The Man In The High Castle

[ToniAdams]

meni tesko sranje

[noskich]

Upravo skinuo drugu sezonu i tu negde na pola.

Cak mi je bolja od prve iako je kod kritike obrnuto.

 

Ne vidim zasto biti prestrog prema ovoj seriji kada koliko znam ne postoji ni jedna druga SF serija cija je sustinska tematika paralelni svetovi. Narnija se ne racuna kao fantazija.

Nije to sad da imas pregrst ostvarenja u nekom zanru pa da mozes da kazes ovo je bolje od onoga. Hvala im sto su i ovo napravili. Bolje ista nego nista. A mislim da ovo nije samo ista vec je sasvim solidno.

Edited February 3, 2017 by noskich

[Razzmatazz]

Ja bogami stao posle druge epizode druge sezone. Nije mi leglo.

[giuseppe]

Odbindžovo drugu, prvo me nije držala al sam bio istrajan, na kraju sasvim ok. Zanima me dokle mogu da teraju... Sad to više veze nema sa Dick-om, ili ima?

[variola]

Nije ni prva sezona puno veze sa knjigom imala.

[bigvlada]

Trudio sam se da kvarioce^tm držim na minimumu ali ipak savetujem da prvo pogledate seriju. 

 

 

 

 

Druga sezona serije predstavlja originalan sadržaj, ne postoji literalni predložak za nju. Radnja se nastavlja logičnim smerom, bez nekih ekstravagantnih iskakanja, uz nekoliko iznenađenja ali potpuno u skladu sa narativom.

Dobar deo primedbi koje sam imao na prvu sezonu otpadaju kada se pogleda njihova karta sveta.

 

 

Ne postoji Kanada, Italija, Mađarska, Rumunija niti okrnjene SAD, samo tanka linija neutralne teritorije koja se prostire od Aljaske do Ognjene zemlje (izuzev bazena Amazona). Nacistička Nemačka bi bila u stanju da sprovede zabranu Biblije i hrišćanstva uopšte.

U Aziji je granična zona mnogo šira, praktično ceo centralni i severni Sibir, sovjetska Srednja Azija,Tibet i Pakistan.  Ovde možemo da nagađamo. Pošto nema neutralnih država već samo neutralnih teritorija iako bi bez problema Meksiko, Kolumbija, Venecuela, Pakistan, Tibet i neki krnji SSSR mogli da postoje. Pri tom, tampon zone ne obraćaju mnogo pažnje na prirodne resurse (npr. Norilsk je u neutralnoj zoni kao i naftna polja Centralne Azije). Može se pretpostaviti da je na snazi sistem polisa, tj. da su i jedna i druga supersila spremne da tolerišu gradove – države (bez prerogativa državnosti) ali ne i bilo kakav alternativni društveni sistem koji bi im, ma koliko bio mali po obimu mogao da predstavlja pretnju.

 

 

Druga slika predstavlja aerodrom Tempelhof u Berlinu i flotu nacističkih Konkorda^tm koji su mi bili jedan od glavnih promašaja prve sezone. Na stranu njihove naučnofantastične tehničke karakteristike, ovde mi je nešto drugo uhvatilo pažnju. Ako pažljivo osmotrite svaku letelicu videćete da svaka ima donekle različit rep kao i drugačiji natpis na nosu. Prva letelica ima bazu u Nemačkoj dok ona iza nje saobraća na relaciji London – Berlin.

