Laguna, prevođenje i izdanja

[Sestre Bronte]

bedak. a koliko ste puta probali, jeste sa agencijama ili frilenserima, na šta su im ličili kurikulumi, prethodni klijenti i cene? ne pokušavam da te nahvatam na samistekrivi, pitam ozbiljno, ne vem kako kod vas funkcioniše ta potraga... 

 

poslednji put sam pokušao leta gospodnjeg 2006, tražio sam, kao i obično, preko nekog udruženja stručnih prevodilaca ili kako se već zvalo, koje je imalo prostorije u neposrednoj blizini kalenićeve pijace

 

u opisima koje najčešće prevodimo, ima isuviše fraza koje se prevode kao drugačije fraze, ali je x uvek jednak y, nema mesta za kreativnost, ili znaš kako ili ne, manevarski prostor jednostavno ne postoji

 

i nemam vremena da pretražujem, testiram i ocenjujem prevodioce, obično nešto iskrsne, te mora brzo i tačno da se završi, pa onda do sledeće prilike

 

nije nam se dalo da naletimo na pravog, melodrama umesto ljubavnog vikend romana, jbg

[Time Crisis]

Nisam do sada čuo mnogo pozitivnih komentara na račun udruženja, naprotiv, tako da ni krajnji ishod nije za čuđenje.

[bigvlada]

Wow, dosta vremena? Za 15 sekundi možeš da pročitaš na vikipediji da je crossrange pridev koji znači da je nešto pod pravim uglom u odnosu na putanju kretanja/emitovanja. Ne znam da li je teže shvatiti ili opisno prevesti. 

 

Super je ako inženjer dovoljno dobro zna jezik da sam prevede tekst i pritom upotrebi sve adekvatne stručne izraze. Problem je u tome što će češće inženjer umisliti da zna jezik nego što će neinženjer umisliti da se dovoljno razume u struku.

 

To je savršeno ispravan prevod, i čitaocu opet ne bi bilo jasno o čemu se govori. Morao bi da to opisno prevedeš jer mi nemamo adekvatan prevod za masu tehničkih termina. Inženjer koji poznaje tu oblast to radi lakše nego laik jer shvata značenje (značenja) termina. On bi mogao detetu od pet godina to da objasni npr. na sledeći način: "Vidiš, kada se šatl vraća iz svemira on nema motore već se spušta kao jedrilica. Ova reč pokazuje koliko kilometara sme da skrene ulevo ili udesno a da ne izgori". 

 

I koliko si reči preveo po toj tarifi? Ne mora tačan broj, otprilike? :)

 

Vidiš, dobra stvar kod projekata koji zahtevaju prevod na više jezika je što nalogodavac odredi istu sumu za sve prevode, nevezano za jezik. Zato su i prosečne cene za većinu (eng) jezičkih parova slične. A agencije u Hrvatskoj i Srbiji nude 0,02 USD.  

 

@Joshua

 

 

prevodilac NE MORA da zna zašto baš taj šraf ide gde ide i zašto se baš taj skalpel koristi za tu i tu intervenciju - on treba tačno da prevede naziv šrafa, skalpela i intervencije. i zdravo. ako zna, super - more power to him, ali ne-mo-ra.

 

To je u redu kada postoji samo jedno značenje, to nije uvek slučaj. Zamisli situaciju kada zbog netačnog prevoda nastane trgovinski spor oko patenata ili nekom pozli zbog loše prevedenog uputstva za lek? Odgovornost je uvek ogromna. Može to da se desi i prevodiocu koji je lekar ali je verovatnoća mnogo manja nego kada je u pitanju i laik. 

 

i sad će taj neko da reši da u slobodno vreme, za nula ili smešne pare, prevodi i još da zna da prevede, ne 'misli da zna' nego 'zna', i još će pored svog posla, koji već obavlja na vrhunskom nivou, što znači da mu na njega ide ogroman deo vremena, da sedne i da prevodi koliko ga vetar nosi i koliko mu tržište traži, iz medicine, tako en general?,

 

Lično poznajem čoveka koji je bio farmaceut, a od kada je otišao u penziju bavi se prevođenjem tekstova iz farmacije sa nemačkog. Zaboravljaš i na ljude koji imaju diplomu a ne mogu da nađu posao, prevođenje može da im bude alternativa.

