eksperimentalna muzika

[B_B]

isto je to, tj. slicno je kod svakoga, barem je kod mene isto tako kao i kod tebe. mnogo losih stvari sam morao prvo da cujem i tek kasnije sam provalio bolje. to mi se i dan-danas desava. ne treba to da te brine, ako te brine :D sa druge strane, da li si svestan, a verujem da jesi, koliko samo muzike ima koje nikad neces cuti/otkriti.

 

evo, kod mene je ovaj slucaj sada: ima nekih devet godina kako slusam ekperimentalnu muziku i svasta sam ja na tom putu preslusao. verovao ili ne, skoro celu diskografiju japanske improvizovane muzike. da bi me to odvelo kasnije potpuno u drugu formu iste eksperimentalne muzike. za mene je sada alva noto - forma, ono.. mainstream, a kada sam ga prvi put cuo, pao sam sa stolice, i to ne samo cuo, morao sam da razvijem uvo za to, da se primi. zahvaljujuci japanskoj impr. muz. mnogo brze sam mogao da ukapiram o cemu ovaj skripi. :D ono zbog cega sam se zadrzao, a verujem da je to potpuno jasno svakome, jeste, sto sam provalio da ima nesto tu, samo sto nisam uspeo da razumem tada. sada, kada sam tu gde jesam i uvo mi je nastelovano, cekam nove ploce od samo onih za koje sam zainteresovan + ekperimentisem, ali vrlo brzo ustanovim o cemu se radi. da li mi je zao zbog toga sto sam svasta preslusao na tom putu, cak i svakakva govna, ne! stavise, drago mi je zbog toga. mislim, ne bih nista menjao, to jednostavno mora tako, barem ja mislim da je tako.

 

"Razvijano uho" da bi mogao da slusas nesto zvuci jako apsurdno kada bolje razmislim -  i to 9 godina - kao da si postao ratnik 36. stepena ili sta ja znam :) -...ali poptuno si u pravu i kapiram o cemu pises.

 

Aj ako te ne mrzi postavi nesto iz tog 36. stepena japanske eksperimentalne muzike, cisto da vidim kako to djeluje na nerazvijeno uho - ja naravno ne znam ni da li bi 1. stepen mogao da procesuiram, jer nemam pojma o cemu/kakvoj muzici govoris, ali me zainteresovalo :).

[ljakse]

ja imam problem sa faktom što me veoma malo nove muzike zadovoljava

[hoffnung]

"Razvijano uho" da bi mogao da slusas nesto zvuci jako apsurdno kada bolje razmislim -  i to 9 godina - kao da si postao ratnik 36. stepena ili sta ja znam :) -...ali poptuno si u pravu i kapiram o cemu pises.

 

Aj ako te ne mrzi postavi nesto iz tog 36. stepena japanske eksperimentalne muzike, cisto da vidim kako to djeluje na nerazvijeno uho - ja naravno ne znam ni da li bi 1. stepen mogao da procesuiram, jer nemam pojma o cemu/kakvoj muzici govoris, ali me zainteresovalo :).

 

lol :D 'ratnik 36'

 

samo da se bolje razumemo, ja i dalje nisam obuhvatio, stavise, i nemam potrebu, buduci da mi je sve jasno, japansku eksperimentalnu muziku. u nekom smislu jesam, [i to mi je dovoljno] a to je da nema formu, a meni je ona jako bitna i to cu morati da pojasnim sa primerom. kada kazem forma, ne mislim na formalnost u pravom smislu, vise je stvar same kompozicije, da ima svoj pocetak, razradu i kraj. kod japanske impr. muzike, to ne postoji. postoji slobodna "kriva" koja putuje u bukvalnom smislu 'slobodno' bez da se ti nesto tu nalazis i pronalazis. ako bih to preveo na nas jezik, onda bi to bukvalno znacilo ovo: "sta je pisac hteo da kaze?" meni je to jako bitno.

 

ono sto se verovatno desilo u medjuvremenu jeste sto je jedan deo ovakve muzike deo 'koda' uzet od japanaca i na osnovu njega se dalje sirilo i razvijalo klupko muzike koje ima onu formu o kojoj sam pisao.

