Laguna, prevođenje i izdanja

[Profesionalac]

 

Stigao paket nakon noći knjige 

 

Još samo da se nađe vreme i za čitanje 

[Moća]

Ja u Laguni nasao Pol Osterovu Njujorsku triologiju koja je  svuda rasprodata pa i u Delfiju i taman je pazario sa 20% popusta.

[johan nagel]

Уф ја узео још осам  лагуниних издања што му сад дође 14 комада а кењао сам по њима колико јуче. Шта мало јачи попуст учини од човека. Али ајде бар је већина ‘са списка’.

 

[Sandens]

dosta dobar izbor, nagele. 

[johan nagel]

А шта ћу кад имам истанчан укус 

 

Бар три одатле су форумске препоруке, вас кривим ако су срање 

[Milošica]

1 hour ago, Sundance Kid said:

dosta dobar izbor, nagele. 

Pa šta reći za gospodina koji je izabrao takav nik.

[johan nagel]

Само мали омаж том истинском генију..

[Calavera]

bucatijev điro d'italija je izvrstan. sport je sam po sebi bogat izvor velikih i univerzalnih tema, i pomalo me čudi da nema više romana koji koriste sportska natjecanja kao bazu da stvore nešto vredno čitanja. điro u tom pogledu ima dosta sličnosti s klasičnim dežulovićevim textom o ivaniševiću koji osvaja vimbldon, uključujući i simpatične minijature kad autori svojim likovima izgrade ceo interni monolog i onda džentlmenski priznaju kako njima u stvarnosti verovatno ništa od toga nije padalo na pamet, samo su još jače udarali lopticu / mučili bajs  bucati je malo umereniji od dežulovića, do te mere da njegovo delo donekle funkcioniše i kao prava sportska hronika, ali ipak je pre svega fikcija gde dominiraju likovi poput matorca koji se na svoju ruku priključio trci a prate ga duhovi bivših šampiona đira, bivšeg propalog bicikliste koji sad dočekuje trkače sa svojim orkestrom, duha italijanskog patriotizma koji počinje da se oporavlja nakon rata, pa i samih kopija i bartalija u ulogama ahila i hektora. ako vam se svidela tatarska pustinja, cenim da će vam i ovo biti po volji.

 

kenoove stilske vežbe su već ostavile dosta slabiji utisak, cela stvar mi je delovala kao kolekcija nekoliko zanimljivih varijacija u pratnji generičkih vežbi koje su tu samo da bi se stiglo do magične brojke od 99. celo vreme sam očekivao neku vrstu meta-narativa koji bi se postepeno otkrivao kroz varijacije, ali ništa od toga, svaka vežba je priča za sebe. verujem da je u originalu ovo ipak bolje jer neke varijacije praktično nije ni imalo smisla prevoditi na drugi jezik, pa makar to radio i 1 kiš.

 

treća knjiga koju sam pazario u onoj akciji je ispovest maske, to će sačekati red.

Edited June 21 by Calavera

[ultra plasticni]

8 hours ago, Calavera said:

bucatijev điro d'italija je izvrstan. sport je sam po sebi bogat izvor velikih i univerzalnih tema, i pomalo me čudi da nema više romana koji koriste sportska natjecanja kao bazu da stvore nešto vredno čitanja. điro u tom pogledu ima dosta sličnosti s klasičnim dežulovićevim textom o ivaniševiću koji osvaja vimbldon, uključujući i simpatične minijature kad autori svojim likovima izgrade ceo interni monolog i onda džentlmenski priznaju kako njima u stvarnosti verovatno ništa od toga nije padalo na pamet, samo su još jače udarali lopticu / mučili bajs  bucati je malo umereniji od dežulovića, do te mere da njegovo delo donekle funkcioniše i kao prava sportska hronika, ali ipak je pre svega fikcija gde dominiraju likovi poput matorca koji se na svoju ruku priključio trci a prate ga duhovi bivših šampiona đira, bivšeg propalog bicikliste koji sad dočekuje trkače sa svojim orkestrom, duha italijanskog patriotizma koji počinje da se oporavlja nakon rata, pa i samih kopija i bartalija u ulogama ahila i hektora. ako vam se svidela tatarska pustinja, cenim da će vam i ovo biti po volji.

 

pa te zapadne komsije bas su cvrsto bunarile po italijanskim piscima: piranedelo, malaparte, benedeto kroče, a evo i bucati, to je zato sto se reka na latinskom kaze fiume