Laguna, prevođenje i izdanja

[Прслин]

Није баш тако.

 

Превођењем се свакако нешто губи, као и слабијом упућеношћу у епоху или културу или неки други карактеристични аспект настанка/дешавања било ког уметничког дела, али тако је апсолутно сваком књигом, не само са Швејком. Ја сам га читао на хрватскосрпском, читао сам га и у Винаверовом преводу, а читао сам и делове на чешком (мислим да сва три издања још увек имам негде у кући), a пријављујем се и за тај pdf на енглеском, чисто да проверим да ли је Швејк баш толики изузетак.

[notenoughreasonsforclaire]

Да је Швејк Англосаксонцима нечитљив.

И да ако неко буде имао електронску копију Швејка, нека буде друг...

 

Na engleskom?

[namenski]

The Good Soldier Švejk,,,

 

The Fateful Adventures of the Good Soldier Svejk During the World War, mislim da se ovako zove jedan od prevoda na engleski...

 

 

Nisam niti hteo, niti mogao da budem iskljuciv: prevod je nuzan, bolje knjigu procitati ikako neko nikako, ali Svejk spada u knjige koje se prevedene na engleski ili bilo kojo drugo jezicko podrucje van Srednje Evrope citaju samo evidentiranja^tm radi; interesantno je je Svejk na nemackom sasvim prihvatljiv^tm

Valjda je senzibilitet u pitanju, kulturne razlike sigurno, predznanje jos sigurnije, tek citati knjigu koja ne podrazumeva da na staru dobru Austriju ne gledate kao na lepi plavi Dunav ili Majerling, trazi poprilicno toga preko obicnog citanja.

 

NIsam ja osudio engleskog Svejka na necitanje: samo sam iz sve snage preporucio svakom ko moze da ga cita na srpskom/hrvatskom da to ucini radije nego na engleskom.

 

Osim toga, Svejk je srednjoevropska knjiga o vojsci, doduse dovedena do apsurda u jednoj drzavi koja je i sama dovedena do apsurda: da bi se razumela - da se ne ponavljam - treba znati sta je to obavezno sluzenje vojnog roka, na primer.

A da bi se razumelo sta znaci voditi racuna da prilikom kafanskih, Stammtisch, razgovora nije u blizini neki Bretschneider, potrebno je itekako debelo srednje i istocnoevropsko iskustvo, obaska sto, na primer, jedan Bretschneider nije ni secret policeman, ni detective ni bilo koja angloamericka varijanta koja mi sada ne pada na pamet i koje ni jedan prevod, ma koliko dobar bio, tesko da moze da docara bolje i to sa sve fusnotom na pola stranice, od reci kao sto je špicl, itd, itd...

On je nesto sto se mora poznavati iznutra, 1 kulturno nasledje takoreci.

[CerdicLeboeff]

Jednostavno, neke stvari moraju da budu ili Mitteleurope ili joj barem koliko-toliko blize, juzno od recimo Gradiske, ovaj nemacki vic gore, zvucao bi nikako, i sto se postavke i sto se humora tice, akteri na stranu, otprilike, prilicno slobodno prevedeno, nemacki mi malo zardjao:

 

Porucnik i kaplar kod frizera, rame uz rame, gotovo sisanje, na ponudu brice da mu na kosu stavi kolonjsku vodu, porucnik odgovara:

- Hvala, ne, nikako! Ako oseti taj miris, moja zena ce misliti da sam bio u javnoj kuci!

Kaplar: Meni stavite, moja zena ne zna kako mirise u javnoj kuci... (mozda cak i smrdi, umesto mirise, ima ovde ljudi koji bi mozda mogli da ubodu bolja znacenja, vica radi)

Живим јужно од Градишке, али виц ми одлично звучи. Иначе слажем се да Англо-Саксонци тешко могу да се уживе у контекст црно-жуте монархије, али мислим да је то више због културолошког миљеа који игнорише зиц им лебен. Читава европска култура дугује настанак преводиоцима који су се уживљавали у јеврејску и старогрчку књижевност.

У англо-америчкој књижевности, овај аспект преводилачког посла се или занемарује или упропаштава накарадном изведбом.

