Propaganda

[Radoye]

Ignor lista je iz raja izasla

[čekmeže]

7 hours ago, djekson said:

recimo da su Rumuni došli skoro do Pešte

 

Rumunska vojska ispred zgrade parlamenta u Budimpešti

 

[namenski]

4 hours ago, Radoye said:

Ignor lista je iz raja izasla

Gresis, zajebaces se, propustices toliko toga...  

[Radoye]

6 hours ago, namenski said:

Gresis, zajebaces se, propustices toliko toga...  

 

Ne prika, naprotiv, nemam ja vremena za budale. U mojoj familiji muskarci ne traju dugo - moj deda je bio samo kojih 15 godina stariji od mene kad je umro, moj otac ni 20, no za utehu je barem to da smo mladoliki, da nas zene vole i da se dok trajemo dobro zabavljamo. Zovi to ako hoces mojom licnom krizom srednjeg doba, neki muskarci kada zadju u odredjene godine i osete da im onaj prokleti kosac duva za vrat krenu da jure sojke i kupuju besna kola u nadi da ce tako prigrabiti koji tracak mladosti koja im neminovno tece kroz prste; ja sam umesto svega toga jednostavno odlucio da se okruzim ljudima do cijeg mi je misljenja stalo i da iz svog okruzenja eliminisem budale. Kako na forumu tako i u RL - raskantao sam se sa svim antivakserima, ravnozemljasima, teoreticarima zavera, revizionistima, religioznim i ideoloskim fanaticima i uopste ljudima ogranicenih i zatvorenih umova. Niti ja imam sta pametno od njih da cujem i naucim niti su oni kadri da bilo sta nauce od mene jer jednostavno ne dobacuju - tako da je svaka medjusobna komunikacija gubljenje vremena i za jednu i za drugu stranu.

 

A vreme je nesto sto neumitno tece i jos niko od nas nije ziveo vecno; a na ovom svetu jos uvek ima toliko toga sto vredi videti i iskusiti pre nego sto i poslednje zrno iscuri iz pescanika...

[namenski]

Pu, pu, pu, jezik pregrizo i ziveo 100 i vise godina, posle kako'oces.

A za budale gresis: nema prave zabave bez budala i njihove inventivnosti^tm…  

I - srecna ti nova.

I narednih 100-ak , jebes krizu srednjeg doba, to su izmisljotina zaludnih...

[Radoye]

1 hour ago, namenski said:

I - srecna ti nova.

 

Hvala prika, takodje i tebi!

[čarobni breg]

Austrougarska propaganda iz Prvog svetskog rata:

 

[djekson]

On 8.1.2019. at 0:35, namenski said:

A pazi tek ovo:

Pa ovo:

 

 

Djekson je 1 car.  

 

@Radoye vidis li sta si napravio, madjarozderu nijedan  

Zaista ne razumem sta zelis postici cerekanjem i postovanjem besmislenih smajlica?  Ja iza svojih reci stojim i spreman sam objasniti i interpretirati svaki svoj navod i napisanu rec.

 

[djekson]

On 6.1.2019. at 2:05, Radoye said:

 

Nista epohalno tu nema, Madjari kukaju k'o Kalimero o Trijanonu i kukace dok je sveta i veka. Kukali su od prvog dana bukvalno, kukali su tokom komunizma (doduse nisu smeli naglas, ali u svoja 4 zida jesu itekako), kukaju i danas. Njihov nacionalni mitos kaze da im je 2/3 teritorije (na ovom pamfletu kaze 3/4) oduzeto na pravdi boga, da oni tu ama bas nista skrivili nisu, i da nikad niko drugi na celom svetu nije (mal)tretiran na slican nacin; da je u isto vreme 50% Madjara (pri cemu oni za Madjare ne smatraju iskljucivo etnicke Madjare nego sve one koji su se na popisu izjasnili da govore madjarski jezik) ostalo van granica matice i da je njihova sveta nacionalna misija i duznost da se ta nepravda revidira i ispravi. Zato danas u Budimpesti svaka knjizara i papirnica koja drzi do sebe prodaje karte Madjarske u predtrijanonskim granicama, ali kartu Madjarske u danasnjim medjunarodno priznatim granicama je skoro pa nemoguce pronaci.

Da, i jebeni Office Depot ima u asortimanu TU kartu pored svih drugih mogucih.

