Najbolji od najboljih

[namenski]

Zündapp Janus

 

 

Evropa je posle WW2 bila gladna automobila; doduse, morale su da se preko glave preture i neke druge, mnogo ozbiljnije gladi, ali se pedesetih doslo do potrebe za malim i jeftinim automobilom. Nije to bila prica o narodnom automobilu, a Evropljani su odlicno znali sta je automobil, cak i ako se pod znanjem te vrste podrazumeva i teorijsko znanje svakojake sirotinje i ostale fukare. Amerika se, naravno, uveliko vozila u automobilima od kojih je ‘ladno moglo da ispadne 4 – 5 prosecnih evropskih automobila.
Tesko da ce iko da napise politicki nekorektnu socijalnu istoriju automobila: danas se svi takozvani istoricari, opisujuci sve ono sto se kotrljalo ili pokusavalo da kotrlja putevima Evrope pedesetih godina, polomise da ubede publiku da se, eto, radilo o interesantnim konstrukcijama za zaludne entuzijaste.
Nije bilo tako: jesu jahali takozvani veliki, od VW, preko Citroen-a, Renault-a i Fiat-a, ali su i mali velikih, mislim na Bubu, CV2, R4 i Fiat 500 – bili jednostavno preveliki za dzepove velike vecine Evropljana. Cak i nabrojani su jos uvek spadali u predmet zelja preteznog i sve vise platezno sposobnog ostatka.
S druge strane, postojala je gomila iz rata izaslih fabrika koje nisu mogle da – sto bi se reklo – nadju sebe.
Nisu mogle ili nisu smele, pa ce se tako medju proizvodjacima automobila u hronicno rascepkanoj – prava vremena pravih velikih su tek imala da dodju – nasao i jedan Messerschmitt koji iz opravdanih razloga nije smeo da pravi avione.
Velika Britanija je takodje pokusavala da izboksuje nesto malo, neuspesno naravno, sve dok jedan genije po imenu Alek Isigonis nije napravio verovatno najveci mali automobil svih vremena – Mini.
Cudno je to sa maleckima: kod njih ne pali takozvani dizajn – oni se ne prave da budu lepi. Sta ce i kako da odluci o uspehu ili neuspehu nekog modela niko nikada nece – srecom – saznati. Ali, mora da ima nesto sto razlikuje Spaceka, Reno 4, Minija ili bilo kog malog Fijata pedesetih od pazljivo i tehnicki besprekorno pravljenih nemackih malih automobila koje su imale samo jednu manu: da lice na nista i pamte se na silu.
Ko ne veruje, nek pogleda:

Ovo se zove: Messerschmitt KR200

 

Tesko je izabrati najcudnijeg, ali je pri samom vrhu sigurno ovaj Zündapp model Janus: cetiri putnika koji – dva po dva – sede ledja uz ledja, motor tacno u sredini.
Najveci i najbolji nemacki proizvodjac motocikla je, pokusavajuci da napravi cetvorotockasa, u pomoc pozvao i jedan Dornier ciji je model Dornier Delta u neku ruku posluzio kao predlozak.
Nije da nije, pokusavao je Zündapp jos pocetkom 30-ih da napravi Auto für Jedermann, sto mu dodje nesto kao auto za svakoga, i to s kim bi drugim nego sa mirodjijom za svaku corbu poznatom po imenu Ferdinand Porsche. Her Professor je par godina kasnije nasao drugog sponzora za narodni auto, jederman je postao volk i – bi sta bi.
Sto se Janusa tice, nema previse da se prica: Zündapp se drzao dvotaktnog motora, zapremine motociklistickih 245 ccm, i snage 14 KS pri 5000 obrtaja. Mogao je da vozi i do 80 km/h, a kazu da je zahvaljujuci McPherson ogibljenju bio izuzetno udoban za svoju klasu.
Proizvedeno ih je ukupno skoro 7,000 komada, za neke dve ili tri godine – od pocetka proizvodnje 1957. do 1959. – od toga nepune 2,000 u samom Zündapp-u. Ostatak je proizveo Bosch, onaj Bosch, koji je sve sto se Janusa tice kupio sredinom 1958. godine.
Menjac 4 brzine, tezina ukupno oko 750 kg, duzine nepuna 3 metra.

 

 

 

 

 

 Nema sta da se prica ni sto se Zündapp-a tice: bankrotirao je negde sredinom osamdesetih, proizvodnu liniju i one takozvane pamet stvari je kupila neka Xunda Motor Co., Tianjin, Kina…

[namenski]

FIAT S76

Zver iz Torina.
Citavih i za ono vreme neverovatnih 300 KS, dobijenih onako kako se tada jedino moglo: povecanjem zapremine motora na kod auta nikada vise dostignutih preko 28,000 kubika, precnikom klipa 190 mm i hodom od 250 mm…

 

 

Sve to na oko 1,800 obrtaja.

