Ana Ćurčin

[yolo]

Već duže vreme kibicujem šansu da pokrenem temu. Sinoćnji koncertić u Studiju 6 RTB koji je direktno prenosio III program Radio Beograda i (valjda, sem ako neće biti odloženi snimak) RTS Digital me prelomio pa evo.

 

Ne znam, ne umem da procenim gde će ići njena karijera ali je ovo do sada meni vrlo zanimljivo. Prvo, jak manirizam, Amerikana koja je ono kao žanrovski B film koji ti zada okvire pa ko u okviru toga uspe da uspostavi parametre koji nadmašuju žanr, taj je baja. Međutim ona u to uvlači jednu ozbiljnu, skoro darkersku teskobu da se ta akustična ljuštura neo-folka raspada i ona postaje stand alone diva jedne neverovatno poeticne anksioznosti. Zapravo to što me uvlači u njen svet mi istovremeno smeta i odbija - ja ovo nema šanse da mogu da slušam kod kuće, direktno mogu da zamislim kako mi se ganglije otkačinju i kreću da igraju ping pong u lobanji. Opet, neverovatno je zavodljivo, skoro kao neko izmešteno patološko stanje od koga bežiš i stalno mu se vraćaš pa zato idem da je gledam uvek kada i gde svira poslednje dve godine. I sviđa mi se kako odrasta (muzički).

 

Na stranu, skroz mi je OK što je jako profi i što svoje koncerte shvata ozbiljno kao retko ko. Evolucija njenog glasa na koncertima u poslednje dve godine je prilično senzacionalna i sada to ima sve manje veze sa žanrovski neofolk polazištem, umesto toga je već na delu poigravanje sa vrlo suptilnim nijansiranjem svojstvenom onima koji imaju vrhunsku kontrolu, što sigurno nije samo do talenta nego i do investiranog vremena. A i muzika već polako kliza, sinoć je čak novi bend imao jedan Sigur Rosovski izlazak iz pesme koja je premijerno izvedena, to mi je podiglo obrvu.

 

Sad, ona nema taj momenat ludila koji Dukat ume da izvede, trick of light koji te usred neke poluraspale svirke odjednom preseče svetlosnim mačem i rastavi na komade. Ali o njemu ćemo drugi put. Tek, nedostaje ta neočekivana epifanija ali verujem da će se i dotle doći. Ona je delovala uplašeno na prvim koncertima, sada više toga nema, samo koncentracija i odgovornost pred publikom. 

 

Ovo pišem između ostalog jer se nisam baš od prve bio primio na srpsku Amerikanu. Delovalo mi je prosto previše derivativno ali prestrog sam, verovatno, mada je malo i do izvođača. Uvek se iznerviram kada krenu da sviraju Cortez The Killer, za mene to too much. Out On The Weekend mi ima više smisla, to je pesma koja se može pevati i posle NY, Cortez ne.

 

E da, na ulazu sam video i Muharema Bazdulja tako da možemo očekivati da je i Novo Vreme zamijeti.

 

http://anacurcin.com

 

Okačim snimak ovog koncerta sinoć kad se pojavi negde na mreži.

[ultra plasticni]

Sad sam cuo ovo, Lastavice lasto, etnosumadijski remix, bas lose

[alamo]

žao mi je što ti se "lastavica" ne dopada, ali ne razumem ovo "etnosumadijski remix", baš nema nikakve veze sa te dve odrednice. saradnja ansambla kolo i ane je išla na potpuno drugu stranu i emociju. 

https://www.youtube.com/watch?v=p4LQwZtvcXQ

 

[aram]

dobro je ovo skroz

 

inace, evo ovo sto je yolo obecao pa zaboravio

 

Edited August 9, 2015 by aram