 

No sve su ovo samo ciklicna ludjenja za unutrasnjepoliticku upotrebu. Madjare Trijanon svrbi onoliko koliko Srbe svrbi gubitak Kosova - i jedni i drugi vide izgubljenu teritoriju kao deo svog autohtonog istorijskog nasledja koje im je nepravedno oduzeto aktom politickog nasilja, i jedni i drugi su slepi na cinjenicu da su na toj teritoriji etnicki u debelom minusu i da jednostavno ne znaju sta bi radili sa vecinskim stanovnistvom koje je usput jos i neprijateljski raspolozeno, i jedni i drugi su teritoriju izgubili nametnutim mirovnim sporazumom nakon ratnog poraza. Samarcina koju su Madjari popili pre 100 godina bridi i dan danas onoliko koliko nama bridi obraz zbog svega sto se na Kosovu dogadja(lo) u zadnjih 20-tak godina. Onoliko koliko Srbija vidi dogadjaje oko jednostranog proglasenja nezavisnosti Kosova i njegovog medjunarodnog priznanja kao nepravdu tako isto Madjari gledaju na Trijanon, imalo za to opravdanje ili ne.

Netacno. Madjare ne svrbi Trianon kao Srbe Kosovo.

 

Konkretno prema Srbima i Srbiji, za Madjare su odluke Velike Skupstine u Novom Sadu 1918. kojima su se Baranja, Backa i Banat prisajedinili Kraljevini Srbiji pravno nistavne i akt nasilja jednako kao sto je za Srbe to proglasenje nezavisnosti Kosova 2008. - jednostrani akt u kome su ucestvovali samo predstavnici lokalnih Slovena, bez da su se pitali Madjari, Nemci i ostali koji su tu ziveli, i to jos samoproklamovani, neizglasani na izborima. Oni tu skupstinu smatraju nelegalnom i nelegitimnom, pa su takve i sve odluke donete na toj skupstini. A cinjenica da su te odluke kasnije podrzale i potvrdile najvece svetske sile pobednice u ratu je za njih cin nasilja bez presedana u istoriji.

Naravno kada ih niko nije ni pitao.

Ta frustracija je i razlog zbog cega su Madjari bili onoliko orni da 1939/40. uskoce u Hitlerov tabor jer su tu videli sansu da se ta (u njihovim ocima) nepravda barem delimicno revidira i ispravi, pa su tako dobili nazad Zakarpatje, Transilvaniju, Backu, Prekomurje i jos neku sitnariju; zato su bili toliko orni da tu "oslobodjenu" teritoriju tako revnosno etnicki zapisaju i da sa nje uklone nacionalno nepodobne elemente. No, bas zbog takvog heavy handed pristupa su tu ponovo i najebali, jer su protiv sebe okrenuli i na aktivni otpor motivisali bukvalno svakog ne-Madjara na tim teritorijama. Otud posle i vendeta i pogromi uglavnom neduznih civila Madjara (nesto sto se nije dogodilo nakon 1918, ali zato jeste 1944/45.).

 

Danas Orban igra na istim tim sentimentima i dobro mu ide - "zapisava" teritoriju po okolnim zemljama podizanjem spomenika, domova kulture, sportskih objekata u naseljima sa znacajnim prisustvom etnickih Madjara, finansiraju se festivali raznoraznih sorti od bezazlenih do otvoreno fasisticko-revizionistickih, dele se pasosi i sakom i kapom ne zato sto Madjarska zeli da pomogne Miletu iz Backe Topole da nadje posao na bausteli u Gelzenkirhenu nego zato da bi tog Mileta mogao statisticki da prikaze kao - Madjara, doduse pre svega zbog igrarije sa birackim spiskovima (jer doticni Mile nije zainteresovan da glasa na izborima u Madjarskoj, iako kao Madjar iz dijaspore ima pravo glasa) nego zbog bilo cega drugog. Realne sanse za promenom granica Madjarske i prisajedinjenje teritorija izgubljenih u Trijanonu teze ka 0, i Orban je toga apsolutno svestan ali mu to ne smeta da time mase pred ocima naroda i na taj nacin manipulise javnost i nateruje je na svoju vodenicu.

 

U svakom slucaju, sto se nas konkretno tice, ako se ikada ponovo Subotica, Novi Sad etc nadju u sastavu Madjarske, to nece i ne moze da se desi zaslugom Budimpeste vec samo iskljucivo Beograda.

 

[djekson]

On 6.1.2019. at 2:05, Radoye said:

 

 

U svakom slucaju, sto se nas konkretno tice, ako se ikada ponovo Subotica, Novi Sad etc nadju u sastavu Madjarske, to nece i ne moze da se desi zaslugom Budimpeste vec samo iskljucivo Beograda.

Bogovi... Subotica tesko da je imala veze sa Srbijom do 1918, tako da je groteskno pricati o nekom navodnom "oslobodjenju". 