I 4 cilindra.

 

Godina je 1911. i FIAT je od nekud odlucio da makne Mercedesu i njegovom Blitzen Benc modelu svetski rekord u brzini.
Sa strane posmatran, ovaj automobil je delovao zaista slonovski; motor u liniji i nesto uvida u aerodinamiku nateralo je inzenjere Fiata da vozilo naprave uskim, pa je vozac skoro pa strcao napolje, dok je drugi prisutni koji se na fotografijama vidi bio tu samo za slikanje i samo dok automobil stoji.

 

 

Otislo se u Englesku, Brooklands naravno, etablirano mesto za obaranje rekorda i tamo je fabricki vozac Pietro Bordino isprobao sve sto se isprobati moglo da bi, samo par dana kasnije na obicnom putu – i to putu onih vremena, negde oko Middlesborough-a postavio do tada nedostignutih 187 km/h.
Brzinu kojom se u to vreme nije mogao pohvaliti i avion.
FIAT je bio zadovoljan; jedan ruski knez, koji je konje zamenio automobilima – nije.
Knez Boris Suhanov je kupio drugi primerak (proizvedena su samo dva, uostalom) i vozom ga otpremio u Moskvu da tamo pokusa da rekord popravi.
Usput je knez, u Ostendeu, angazovao i strucno lice, Francuza po imenu Arthur Duray, nimalo nepoznatog u svetu ispunjenom ludacima, mirisom benzina i svim sto uz to ide: dostigli su, tvrdili su, a i potvrdjeno je, brzinu od 220 km/h.
U auto su se smestili obojica: Duray kao vozac i knez kao prisutni mehanicar, mada ih ima koji u to sumnjaju.
U kneza kao putnika, mislim.
Lose vreme koje je onemogucilo za priznavanje rekorda obaveznu i drugu voznju u roku od jednog sata bilo je krivac sto se rekord nije vazio sluzbeno.
Nije im se dalo da budu – zvanicno – prvi ljudi koji su se vozili brzinom vecom od 200 km/h.
Princ je otisao u Moskvu, od rekorda nije bilo nista, tamo su vec imali vaznija posla, da bi zavrsio – princ mislim – u Australiji ili tako nekako, a automobil u Francuskoj.
Tvrdilo se da je auto potpuno nemoguce voziti.
I danas neki to tvrde.
Blizih podataka o tezinama, dimenzijama itd – nema.
Ovaj FIAT je, sa zvukom koji se samo moze zamisliti, utvrdio – tvorci manifesta su mislili da je i potvrdio – pretpostavke futurizma i svega sto je uz to islo i doslo posle.
Fillipo Tommaso Emilio Marinetti.

I, kako bese ono isla tacka 4, na primer: Objavljujemo da su divote sveta obogaćene novom lepotom: lepotom brzine. Trkački automobil sa haubom ukrašenom velikim cevima nalik na zmije sa eksplozivnim dahom...urlajuće motorno vozilo koje kao da se pokreće vatrom iz mitraljeza lepšе je od skulpture Nike.

U vezi sa tackom 10: Hoćemo da uništimo muzeje i biblioteke, da se suprotstavimo moralu, feminizmu i svakom oportunizmu i utilitarističkom kukavičluku. 

...

5. Hoćemo da pevamo čoveku za volanom, idealnoj osovini cele zemlje, dok ona juri svojom orbitom.
 

6. Pesnik mora ispuniti sebe toplotom, glamurom i genijalnošću da bi pojačao žar primordijalnih elemenata.
7. Lepota postoji samo u borbi. Nema remek-dela čiji karakter nije agresivan. Poezija mora da predstavlja nasilni obračun sa nepoznatim silama, primoravajući ih da se potčine čoveku.
8. Nalazimo se na krajnjem rtu vekova! Kakva je danas korist od gledanja u prošlost kada moramo otvoriti misteriozne kapke nemogućeg? Vreme i Prostor umrli su juče. Već sada živimo u apsolutnom, jer već smo stvorili večnu, sveprisutnu brzinu.
9. Hoćemo da slavimo rat – jedini lek za svet – militarizam, patriotizam, destruktivne činove anarhista, divne smrtonosne ideje i prezir prema ženama.
Itd, itd...

Грлом у јагоде...

 

Ostatak Marinetijeve price nema veze sa automobilima, osim ako se ne uzme zdravo za gotovo da Nemci nikada nisu oprostili Italijanima i ovo jedno preotimanje rekorda od njima tako dragog Mercedesa, pa potegli veze kod Adolfa da i Marinetija i njegovu umetnost proglasi za dekadentnu….

