Stigao paket nakon noći knjige 

 

Još samo da se nađe vreme i za čitanje 

Ja u Laguni nasao Pol Osterovu Njujorsku triologiju koja je  svuda rasprodata pa i u Delfiju i taman je pazario sa 20% popusta.

Уф ја узео још осам  лагуниних издања што му сад дође 14 комада а кењао сам по њима колико јуче. Шта мало јачи попуст учини од човека. Али ајде бар је већина ‘са списка’.

 

dosta dobar izbor, nagele. 

А шта ћу кад имам истанчан укус 

 

Бар три одатле су форумске препоруке, вас кривим ако су срање 

1 hour ago, Sundance Kid said:

dosta dobar izbor, nagele. 

Pa šta reći za gospodina koji je izabrao takav nik.

Само мали омаж том истинском генију..

bucatijev điro d'italija je izvrstan. sport je sam po sebi bogat izvor velikih i univerzalnih tema, i pomalo me čudi da nema više romana koji koriste sportska natjecanja kao bazu da stvore nešto vredno čitanja. điro u tom pogledu ima dosta sličnosti s klasičnim dežulovićevim textom o ivaniševiću koji osvaja vimbldon, uključujući i simpatične minijature kad autori svojim likovima izgrade ceo interni monolog i onda džentlmenski priznaju kako njima u stvarnosti verovatno ništa od toga nije padalo na pamet, samo su još jače udarali lopticu / mučili bajs  bucati je malo umereniji od dežulovića, do te mere da njegovo delo donekle funkcioniše i kao prava sportska hronika, ali ipak je pre svega fikcija gde dominiraju likovi poput matorca koji se na svoju ruku priključio trci a prate ga duhovi bivših šampiona đira, bivšeg propalog bicikliste koji sad dočekuje trkače sa svojim orkestrom, duha italijanskog patriotizma koji počinje da se oporavlja nakon rata, pa i samih kopija i bartalija u ulogama ahila i hektora. ako vam se svidela tatarska pustinja, cenim da će vam i ovo biti po volji.

 

kenoove stilske vežbe su već ostavile dosta slabiji utisak, cela stvar mi je delovala kao kolekcija nekoliko zanimljivih varijacija u pratnji generičkih vežbi koje su tu samo da bi se stiglo do magične brojke od 99. celo vreme sam očekivao neku vrstu meta-narativa koji bi se postepeno otkrivao kroz varijacije, ali ništa od toga, svaka vežba je priča za sebe. verujem da je u originalu ovo ipak bolje jer neke varijacije praktično nije ni imalo smisla prevoditi na drugi jezik, pa makar to radio i 1 kiš.

 

treća knjiga koju sam pazario u onoj akciji je ispovest maske, to će sačekati red.

Edited June 21, 2024Jun 21 by Calavera

8 hours ago, Calavera said:

bucatijev điro d'italija je izvrstan. sport je sam po sebi bogat izvor velikih i univerzalnih tema, i pomalo me čudi da nema više romana koji koriste sportska natjecanja kao bazu da stvore nešto vredno čitanja. điro u tom pogledu ima dosta sličnosti s klasičnim dežulovićevim textom o ivaniševiću koji osvaja vimbldon, uključujući i simpatične minijature kad autori svojim likovima izgrade ceo interni monolog i onda džentlmenski priznaju kako njima u stvarnosti verovatno ništa od toga nije padalo na pamet, samo su još jače udarali lopticu / mučili bajs  bucati je malo umereniji od dežulovića, do te mere da njegovo delo donekle funkcioniše i kao prava sportska hronika, ali ipak je pre svega fikcija gde dominiraju likovi poput matorca koji se na svoju ruku priključio trci a prate ga duhovi bivših šampiona đira, bivšeg propalog bicikliste koji sad dočekuje trkače sa svojim orkestrom, duha italijanskog patriotizma koji počinje da se oporavlja nakon rata, pa i samih kopija i bartalija u ulogama ahila i hektora. ako vam se svidela tatarska pustinja, cenim da će vam i ovo biti po volji.

 

pa te zapadne komsije bas su cvrsto bunarile po italijanskim piscima: piranedelo, malaparte, benedeto kroče, a evo i bucati, to je zato sto se reka na latinskom kaze fiume