[namenski]

Propagandno remek delo:

Nemacki filmski zurnal iz 1940, na zalost bez uvodne spice i Lista: sve je tu, i prethodna skockane podvuceno mocne saveznicke vojske, sa umetnutim po nekim pripadnikom nize rase, kao najvaznije Nemci, samo prigodno sredjeni, ali ne toliko da se ne vidi da dolaze pravo s posla, nista marsiranje po pruskim propisima, i Invalidi sa sve Napoleonom unutra - tek da se zna - i francuski policajci koji pomazu u snalazenju, i neradosna lica Parizana, ali uhvacen i diskretan devojacki osmeh...

I na kraju - kako izgledaju pobednici...

[namenski]

 

Malo fotografija u 20. veku je imalo veci (propagandni) odjek od ove, snimljene na nekoj sajgonskoj ulici 1. februara 1968...

Tada kada je objavljena, u svim americkim novinama, vredela je Vijetkongu/Severnom Vijetnamu brat bratu vise odjedne kompletne, obucene i opremljene divizije, a Amerika je, velikom vecinom, dodatno poskocila protiv rata u jednoj dalekoj zemlji iz koje je, iz dana u dan stizalo sve vise em mrtvackih sanduka, em dokaza o bespomocnosti jedne velesile i  jalovosti primene sile uopste protiv jednog naroda koji je cvrsto resio - i toga se drzao prakticno bez prekida - citavih 30 godina.

Islo se toliko daleko da su angazovani balisticki eksperti utvrdili da se na fotografiji vidi upravo ona milisekunda u kojoj metak prodire u glavu bespomocnog zarobljenika...

Islo se, doslo je i do Pulicera.

Fotograf nije bio tikva bez korena: Edward Thomas Adams, poznatiji kao Eddie Adams, imao je zavidno ratno fotoreportersko iskustvo, pocev od Koreje pa na dalje, sto ce reci da je znao, morao da zna da je u ratu, pa - kao u ratu.

Sa sve onom starom, istinitom da u svakom ratu istina strada prva...

Znalo se, a i Adams je to potvrdio da se zrtva, bespomocni nenaoruzani civil zove Nguyen Van Lem , a da se izvrsilac radova, u trenutku objavljivanja fotografije bez izuzetka oznacavan kao hladnokrvni ubica zove Nguyen Ngoc Loan.

General.

Vojske Juznog Vijetnama, americkog saveznika.

Prica kasnije, kako je Amerika lecila traume jednog izgubljenog rata, kako je taj rat postepeno ramboizovala, kako je isla u lov na jelene, kako je polako zaboravljala da nasuprot njenih oko 50,000 poginulih u tom ratu, stoji preko 3,000,000 izginulih Vijetnamaca, dobija neke nove pravce.

Adams se negde 90-ih (umro je 2004. godine) dosetio da mu je general u trenutku kada ga je fotografisao bio vise od poznanika, prijatelj takoreci...

I zazalio sto je prijatelju objavljivanjem fotografije priredio poprilicno - neprijatnosti u zivotu i radu...

Prisetio se i da civil nije bio civil nego kapetan vijetnamskih partizana, i to ne obican nego specijalan: bio je, naime, vodja jedne od partizanskih grupa zaduzenih da vode, prenesu rat u gradove i to grupe specijalno zaduzene za obracun sa clanovima tajne policije Juznog Vijetnama.

Prisetio se i da je u vreme fotografisanja znao, rekao mu general, da je partizanski kapetan sa svojom grupom neposredno pred zarobljavanje i fotografisanje, istog dana samo pre podne, zaklao 34 koje policajca, koje clanova njihovih porodica, a i da je general nesto od toga video svojim ocima...

Prisetio se i da su mu rekli^tm da je ista grupa dan ranije ubila jednog juznovijetnamskog potpukovnika, suprugu mu, njihovo sestoro dece i potpukovnikovu 84 godine staru majku...

Kao i da je general bio kum pobijene dece...

Grupa se vise nije zvala grupa nego eskadron smrti, a - u skladu sa novoustanovljenim pravilima^tm, na sred ulice bez suda i sudjenja ubijeni Lem, proglasen je ratnim zlocincem i teroristom, pojam kojim Amerika tokom Vijetnamskog rata nije na terenu ич baratala...

Doduse, nije ni smela pored nekih oko 2,000 vazduhoplovaca koji su camili u severnovijetnamskim zatvorima, i koji su ropstva dopali buduci da su bez objave rata bombardovali jednu suverenu, nezavisnu zemlju...

Naravno, pojavili su se i eksperti koji su (u)tvrdili da partizanski kapetan u trenutku zarobljavanja, pogubljenja, nije imao ni jedno jedino obelezje koje bi ga po svim konvencijama oznacavalo kao pripadnika jedne vojske, ponajmanje regularne: u civilnom odelu, bez ikakvih oznaka pripadnosti, cina, itd, itd...