 

Hajde da još malo spekulišem. Ako je prisutan samo jedan tip aviona na aerodromu, u malim količinama i ako letelice obavljaju letove samo na jednoj ruti, ili samo sa jedne početne tačke mogao bih da zaključim da letelica, letova, međunarodnih destinacija i na kraju putnika ima relativno malo u odnosu na našu 1962. godinu. Pre Drugog Svetskog Rata letenje avionom je uglavnom bio luksuz, tek je masovna proizvodnja aviona tipa DC-3 (odnosno prepravljenih vojnih C-47 posle rata) dovela do eksplozije avio saobraćaja. Ostao mi je u sećanju prikaz leta avionom jednog člana posade ekspedicije Kon Tiki u Centralnoj Americi 1947. godine. On je unutrašnjost aviona opisao kao kombinaciju frizerskog salona i bolnice, okruženja koja je pre leta imao prilike da vidi. Pošto je u njihovom svetu Ruzvelt nastradao u atentatu 1933. godine, nije bilo masovne proizvodnje DC-3 i sličnih aviona niti je posle rata bilo šireg uvođenja avijacije u međunarodni saobraćaj, jer su postojale samo dve države. Pretpostavljam da je posleratni saobraćaj bio mnogo bližu predratnom, tj. koristio se voz i autobus, uz brodski saobraćaj za udaljene destinacije.

 

Pošto su razni regioni sveta mnogo manje povezani nego što su to u našem svetu, kopkalo me je kako je onda organizovana privreda u takvom društvenom sistemu.

 

 

Na trećoj slici je Atlantropa, stvaran projekat ogromne brane koja bi povezivala Maroko i Španiju. Ideja je ne samo da se od Mediterana napravi plodna ravnica, već i da se ostatak mora desalinizuje i učini pitkim. Potreba za ovakvim nekim projektom, pored plodnih oranica Ukrajine i centralnog dela SAD me navodi na sumnju da su imali problem sa proizvodnjom dovoljnih količina hrane. Mogu da pretpostavim da se stanovništvo u Africi nije povećavalo (ako se uopšte povećavalo) istom brzinom kao i u našem svetu. Nacisti se ne bi trudili da povećavaju kvalitet života afričkog stanovništva jer su ih posmatrali kao roblje. Ne mogu da zamislim na šta bi kontinent ličio posle skoro 20 godina nacističke uprave. Isti slučaj je i sa Ukrajinom, pogotovo jer su tamo planirali manje posede za nove koloniste.

Na zaključak da su imali problem sa hranom me navodi i izjava sina obergrupenfirera Smita da su ljudi sa neizlečivim bolestima u Rajhu tretirani kao suvišna usta, mada to može da se protumači i generalnije, u smislu da su to osobe za koje se smatralo da ne mogu da doprinesu boljitku države.

 

Sem aviona jedina nelogičnost koja mi je i ovaj put zapala za oko su japanski vojnici koji se voze u ruskim UAZ džipovima ali to je sitna nelogičnost a lokalnoj publici deluju dovoljno egzotično da to ne primeti.

Sam zaplet ima nekoliko obrta i mislim da se kreće za nijansu brže nego prva sezona. Ono što mi se najviše sviđa je što ostavlja dosta otvorenih pitanja o kojima može da se razmišlja.

I dalje ne znamo kako Abendsin pravi filmove. Ono što znamo je da je u početku jako neprijateljski nastrojen prema Džulijani, jer je video šta sve ona mora da učini i koliko ljudi mora da pogine kako bi se obistinila jedina paralelna realnost koju je video a u kojoj San Francisko ne biva uništen atomskom bombom. Bilo mi je zanimljivo kako Lem (crnac koji vodi restoran u neutralnoj zoni) gleda na njega sa sujevernim strahopoštovanjem što se naročito videlo u sceni kada se Abendsin seli.

 

Ovo me navodi i na pomisao da Hitler delom donosi odluke o upravljanju državom gledajući filmove i birajući onu alternativnu realnost koja uvećava nemačku moć. Sve sam više sklon teoriji po kojoj je Abendsin osoba čija se moć zasniva na tome da može da bira paralelni univerzum i godinu koju će posetiti i onda jednostavno odatle donese rolnu filma iz lokalne arhive. Ono što me kopka je kakv uticaj na određeni univerzum ima činjenica da se deo materije iz njega preselio u drugi univerzum? On nije jedina osoba koja je to uspela da uradi. Ne znamo ni kakav uticaj ima transfer živog bića. 

