The Man In The High Castle

[Њујоркер]

ja odgledo prve dve i uopste nisam prezadovoljan.

ne znam ocu li nastavljati, ne verujem. 

vec su, koliko sam mogao zakljuciti, pogubili neke glavne ideje iz knjige, na primer, ne vidim da su igde nagovestili da se ne radi ni o kakvoj alternativnoj istoriji, vec o paralelnoj realnosti (a potraga za realnoscu je, reko bih, veciti dikov motiv), zatim, cini da ce da padne jos jedno velicanje slobodarske amerike, cega kod dika nema ni u tragovima, i jos stosta. 

nekako mi dosad najvise lici na ekranizaciju vendete, dakle, blagoreceno neubedljivo.

Posednji minut poslednje epizode.

 

A da su razvodnili Dika, jesu. Da su slobodno preinpretirali, jesu. Velicanje slobodarske Amerike? Ne bih rekao. Zivot pod okupacijom, razni pokreti otpora, Pecanci, to da... 

[deeps]

Prvi nagoveštaj je u pretposlednjoj epizodi kad gledaju film koji ne može biti njihova stvarnost. 

Nisam čitao knjigu i malo mi je u početku zasmetalo kad su ubacili taj element u seriju.

U međuvremenu sam se predomislio(nakon poslednje epizode) i voleo bih da vidim kako će dalje gurati baš taj segment priče   

[marv]

gledao sam samo pilot kada ono bese (valjda prosle godine), gledao samo 15-20 min i shift+delete....obicna propaganda o zlim nacistima...boring

[Utvara]

Odgledao sam celu seriju, istrajao sam. Jako je sporo to, bez saspensa, ne deluje toliko jeftino produkcijski, a glumci su meh.

 

Ne slažem se da nije ostalo ništa od Filipa K Dicka, jer u tom grmu i leži zec: taj roman je golo govno  nema kraj. Uzmite čitajte roman i samo će vam se ka'sti. Čitao sam ga pre jedno 15 godina doduše ali ostalo mi je u sećanju da to ne valja ništa jer - nema kraja.

 

To nije otvoreni kraj nego je roman isečen na pola bez ikakvog zaključka, što je Dickov odvratni, lenji manir. Konac delo krasi i najteže je celu priču zaokružiti i završiti.

Čovek u visokom dvorcu nije neki tehnotriler sa jasnom narativnom strukturom, nego je roman koji treba da samo zagolica maštu, da pruži neki uvod, neki atmosferični setting, uvodi čitaoca u jedan alternativni svet i tu staje. Ceo taj alternativni svet nije studiozno i duboko osmišljen nego je onako u rupama koje sam čitalac sam ima da popuni. Da, taj roman ima kultni status jer je prosto bolje od ostalih preneo tu atmosferu poraza ali to cilj romana nije da ispriča neku uzbudljivu priču nego da prenese jednu atmosferu.

 

Glupo je reći "nije ostalo ništa od PKD-a". Pa ničega nije ni bilo, on je samo natuknuo kako bi jedna takva alternativna istorjia izgledala, iz pera propalog pulp-pisca i notornog narkomana. Prošlo je 60 godina, naređali su se veštiji i manje vešti pisci, scenaristi i filmadžije i mogli su od toga da naprave čudo, ali cela ta ideja je ubila se za neki palp i kemp, poput Wolfenstein serije sa Naci misticitzmom i hibridnim robotima čudovištima i Iron Sky-komičnim fazonima. Tako da PKD-ova knjiga se razlikuje od njih jer ozbiljno razmatra jedan takav svet, bez ironije i sprdnje nego sa velikom tugom i nostalgijom za demokratskim američkim sistemom.

 

Šta god da se narativno ubaci u taj setting PKD-a mora da ima neku sentimentalnu atmosferu poraza, nade, bede i beznađa što nije baš great TV.

 

A tek što su sredili onaj ofis Ministra trgovine pa uzeli da aaaaa sve snimaju u njemu, jedno 15 minuta svake epizode je ofis Ministra trgovine i njegova duboka zabrinutost i naborana mršteća faca.

 

Interesantan je taj motiv da taj ceo alternativni svet ne postoji i da "tu nešto nije u redu" i da nije realan. Ceo taj alternativni univerzum počiva na staklenim nogama i produhovljeni Japanci bolje osećaju taj prolaz između svetova, taj rift nego Nacisti koji ga se plaše i ne razumeju.

 

 

[Zet]

Odgledan ceo 1. serijal i to pomalo na silu. Serija je skoro pa ok.