Sve se to dogadjalo u dane cuvene, takozvane Tet ofanzive, ofanzive u kojoj su partizani rat preneli na ulice velikih gradova...

General se, ostavsi bez noge u saobracajnoj nesreci, po zavrsetku rata uspeo da dokopa Amerike koja se tada, sredinom 70-ih, jos uvek uljuljkivala u postovanje medjunarodnog prava sve se nesto dvoumeci da li da mu - kao zbog fotografije ozloglasenom liku - uskrati boravak.

Na svedocenjima na koja je bio pozivan povodom toga, Adams je svedocio u generalovu korist.

A general je, na kraju krajeva i kao svi izgnanici od te sorte - otvorio пљескавичарницу u nekom od vasingtonskih predgradja.

I do smrti, negde krajem 90-ih - prijateljevao sa Adamsom.

Novinarem, fotoreporterom bez mane i straha.

Objektivnim i posvecenim istini^tm...

 

 

 

 

 

 

Edited January 3, 2022 by namenski

[villiem]

Huan Nguyen - sesto dete je prezivelo i postalo US admiral. Adams je u dokumentarcu First Kill, - svako bi slikao tog dana, kasnije sam predao sliku i otisao na rucak. Nema pucanja nema slikanja.

Veci deo dokumentarca je Michael Herr, isto ucesnik rata kao novinar. Kasnije je radio na scenariju za Apokalipsu i Full Metal Jacket, nesto je dopisao u dijaloge, koristio je svoju knjigu - Dispatches. 

Edited January 3, 2022 by villiem

[namenski]

15 hours ago, villiem said:

Huan Nguyen - sesto dete je prezivelo i postalo US admiral. Adams je u dokumentarcu First Kill, - svako bi slikao tog dana, kasnije sam predao sliku i otisao na rucak. Nema pucanja nema slikanja.

Veci deo dokumentarca je Michael Herr, isto ucesnik rata kao novinar. Kasnije je radio na scenariju za Apokalipsu i Full Metal Jacket, nesto je dopisao u dijaloge, koristio je svoju knjigu - Dispatches. 

Nisam znao, pisao sam onako, po trenutnoj inspiraciji...  

Pogledacu film i knjigu svakako, ako ih nadjem naravno...

A podboden^tm sam bio nekim od postova sa Rusije verovatno, gde od (obostrane) propagande ne moze da se dise...

A sto se same fotografije/ikone tice cinjenice su, barem onako kako ih ja vidim: fotografija je pre svega i iznad svega - antiratna.

Ostalo je na Adamsu, tacnije na njegovoj - ne znam bolji izraz - manipulaciji.

U trenutku kada je fotografiju plasirao i sve pod pretpostavkom da je znao o cemu se sve radi - na pamet mu ne bi palo, kao sto ocigledno nije, da obnaroduje kontekst i pozadinu, sa sve Vijetkong partizanom i njegovim delovanjem.

U tadasnjoj, 1968. godina, Americi bi takva legenda ispod fotografije bila docekana na noz, bukvalno.

Cutao je, drzao se tadasnjeg narativa protiv rata u Vijetnamu, 'ladno na njemu primio Pulicera obelodanivsi zlocin Juznovijetnamaca sto je podrazumevalo i americko ucesce i jos vise podrazumevalo itekakvu opstu osudu istog.

Sve to na stranu, indikativna je promena vizure kojom se Amerika odrice jednog perioda svoje istorije, perioda kojeg bi s punim pravom mogla i trebala da se ponosi, ali - avaj...

Moze, kako sada stvari stoje i kako ce - sva je prilika - tek da stoje da se podvede i pod svojevrstan revizionizam.

Hocu reci, takozvana istina^tm je ovde potpuno nebitna.

Edited January 4, 2022 by namenski

[Radoye]

1 hour ago, namenski said:

Hocu reci, takozvana istina^tm je ovde potpuno nebitna.

 

Sve mi se vise cini da je istina nebitna vec par decenija samo sto je to sada sa usponom desnog populizma trampovskog tipa postalo do koske ogoljeno i nemoguce za ne primetiti. Cinjenice i objektivna informacija su ustupile mesto igranju na emocije i raspirivanju najnizih strasti. Mi smo tome svedocili 90-tih u "nasem dvoristu" a sad je to globalni trend i plasim se da rezultati nece biti mnogo drugaciji nego u nasem lokalnom slucaju, samo sto ovi "veliki" igraci imaju kapacitet da naprave mnogo vecu stetu i ugase sav zivot na planeti...