 

sta god da skines sa ove liste, neces omasiti: improvised music from japan sto se mene tice, toshimaru nakamura se izdvaja sa ove liste kao neko ko mi je koliko-toliko blizak, ali ne u potpunosti.

 

voleo bih da preslusas celu ovu traku. verovatno neces moci odjednom da je sagledas, ali ako ti udje u uvo na prvo slusanje, odn. ako ti se dopadne, vremenom ces je obuhvatiti.

 

marcus fischer - willamette river

 

edit: ovaj drugi link je fantastican, odn. to je "forma" [u nedostatku bolje reci koristim forma] koja je super.

Edited April 17, 2015 by hoffnung

[ultra plasticni]

Ako smem da se ukljucim, Hoffnung, jel si u freejazz vodama ili samo impro?

[hoffnung]

nisam ni u freejazz i nisam u impro. mozda ovo drugo da, ali opet.. nisam siguran da bih mogao recima da objasnim, mozda je bolje ovako:

 

ovo je japanska imrpovizovana muzika, ili kao sto kazes 'impro' i ovo ne slusam vise:

 

 

ovo je isto improvizacija, ali mi ovakav vid iste odgovara:

 

between ovo nema na youtube, ako mozes/hoces da skines sa slsk-a. ili:

 

marcus fischer + the oo-ray aka ted laderas

https://www.youtube.com/watch?v=v7avWqTjySU

[ultra plasticni]

Aha, kapiram, ne besni, nego ambijentalni impro. Mene to uopste ne dotice, jbg

[ultra plasticni]

Al opet mi je zajebano da nekom objasnim finu liniju dodira frija i improa, pogotovu na lajv albumima novijeg datuma

[hoffnung]

Aha, kapiram, ne besni, nego ambijentalni impro. Mene to uopste ne dotice, jbg

ali te dotice ovo prvo, jel tako? :) bilo bi super kada bi luba ovo cepila na posebnu temu :)

 

[hoffnung]

Al opet mi je zajebano da nekom objasnim finu liniju dodira frija i improa, pogotovu na lajv albumima novijeg datuma

hajde pojasni

[ultra plasticni]

ali te dotice ovo prvo, jel tako? :) bilo bi super kada bi luba ovo cepila na posebnu temu :)

Realno takva muzika je jeziva. Mogu da ispostujem na suvo jedan album u metar dana i tolko

[hoffnung]

japanski impro?

[B_B]

 

lol :D 'ratnik 36'

 

samo da se bolje razumemo, ja i dalje nisam obuhvatio, stavise, i nemam potrebu, buduci da mi je sve jasno, japansku eksperimentalnu muziku. u nekom smislu jesam, [i to mi je dovoljno] a to je da nema formu, a meni je ona jako bitna i to cu morati da pojasnim sa primerom. kada kazem forma, ne mislim na formalnost u pravom smislu, vise je stvar same kompozicije, da ima svoj pocetak, razradu i kraj. kod japanske impr. muzike, to ne postoji. postoji slobodna "kriva" koja putuje u bukvalnom smislu 'slobodno' bez da se ti nesto tu nalazis i pronalazis. ako bih to preveo na nas jezik, onda bi to bukvalno znacilo ovo: "sta je pisac hteo da kaze?" meni je to jako bitno.

 

ono sto se verovatno desilo u medjuvremenu jeste sto je jedan deo ovakve muzike deo 'koda' uzet od japanaca i na osnovu njega se dalje sirilo i razvijalo klupko muzike koje ima onu formu o kojoj sam pisao.

 

sta god da skines sa ove liste, neces omasiti: improvised music from japan sto se mene tice, toshimaru nakamura se izdvaja sa ove liste kao neko ko mi je koliko-toliko blizak, ali ne u potpunosti.

 

voleo bih da preslusas celu ovu traku. verovatno neces moci odjednom da je sagledas, ali ako ti udje u uvo na prvo slusanje, odn. ako ti se dopadne, vremenom ces je obuhvatiti.

 

marcus fischer - willamette river

 

edit: ovaj drugi link je fantastican, odn. to je "forma" [u nedostatku bolje reci koristim forma] koja je super.