 

[namenski]

2019. jaka godina za jubileje po pitanju raznih tehnika: em B747, em jos jedna auto legenda:

Porsche 917, haralac prototipova sa sve Le Manom, predstavljen je javnosti, strucnoj i siroj, na Zenevskom salonu davne 1969. godine, negde u ovo doba...

Sa sve decjim bolestima koje su kostale zivota Dzona Volfa, zamalo i Redmana, i sa sve uspesnim lecenjem koje je preduzeo vodja Porsche tima John Wyer, ova limuzina je narednih nekoliko godina drzala banku, sa sve obaveznim Le Manom

Dok je Le Man bio Le Man...

Kurzheck, Langheck, svejedno...

 

 

Sa upravo te, 1969. godine ukinutim Le Man startom:

 

 

[namenski]

Mercedes Benz 500K Special, 1935...

 

 

 

 

 

 

[namenski]

Podsetio me @Grandilof pominjuci Fiat 128 tamo na Istoriji F1: Scuderia Filipinetti, 1 svajcarska ne bas srecna штала, provozala se i u F1 i u konstruktorima i za koju su vozila jaka imena poput Klarka, Siferta, Petersona, i - najlepsa izvedenica Fiata 128:

 

 

 

 

 

I miris i ukus...

Ali tek zvuk...

[namenski]

Pogledao, bioskopski, Le Man '66, Ford vs Ferrari, ili kako se vec zove, vredelo je, nisu bacene pare.

Sa filmske strane ne znam, nisam siguran ni da je autorima bila namera, ali film je hommage 1 Americi koje vise nema, Americi koja je znala I umela da pravi mehanicke naprave, pa i automobile najbolje na svetu.

Sa sve scenom u kojoj Ford #2 odvodi Selbija do prozora i pokazuje mu nekadasnja postrojenja, ili scenom Jakokine prezentacije sa konstatacijom da se po prvi put na trzistu pojavljuju sedamnaestogodisnjaci koji imaju para...

Americi koja vise nije ista zahvaljujuci i bujanju menadzersko-marketinskih likova poput Beebe-a u samom filmu pomalo nepravedno ocrnjenog.

Razumljivo i zasluzeno proamericki, zaobidjena je uloga britanskog Weslake-a, ili namensko osnivanje bas u Britaniji Ford Advanced Vehicles Ltd, Abbey Panels i Brunswick Aircraft Corporation da ne pominjem.

Scene trka i ovako i onako, valjda filmski izraz trazi malo uproscavanja, ali su OK, obaska sto je konacno neko opravdano ocrnio Enca i Djovanija...

 

Tek, bilo kako bilo, jos jedan veliki:

[Peter Fan]

On 8.12.2019. at 15:20, namenski said:

Americi koja je znala I umela da pravi mehanicke naprave, pa i automobile najbolje na svetu.

Amerika I dalje pravi mehanicke naprave koje niko drugi na svijetu ne moze ili ne zna. Ja radim na jednom takvom projektu. Gleda automobila, moze se reci da je Tesla upravo to I da zasad u svojoj kategoriji nije prevazidjen.

[namenski]

3 minutes ago, Peter Fan said:

Amerika I dalje pravi mehanicke naprave koje niko drugi na svijetu ne moze ili ne zna.

Pa ja bas to i pokusavam da kazem...

On 9.12.2019. at 14:11, namenski said:

Prigodno, 7. decembra, u brodogradilistu svih brodogradilista Huntington-Ingalls Industries, Newport News, odrzana je ceremonija krstenja najnovijeg americkog nosaca aviona John F. Kennedy, CVN-79.

Kuma je bila Karolina, cerka pokojnog istoimenog predsednika, inace svojevremeno US ambasadorka u Japanu.

 

Sama ladja je druga u klasi takozvanih supernosaca Gerald R. Ford, CVN 78, i zamenice, kada dodje vreme za penziju, USS Nimitz, CVN 68.

Ovi brodovi su u sebi spakovali najmanje 20-ak novih tehnologija, pocev od pogona, novog sistema za poleetanje aviona, takozvanog EMALS, Electromagnetic Aircraft Launch System, sisteme kontrole pogona, nove radare, nove integrisane sisteme za upravljanje naoruzanjem, nove sisteme za kacenje aviona pri sletanju, Advanced Arresting Gear, AAG...

330 metara dugi, istisnine 100,000 tona, ovi brodovi ce svoje vlasnike da tokom predvidjenog veka trajanja od circa 50 godina da kostaju, sto se izdrzavanja i odrzavanja tice, skoro 4 milijarde dolara manje od svojih prethodnika klase Nimitz.

Prvi brod u klasi, Gerald R. Ford u sluzbi je od 2017. godine: kostao je nekih 12.9 milijardi dolara, dok ce John F. Kennedy kostati oko 11.5 milijardi...

 

Edited December 13, 2019 by namenski

[namenski]

 

Niko da pomene da je koliko onomad umro Ros Tauranac, sigurno jedan od 10 najvecih konstruktora F1 za njenog vakta.