[Weenie Pooh]

Ne slažem se da nije ostalo ništa od Filipa K Dicka, jer u tom grmu i leži zec: taj roman je golo govno  nema kraj. Uzmite čitajte roman i samo će vam se ka'sti. Čitao sam ga pre jedno 15 godina doduše ali ostalo mi je u sećanju da to ne valja ništa jer - nema kraja.

 

Šta god da se narativno ubaci u taj setting PKD-a mora da ima neku sentimentalnu atmosferu poraza, nade, bede i beznađa što nije baš great TV.

 

Malo si prestrog prema Diku ovde. Knjiga nema kraj u klasičnom narativnom smislu jer je planirao da piše nastavak, ali tematski je sasvim lepo privedena kraju (doduše u zavisnosti od interpretacije). Sve što je PKD pisao vrtelo se oko nekih mentalnih problema i pseudoreligijskih dilema - tako i finale Zamka u kom protagonistkinja najzad stiže do čoveka koga vidi kao nekakvog Mesiju, a on je razočarava i demonstrira da deli njenu fantaziju, da živi u svetu u kom su Nemačka i Japan dobili rat i ne ume da izađe iz njega. Kao parabola o subjektivnoj prirodi stvarnosti <-> verujućoj potrazi za smislom, sasvim adekvatno završava roman.

 

Sentimentalnu armosferu poraza, bede, i beznađa imaš u npr. Mad Men većim delom serije, koja se mahom uzima za baš great TV. Možda je moglo nešto slično da se uradi i ovde ali jebiga, lakše je zadržati se na najplićoj površini i praviti prostu alt-history pričicu.

[Ravanelli]

....

 

retko se viđa da se neko ovako opogani po delu / opusu

Edited December 6, 2015 by Ravanelli

[Bustin]

retko se viđa da se neko ovako opogani po delu / opusu

ma pusti homofoba

[Utvara]

Malo si prestrog prema Diku ovde. Knjiga nema kraj u klasičnom narativnom smislu jer je planirao da piše nastavak, ali tematski je sasvim lepo privedena kraju (doduše u zavisnosti od interpretacije). Sve što je PKD pisao vrtelo se oko nekih mentalnih problema i pseudoreligijskih dilema - tako i finale Zamka u kom protagonistkinja najzad stiže do čoveka koga vidi kao nekakvog Mesiju, a on je razočarava i demonstrira da deli njenu fantaziju, da živi u svetu u kom su Nemačka i Japan dobili rat i ne ume da izađe iz njega. Kao parabola o subjektivnoj prirodi stvarnosti <-> verujućoj potrazi za smislom, sasvim adekvatno završava roman.

 

Sentimentalnu armosferu poraza, bede, i beznađa imaš u npr. Mad Men većim delom serije, koja se mahom uzima za baš great TV. Možda je moglo nešto slično da se uradi i ovde ali jebiga, lakše je zadržati se na najplićoj površini i praviti prostu alt-history pričicu.

Mislim da su krajnje nemušto i bez dubljeg ulaženja nagovestili ove pseudoreligijske dileme, da ne spojlujem sada. Njih nije moguće totalno zanemariti jer su totalno integralni za SVE priče PKD-a ali vešti scenaristi uspeli su da glavne stvari svode na kozmetiku i deus-ex-machina na kraju prvog serijala.

[bigvlada]

Pogledao sam svih deset epizoda serije a zatimsam ponovo pročitao knjigu, da osvežim pamćenje.

 

Interesantan miks izvornog i dodatog materijala, dosta dobrih momenata, nekoliko kardinalnih grešaka i mnogo nelogičnosti ili naprosto gluposti koje idu scenaristima na dušu.

 

Krenuću od likova koji su se pojavljivali u knjizi, pri čemu se moja ocena zasniva i na knjizi i na filmu.

 

Džulijana mi u seriji deluje i opuštenije i otvorenije. Mislim da je zamena džudoa aikidom dobra odluka kao i zamena Canon city-ja San Franciskom. Pročitao sam primedbu o beloj ženi koja slaže Japance i sa tom primedbom bih se složio da je u pitanju džudo, ali ne i aikido. Rečenica kada kaže da ljudi koji praktikuju aikido nisu tip ljudi koji su joj ubili oca je dobar pokazatelj toga kakav je mentalni oklop i utočište napravila od te veštine. Dok sam gledao prvu epizodu, kada god je Aleksa bila u nekom mraku očekivao sam da negde u tami, iza nje, vidim dva hladna srebrna oka i možda čujem hrapavi glas. :D

 

Džo je isto unapređenje u odnosu na knjigu. On krije svoj identitet, ali ne i svoju narav ili stavove (ne glumi italijanskog fašistu i obožavaoca Musolinija). To se može videti u sceni gde na filmu ubija Frenka kao da je to najnormalnija stvar na svetu a zatim nastavlja da puši započetu cigaretu. Uniforma i situacija su drukčije ali čovek je isti. Biće interesantno pratiti dalji razvoj njegovog lika.