Kao prvo hvala na pojasnjenju i uvodu. Preslusao sam track "willamette river" dva puta od jutros, i kao sto sam ocekivao, bez predznanja nema smisla zaista slusati, tj moze se slusati i daleko od toga da smeta ili da imam potrebu da ugasim, cak i prija ovaj zvuk vode (plätschern bi rekli Nijemci - ne bih znao nasu rijec - mislio sam na "rominja", ali valjda samo kisa rominja a ne i voda u ustaliim oblicima) i taman je dovoljno prisutan da legne preko tinitusa :) . ali slusao sam  kao sto Snipes smatra da Harrelson slusa Jimmyja u "white man cant jump", ma i manje toga, jer nemam pojma ni sta slusam, ni zasto je to sve tako, ni kakav osjecaj treba da proizvede, ni kakav zaista proizvodi kod mene, niti mi je na kraju forma jasna, iako bi ovo, ako sam te dobro shvatio, trebalo da ima neku formu (dobro, prepozna se gotovo neka osnovna tema koja su provlaci kroz citav track). Slusao sam valjda kao sto vecina ljudi slusa radio ili muziku uopste, onako usput..hm, ali vjerovatno nisam, jer sam ipak ukljucio nesto sto si ti postavio i "slusao" sa odredjenim ocekivanjem, barem svjestan da ovo nije napravljeno da zadovolji najnize instinkte, nego za ljude sa specijalnim potrebema :).

 

Sad kad procitam ovo sto sam napisao, zvuci kao da sam vanzemaljac i prvi put cujem zemaljsku muziku...kolega recimo pravi neki noise, snima zvukove pa od toga pravi "pjesme", pa izdaje ploce i kasete   - meni to recimo zvuci jako slicno, sa cim se ti vjerovatno nikada ne bi slozio, zbog, naravno "istreniranog uha".

 

Jedan drugi kolega slusa samo doom, kaze da su sve ostale vrste muzike postale stres - e pa ja bih mogao sebi predstaviti da u nekoj toj buducnosti, kada sve ostalo postane stres, predjem na ovako nesto - ali instant, bez 9 godina treninga:). Cekiracu u svakom slucaju jos ponesto sa liste. Hvala

 

Edit: da, voda zubori :)

Edited April 18, 2015 by B_B

[ultra plasticni]

hajde pojasni

Mislim na one trenutke kada je gotovo nemoguce razaznati da li je deo koju slusas nacrtan, skiciran, da li o njemu postoji nekakav kroki, nacrtana nota ili je taj trenutak apsolutno adhokvan, nasao je sam sebi put i na kraju nisi ni siguran sta je pisac hteo da kaze i ko koga tu zajebava.

 

Kao ilustraciju ove prve varijante, koju uslovno mogu da nazovem freejazzom, nudim na slusanje albume Entonija Brekstona iz `70s. Na njima se tacno oseca da je svaki poluton gotovo matematicki razradjen, uvezban, da se na tome poprilicno vracalo i uvezbavano je dovoljno dugo da ka meni kao slusaocu izaziva divljenje i uverenje da taj covek na kraju ipak zna da kada u sviti od pola sata, posle 20-ak minuta, postaje svestan da ce kompozicija pojesti samu sebe, okrene ritam, vrati se na pocetak, prekine lutanje i ponosito finisira. Predivna jeza.

 

Daleko je lakse uzivo sa gledanjem prepoznati taj trenutak, i ovde se pozivam na nastup trija Sonore od pre par dina, na R. Ringu, gde se tacno videlo kako svako od njih zna svoje mesto, koji nivo siline u kom trenutku treba da isporuci da bi svima bilo ugodno.

 

Ovaj drugi deo iz prvog pasusa sam vise puta doziveo opet na RR kada se provaljuje da muzicari ne shvataju jedni druge, da je ceo set usiljen i bez emocije, i da bi najradije i pozornica i publika bili na nekom drugom mestu. Nisu se nasli, sto se ono kaze. Mislim, nije nikakvo zadovoljstvo slusati solo struganje kontrabasa 10 min, kao iscekivanje da se nesto desi-i na kraju ipak nista.

 

Dok, s druge strane, savrseno mi odgovara 10-o minutna skripa vrata i prebiranje po prepariranom klaviru jednog Sun Ra. Ja sam se preselio u taj memljivi podrum, nesto se tripujem da je ovaj mozda gledao Ja, Pjer Rivijera i pokusao da sve to ozvuci.