 

 

Videli smo da postoje različiti načini da se delimično ili potpuno pređe iz jedne alternativne stvarnosti u drugu iako nikada ne vidimo tačan postupak. Džulijanin bivši verenik Frenk to radi kroz košmarne snove, gde napipava rupu od metka u svojoj lobanji koju je napravio Džo Blek kada ga je ubio u jednoj od paralelnih realnosti.

Ministar Trgovine Tagomi, uz pomoć meditacije je u stanju da pređe u drugu realnost kako mentalno tako i fizički. Tamo viđa ljude koji su u njegovoj stvarnosti mrtvi a neki su u vezama sa ljudima koje je upoznao u svom svetu. To je interesantan deo, kada te neko bukvalno ubaci u svet gde imaš svoje mesto ali ne prepoznaješ ni ljude ni svet. On je promenio alternativni svet postavivši se drugačije prema ljudima iz svoje okoline. Želim da verujem da to nije uradio samo zbog toga što ih je u svom svetu izgubio pa se trudio da to nadoknadi.

 

Ključno pitanje koje se meni vrzmalo u glavi posle ovog segmenta je da li bi se mi kao ličnosti ponašali na isti način u različitim alternativnim svetovima? Da li se oblik života koji ima specifičan DNK lanac ponaša na identičan ili jako sličan način bez obzira na to gde se nalazi? Ili bi naš karakter bio vođen iskustvima iz specifičnog alternativnog sveta?

Pitanje koje je takođe ostalo ne odgovoreno je gde je Tagomi iz tog sveta? Razumna pretpostavka je da je na službenom putu. Međutim, Tagomi je bio odsutan par dana iz svog sveta, što znamo na osnovu izjave njegovog pomoćnika. Možemo li onda pretpostaviti da je “naš” Tagomi proveo tih par dana u njihovom svetu? Da li ustrojstvo sveta zahteva da kada jedna osoba promeni paralelni svet ona mora da zameni mesta sa identičnim parnjakom? Šta ako je taj parnjak mrtav ili se nikada nije ni rodio, da li se onda prenosi ekvivalentna masa?

 

U tom kontekstu je zanimljiv Tagomijev pomoćnik. Njegove ruke su pune strašnih ožiljaka, on je osoba koja je preživela atomsku eksploziju u našem svetu, katastrofu u kojoj je izgubio celu familiju. Njega je kako fizički tako I mentalni bol preveo preko nevidljive granice pa se obreo u alternativnoj 1962. godini.

Iz njegove perspektive, taj surovi svet je bolje rešenje, jer tu i dalje ima svoju familiju a njegov grad nije uništen. Nikada nije poželeo da se vrati. Da li onda o njemu treba da sudimo kao o zloj osobi jer je izabrao vojnu diktaturu koja se pušI od krvi umesto demokratske ustavne monarhije?

 

Zanimljiv detalj je rođendanska čestitka Adolfu Hitleru koju peva Merilin Monro. Pretpostavka je da se Holivud vratio tamo odakle je pobegao, u Njujork.

 

Još jedna tema koja se pokazala veoma aktuelnom, kako tokom američkih izbora tako I tokom nedavne rasprave o manjem zlu^tm.

Nacisti su posle rata nastavili da razvijaju atomsko oružje, pretpostavljam na uštrb ostalih vidova naoružanja. Do 1962. godine su imali kako podmornice na atomski pogon sa nuklearnim bojevim glavama tako I interkontinentalne balističke projektile što je otprilike tehnološki nivo koji su supersile u našem svetu dostigle do tog vremena.

Vodi se uglavnom nevidljivi sukob ideja, kako između stare garde koja je dobila rat i kojoj odgovara status kvo i mlađe (uslovno) generacije koja želi ekspanziju bez ikakvih limita i spremna je na sve na tom putu tako i najmlađe generacije koja tek dolazi a koja oportuno čeka na prirodnu smenu provodeći pri tom vreme u bahanalijama.