 

Frenk. Uf, kako mi taj čovek nije legao. U knjizi sam mogao da ga trpim jer se ne pojavljuje često ali u seriji je odvratan. Jedan od dva karaktera koji kriju svoje stavove. Sa jedne strane je progonjena osoba zbog svog porekla ali mu to ne smeta da sa nipodoštavanjem gleda na stanovnike Južne Amerike. Žrtvovao je porodicu zbog čega? Drug je na kraju dao život za njega, čin koji on ničim nije zaslužio.

 

Robert. Definicija zmije, osobe koja će vam se ulagivati dokle god ne napravite grešku i okrenete joj leđa. Istovremeno se divi i prezire Japance ( u stvari sve nebelce), prilično je blagonaklon prema nacistima. Najviše me podseća na Crvjezika, samo bez ikakvog uticaja. Osion prema crncima, snishodljiv prema svakome ko je jači od njega. Šteta što ćemo i njega i Frenka gledati i dalje.

 

Tagomi mi je ispao ok, mada bih voleo da su ubacili više njegovih unutrašnjih monologa, kao i kompletnu scenu kada odlazi i vraća se iz alternativne realnosti.

 

Kido je ispao dobro, kao dodatak. Podsetio me je na japanske oficire iz Poslednjeg kineskog cara. Dobro su prikazali tu dozu fanatizma, kada je hteo da se ubije iako je našao atentatora.

 

I Vegener je ispao dobro, kasting je bio odličan u odluci da uzmu nordijskog glumca za tu ulogu (čovek je Danac). Neko ko poznaje mentalitet u komšiluku, može da govori jezik tečno a ipak nije Nemac.

 

Lavovski deo pohvala ide na račun britanskog pozorišnog glumca Rufusa Sjuela, odnosno SS Obengrupenfirera Džona Smita (bezlično ime za specifično zlo?). On personifikuje ono što se u knjizi pominje par puta kao unutrašnji monolog, uglavnom kod Frenka i Roberta. Nama je nacizam potpuno zlo, ali kako na njega gledaju ljudi koji su napredovali ili čak bili rođeni u tom sistemu? Čovek onda počne da se pita koliko je naša predstava iskrivljena a emocije blage u odnosu na ljude koji su to proživeli? Koliko je ljudi tamo nesvesno, iz dana u dan, po svojim stavovima i razmišljanjima sve bliži nacistima? Koliko njih, koji nisu živeli u vremenima pre nacističke vladavine, ima snagu da se odupre takvim porivima I razmišljanjima?

 

Što se tiče dodatih elemenata radnje, mislim da tu serija dosta podbacuje u odnosu na knjigu. Ja sam veoma blagonaklon prema autoru i vremenu u kome je knjiga pisana, on nije napravio nijednu kardinalnu grešku. Ali scenaristi jesu i to više njih.

 

Krenimo redom. Ovde nema marionetske SAD već mnogo veće teritorije ali je to obična nacistička gubernija. Valjda su mislili da publika ne bi poverovala da je bilo moguće napraviti neku kvislinšku tvorevinu koja bi klicala organizaciji Tod zbog izgradnje fabrika i puteva.

Navodi se da je Biblija zabranjena, samo ne znam šta su onda uradili sa desetinama hiljada crkava po Evropi. Italijansko carstvo, Španija, Portugalija i Irska i dalje postoje, sve (u to doba) jako katoličke zemlje. Naprosto ne deluje realno.

 

Tehnološki jaz i priča oko atomske bombe. Ovo je najgori deo serije. Žele da poverujemo da je Japan 10-15 godina iza Rajha i da prestolonaslednik mora da putuje do Amerike brodom, što je notorna glupost. Kao i da nemaju atomsku bombu.

 

Knjiga govori o tehnološkoj superiornosti Rajha ali ne naglašava da je jaz velik, sem u pogledu lekova i industrije plastike.

 

Jukava i Tomonaga su dva velikana teorijske fizike, obojica su nakon rata dobila Nobelove nagrade za fiziku, jedan od njih je pre rata sarađivao sa Hajzenbergom. Uprkos tome mi treba da poverujemo da Japan od 1945 do 1962 nije proizveo atomsku bombu jer nije znao kako dok mu nisu doturili planove?