 

 

neki pomisle da mogu, probaju, vide da ne mogu i traže pomoć prevodioca. neki nemaju živaca ni da se cimaju, već odmah zovu prevodioca. big dil: jel iko od njih manje stručan zbog toga? - nije; jel iko od njih dužan da zna engleski ili francuski do minimum c1? - nije.

 

Kakve veze sada ima stručnost u nekoj oblasti sa poznavanjem jezika?

 

sedne, pročita, izdvoji problematične termine, nađe šta može, nedoumice zapiše, zove (pazi sad!) lekara xy, pita, lekar kaže znam! i odgovori, ili kaže ne znam, ček da zovem kolegu endokrinologa!*, popuni rupe, prekontroliše sam, prekontroliše sa endokrinologom, odgovori na pitanja ako ih ima i - voila.

 

To je sasvim OK, zoveš klijenta kada ti nešto nije jasno. Problem nastaje kada on nema vremena da ti pomogne, ili jednostavno ne zna. Mislim da se mi u dobrom delu sudaramo jer koliko sam shvatio ti uglavnom radiš sa individualnim klijentima a ja sa agencijama koje traže prevod nečega na više jezika (njihovi klijenti nemaju vremena da daju ubrzane kurseve iz oblasti koje se pominju u tekstu). U tim slučajevima klijent im da neki rok, oni prevodiocu daju još kraći rok (ima i slučajeva kada jedna agencija angažuje drugu kao podizvođača, a ona treću agenciju pri čemu svaka smanjuje rok dostave gotovog prevoda) a podrška se uglavnom svodi na TM sa stručnim terminima koji nisu uvek dovoljni. HR odeljenje prevodilačke agencije ne može da ti da neku stručnu pomoć niti je to njihov posao a direktnu vezu sa klijentom nećeš dobiti. 

 

na osnovu čega tvrdiš da "u svakoj profesiji ima dovoljan broj ljudi koji laganini može da se prešalta na prevođenje" i koji to hoće da uradi? jel bilo neko istraživanje? ne pratim, pa pitam.

 

Odabereš zemlju koja te interesuje, pa statistiku o broju nezaposlenih po profesijama.

[Time Crisis]

 

 

 

Vidiš, dobra stvar kod projekata koji zahtevaju prevod na više jezika je što nalogodavac odredi istu sumu za sve prevode, nevezano za jezik. Zato su i prosečne cene za većinu (eng) jezičkih parova slične. A agencije u Hrvatskoj i Srbiji nude 0,02 USD.  

 

@Joshua

 

To nije odgovor na moje pitanje.

[Weenie Pooh]

To je savršeno ispravan prevod, i čitaocu opet ne bi bilo jasno o čemu se govori. Morao bi da to opisno prevedeš jer mi nemamo adekvatan prevod za masu tehničkih termina. Inženjer koji poznaje tu oblast to radi lakše nego laik jer shvata značenje (značenja) termina. On bi mogao detetu od pet godina to da objasni npr. na sledeći način: "Vidiš, kada se šatl vraća iz svemira on nema motore već se spušta kao jedrilica. Ova reč pokazuje koliko kilometara sme da skrene ulevo ili udesno a da ne izgori". 

 

Odakle si sad uveo dete od pet godina u jednačinu? Ne pričamo o adaptaciji stručnog teksta za predškolski uzrast nego o prevodu. Ako je u originalnom tekstu tehnički izraz bez objašnjenja, biće i u prevodu. Ako je u originalnu sažvakano da svakom bude jasno, biće sažvakano i u prevodu.

 

Poenta je da prevodioci teško da imaju neosnovano samopouzdanje kad je struka u pitanju koje im omogućava da stručne izraze pretabače odokativno, dakle velika je verovatnoća da će se sa nekim konsultovati, nešto pročitati, itd. Dok stručnjak vrlo lako može da ima neosnovano sammopouzdanje kad je sam jezik u pitanju i da onda zvuči kao dipl. inž. Tarzan, dakle nije prednost činjenica da "to radi lakše".