Njegovo je ono T u Brabham BT modelima, RALT RT...

 

Pamtice se kao poprilicno konzervativan u raboti koja se ubi da ne bude konzervativna, pa se tako dugo odupirao autima sa шкољком, drzeci se zavarene cevaste konstrukcije sto mu je bilo dovoljno da se njegovi uradci upisu 2x kao svetski #1 konstruktora i takodje 2x kao svetski #1 sofera...

Pamtice se i po tome sto je zaduzio mnoge sa sve Hondom koja je tek pocinjala.

I kao jedan od poslednjih iz generacije nestalih, onih koji su шублером, uhom, u malim, neuglednim radionicama pravili masine zujalice сајџијске preciznosti...

[zorglub]

Ne ložim se nešto na hyper-automobile, ali Murray-a je milina slušati:

 

 

[namenski]

Badger Battleship.

I tata i mama svih dosadasnjih, ukljucujuci i ove moderna kao bajagi FWD auta.

 

Izmisljotina i proizvod Badger Four-Wheel Drive Auto Company, osnivaci Otto Zachow i zet mu William Besserdich, Clintonville, Wisconsin, osnovana 1909. godine, pa prekrstena u The Four Wheel Drive Auto Company, cesce Four Wheel Drive, jos cesce samo FWD, firma koja je, uz sve primenjene 4 racunske radnje u nekim oblicima/ostacima prezivela do danas.

 

Tek, bilo kako bilo, Amerika je prva prepoznala potrebu i prednosti vozila sa pogonom na sve tockove, a sa pojavom modela na fotografiji raspisana nagrada od US$ 1,000 svakom autu koji uspe da Battleship prati duze od 10 minuta tamo gde se on zaputi, ostala je do danas nepodignuta...

 

 

Naravno, i vojska je dobila svoju, kako dolikuje ошишану verziju, uostalom, WW1 je bio na pragu barem sto se Amerike tice.

 

Sledile su kamionske masine koje su pogotovo resile problem idenja tamo gde se takozvanim obicnim autima ne ide:

 

Zabavno je sto je kod ovih vozila, mislim pre svega na kamione, prvo pocelo da se vodi racuna o - ogbljenju, pa ma se radilo i o obicnim federima, blatfederima...: alternativa je bila ili kakvo takvo ogibljenje ili bubrezi шофера.

A brzo se skontalo da bez bubrega nema ni шофера...

Inace, ova vrsta vozila neguje tradicionalnu vezu sa medicinom: dzip nad dzipovima, onaj pravi Jeep, rodio je Jeep Disease, naziv za takozvanu pilonidalnu cistu, tako nekako...

 

[namenski]

Na danasnji dan 1950. godine, dakle pre tacno 70 godina, automobilski svet je dobio prvog svetskog prvaka takozvane Formule 1.

Emilio Giuseppe Farina, moze i Giuseppe Antonio 'Nino' Farina, ponajbolje samo Nino Farina...

 

... i Alfa Romeo Tipo 158...

 

Cuvaju je i danas, zarad pokazivanja i aukcija:

 

Doduse promenjenu ne samo po formi nego i po sadrzaju, taman onoliko, a sigurno i vise nego sto se za proteklih 70 godina promenila 1 delatnost koja se podvodi pod sport, a mnogo vise je od sporta, delatnost u kojoj su zive ljude zamenili kiborzi, a volane konzole komjuterskih i ostalih igrica.

 

[namenski]

 

Trazilo se, trazilo i na kraju naslo, doduse u prevodu na engleski: Alfred Neubauer, Speed was my Life, u originalu Manner, Frauen und Motoren: Die Erinnerungen des Mercedes-Rennleiters Alfred Neubauer, prvo izdanje sa sve predgovorom Stirlinga Mosa.

Memoari ne samo glavnog i odgovornog Mercedesovog lika za trkanje, nego i mnogo vise od toga: slika jednog nestalog sveta i ljudi kojima - kako losi novinari umeju da kazu - kojima venama umesto krvi ide benzin...

Nema imena od znacaja u periodu od pre WW1 do nesrecne Mercedesove Le Mans 1956. godine koje nije ostalo zabelezeno, itekako, u secanjima ovog coveka, nema trika, taktike, diplomatije, pa i politike - sa sve Adolfom i njegovim produciranjem nemacke tehnike kao najbolje na svetu - koje nije taknuto-maknuto...

Od poletarca Ferdinanda, preko Karacole, broja im se ne zna...

I nadasve - zivi ljudi, a ne hodajuci bilbordi...

[namenski]

Hannu Mikkola.

Za jednog od najnajboljih.

Iz doba kada je reli bio reli.

 

[Lancia]

Samo za @kud u maglu Simoviću