 

 

Ovo je Nakajima G10N Fugaku, najveći projekat bombardera koji je ozbiljno razmatran za vreme rata. Još tada se planirala i civilna verzija. Japan je imao sopstveni projekte mlaznog lovca (Kikka) pored brojnih koji su ostali na papiru. I ovde treba da poverujemo da je Japan odustao od razvoja avijacije posle rata i okrenuo se društvu kakvo je bilo pre 1854, samo zadržavajući dostignut tehnološki civilizacijski nivo. Ovde ne uzimam u obzir da je lavovski deo američke avioindustrije bio baziran na zapadnoj obali (iako nije bilo New Deal-a pa ni Boing nije imao narudžbine za nekoliko desetina hiljada bombardera) što je bio japanski ratni plen.

 

Messerschmidt E6 je, onako kako je predstavljen u seriji za momentalno lupanje po čelu.

 

U knjizi je lepo objašnjeno da je u pitanju raketni brod, da let traje 45 minuta od Stokholma do San Franciska i da je potrebno 8 minuta da se spusti na aerodrom. I to bi bilo potpuno realno da su uzimani u obzir izvori kojima je Dik raspolagao.

 

Verner fon Braun bi bio još moćnija ličnost posle rata nego što je stvarno bio. Njegove rakete za let na Mesec i Mars (prva verzija 1946.godina, kolijersova 1952. godina) su bile samo anstavak njegovih predratnih nacrta. Verzija takve višekratne rakete koja bi služila kao civilni transport sa kraja na kraj planete uopšte nije bila blesava stvar, mnogi stvarni projekti (Rhombus, Itahcus) SSTO letelica su predlagani tokom šezdesetih.

 

Dizajneri su mogli da uzmu nešto ovakvo i da na osnovu nje smisle vizualno impresivno rešenje.

 

 

Umesto toga, dobili smo nacistički Konkord koji bi trebalo da može da pređe 8616km za 45 minuta (Stokholm – San Francisko) za 45 minuta, što mu dođe 11488 km/h ili gotovo pola prve orbitalne brzine. Oblici letelica za 2 maha i onih za 4,5 ili7 se mnogo razlikuju, a kamoli one koje mogu da ostvare te brzine. Jadno i bedno rešenje.

 

Zaplet sa prestolonaslednikom, atentatorom i predavanjem planova o atomskoj bombi mi je veoma glup, bolje da su se držali originala (Tagomi koji Koltom koka SD-ovce, informacije o Dandelion-u).

 

Drugi zaplet, sa pokušajem atentata na Hitlera mi je takođe veoma glup. Hajdrih izgleda i ponaša se kao Geri Oldman koji glumi Drakulu.

 

Gledajući seriju, gledalaca bi mogao doći do zaključka da svako može da radi za obaveštajnu službu, da se propusnice falsifikuju za dva minuta a da je prethodna provera kandidata za posao smaranje koje niko ne sprovodi.

 

A ono sa policijom koja opkoli samo jedan ulaz u noćni klub je za    .

 

Zamena knjige filmskim trakama daje mogućnost da svako u njima vidi ono što želi (ili svoje strahove) mada ostaje otvoreno pitanje ko ih pravi i zašto?

 

Pominjao sam već kod Todomija da mi se ne sviđa što su izbacili gotovo sve unutrašnje monologe koji se tiču Tao-a i religije uopšte. Zašto niko više ne koristi tehniku iz Dine?

 

Summa summarum, miks dobrih I loših elemenata koji ima šansu da napreduje, naročito sada kada su potrošili radnju iz knjige. Videćemo kakva će biti druga sezona.

 

 

[ToniAdams]

svakacas bigvlado, ja nisam mogao duze od druge gledati, onaj kraj epizode je jedan od najgorih krajeva epizode ikad. meni tu nista ne valja.

[Аврам Гојић]

Vlado, svaka čast. Imao sam želju da ipak dam seriji nekakvu malu šansu ali vidim da bi to ipak bilo gubljenje vremena.

[bigvlada]

 

Skinuo pa ću natenane da brstim, trejler obećava. :D

 

Uzgred, snimaće se i treća sezona. 

Edited January 14, 2017 by bigvlada

[Meazza]

E hvala Vlado, sad imam sta da gledam, nisam ni znao da je zavrsena druga sezona.

[Meazza]

Znaci :ziga: :ziga: :ziga:

 

Remek delo!