 

Na kraju jedne epizode sam se pitao kakav to monstrum treba da bude državnik da bih Hajnriha Himlera posmatrao kao manje zlo? Šta se dešava kada inženjer bez bilo kakvih skrupula preuzme rukovođenje državom? Osoba koja misli da je totalni nuklearni rat nešto što je ne samo moguće dobiti već i nešto što je poželjno jer bi to bio “poslednji rat koji bi Nemačka vodila” pri tom ne misleći da je rezultat neki postapokaliptični scenario.

 

Saznali smo da niko još nije poslao ljude u Kosmos ali da je kosmički program i kolonizacija drugih planeta sledeća stavka  posle nuklearnog rata. Pretpostavka je da nema ni špijunskih satelita (mi ih imamo od 1959. godine) koji bi mogli da prate vojne eksperimente u zabačenim krajevima sveta a ni televizijskih koji bi emitovali globalni program (dobro, to je i u našem svetu došlo nešto kasnije). 

 

Još jedan interesantan detalj je prisustvo u njihovom svetu osobe koja je u tom svetu već mrtva. Moja pretpostavka je da je dovedena iz nekog od paralelnih univerzuma. Zanimljivo pitanje bi bilo da li je onda moguće neku osobu koja bi stradala u nuklearnom napadu na Vašington u njihovom svetu dovesti u naš svet I koji su uslovi za to? Mora li njen parnjak u našem svetu da bude mrtav? Šta se dešava ako se dve identične osobe sretnu?

 

Svakako da na kraju sezone ima više pitanja nego odgovora ali ja sam drugom sezonom mnogo zadovoljniji nego prvom. Sada treba dočekati decembar. :D

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

[giuseppe]

:ziga:

 

Bravo, sjajna analiza. 

[Radoye]

 

 

 

 

Mogu da pretpostavim da se stanovništvo u Africi nije povećavalo (ako se uopšte povećavalo) istom brzinom kao i u našem svetu. Nacisti se ne bi trudili da povećavaju kvalitet života afričkog stanovništva jer su ih posmatrali kao roblje. Ne mogu da zamislim na šta bi kontinent ličio posle skoro 20 godina nacističke uprave.

 

Zar nije herr inzenjer rekao (scena kada sinu pokazuje svoju viziju buducnosti) da su Afrikanci vec istrebljeni? Ili me se samo pricinilo?

 

 

[Meazza]

Za one kojima smeta sto je serija loosely bazirana na knjizi: pa sta? Zar nije isti slucaj i sa Blejd Ranerom?

[Radoye]

Upravo skinuo drugu sezonu i tu negde na pola.

Cak mi je bolja od prve iako je kod kritike obrnuto.

 

 

Citao sam te recenzije, i uglavnom primedbe su to sto je pokret otpora predstavljen kao gomila zilota kojima nije stalo do zivota civila i koji se bave terorizmom, a ne kao Francuzi iz "naseg" WW2, plus sto se humanizuju negativci - Japanas cef Kempeitai koji spasava svet nuklearnog rata, Obergrupenfirer koji se brine za svoju porodicu i tako to.

 

Meni su obe te stvari logicne - u "nasem" svetu Francuzi su imali luksuz da se ponasaju u rukavicama, jer su bili blizu Saveznicima od kojih su dobijali direktnu pomoc i instrukcije, a ipak razdvojeni morem tako da to nije bila prava linija fronta. Sve dok postoje Saveznici u Britaniji, Francuzi znaju da imaju vremena, ne zuri im se, mogu da cekaju planiranu invaziju i oslobodioce pre nego sto se aktiviraju. Situacija u paralelnom svetu je drugacija, tu pomoci sa strane nema i ne moze da bude jer je pobeda neprijatelja totalna i konacna. Tamosnji pokret otpora je blizi situaciji pojedinih maoistickih gerila po J. Americi iz skorijih vremena u "nasem" svetu pa cak i militantnih islamistickih grupa - gde i jedni i dtugi gonjeni krajnjim fanatizmom ne prezaju od terorizma.