Edited February 10, 2016 by CerdicLeboeff

[porucnik vasic]

Ја и даље не капирам како то можете са таквом сигурношћу да тврдите. Иначе енглески превод који ја имам је са Ладиним илустрацијама.

[Аврам Гојић]

Ја и даље не капирам како то можете са таквом сигурношћу да тврдите. Иначе енглески превод који ја имам је са Ладиним илустрацијама.

Siguran sam da ima dobrih i znalačkih engleskih prevoda velike slovenske literature ali mislim da uvek treba posezati za kulturno bližim prevodom ako smo u mogućnosti, jednostavno je veće uživanje u čitanju.

[Aleksandar88]

Čitaj bilo kog ruskog pesnika na srpskom i engleskom. Nebo i zemlja.

Edited February 11, 2016 by Aleksandar88

[CerdicLeboeff]

Ја и даље не капирам како то можете са таквом сигурношћу да тврдите. Иначе енглески превод који ја имам је са Ладиним илустрацијама.

Нисам читао Хашека на енглеском, али српски менталитет и српски језик имају далеко више додирних тачака са чешким менталитетом и језиком, доли енглески. Чак и та К унд К монархија, бечки дух, бирократија и милитаризам су оставили дубок траг у нашој култури. Бечки двор је владао над пречанским Србима преко два вијека, над Босном 50 година, (највећи гениј српске књижевности, Андрић, се бавио аустро-угарским миљеом), итд...

Иначе, читање Гогоља на енглеском је било неуспјешна вјежба за одржавање концентрације. Сумњам да су Англосаксонци способнји да проникну у чешки културни миље неголи руски.

[namenski]

Čitaj bilo kog ruskog pesnika na srpskom i engleskom. Nebo i zemlja.

+1

 

Samo, vazi i obrnuto.

 

Нисам читао Хашека на енглеском, али српски менталитет и српски језик имају далеко више додирних тачака са чешким менталитетом и језиком, доли енглески. Чак и та К унд К монархија, бечки дух, бирократија и милитаризам су оставили дубок траг у нашој култури. Бечки двор је владао над пречанским Србима преко два вијека, над Босном 50 година, (највећи гениј српске књижевности, Андрић, се бавио аустро-угарским миљеом), итд...

Иначе, читање Гогоља на енглеском је било неуспјешна вјежба за одржавање концентрације. Сумњам да су Англосаксонци способнји да проникну у чешки културни миље неголи руски.

+1

 

Kad vec malteriramo temu, interesantno je pomenuti Konrada kao pisca kod koga su se aj' da kazem sukobili poljski maternji i engleski, jezik na kome je itekako dobro pisao: neverovatno je (njega koliko znam davno ne prevode na srpski/hrvatski) koliko su stariji preprevodioci bili profesionalniji i postovali, razumeli se u ono sto se moze nazvati duhom jezika.

Citati Konrada na srpskom/hrvatskom ne predstavlja skoro pa nikakav gubitak u odnosu na engleski original, obaska sto kod Konrada nema govora ni u tragovima o prisutnosti poljskih primesa/korena, gluposti kao sto je slovenska dusa da ne pominjemo.

Covek je Englez koliko se to samo moze da bude, jeste da je odrastao i vaspitan u kosmopolitskom (sa sve rusko-poljskim iskustvom  ) i visejezicnom okruzenju, ali citati ga ne stvara ni jednu od dilema/nedoumica o kojima ovde pricamo.

Edited February 11, 2016 by namenski

[quentin]

Ne shvatam zašto čitati Hašeka ili rusku poeziju na engleskom, ako su dostupni prevodi na srpski. 

 

Mislim da je vrlo pretenciozno ocjenjivati prevod neke knjige sa češkog na engleski, ili sa ruskog na engleski. Taj prevod nije rađen za nas, nego za nekoga kome je engleski maternji jezik. Čak i kad engleski (ili bilo koji drugi strani jezik) znamo veoma dobro, naš jezički osjećaj je sasvim drugačiji od jezičkog osjećaja izvornog govornika tog jezika.

Edited February 11, 2016 by quentin

[ultra plasticni]

http://documents.tips/embed/valter-benjamin-prevodiocev-zadatak.html

[CerdicLeboeff]

+1

 

Samo, vazi i obrnuto.

