pa da, pasiv se u teoriji koristi za situacije kada je vršilac radnje podrazumevan ili nepoznat, ili nebitan.

u srpskom se najčešće pasiv prevodi aktivnim povratnim glagolom.

u teoriji, jelte

 

Cini mi se da je tako i u romanskim jezicima (spanski, francuski...).

Meni je jednom moj (pokojni :( ) mentor rekao - ne pišemo mi ovde romane nego istoriju. 

 

Stoga - doviđena

 

Pasiv/Aktiv, who cares. 

Najbolje su mi ove principijelne priče o jeziku a, kada Andrić upotrebi imperativ u funkciji prezenta, kako to samo ispadne super. Drugim rečima, onaj tekst gore nije loš zbog otaljavajuće upotrebe pasiva prilikom prevođenja, koja je čak mogla doneti autoironijsku crtu ili poželjnu metafikcionalnu diskrepanciju - loš je zato što je naprosto napisan prilično ružno...

Meni pasiv u srpskom najcesce zvuci nakradno i grebe usi. Treba li da vas podsecam na najskoriji slucaj sa novim mostom koji je otvoren od strane premijera :P

Nije Vice, ali treba prelistati domace izdanje Popular Science za zaista nakaradne prevode, najneprirodniji prevodi koje sam citala, 'od strane' je jos i najmanji problem.

Nisam siguran da li se ovo ustvrdilo, ali "nepoznavanje sopstvenog jezika od strane prevodilaca" nije pasiv, već imenička fraza. E sad, imenička glava još ima i komplement u obliku semantičke teme, ovde izražene genitivnom imeničkom frazom, i adjunkt u obliku priloške fraze. 

 

Pasiv postoji u jezicima zato što je semantički koristan. Inače ne bi postojao. Kao što je gore rečeno, nekad ta semantička korist dolazi u obliku agensa koji se podrazumeva, koji je nepoznat, ili koji se namerno želi ostaviti neizraženim, a nekad prosto u obliku fokusa na pacijens ili temu umesto na agens. 

Tako je, izbacite pasiv i ćao kritička analiza, da prostite, diskursa.

 

Ali istina je i što ostali rekoše, nije da nema lenjih prevodilaca i onih koji ne poznaju sopstveni jezik. Ja sam odustala nakon jednog prevedenog teksta jer sam uvidela da nemam ni žice za to, a ni snage da se potrudim da bude zaista dobar prevod.

Niko nije rekao da pasiv ne treba da postoji ali je prilicno naporan u svakodnevnom govoru, bar meni. Kad citam obican novinski clanak o nekom dnevnom desavanju zaista ne ocekujem pasiv i kojekakve jezicke vratolomne konstrukcije. Sto me vraca na zakljucak da su prevodioci ili lenji ili nedovoljno poznaju tehnike prevodjenja. Smatram za jako los prevod onaj koji citam na srpskom i automatski prebacujem na engleski da bi mi bilo jasnije jer je ostavljena engleska recenicna konstrukcija samo prevedena bukvalno na srpski.

s druge strane, od jedne prevodilačke agencije dobila sam ponudu da radim za 200 dinara po strani.

eto objašnjenja.

 

radije volontiram, jebo ih pas.

pasiv u pretjeranoj upotrebi u srpskom mi djeluje kao prodor birokratskog jezika i nekih sluzbenih slengova u mejnstrim. to mediji forsiraju vec 20 godina, jezik crne hronike i privrednog suda. cekamo da neko datum rodjenja procita kao 'nula peti nula drugi' a osobu o kojoj prica uvede u tekst kao 'lice'

Edited February 6, 201510 yr by morgana

s druge strane, od jedne prevodilačke agencije dobila sam ponudu da radim za 200 dinara po strani.

eto objašnjenja.

 

radije volontiram, jebo ih pas.

 

Ovo meni najvise ide na zivce, naravno da za te pare ne moze da se dobije kvalitetan prevod niti ijedan prevodilac treba da radi za takvu cifru.

Jednom prilikom mi renomirana turisticka agencija nudila 500-600 dinara za prevod sa srpskog na kineski, hitnih 50-60 strana

pasiv u pretjeranoj upotrebi u srpskom mi djeluje kao prodor birokratskog jezika i nekih sluzbenih slengova u mejnstrim. to mediji forsiraju vec 20 godina, jezik crne hronike i privrednog suda. cekamo da neko datum rodjenja procita kao 'nula peti nula drugi' a osobu o kojoj prica uvede u tekst kao 'lice'

 

Da, ovo je skroz tacno ali ima i ova novija struja bukvalnog prevodjenja sa engleskog, nista srpska recenicna konstrukcija, nista duh jezika, samo prevod rec za rec i to je to,rezultat je necitljiv uglavnom.

pasiv u pretjeranoj upotrebi u srpskom mi djeluje kao prodor birokratskog jezika i nekih sluzbenih slengova u mejnstrim. to mediji forsiraju vec 20 godina, jezik crne hronike i privrednog suda. cekamo da neko datum rodjenja procita kao 'nula peti nula drugi' a osobu o kojoj prica uvede u tekst kao 'lice'

 

Baš tako, birokratija i njene nemušte konstrukcije, pasiv i gde treba i gde ne treba, pridev "isti" umesto zamenice i slično. :)

 

s druge strane, od jedne prevodilačke agencije dobila sam ponudu da radim za 200 dinara po strani.

eto objašnjenja.

 

radije volontiram, jebo ih pas.

 

Dno dna, ali to je naša realnost.

Edited February 6, 201510 yr by Time Crisis

pa da, pasiv se u teoriji koristi za situacije kada je vršilac radnje podrazumevan ili nepoznat, ili nebitan.

 

pa da

 

pa je zato presmešno kad vršilac jeste poznat/bitan ali se iz nekog razloga želi pasiv te onda mora da uleti "od strane vršioca radnje"

Edited February 6, 201510 yr by Hjortron

Pa, fokusa radi. I takve situacije su semantički realne.

 

"Isti" je u toj anaforičnoj upotrebi zamenica, iako rođena od prideva. :) U nekim romanskim jezicima je "ipse" otišlo dotle da se gramatikalizovalo u određeni član.

malo pitanje na temu, ne samo u vezi pasiva nego svih engleskih konstrukcija koje se zbog bukvalnih prevoda poslednjih godina "uvlače" u srpski (tipa "najbolja čokolada ikada", itd, itd):

 

ko to zapravo prevodi?

- da li su mnogi profesionalni prevodioci nedovoljno stručni ili prosto lenji pa im je lakše da bukvalno prevedu i odrade stvari

- da li mnogi neprofesionalci prevode vesti, članke po internetu, itd?

 

 

+ da li utiču i "obični ljudi" u smislu da čitaju tekstove na engleskom pa ih posle prepričavaju na srpskom ali kao bukvalni prevod?

 

jedna drugarica-koleginica radi nešto za portugalski ali npr ona je primetila takve promene samo kod internet zezalica koje definitivno prevode samo neprofesionalci

Edited April 25, 20177 yr by Hjortron