za učenje ili oni najkvalitetniji u ambiciji ili oni najkvalitetniji u tome što su im roditelji rekli da odu na studije. Najkvalitetniji za promene ne podudaraju se nužno sa tim podskupom, što znači da je i čitavih 9.5% najkvalitenijih za promene u Srbiji. Pa najbolje da im tih 0.5% koji nisu tu kvare računicu.

 

Sem toga, kako ti postavljaš stvari, mi u 2015toj još ne bismo ni Turke oterali, jer tek tad nije bilo ljudi sa fakultetom, a polovina živih Srba razbežala se po Austrougarskoj i Crnoj Gori, da ne kažem da je emigracija bila mnogo veća nego danas jer su i uslovi života bili gori a masovna emigracija lakša.

 

A kakva je to sad priča da "masovna proizvodnja" naših fakulteta ubija kvalitet, o čemu pričaš pobogu? Skoro svi ljudi koje ja znam su na fakulettima samo uznapredovali, ne kažem da ne bi više uznapredovali da su studirali oksford, ali svakako su mnogo dobili time što nisu ostali na gimanzijama. Škole po definiciji jesu masovna proizvodnja, skoro sve i svuda, inače ne bi radile. Nemasovna proizvodnja moguća je samo tu i tamo, tipa matematičke kod nas. I proizvode solidan kvalitet, kao što rekoh ako neko posle BU može da se zaposli u nekoj jakoj firmi napolju i bude cenjen radnik, o kakvom ubijanju kvaliteta govoriš?

[radisa]

Kao zakivač? Svakako.

Misliš da je bolje uložiti u njega 20.000 evra za visoko obrazovanje i omogućiti mu da nađe posao kao zakivač, ili da se odmah posle srednje zaposli kao zakivač?

Kao čovek?

 

Mislim da nijedan dinar uložen u nečije obrazovanje nije bačen. Nikada. Obrazovanje je sve što je siromašnom čoveku u Srbiji ostalo od perspektive za boljim životom.

Taj će možda biti menandžer zakivanja 2-3 godine, ali će onda da nađe drugi, traći, peti posao, koji će mu omogućiti da napreduje u životu i struci. Nismo svi doveka ono što nam je posao u datom i prvom trenutku, zar ne? Jbg, meni je prvi posao bio projektovanje telekom kablova. Sad radim nešto što nema blage veze sa tim. Jesam se ja ostvario kao projektant telekom kablova? Nisam, ali sam nastavio dalje, jer mi je obrazovanje to omogućilo.

[Tribun_Populi]

Nisam, ali sam nastavio dalje, jer mi je obrazovanje to omogućilo.

 

Super, samo moraš nekako uzeti u obzir i pojedine objektivne okolnosti u zemlji. Mobilnost radne snage u Srbiji je žestoko slabašna, mladi ljudi imaju opasnu prepreku u vidu potrebnog radnog iskustva jer su poslodavci itekako svesni da naš obrazovni sistem ne pruža praktična znanja za uključivanje u proces rada, već da je potrebno svojevrsno kaljenje. Stoga se dipl.ekonomista koji je po profesiji zakivač zakucava još žešće.

 

Rešenje je life-long learning, večernja škola, kursevi itd. ali to sa visokim obrazovanjem veze nema. To može i posle srednje, ovo prvo svakako ostaju bačene pare. Rekoh već, opšta kultura se u eri interneta može i drugačije steći, a visokoobrazovni programi jesu sve samo ne nešto što se bavi opštom kulturom. Tako da, miss.

 

edit: teško se kao čovek ostvaruje onaj ko se pomučio da stekne diplomu verujući da će time sebi obezbediti kvalitetnije uslove rada i adekvatnu zaradu, pa ga okolnosti u tome demantuju. Takav je više kivan nego ostvaren.

Edited May 5, 2015 by Tribun_Populi

[Dagmar]

Super, samo moraš nekako uzeti u obzir i pojedine objektivne okolnosti u zemlji. Mobilnost radne snage u Srbiji je žestoko slabašna, mladi ljudi imaju opasnu prepreku u vidu potrebnog radnog iskustva jer su poslodavci itekako svesni da naš obrazovni sistem ne pruža praktična znanja za uključivanje u proces rada, već da je potrebno svojevrsno kaljenje. Stoga se dipl.ekonomista koji je po profesiji zakivač zakucava još žešće.

 

Rešenje je life-long learning, večernja škola, kursevi itd. ali to sa visokim obrazovanjem veze nema. To može i posle srednje, ovo prvo svakako ostaju bačene pare. Rekoh već, opšta kultura se u eri interneta može i drugačije steći, a visokoobrazovni programi jesu sve samo ne nešto što se bavi opštom kulturom. Tako da, miss.

 

Ništa se slabije nisam uključila u proces rada od kolega sa zapada koji su imali više prakse, ja sam nadoknadila time što zbog srpskog insistiranja na teoriji nisam svog šefa u inostranstvu pitala što ne bih pH pufera podesila vodom, kako ga je pre par dana pitala nova koleginica sa celim masterom praksovanja, od toga skoro godinu dana u fensi labu u USA. Što se struke tiče, bolje da je to vreme potrošila da nauči bar poneku osnovnu stvar iz svoje struke. Što se karijere tiče, ovo nije nužno problem jer dosta ljudi posle PhDja rade neki consulting i project management koji nemaju nimalo (ili imaju jako malo) veze sa strukom. Tu će joj trebati network koji joj praksa širi.

 

 

Ono što mi je falilo od prakse sam jako brzo nadoknadila zahvaljujući jakoj teorijskoj potkovanosti (mislim da se i praksa na tom nivou bachelor/mastera malo i prehajpuje ovih dana, ona jeste potrebna ali ne da se od studija pravi jedna velika praksa, nego čisto malo da se nauči iz praktičnog rada, i mnogo bitnije, naprave kontakti u firmama koji će ti dati foot in the door u odnosu na kandidate koji su praksu tražili na nekom mestu gde će biti slabo otvorenih pozicija). S druge strane kad preteraš praksu, gde ćeš kasnije da nađeš vremena da odradiš propušteno iz nekih osnovnih teorijskih kurseva?