 

Mislim, odkud znam. Ipak su sve ovo vrlo neuhatljive stvari i o njima nije lako pisati. Na koncu, nije ih lako ni slusati:D

[hoffnung]

Kao prvo hvala na pojasnjenju i uvodu. Preslusao sam track "willamette river" dva puta od jutros, i kao sto sam ocekivao, bez predznanja nema smisla zaista slusati, tj moze se slusati i daleko od toga da smeta ili da imam potrebu da ugasim, cak i prija ovaj zvuk vode (plätschern bi rekli Nijemci - ne bih znao nasu rijec - mislio sam na "rominja", ali valjda samo kisa rominja a ne i voda u ustaliim oblicima) i taman je dovoljno prisutan da legne preko tinitusa :) . ali slusao sam  kao sto Snipes smatra da Harrelson slusa Jimmyja u "white man cant jump", ma i manje toga, jer nemam pojma ni sta slusam, ni zasto je to sve tako, ni kakav osjecaj treba da proizvede, ni kakav zaista proizvodi kod mene, niti mi je na kraju forma jasna, iako bi ovo, ako sam te dobro shvatio, trebalo da ima neku formu (dobro, prepozna se gotovo neka osnovna tema koja su provlaci kroz citav track). Slusao sam valjda kao sto vecina ljudi slusa radio ili muziku uopste, onako usput..hm, ali vjerovatno nisam, jer sam ipak ukljucio nesto sto si ti postavio i "slusao" sa odredjenim ocekivanjem, barem svjestan da ovo nije napravljeno da zadovolji najnize instinkte, nego za ljude sa specijalnim potrebema :).

 

Sad kad procitam ovo sto sam napisao, zvuci kao da sam vanzemaljac i prvi put cujem zemaljsku muziku...kolega recimo pravi neki noise, snima zvukove pa od toga pravi "pjesme", pa izdaje ploce i kasete   - meni to recimo zvuci jako slicno, sa cim se ti vjerovatno nikada ne bi slozio, zbog, naravno "istreniranog uha".

 

Jedan drugi kolega slusa samo doom, kaze da su sve ostale vrste muzike postale stres - e pa ja bih mogao sebi predstaviti da u nekoj toj buducnosti, kada sve ostalo postane stres, predjem na ovako nesto - ali instant, bez 9 godina treninga:). Cekiracu u svakom slucaju jos ponesto sa liste. Hvala

 

Edit: da, voda zubori :)

 

nema na cemu, drago mi je da si 'naculjio uvo' za 'willamette river' meni je to jedna od boljih muzickih kompozicija koje sam cuo u zivotu. ulta plasticni je to fenomenalno objasnio u ovom, novom postu. pasus dva. ovde je svaki ton kao sto on kaze 'matematicki razradjen' sa druge strane, nisi uskracen da uzivas u slobodi koju ova dvadesetominutna traka pruza. ne oseca se skucenost prostora. i kada provalis da je genije u pitanju, hoces jos i hoces sa drugima da podelis tu radost. mislim da je "preduslov" za ovakvu vrstu muzike dobro da je covek otvoren za nove stvari. u mom slucaju, imao sam tu ambijentalnu crtu [vangelis, brian eno, mike oldfield, jean michel jar..] pa mi je mozda i sve ovo bilo vrlo blisko, ali kao sto sam napisao, trebalo mi je da razvijem uvo, da bih izmedju ostalog i provalio da li je stvarno ili je kreveljenje. jer kada je stvarno, srecan sam, inspirativan, ispunjen.

 

jeste, zubori :) ima kada i rominja, i to je takodje fantasticno. meni je izmedju ostalog ova muzika pomogla da budem svesniji zvukova u okruzenju, a zasto je to dobro za mene npr. kada si svesniji necega, imas predstavu o cemu se radi, i poklanjas paznju istom. kao kada ti se otvore novi pogledi prema necemu, dok si mozda nesvesno prolazio pored toga, kao nesto sto se podrazumeva da tako kazem. evo i primer:

 

kada kisa pada, ili rominja :) sada, kada sam napolju i u tisini/priroda, stavim kapuljacu na glavu od jakne i kako pada na kapuljacu, taj zvuk je fenomenalan [buduci da je kapuljaca blizu usiju]. svaka kapljica ima svoj ton, potpuno ugodna/prijatna kompozicija. :) ovo se takodje odnosi na bilo koji predmet: papir, drvo, folija... sve sto moze da proizvede zvuk. izmedju ostalog, zato i ljudi snimaju sve te zvukove koja se i zove "field recodrings". da bi se isti ti zvukovi jasnije culi. npr nije isto kada uzmes papir da ga savijas/drndas u rukama na dva metra od tebe ili kada isti priblizis uhu i to isto radis.