 

 

+1

 

Kad vec malteriramo temu, interesantno je pomenuti Konrada kao pisca kod koga su se aj' da kazem sukobili poljski maternji i engleski, jezik na kome je itekako dobro pisao: neverovatno je (njega koliko znam davno ne prevode na srpski/hrvatski) koliko su stariji preprevodioci bili profesionalniji i postovali, razumeli se u ono sto se moze nazvati duhom jezika.

Citati Konrada na srpskom/hrvatskom ne predstavlja skoro pa nikakav gubitak u odnosu na engleski original, obaska sto kod Konrada nema govora ni u tragovima o prisutnosti poljskih primesa/korena, gluposti kao sto je slovenska dusa da ne pominjemo.

Covek je Englez koliko se to samo moze da bude, jeste da je odrastao i vaspitan u kosmopolitskom (sa sve rusko-poljskim iskustvom  ) i visejezicnom okruzenju, ali citati ga ne stvara ni jednu od dilema/nedoumica o kojima ovde pricamo.

Нажалост, нисам читао ништа од њега. Већ пар година сам баталио читање због посла. :(

Мада слажем се да доста зависи од тога колико преводилац влада својим језиком(језиком на који се преводи) и колико осјећа дух оба језика.

[namenski]

Off: neverovatan je kvalitet prevoda sa glavnih svetskih jezika, a koji su radjeni u Jugoslaviji posle WW2, sve do u 70-e: siguran sam da deo objasnjenja lezi u tome sto su vecinu tih prevoda radili ljudi kojima je kultura sredina iz koje su originali poticali bila relativno bliska, a jezik cesto naucen na izvoru.

Prevodioci su u ogromnoj vecini bili ljudi takozvanog gradjanskog porekla, koji su imali i kulturnog i knjizevnog i dobrim delom stvarnog iskustva sa kulturama u kojima su nastala dela koja su prevodili tako da je kvalitet prevoda prosto neverovatan, narocito s obzirom na danasnje standarde.

Od klasika, pa do (tadasnje) moderne, mislim da srpski i hrvatski nemaju boljih prevoda nego sto su prevodi nastali u tom periodu.

[quentin]

Off: neverovatan je kvalitet prevoda sa glavnih svetskih jezika, a koji su radjeni u Jugoslaviji posle WW2, sve do u 70-e: siguran sam da deo objasnjenja lezi u tome sto su vecinu tih prevoda radili ljudi kojima je kultura sredina iz koje su originali poticali bila relativno bliska, a jezik cesto naucen na izvoru.

Prevodioci su u ogromnoj vecini bili ljudi takozvanog gradjanskog porekla, koji su imali i kulturnog i knjizevnog i dobrim delom stvarnog iskustva sa kulturama u kojima su nastala dela koja su prevodili tako da je kvalitet prevoda prosto neverovatan, narocito s obzirom na danasnje standarde.

Od klasika, pa do (tadasnje) moderne, mislim da srpski i hrvatski nemaju boljih prevoda nego sto su prevodi nastali u tom periodu.

Tačno. A razlog je i u tome što je prevodilački posao tada bio cijenjen i solidno plaćen. Prevodilac nije morao da prevodi navrat-nanos, nego je mogao da se posveti knjizi.

Osim toga, izdavači su tada angažovali kvalitetne lektore i redaktore i, uopšte, urednički posao je bivao kvalitetnije odrađen. A sve to doprinosi opštem kvalitetu prevoda.

[porucnik vasic]

Tačno. A razlog je i u tome što je prevodilački posao tada bio cijenjen i solidno plaćen. Prevodilac nije morao da prevodi navrat-nanos, nego je mogao da se posveti knjizi.

Osim toga, izdavači su tada angažovali kvalitetne lektore i redaktore i, uopšte, urednički posao je bivao kvalitetnije odrađen. A sve to doprinosi opštem kvalitetu prevoda.

Тај посао није био нити цењен нити плаћен, него другог није било. Гомила света је била без права на рад, па се сналазила као је могла. А одлично су се сналазили у страним језицима познавали културу. 

Значи, ово око Швејка смо провалили да немамо никаквих података већ идемо на осећај. Поставља се питање онда како Мураками може да се чита на српском, или Хаику Сага, Махабхарата...Читао сам преводе Руса ових скорашњих на енглески који су су знатно бољи од српских верзија.