 

A ljudska perspektiva zlikovaca meni licno ih cini jos strasnijima, jer ih cini stvarnima, opipljivima, umesto operetskih karikatura kakvima ih obicno prikazuju. To lepo pokazuje koliko zlo vrlo brzo i lako moze da postane normalnost, i kako se obicni ljudi bez muke prilagode novim realnostima i postaju srafovi u dobro nauljenoj masini smrti.

 

 

[Meazza]

Slazem se sa svim sto si napisao.

[variola]

Za one kojima smeta sto je serija loosely bazirana na knjizi: pa sta? Zar nije isti slucaj i sa Blejd Ranerom?

Nije najveci "problem" ove serije sto odstupa od literarnog predloska (samo prvu sezonu sam odgledao) i o tome je vec bilo reci ovde. Njeni tvorci sigurno su racunli sa statusom koji knjiga ima pa je za ocekivati i bilo da ce najvise kritike dolaziti od strane ljudi kojima se roman svideo. Za ostale, koji su gledali bez "predznanja" i nije im se svidelo, to je samo jedna od bezveznih serija, nista vise. A BR-u je sve "oprosteno" jer je naprosto dobar film.

[noskich]

Bas sad zavrsio drugu sezonu. Prica je donekle kompleksnija od klasicne teorije paralelnih svetova. Ako imamo nebrojeno mnogo paralelnih svetova sa najrazlicitijim ishodima u cemu je onda vrednost uticati na ishode u jednom od njih? Potpuno besmislen poduhvat. Mislim da filmovi ne prikazuju paralene svetove, vec mogucnosti ka kojima taj jedan svet u kojem se radnja uglavnom odvija moze da se razvija. Sto bi trebalo da znaci da ne postoji beskrajan broj paralelnih svetova i prema tome vredi uticati da taj jedan bude sa dobrim ishodom. Iz serije definitivno znamo da postoje dva. Mozda je transfer moguc samo izmedju ova dva. Kako onda objasniti raznolike filmove? Mozda je onda transfer izmedju svetova ogranicen u zavisnosti od toga koji svet napustas. Tako da su putnici ograniceni na samo dva sveta izmedju kojih se krecu, ali imamo raznolike putnike koji prebacuju filmove i iz svetova u koji drugi putnici ne mogu da se upute. Ali tom jednom putniku je zaista stalo samo do ta dva sveta u kojima moze da bivstvuje pa zato ima smisla uciniti sve da ti svetovi budu bolji.

 

I sto kaze bigvlada potpuno je nelogicno da Tagumi boravi u drugom svetu a da njegov dvojnik nestane. Mada, sasvim je moguce da je on napustio porodicu s obzirom na probleme sa zenom i sinom i gubljenja obraza. To bi potpuno objasnilo tu nelogicnost.

 

Ne verujem ni da su kreatori serije bas razmisljali o svim tim ne/logicnostima, ipak je rec o umetnosti, a ne o naucnom modelu... 

 

Mislim da su glavni likovi stvarno dobro razradjeni, kompleksno. Niko nije (samo) ni svetac ni zlocinac, a ljudi se isto kao u stvarnosti zadese u okolnostima u kojima jednostavno samo pokusavaju da prezive sto bolje umeju. 

Edited February 4, 2017 by noskich

[Radoye]

Dijalog izmedju Dzulijana i Ministra u "drugom" svetu (onom gde mu je ona snaja) implicira da se njihov ministar (koji tamo to nije) samoubio. Nema dokaza za to, ali on je nestao nakon svadje sa porodicom kad je ljutit istrcao na ulicu, ona ga je pratila ali ga je izgubila u magli u blizini mosta - moguce da je skocio sa njega.

[noskich]

U pravu si, mora da su zbog toga pripremljeni i papiri za razvod.