 

sto se tice tvog druga, ako ima link, hajde ga podeli samnom/nama.

 

dobar preduslov bi bilo nesto slicno da si slusao, npr. jazz, klasicnu muziku, ambijentalnu.. mada, ni to nista ne mora da znaci, ali je dobro u smislu sto sve ovo ima taj fazon kompleksnosti. nije ovo 'duran duran' i posle prvog slusanja znas sve hitove :D pa, jeste, tako je.

 

Mislim na one trenutke kada je gotovo nemoguce razaznati da li je deo koju slusas nacrtan, skiciran, da li o njemu postoji nekakav kroki, nacrtana nota ili je taj trenutak apsolutno adhokvan, nasao je sam sebi put i na kraju nisi ni siguran sta je pisac hteo da kaze i ko koga tu zajebava.

 

Kao ilustraciju ove prve varijante, koju uslovno mogu da nazovem freejazzom, nudim na slusanje albume Entonija Brekstona iz `70s. Na njima se tacno oseca da je svaki poluton gotovo matematicki razradjen, uvezban, da se na tome poprilicno vracalo i uvezbavano je dovoljno dugo da ka meni kao slusaocu izaziva divljenje i uverenje da taj covek na kraju ipak zna da kada u sviti od pola sata, posle 20-ak minuta, postaje svestan da ce kompozicija pojesti samu sebe, okrene ritam, vrati se na pocetak, prekine lutanje i ponosito finisira. Predivna jeza.

 

Daleko je lakse uzivo sa gledanjem prepoznati taj trenutak, i ovde se pozivam na nastup trija Sonore od pre par dina, na R. Ringu, gde se tacno videlo kako svako od njih zna svoje mesto, koji nivo siline u kom trenutku treba da isporuci da bi svima bilo ugodno.

 

Ovaj drugi deo iz prvog pasusa sam vise puta doziveo opet na RR kada se provaljuje da muzicari ne shvataju jedni druge, da je ceo set usiljen i bez emocije, i da bi najradije i pozornica i publika bili na nekom drugom mestu. Nisu se nasli, sto se ono kaze. Mislim, nije nikakvo zadovoljstvo slusati solo struganje kontrabasa 10 min, kao iscekivanje da se nesto desi-i na kraju ipak nista.

 

Dok, s druge strane, savrseno mi odgovara 10-o minutna skripa vrata i prebiranje po prepariranom klaviru jednog Sun Ra. Ja sam se preselio u taj memljivi podrum, nesto se tripujem da je ovaj mozda gledao Ja, Pjer Rivijera i pokusao da sve to ozvuci.

 

Mislim, odkud znam. Ipak su sve ovo vrlo neuhatljive stvari i o njima nije lako pisati. Na koncu, nije ih lako ni slusati:D

 

odlicno si ti sve ovo objasnio, o tome sam isto ja pisao u ovim postovima, ali si ti mnogo lepse to objasnio, sazeto je i slazem se. jedino sto bih dodao jeste taj matematicki pristup, iako mi se dopada taj termin koji si upotrebio kako bi objasnio savrsenu kompoziciju, ima i onih koji su odlicni matematicar, hirurski precizni za svaki ton, ali nemaju taj neki [sto je meni jako bitan] ambijentalni pristup, vise je kao 'suvo' u fazonu, to je to. nista vise, i nista manje. daleko od toga da mi je to manje vazno, stavise isto je, samo je pristup mojih emocija drugaciji.

npr:

 

autistici

 

 

super se razvila diskusija, ja sam trazio da se ovo prebaci u novu temu, i sada cekam da vidim ko ce da sece odavde.

[B_B]

 

sto se tice tvog druga, ako ima link, hajde ga podeli samnom/nama.

 

npr.

 

ili

https://soundcloud.com/jehu-and-chinaman/nilsquak-linen

 

http://www.nhlsqaik.com/