[Amelija]

@bigvlada:

 

grešiš, mnogo :)

[nera]

To je savršeno ispravan prevod, i čitaocu opet ne bi bilo jasno o čemu se govori. Morao bi da to opisno prevedeš jer mi nemamo adekvatan prevod za masu tehničkih termina. Inženjer koji poznaje tu oblast to radi lakše nego laik jer shvata značenje (značenja) termina. On bi mogao detetu od pet godina to da objasni npr. na sledeći način: "Vidiš, kada se šatl vraća iz svemira on nema motore već se spušta kao jedrilica. Ova reč pokazuje koliko kilometara sme da skrene ulevo ili udesno a da ne izgori". 

 

 

iz vizure nekog ko se sporadicno bavi prevodjenjem tekstova iz oblasti kompjuteraskog hardvera (lokalizujemo vecinu materijala interno), moram da se ne slozim. Vecina onih koji se bave kompjuterskim hardverom se toliko sazivela sa stranim izrazima (tipa overkloking, gejming, striming, bencmarking, itd.) da im ne pada na pamet da razmisljaju postoji li adekvatna rec u srpskom jeziku. Da ne naglasavam da se cak i podsmevaju srpskim prevodima (tamo gde postoje) a vecina smatra da je apsolutno nepotrebno. Sledeci problem je sto dobar broj termina, narocito novijih, nema adekvatan prevod na srpski jezik, niti iko pokazuje interes da se time bavi, opet na konto toga da je nepotrebno, a i ti srpski izrazi ne zvuce dovoljno kul^TM. Takodje, to sto neko dobro poznaje tematiku ponajmanje znaci da to i ume da prenese 'laicima', da ne kazem krajnjem korisniku, cesce je upravo suprotno, upetljaju se u strucne izraze koje ne umeju da objasne 'prostim jezikom'.

 

Naravno da je najidealnija situacija da je prevodilac strucno potkovan i za prevodjenje i za predmetnu oblast, ali to je u praksi izuzetno retko. Sledeca najidealnija postavka je strucni prevodilac + strucni savetnik za potrebe provere terminologije. Ono sto ipak najcesce imamo u praksi (kod nas) je strucni prevodilac koji se snalazi za terminologiju kako zna i ume, tj. nadje nekog ko ce da proveri tekst ili upusti na ispravan termin.

Moje misljenje je da je lakse kvalitetnog prevodioca obuciti za bilo koju strucnu oblast nego pronaci bas strucno lice koje savrseno vlada odredjenim jezikom.

[Joshua]

...

To je sasvim OK, zoveš klijenta kada ti nešto nije jasno. Problem nastaje kada on nema vremena da ti pomogne, ili jednostavno ne zna. Mislim da se mi u dobrom delu sudaramo jer koliko sam shvatio ti uglavnom radiš sa individualnim klijentima a ja sa agencijama koje traže prevod nečega na više jezika (njihovi klijenti nemaju vremena da daju ubrzane kurseve iz oblasti koje se pominju u tekstu). U tim slučajevima klijent im da neki rok, oni prevodiocu daju još kraći rok (ima i slučajeva kada jedna agencija angažuje drugu kao podizvođača, a ona treću agenciju pri čemu svaka smanjuje rok dostave gotovog prevoda) a podrška se uglavnom svodi na TM sa stručnim terminima koji nisu uvek dovoljni. HR odeljenje prevodilačke agencije ne može da ti da neku stručnu pomoć niti je to njihov posao a direktnu vezu sa klijentom nećeš dobiti. 

na osnovu čega tvrdiš da "u svakoj profesiji ima dovoljan broj ljudi koji laganini može da se prešalta na prevođenje" i koji to hoće da uradi? jel bilo neko istraživanje? ne pratim, pa pitam.

 

Odabereš zemlju koja te interesuje, pa statistiku o broju nezaposlenih po profesijama.

pa ni ne treba mi ubrzan kurs, jer ću u startu prihvatati samo ono sa čime imam iskustva dovoljno da ne zavisim od stručne pomoći ako se dogodi da je prevod od danas za narednih 48h i da moj™ stručnjak nije dostupan baš u tom trenutku. nisam neodgovorni idiot. agencija mi pošalje tekst - pre nego što odredim tarifu na osnovu roka i koječega, prvo pročitam tekst i kažem mogu/ne mogu i ćao. ne pilićarim i ne molim boga da ću da internetu "valjda naći termin" i /ili da će "biti dovoljno moje parafraziranje".

 

na ovo o nezaposlenima po struci i zemljama ne znam šta da kažem. ugl, predajem se. malo mi je naporno da pričam ovako na "šta ako" i žongliram petogodišnjom decom.

 

@ timecrisis

jel to udruženje opstaje zahvaljujući procentima koje štrpne od svakog posla ili na osnovu članarine koju sami prevodioci plaćaju? ako je ovo drugo, jasno mi je da ih neće puno boleti uvo hoće li se klijent vratiti sa novim poslom, pa samim tim i koga predlažu za prevod.

 

+1 na neru

Edited April 27, 2015 by Joshua

[Time Crisis]

Koliko sam čuo, udruženje posluje manje-više kao privatna firma, poslovi se dele u relativno uskom krugu ljudi (i verovatno deli zarada već u skladu s tim). Pričao sam s nekoliko dugogodišnjih članova i rekoše da ih u životu niko iz udruženja nije kontaktirao za neki posao. Plus organizuju kurseve i slično. Slobodno neka me neko ispravi ako grešim. :)

[smorenko]

@joshua

 

bilo je odvojeno pismeno i usmeno prevodjenje. mislim da su usmenjaci manje vise uspeli da iskoriste ucesce sto se posla tice, jedan ili dvoje je zaposljeno u Hagu. oko 30 studenta je zavrsilo program.

 

dve generacije su izvucene dok je bilo donacija i posle se sve raspalo. skolarine su bile prevelike, a nije vise bilo para.

 

filoloski je smatrao da ne treba njima neko da soli pamet kako se prevodi i odbio saradnju. esit je ucestvovao u pravljenju kurikuluma u saradnji sa nekim nasim strcunjacima za prevodjenje.

 

lepa i korisna zamisao, ali kao i mnoge druge stvari, onaj koje to trebalo da vodi i sprovede nije imao sluha.

 

 

 

 

 

Edited April 27, 2015 by smorenko

[Joshua]

super što filološkom i dalje ne treba niko...  

hvala za info

[bigvlada]

To nije odgovor na moje pitanje.

 

Ako si odlučio da ne veruješ brojci za koju sam naveo izvor, zašto bi verovao bilo kojoj brojci koju bih ti rekao? Misliš da je onih par stotina ljudi lupalo brojke štosa radi? Ne vredi. ja očigledno ne umem da formulišem ono što mislim, ispada da lažem bez razloga. Vi radite kako mislite da treba, ja ću kako ja mislim da treba i mirna Bačka. 

[Time Crisis]

Ako si odlučio da ne veruješ brojci za koju sam naveo izvor, zašto bi verovao bilo kojoj brojci koju bih ti rekao? Misliš da je onih par stotina ljudi lupalo brojke štosa radi? Ne vredi. ja očigledno ne umem da formulišem ono što mislim, ispada da lažem bez razloga. Vi radite kako mislite da treba, ja ću kako ja mislim da treba i mirna Bačka. 

 

Nisam rekao da lažeš, ali očigledno nemaš baš puno iskustva. Uzgred, i ja sam na Proz-u, sad već blizu 10 godina i imam dovoljno razloga da ne verujem previše brojkama koje tamo pišu. :)

[Meazza]

Edit: na engleskom Svejka ne treba ni pokusavati, greota knjige, a i Haseku se nimalo ne bi svidelo.

 

Sve u svemu, ovo je bottom line.

[namenski]

Да је Швејк Англосаксонцима нечитљив.

 

 

Objasnio sam gore, da ponovim ukratko: na kulturnoj podlozi koja, razliku od kontinentalne, srednjoevropske narocito, ne poznaje instituciju konskripcije kroz koju je prosla svaka, ama bas svaka generacija Evropljana poslednjih 150 godina, od Bresta do Sunona i Gdanjska, i to u mirno vreme.

To je tek samo deo, i to manji: za preko toga, pokusaj da na engleski prevedes bilo koju tiradu Paliveca, onog gostionicara, ili bilo koji Svejkov nadovezujuci monolog sa svim njegovim znacenjima - od idiotizma do elemenata veleizdaje.

Feldkurata necu ni da pominjem.

Osim toga, citljivost ≠ razumevanje: i telefonski imenik moze da se cita i procita.